Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
Već od rođenja, svakog od nas prati „fioka“, „fascikla“, albumi ili danas razne digitalne sprave u kojima čuvamo svoje uspomene, sećanje na nekog ili nešto, na svoj privatni ili poslovni život, čuvamo sećanja da se zna ko smo i odakle potičemo.
From: Trezor koordinacija
Sent: Tuesday, November 08, 2022 3:39 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: ТВ ПРОЗОР за 12. новембар
Поштовани Драгославе,
пишем Вам из Редакције за историографију РТС и шаљем најаву за суботу.
Уколико желите, можете поделити вест на свом сајту.
Срдачан поздрав,
Бранка Грковић
РТС 2
Субота, 12.11.2022. у 07.35 ујутру
Закаснеле премијере "Трезора"
КЊИГА ЗА ЧИТАЊЕ И СЛУШАЊЕ - Разговор са дугогодишњим уредником документараног програма Радио Београда 2, новинаром Драгославом Симићем снимили смо 2017. године у време када је његов сајт www.audioifotoarhiv.com био познат и радо читан широм света, а то се најбоље може видети по количини писама које је Драгослав већ тада примао са свих континената. У получасовном разговору сазнајемо о његовој првој серији радио емисија под називом "Документи", затим о вишегодишњој серији "Говори да бих те видео", затим о штампању књига и публикација, на основу тих више стотина снимљених емисија, затим о едицији "Књиге које говоре", да би најзад 2010. године Симић формирао сајт и поставио уз текстове и одговарајуће звучне записе и на најбољи начин представио свој богати новинарски рад. Међутим, тај снимак са Драгославом Симићем није никада приказан у "Трезору" из истог разлога као и све друге емисије које се после неколико година од снимања, монтирају и приказују сада као "закаснеле премијере". Основно је правило Редакције за историографију да је важније забележити а/в записе о личностима, просторима и појавама за будуће истраживаче историју РТБ и РТС, него одмах емитовати. Но, у међувремену Симић не мирује, извлачи из своје кућне архиве звучне записе, шири свој сајт, сада већ има више од хиљаду разговора који се читају и слушају. Овог пролећа издаје књигу Век сликан микрофоном која има 520 страна, 40 разговора са фотографијама и QR кодом помоћу којег чим га својим телефоном активирате - слушате делове интервјуа снимљених на магнетофонску траку у прошлом и овим веку. Познате личности, научници, државници, привредници, историчари, књижевници, уметници... "И гласом се пише историја" - узвикује проф. Љубодраг Димић у предговору ове књиге. Сада и "Трезор" у данашњој закаснелој премијери представља употпуњено Симићево дело одговарајућим видео записима из телевизијске архиве. Избор је пао на оживљавање покретном сликом аудио разговора снимљеног 2009. године са телевизијским новинаром, документаристом, уредником, директором Ненадом Ристићем, који је свој телевизијски живот такође укоричио у књигу "Зум на чело" 2005. године.
Коришћени су аудио-видео записи сајта www.audioifotoarhiv.com, Звучног архива Радио Београда, Програмског архива Телевизије Србије, архиве "Трезора". Пријатељска сарадња: др Марко Краговић, Марија Драгнић, Дубравка Марковић, Јелица Грегановић, Јелена Дубајић Пантић, Сања Живковић, Биљана Ердељан, Јована Вулиновић, Горан Глишић, Анђелија Андрић, Небојша Мимовић.
– Учесници: Драгослав Симић, Ненад Ристић, Бојана Андрић
– Студио 3, март 2017: дежурна посада Студија 3, технничко вођство инж. Александар Лејић; камермани Миодраг Воркапић, Дарко Докмановић, Горан Сембер; сниматељи звука Горан Летуница, Антон Колески; организатор Гордана Грдановић, редитељ Милан Кундаковић
– Монтажа 212, октобар 2022: уредник Милена Јекић Шотра, сарадници Бранка Грковић, Ивана Јовановић; сниматељ и монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
– Снимано 2017. и 2022; премијерно емитовање у "ТВ прозору", Редакција за историографију
уреднице
Бранка Грковић, Бојана Андрић, Милена Јекић Шотра
PISMO IZ SKOPLJA POVODOM KNJIGE
Vek slikan mikrofonom,
knjiga za čitanje i slušanje 2022.
