Milan Bunjevac, dramaturg "Jelene Anžujske"

Aristotelovci i ostali
Čak i kad izgleda da su bezvremeni, likovi i zbivanja u jenom pozorišnom komadu uvek pripadaju nekom vremenu, makar to bilo i današnje. No u ovom poslednjem slučaju gotovo svi smo aristotelovci i ne postavljamo pitanje istinitosti nego verovatnosti. Naime, taško da bi se danas našao iko ko bi pri zdravoj pameti uobrazio da su mu poznate sve istine u i o njegovom vremenu, ali se zato većini nas čini da dobro zna šta je moguće i verovatno u naše vreme jednostavno zato što živimo u njemu. Sve se, međutim, iz temelja menja čim se dramski pisac odluči da likove i događaje svoga komada smesti u neku od proteklih epoha. Svesni da u tom slučaju ne možemo računati na svoje neposredno iskustvo koje nam je u slučaju našeg vremena izgledalo sasim dovoljno, obraćamo se za pomoć istoriografiji koja, međutim, pretenduje da utvrdi istinu o minulim vremenima, a ne ono što je verovatno. Suočena uglavnom s nepotpunošću i nepouzdanošću podataka, ona je, doduše, najčešće prinuđena da se zadovolji samo verovatnim, ali to nužno zlo nerado priznaje jer je u suprotnosti s njenom osnovnom vokacijom i želi da veruje da je ono samo privremeno. Uprkos svim nedostacima, ona pruža preveliko obilje informacija da bi nestručnjak njima mogao vladati u celovitosti. Zato svako od nas spontano vrši selekciju među raspoloživim materijalnim činjenicama i hronološkim reperima kako bi od njih oblikovao sopstvenu sliku istoijski verovatnog. Pa ipak, budući da je ova slika pojednostavljenih obrisa i smanjene dubine reljefa načinjena na osnovu onoga što u datom trenutku istoriografija smatra manje-više utvrđenim i s obzirom na ugled koji ona uživa, najčešće smo skloni da svoje predstave o istoriji smatramo mnnogo tačnijim i pouzdanijim nego što to one u stvari jesu. I tako se mnogi odjednom zaboravljaju i počinju da govore o istorijskoj istini prenebregavajući pritom činjenicu da je sa stanovišta pozorišne umetnosti ona bar isto toliko irelevantna koliko i istina o savremenim događajima - jedino što je bitno je to da prikazani likovi i zbivanja deluju ili izgledaju istinito, što će naprosto reći da budu verovatni, po istom principu koji važi i za savremene likove i zbivanja. A to se postiže jednostavno izbegavanjem da se dođe u kontradikciju s podacima koji se smatraju utvrđenim, uslov koji Jelena Anžujska Radoslava Zlatana Dorića u potpunosti ispunjava.

1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14