Knjiga i DVD/mp3 u pripremi. Ispovesti 40 sagovornika XX veka prema radio emisijama Dragoslava Simića.
Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana. Knjiga je u pripremi za štampu.
Objavljivanje ove knjige podržalo je Ministarstvo kulture Srbije na konkursu za 2017. godinu.
Pratite redovno naš
Fejsbuk
Nikola Kosić, major Vojske Kraljevine Jugoslavije, jedan od organizatora puča 27. marta 1941, živeo je u emigraciji u Americi od 1950. godine. Vratio se u zemlju 1994. godine. Doneo je veliki arhivski materijal, upakovan u nekoliko sanduka, o životu i radu srpske emigracije u SAD. Kao pravi profesionalac ništa nije prepuštao improvizaciji i varljivom pamćenju. Bio je ličnost čiji se iskazi svrstavaju u prvorazredne izvore usmene istorije. Ostavio je svedočenja o 27. martu 1941, o kapitulaciji zemlje, o boravku u nemačkom zarobljeništvu, o ideološkim podelama među našim ljudima u logoru, o odlasku u Ameriku, o raskolu srpske crkve u Americi i tridesetogodišnjem radu na Radio-času u Milvokiju.
Upoznali smo se 1996. u Čačku, u kome je sa porodicom živeo. Od te godine odlazio sam u Čačak svakih nekoliko meseci, sve do 2004. kada je Nikola Kosić umro.
Sakupljao sam potrebnu građu za knjigu Raskol u eteru koju sam pripremao na osnovu Kosićeve dokumentacije. Fotografisao sam ga u dvorištu njegove kuće u Čačku 1998. godine.
Školovan oficir Kraljevine Jugoslavije, Nikola Kosić je bio fabrički radnik u Americi. Posle šihte (rad bez prekida) po povratku iz fabrike, kod kuće se bavio novinarstvom bez želje za sticanjem materijalne koristi. Yčinio je velike usluge srpskoj kulturi. Kao autor emisija sačuvao je najstarije tonske zapise na našem jeziku emitovane i snimljene u SAD na zakupljnim radio-talasima u Milvokiju. Kosić mi je ostavio tonske zapise „Srpskog radio-časa“ na trakama i kasetama koji obuhvataju događaje od 1952. do 1982. godine. Imao je ideju i misao vodilju o potrebi čuvanja arhivskog materijala, posebno audio-snimaka.
Evo nekih od sačuvanih naslova: „Vesti“, informativna emisija iz 1953. godine; "Cerska bitka", prva naša radio-drama snimljena u inostranstvu (1955), "Smrt majke Jugovića" na srpskom i engleskom jeziku (1956), „Poslanice patrijarha Germana od 1963, vesti „Glasa Amerike” na srpskom jeziku, izbor iz godina 1953 do 1970. sa glasom novinara Grge Zlatopera. Na trakama je sačuvan glas Radoja Kneževića, ministra dvora u Londonu 1941. i poslanika Vlade Kraljevine Jugoslavije u Portugaliji 1943. godine. Knežević drži četiri predavanja na Kosićevom Radiju. Prema tvrđenju Kosića, Knežević je bio idejni organizator puča 27. marta 1941.
Knežević u prvom sačuvanom predavanju iz 1956, obraćajući se slušaocima iznosi razloge zašto je za celovitu Jugoslaviju:
„Jedan srpski prvak iz zapadnih krajeva zatražio je pre desetak godina od mene da mu navedem jedan, ali vredan, razlog zbog kojeg bi trebalo da on i Srbi iz njegovog kraja budu za Jugoslaviju. Odgovorio sam mu ovako: Ja sam se rodio u selu Stragarima, negde između Topole i Kragujevca, to je oblast na koju ne polaže pravo niko od naših suseda. Ma koliko bila malena buduća Srbija, za slučaj da se Jugoslavija raspadne, siguran sam da će moje selo biti u Srbiji. Ja sam za Jugoslaviju zato da bi vaše selo i moje selo bili u jednoj državi.“
Navodim deo recenzije prof. dr Ljubodraga Dimića, napisane 2005. godine o knjizi Raskol u eteru – Život srpske emigracije u Americi kroz radio program Nikole Kosića.