From: Zoran Popović
Sent: Friday, October 21, 2022 10:32 AM
To: Dragan Simić
Subject: Re: DRAGAN SIMIĆ - Vek slikan mikrofonom
Dobar dan Dragane,
Inače ja sam elektroinženjer po struci, rođen 1952 god.
Vašu knjigu sam pročitao odmah pošto sam je dobio. Čitao sam je na "preskok", kao u bunilu, kada je pred vama štivo koje budi izuzetno interesovanje. Sada je čitam po drugi put prateći hronološki red svedočanstva.
Interes za knjigu je podstakla G-đa Latinka Perović njenim prikazom Vaše knjige na portalu "Peščanik". G-đa Perović je umna žena, koja o svakoj knjizi o kojoj piše, piše afirmativno, imajući na umu pre svega da knjige postoje da bi bile čitane. Slažem se sa njom da svedočantsva ostavljaju dubok utisak o ljudima i vremenu u kome su živeli.
Iskrenost i autentičnost kazivanja su pre svega vrline koje su na mene ostavile dubok utisak. Da li je to istorija "iznutra", ili građa istoričarima za tumačenje istorije iz drugog ugla? Ne znam. Nisam istroričar.
Postupak kojim je knjiga napravljena, me podseća na postupak koji primenjuje Svetlana Aleksijevič u svojim knjigama. Postoji razlika u tome što ona, svedočanstva dopunjava u literarnom smislu.
Polazeći od teze da je svaki čovekov život jedinstven i neponovljiv, mogu slobodno reći da su i svedočanstva ljudi iz Vaše knjige jedinstvena i neponovljiva.
Bilo bi stvarno šteta ako ne napravite još neku knjigu sa svedočanstvima iz Vaše arhive. Na radost nas čitalaca, svakako.
Pratim književnu scenu u Srbiji, ali ipak dajem prednost knjigama iz istorije. Zadnja knjiga koju sam pročitao je "Mart 1917" od Solženjicina. Miks fikcije i istorijske faktografije o februarskoj buržoaskoj revoluciji u Rusiji.
Želim Vam puno dobrog zdravlja i još poneku knjigu svedočanstava iz Vaše arhive.
Pozdrav
Popović Zoran
Skopje, Republika Severna Makedonija
Zaštitite sećanja svoje porodice čuvajući ih u ovom virtuelnom arhivu.
Naš sajt postoji na istoj sigurnoj adresi od 2010. godine. Poseduje nekoliko hiljada dokumenata, tonskih zapisa, fotografija, filmova i ličnih istorija.
Sačuvajte sećanje
Kada osetite potrebu da spasete od zaborava porodičnu istoriju, ova platforma čuva dragocene usmene priče kao ove koje možete videti na linku naše nove knjige “I glasom se piše istorija”.
E knjiga
Ispod Kačketa
Naš stručni tim čine konsultanti:
Dr Irina Subotić istoričarka umetnosti, Beograd; Marino Badurina povjesničar, Rijeka; Petar Kočović doktor tehničkih nauka, Beograd; Petar Miloradović pesnik, Gornji Milanovac; dr Slobodan Mandić, Istorijski arhiv Beograda; Grba Milan, Britanska nacionalna biblioteka, London, David D. Pokrajac, menadžer za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju, Kompanija Boeing, GRAD EVERET, DRŽAVA VAŠINGTON, USA...
Molimo za sve dodatne informacije kontaktirajte elektronskom poštom urednike sajta na linku O nama
Ovaj mali snimak, fotografija dečaka iz fijakera snimljena aparatom kodak sačuvan je u fioci, do danas. Tada još nije bilo izmišljeno digitalno pamćenje.
Dečaka iz fijakera predhodno su izmerili na ovim, u ono vreme novim, sada starinskim terazijama, na posebno izrađenom tasu na koji je mogla da se postavi beba.
|
Siniša Pavić „nа kаrо-papiru“ Istorija iz fioke Tekst objavljen u Kulturnom dodatku „Politike“ 27. januara 2024. Autor Dragoslav Simić |
|
Novinarka koja je imala petlju Milica Lučić Čavić Piše Dragoslav Simić Istorija iz fioke Subota / nedelja, DANAS, 13/14. januar 2024. |
|
Jedna izraelska priča: „Šaka rata, grumen sreće“. Kulturni dodatak Politike. Subota 9. decembar 2023. Piše Dragoslav Simić. Na slici pokretač E časopisa Lamed Ivan Ninić na srpskom i engleskom jeziku. |
|
“Porodična elegija o Omeru i Danici” Kultruni dodatak Politike /7. oktobar 2023./ objavio je ovaj nešto skraćen tekst Miloš Gojković čovek koji se pojavljuje u ovoj priči, prema sećanju nekadašnjeg urednika Politike Milana Mišića, bio je ugledni reporter Politike tokom sedamdesetih. Bavio se i slikarstvom. Početkom pedesetih godina Gojković je u ulju naslikao Omera Gluhića. Obojica su bili zatvorski sapatnici u Sremskoj Mitrovici tokom robijanja u Kazneno-popravnom zavodu “za prevaspitavanje”. Istorija iz fioke, Dragoslav Simić Omer Gluhić - legenda u ratu, zatvorenik u miru. Omerova krivica nikada nije obelodanjena. Ali zato postoji rukopis Srebrenke Gluhić Ilić nekadašnje ugledne novinarke RTS koji će biti pretočen u malu lepu knjigu za oktobarski Sajam knjiga u Beogradu. Ovaj zapis protiv zaborava kazuje istoriju njene porodice, majke Danice i oca Omera. Napomena: PROČITAJTE TEKST IZ POLITIKE |
|
“Partizanaka Miljuša” Istraživanja, tekst Dragoslava Simića, Politika, Kulturni dodatak, 19. avgust 2023. Istorija iz fioke Na Sutjesku ne bih otišla po cenu života. Jer na Sutjesku treba ići i naglas kukati. Pitam se i dan-danas ko je doveo tolike ljude, tolike ranjenike, tolika nosila na Sutjesku. Ja ne znam kako oni slave Sutjesku |
|
“Goli život koji traje” Istorija iz fioke, Dragoslav Simić, Politika, Kulturni dodatak, 8. jul 2023. Zove me reditelj Aleksandar Mandić, pre neki mesec. Nosi u ruci Kišovu i njegovu knjigu „Goli život“, primerak koji želi da mi pokloni onako uz kafu, neobavezno. Knjiga je nastala na osnovu njihove TV serije „Goli život“ emitovane 1990. godine,nažalost u vreme kada Danilo Kiš više nije bio živ. |
|
“Heroj radija Zoran Modli” Istorija iz fioke, Dragoslav Simić, Kulturni dodatak Politike 6. maj 2023. U mojoj ulici je postojao samo jedan jedini radio, a to je bio radio kod čuvara garaže preko puta zgrade u kojoj sam stanovao. Taj radio je mene fascinirao. Ja sam znao da će me on pratiti od tada pa ko zna do kada. |
|
“I glasom se piše istorija” Dokumenti, Danas, subota/nedelja 6/7. maj 2023. Deo sabranog i sačuvanog blaga, nastalog novinarskim radom samog autora, Simić je prezentoao i u rukopisu čiji je podnaslov "Vek slikan mikrofonom", 40 intervjua u kojima govore učesnici, svedoci i tumači događaja, pojava i procesa koji ispunjavaju istoriju. Ljubodrag Dimić |
|
“U Dvorskom vozu sa Knezom Pavlom Karađorđevićem”, 26. marta 1941, prema svedočenju majora Nikole Pece Pomorišca, za Kulturni dodatak Politike napisao Dragoslav Simić, subota 1. april 2023. |