„Životna priča Nikole Kosića počinje događajima koji su prethodili 27. martu 1941, a završava se događajima koji su ispunili godine nakon smrti Josipa Broza Tita. Autor progovara o raspoloženjima koja su postojala u vojsci, načinu na koji su oficiri reagovali u tom prekretnom događaju, kapitulaciji zemlje, nemačkom zarobljeništvu. Ideološkim podelama, žestokim sukobima, animozitetima, ljudskim slabostima i strastima koje su obeležile život u logoru Osnabrik posvećena je posebna pažnja. Opisan je način na koji su oficiri u logoru, putem prokrijumčarenog radio-aparata, sticali osnovne informacije o dešavanjima na frontovima. Iznete su dileme sa kojima se deo oficira suočio nakon oslobođenja iz logora. Za mnoge od njih „privremeno” ostajanje u emigraciji bilo je izbor koji je trajno obeležio celokupni život. Među njima je bio i Nikola Kosić. Prema njegovom kazivanju formiranje emigrantske radio-službe bila je posledica potrebe za tačnim informisanjem o stanju u zemlji i način političke borbe protiv komunizma.
Drugi deo rukopisa posvećen je životu u SAD i radu Srpskog radio-programa. Taj deo života Nikole Kosića, nekadašnjeg majora vojske Kraljevine Jugoslavije, učesnika u događajima od 27. marta 1941, logoraša u logoru Osnabrik, emigranta, do sada je bio gotovo sasvim nepoznat. Čini se da Kosić, angažovan svakodnevnim radom u fabrici i redakciji, gotovo i nije imao privatan život. Rezultat njegovog predanog rada u zagraničnom novinarstvu bio je izrastanje Srpskog radio-programa u instituciju koja je zadobila širi društveni značaj i zauzela važno mesto u sistemu obaveštavanja i informisanja srpske populacije u SAD o događanjima u otadžbini i prirodi titoizma.“
Predgovor „Raskolu u eteru” je napisao Đorđe Malavrazić, a pogovor Desimir Tošić.
“Vesti” iz 1953. je prva snimljena i sačuvana informativna radio-emisija koja je emitovana van zemlje, u trajanju od 30 minuta. U prvom delu govori Kosić. Drugi deo ove emisije je muzički program. Inače sve Kosićeve emisije išle su uživo.
Nikola Kosić je novinaru Simiću, u Čačku 1996, ispričao o tome kako je snimljena i sačuvana emisija iz 1953. godine:
„Onu ploču koju vi imate sada, snimio sam zato što nisam mogao da učestvujem uživo u emisiji i nisam imao nikoga da me zameni. Napravio sam ceo program i snimio na tu ploču jer sam morao da idem u Libertvil u kome je bio sastanak Udruženja srpske bratske pomoći. To je naša najbolja i najkompletnija organizacija jer je zaista pomagala nesretnike bez ruke, bez noge, slabe, iz upravo završenog rata koje saveznici nisu hteli da prime kao emigrante jer nisu mogli ništa da im rade. To je bio razlog što sam tu emisiju snimio i, kao što vidite, sačuvao. Sve ostale moje emisije, 30 godina, su išle uživo osim ove jedne.
Kako je izgledalo snimanje? Ja govorim u mikrofon povezan sa aparatom koji reže ploču. Igla reže ploču. Ja sam to uradio kod jednog Slovenca koji je imao taj aparat. Aparat je izgledao kao poveći okrugao sto. Na njemu su bile sve te druge tehničke drangulije i jedna ploča koja je tačno odgovarala gramofonskoj ploči. Onda se ton prenosi preko jedne linije, skoro iste kao i ona kad slušate ploču koja je već izrezana. Vrlo interesantna mašina. Ja sam hteo da kupim taj aparat kad je vlasnik umro. Njegova žena prvo mi je obećala, a posle nije htela da se odvoji od aparata koji je čuvala kao uspomenu na svog muža.
To jedno snimanje mislim da je koštalo 30 dolara.”
Tekst emisije prema prepisu sa ploče čita Nikola Kosić.
Postavljeno: mart 2018.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