|
Lepa ličnost i mudra misao Istorija iz fioke - Đuro Šušnjić Kulturni dodatak Politike, subota 11. mart 2023. Narod koji ne uči od drugih naroda lišen je svake nade za razvoj. Onaj ko u svom iskustvu ima iskustva drugih bogat je kao bog. A ako neko misli da od drugoga nema šta da nauči, onda je sve moguće znanje sveo na svoje iskustvo. To je bedno, kaže Đuro Šušnjić.Priredio Dragoslav Simić pod autorskim naslovom „Sa profesorom u Kaluđerici“ - Dijalogom u susret razlikama |
|
|
Razgovor o knjizi VEK SLIKAN MIKROFONOM Dragoslava Simića Učestvuju: Radoman Kanjevac, Slobodan Mandić, Božidar Đurović, Aleksandar Gaon i autor u saradnji sa glumcima Janom Dekanski i Nikolom Ugrinovićem Predstavljanje knjige je bilo 31. januara 2023. Kolarčeva zadužbina, Beograd |
|
Premijera u bolnici Istorija iz fioke - Radoslav Zlatan Dorić Kulturni dodatak Politike, subota 14. januar 2023. Kad sam oboleo od raka, onda sam mom divnom lekaru Dušanu Stefanoviću odneo spisak iz kojeg se vidi gde sam sve radio, koliko nagrada dobio, na koliko festivala bio. A doktor Stefanović je rekao: "Zlatane, jel' ti posle ovog hoćeš da budeš još i zdrav?" |
 |
“Kada neko u tramvaju čita knjigu, to je obično Rus” Kulturni dodatak Politike je u subotu 26. novembra 2022. objavio priču “Kada neko u tramvaju čita knjigu, to je obično Rus” iz knjige “Vek slikan mikrofonom”, ruskih emigranata u Kraljevini Jugoslaviji sa podnaslovom “Istorija iz fioke”. |
 |
Još jedna priča iz knjige Dragoslava Simića VEK SLIKAN MIKROFONOM “Bilo me stid što ostadoh živ” Objaviljeno u Kulturnom dodatku Politike, subota 29. oktobar 2022. Tugomil Ujčić profesor rodom iz Istre predavao je srpskohrvatski jezik u gimnaziji u Kragujevcu 1941. i bio je svedok streljanja đaka 21. oktobra te godine. Njegovo svedočenje snimljeno je u Pazinu 1988. godine. |
 |
Još jedna priča iz knjige Dragoslava Simića VEK SLIKAN MIKROFONOM "Najpre preplivao Dunav, a potom „progledao“" Objavio dnevni list DANAS, subota ~ nedelja 8. i 9. oktobar 2022. Radi se o Milanu Petroviću koji je bio novinar u Radio “Slobodnoj Jugoslaviji” u Bukureštu, 1949. godine. Čitalac Ilija Batas Bjelić je napisao: “Upravo sam Danas pročitao, vrvi priča od napetosti do samog kraja...” |
 |
"Tražili su da špijuniram Goluba" Politika je u svom kulturnom dodatku od subote 17. septembra objavila ovaj tekst iz knjige "Vek slikan mikrofonom" Dragoslava Simića. Knjiga se može naručiti kod autora sicke41@gmail.com |
 |
Pod naslovom Godina 1912. Beograd bez maske u svom dodatku nedeljom, dnevni list DANAS objavio je ovaj tekst 4. septembra 2022. godine iz knjige Dragoslava Simića VEK SLIKAN MIKROFONOM. Knjiga se može naručiti kod autora sicke41@gmail.com |
 |
Pod naslovom ZVUCI DRNDAFONA u svom dodatku za kulturu, dnevni list Politika objavio je 3. septembra 2022. ovaj tekst iz knjige Dragoslava Simića VEK SLIKAN MIKROFONOM. Knjiga se može naručiti kod autora sicke41@gmail.com |
 |
Hoćemo i možemo Snimljeno u Nišu 10. avgusta 2022. Predstavljanje knjige “Vek slikan mikrofonom”. |
 |
Nevidljivi ljudi Emisija o radiju i radiofonskom stvaralaštvu Vek slikan mikrofonom Ovih dana je objavljena knjiga „Vek slikan mikrofonom" novinara i dokumentariste Dragoslava Simića, knjiga „za čitanje i slušanje", koja sadrži 40 priča naše usmene istorije prošlog veka. Prethodni Simićev poduhvat ovog tipa, knjiga „Glasom pisana istorija" objavljena 2018. godine, nadograđen je multimedijalno, korišćenjem tehnologije QR koda, zahvaljujući kojoj čitalac lako dolazi do izvornog audio-snimka izabrane priče. Uz autora knjige, nekadašnjeg urednika emisije „Govori da bih te video" našeg programa (ali i emisije „Nevidljivi ljudi"!), o pisanju istorije glasom i o živopisnim pričama Simićevih sagovornika, govoriće nam i istoričar umetnosti dr Bojan Popović, upravnik Galerije fresaka, ali i poznavalac profesionalnog delovanja Dragoslava Simića. Emisiju uređuje i vodi Ranko Stojilović. |
 |
Istorija iz fioke - Branko Lustig Piše Dragoslav Simić Prvi deo, Kulturni dodatak Politike, subota, 2. jul 2022. U svojim ozbiljnim godinama, kada nije uobičajeno da se karijera počinje, Branko Lustig je otišao u Holivud i tamo zaradio “Oskara” za produkciju filmova “Šindlerova lista “ i “Gladijator”. U ovoj priči ide prvi deo Lustigove biografije, logor Aušvic. Drugi deo, Kulturni dodatak Politike, subota, 9. jul 2022. Sa Spilbergom, kako mi je rečeno trebalo je da provedem 5 minuta. Međutim ostao sam sat i po. Na kraju me je poljubio i rekao: “Ti si moj producent”. |
 |
Istorija iz fioke - Bugarski slavista Gančo Savov u zatvoru zbog Jugoslavije Piše Dragoslav Simić Kulturni dodatak Politike, subota, 28. maj 2022. Bio sam optužen za izdavanje plana rada neke bugarske izdavačke kuće. Bio je to katalog koji se mogao naći u svakoj knjižari. I to nije bila jedina komedija, takvih gluposti je bilo više, svedočio je Gančo Savov. |
 |
NOVA KNJIGA - Vek slikan mikrofonom Knjiga „Vek slikan mikrofonom“ sadrži četrdeset priča. Pisana je sa namerom da čitaocima prikaže deo naše usmene istorije čiji su izvor radio emisije Dragoslava Simića. |
 |
Istorija iz fioke - Dramatična noć u Kremlju Piše Dragoslav Simić Kulturni dodatak Politike, subota, 7. maj 2022. Vaše zemlje uživaće znatno više nezavisnosti. Ja ću samo da vam pomognem da razvijete svoja prirodna bogatstva i možete misliti da li će iko smeti da nas dirne kad takvo jedno ujedinjenje bude stvoreno, govorio nam je Staljin u noći između 5. i 6. aprila. |
 |
Istorija iz fioke - Na večeri sa Staljinom Piše Dragoslav Simić Kulturni dodatak Politike, subota, 30. april 2022. U noći između 5. i 6. aprila 1941. pukovnik Žarko Popović, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije, sedeo je u Kremlju preko puta Staljina, zato što je najbolje govorio ruski i mogao je da komunicira sa Staljinom. |
 |
Istorija iz fioke - 27. mart 1941. Beograd u zoru Major Nikola Kosić: kako je osvojena kratkotalasna radio stanica u Beogradu Piše Dragoslav Simić Kulturni dodatak Politike, subota, 26. mart 2022. Životna priča Nikole Kosića počinje događajima koji su prethodili 27. martu 1941, a završava se događajima koji su ispunili godine nakon smrti Josipa Broza Tita. |
 |
Istorija iz fioke - Rat Hrvata i Srba na radio-talasima, Njujork, 1990. Piše Dragoslav Simić Danas, nedelja, 20. mart 2022. Moje prvo profesionalno putovanje u Ameriku dogodilo se 1990. godine. Kako živi naša emigracija, bila je tema serije radio-emisija koje je trebalo snimiti u NJujorku, u predvečerje raspada Jugoslavije 1990/91. godine... |
 |
Rađe se slomiti nego li savinuti /2/ Piše Dragoslav Simić Kulturni dodatak Politike, subota, 12. mart 2022. "Što više dolazim, meni je teže u ovom vašem Beogradu. Ovde nema ništa što me zgraža i revoltira. Ovde i kralj govori hrvatski. Ovde je sve čisto, narodno, svesno", govorio je Lujo Lovrić. |
 |
Beograd bez maske - 1912. Piše Dragoslav Simić Kulturni dodatak Politike, subota, 12. mart 2022. U pokušaju da skiciram portret jednog vremena poslužio sam se svedočenjem slepog oficira Luja Lovrića Hrvata, “jugoslovenskog nacijonaliste” komandira Četvrte čete Trećeg bataljona Drugog puka Prve dobrovoljačke divizije, rečima koje je izgovorio u moj mikrofon u svojoj kući u Crkvenici 1986. godine... |
 |
“Latinka Perović. Ogled iz autobiografije” U okviru serije tekstova ISTORIJA IZ FIOKE Dragoslava Simića urednika sajta, objavljen je tekst u dva nastavka pod naslovom “LATINKA PEROVIĆ. OGLED IZ AUTOBIOGRAFIJE” u Kulturnom dodatku Politike, prvi deo, u subotu 22. januara 2022. godine i drugi deo, u subotu 29. januara 2022. godine. |
 |
Jevrejin u Sopotu U okviru serije tekstova ISTORIJA IZ FIOKE Dragoslava Simića urednika sajta, objavljen je tekst u dva nastavka „Jevrejin u Sopotu“ u Kulturnom dodatku Politike, prvi deo, u subotu 27. novembra 2021. i drugi deo, u subotu 4. 12. 2021. godine. Piše Dragoslav Simić Aleksandar Ajzinberg arhitekta, rođen je maja 1930. godine u Beogradu. Njegova priča bi mogla da nosi naziv “Životopis za film”. Prema detalju iz varošice Sopot ispod Kosmaja 1941. godine jedan srpski kvisling tražio je od dečaka Jevrejina Aleksandra Ajzinberga i njegove majke, da mu ljube ruku. „Ljubi ruku vojvodi“, govorio im je zapovednik Sopota. Ajzinbergova priča poćinje od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. |
 |
“Lepa Jelena iz Livna, majka Pavićevih” Dnevni list DANAS, 6. i 7. novembar 2021. Piše Dragoslav Simić Sećanje na roditelje. Događaji u Sinju, preseljenje u Beograd. Život u Beogradu bez novca i zaposlenja. Italijan Pijetro. Nemačko bombardovanje. Američko bombardovanje. Četiri godine okupacije. Sin Damir na Golom otoku. |
 |
Zrno želje da pobijedi dobro Dnevne novine DANAS o Mostarcu Behdžetu Mesihoviću, perom Dragoslava Simića. Tekst je objavljen 3. 10. 2021. godine. Kao novinar Radio Beograda 2, putovao sam iz Beograda sa grupom Srba Mostaraca koji su išli na kantonalno glasanje u Mostar 1996. Tom prilikom upoznao sam dvojicu nekadašnjih logoraša iz rata u BiH, koje su upravo pustili iz zatvora: pesnika Vladimira Srebrova, koga ste čitali u prethodnoj priči, i Behdžeta Mesihovića, profesora matematike. |
 |
Drama pesnika Milana Nikolića O Vladimiru Srebrovu pesniku čije je pravo ime bilo Milan Nikolić, Gosti sajta - Vladimir Srebrov, pisao je Dragoslav Simić urednik sajta Arhiv Simić u dnevnom listu Danas. Tekst je objavljen 5. 9. 2021. godine. Vladimira Srebrova video sam samo jedanput u životu, u Mostaru, maja 1996. godine i snimio razgovor s njim. |
 |
Sećanja na Šejku Tekst Dragoslava Simića prema sećanju na Šejku arhitekte Peđe Ristića ~ Istorija iz fioke Politika, Kulturni dodatak, subota 28. avgust 2021. Ja sam nabavio neku gitaru, slomljenu, koju sam zalepio običnim tutkalom i Šejka je sa tom gitarom svirao i pevao ruske pesme. Imao je neki bariton, tipičan ruski, jer mu je majka bila nesuđena operska pevačica pa je imao i taj talenat. |
 |
“Sumnjiva lica sumnjivi tiraži” Tekst Dragoslava Simića ~ Istorija iz fioke Politika, Kulturni dodatak, subota 24. jul 2021. Životopis književnice Ljiljane Đurđić prema razgovoru koji je vođen uživo 2002. godine za emisiju "Govori da bih te video" Radio Beograda 2. Za knjigu u pripremi "Glasom pisana istorija 2". |
 |
Istorija iz fioke. Borka Pavićević: “Nešto nije uredu kod nas” Politika, Kulturni dodatak, subota 20. februar 2021. Hegel je rekao: "Srećni dani čovečanstva su prazne stranice istorije." Mi smo imali privilegiju ili manu, sreću ili nesreću da živimo te "pune stranice istorije", dakle jednu veliku nesreću, govorila je Borka Pavićević. |
 |
Dragoslav Simić: Istorija iz fioke Nenada Ristića nekadašnjeg generalnog direktora RTS “Vic, pokretač TV radnje” Politika, Kulturni dodatak, subota 13. januar 2021. Nekoliko anegdotskih zapisa o generalnim direktorima koji nisu ušli u njegovu knjigu „Zum na čelo“: Milan Vukos, Ratomir Vico, Aleksandar Tijanić, i Dušan Mitević. Veroslava Tadić je bila glavnii urednik. I o njoj po nešto. Slušajte “Gosti sajta” Nenad Ristić "TV vremeplov" |
 |
Dragoslav Simić: Istorija iz fioke Milana Petrovića, Bukurešt RADIO SLOBODNA JUGOSLAVIJA ~ 1949. Politika, Kulturni dodatak, subota 26. decembar 2020. Programske postavke radio-stanice Slobodna Jugoslavija bile su postavke Informbiroa. Išlo se direktnona obaranje Titovog režima, naročito u početku, kada se verovalo da se to može ostvariti. Učestvovali smo u njegovom idejnom razobličavanju kao izdajnika socijalizma |
 |
"Istorija iz fioke" Damira Pavića
Ovaj tekst objavljen je u rubrici "Među nama", Politika, 25. 11. 2020. Više na stranici Promocije. |
 |
Bojni brod na grudima
Politika, Kulturni dodatak, subota 21. novembar 2020. U dnevniku koji je vodio kao mornar u zarobljeništvu 1918. godine Ante Pavić, otac scenariste Siniše Pavića i inženjera Damira Pavića, piše da 50 kruna šalje Odboru za srpsko-hrvatsku siročad Više na stranici Promocije. |
 |
Ne mrzim zemlju koja me je zatvorila na Goli Otok Politika, Kulturni dodatak, subota 10. oktobar 2020. “Čika Pijade, da vas pitam nešto. Šta sam ja?” Jer, ja sam rođena u Hrvatskoj, ja Hrvatica nisam. Moj materinji jezik je mađarski jer moji roditelji su iz Čakovca koji je 1918. bio zauzet od Jugoslavije. Moj pokojni muž, onda još nije bio pokojni, je Srbin. Dakle, moja čitava veza sa Srbijom je moj muž. Ja sam Jevrejka. I onda je on meni kazao, kako je Staljin rekao da tri stvari treba da budu: teritorija, običaji i jezik. Dakle, sve to ja nemam. Ali ja sam Jevrejka i ja hoću tako da se upišem. A on: “Idi Evice pa se upiši kao Jevrejka!” Kažem: ”A šta ste vi?” – On je rekao: “Ja sam Dorćolac.” /Eva Panić/ Više na stranici Promocije. |
 |
Homer u Rušnju Politika, Kulturni dodatak, subota 19. septembar 2020. “Kao Engleskinja uopšte nisam bila krštena. Moji roditelji su manje više bili ateisti. I onog dana kada smo se u Sarajevu spremali za venčanje pravoslavni pop me je brže bolje krstio. Tada su izabrali i dali mi ima Jelisaveta i muževljevo prezime Božić. Dakle, ja sam Jelisaveta Božić.” /Lujza Rajner/ Više na stranici Promocije. |
 |
Poljska veza Politika, Kulturni dodatak, subota 22. avgust 2020. Došla sam u Jugoslaviju,gde sam mogla da imam baš sve, ali to sve nije mi bilo najvažnije u životu. Ono najvažnije nisam imala. Imala sam temperament naučnika, ispričala nam je Eva Vojćehovska Prenosimo deo razgovora sa ovom zanimljivom Poljkinjom čija intimna povest spada u domen ženskih priča. Razgovor je snimljen osamdesetih godina XX veka u Beogradu. Integralni tekst biće štampan u knjizi „I glasom se piše istorija” koja je u pripremi. Autor Dragoslav Simić. Više na stranici Promocije. |
 |
Štajner protiv Solženjicina Politika, Kulturni dodatak, subota 1. avgust 2020. Prenosimo deo razgovora s Karlom Štajnerom, autorom knjige „7.000 dana u Sibiru”. Razgovor sam snimio 1988. godine u Zagrebu u Štajnerovom domu. Integralni razgovor biće štampan u knjizi „I glasom se piše istorija” koja je u pripremi Više na stranici Promocije. |
 |
Istorija iz fioke 3.deo Politika, Kulturni dodatak, subota 4. jul 2020. Lepa Jelena iz Livna, Antina Nekolio fragmenata iz života Jelene i Ante Pavića, roditelja mlađeg Siniše sceariste i starijeg Damira Pavića inženjera, pokriveni su uspomenama na majku. Jelena je rođena u Livnu, 1907. Sećanja na roditelje. Događaji u Sinju, preseljenje u Beograd, život u njemu, bez novca i zaposlenja, nemačko bombardovanje, američko bombardovanje, četiri godine okupacije. Pavići govore. Više na stranici Promocije. |
 |
Istorija iz fioke 2.deo Politika, Kulturni dodatak, subota 6. jun 2020. Kad je pop upitao oca: „Šjor Ante, koje ćemo ime dati?”, odgovorio je: „Siniša prvo, a onda Nikola i Momčilo.” Pop je rekao da ne može. „Kako ne može?” „Momčilo i Siniša nisu naša imena...” Da se kasnije na medijskoj sceni Jugoslavije nije pojavio sin, scenarista Siniša Pavić, taj neobičan čovek Ante Pavić s idejom Jugoslovena nestao bi s istorijske scene Više na stranici Promocije. |
 |
Istorija iz fioke 1.deo Politika, Kulturni dodatak, subota 30. maj 2020. Ličnost poslastičara Ante Pavića iz Sinja, o kojoj će ovde biti reči, zaista je neobična hronika jednog Jugoslovena za koju se u porodicama njegovih sinova, scenariste Siniše i starijeg brata inženjera Damira Pavića zna. Naša javnost za nacionalno opredeljenje njihovog oca Pavića pukim slučajem saznaje tek sada. Više na stranici Promocije. |
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
