Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga

Pisma uredniku sajta

Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

SRODAN LINK: Pisma
Novi projekti

koverta From: Sergej Flere
Sent: Tuesday, April 11, 2017 8:10 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Dragica Srzentić

Poštovani Simiću,

vrlo zanimljiv razgovor sa Dragica Srzentić. Do toga sam došao preko Čkrebićeve knjige o Koči. Čkrebić tvrdi da je Vojo Srzentić, njen muž, bio osuđen kao ibovac, ustvari zbog suprostavljanja Kardelju i Kidriču oko isporuka drvene građe iz Bosne u Sloveniju. Međutim, ja ovo poslednje nisam našao, a bilo bi mi dragoceno, jer se bavim istraživanjem interetničkih sukoba u jugosl. kom. eliti.

Da li možete išta od toga da potvrdite? Ili znate više?

S poštovanjem
Sergej Flere
Maribor

 

koverta From: Radoljub Krsmanović
Sent: Saturday, March 25, 2017 10:28 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: pozdrav iz Studenice

Piše Vam Radoljub Krsmanović iz sela pored Manastira Studenica. Geograf sam i radim u školi. Gde je zemlja Šanji Kelemena je emisija koju svake godine gledamo u školi. Tema časova je vezana za naše u dijaspori. Pre neki dan sam video da je Šanji umro. Njegovu muziku sam izbegavao, jer plačem, a nemam objašnjenje zašto. Za decu je najvažniji detalj u emisiji kada se pojave gole Mađarice. Deca ne razumeju Šanjijevu priču. Želim da Vam se zahvalim, jer sam preko Vas saznao za Šanji Kelemena. Napisao sam mail na adresu alexbufon@hotmail.com sa željom da mi pošalju kolekciju cd-a Alexa Bufona. Od Vas bih želeo da naručim cd o Sretenu Božiću. Moja adresa je ... Ako ne uspem da dođem do cd-a iz Čilea, možda mi Vi možete pomoći. Hvala

 

Uz saglasnost Vladimira Pavlovića objavljujem ova dva njegova pisma jer kao novinar osećam bliskost sa stavovima koje je g. Pavlović u svojim tekstovima izneo. Vladimir Pavlović je prevodilac i sudski tumač, viši lektor na Filološkom fakultetu.

koverta From: Vladimir Pavlović
Vladimir Pavlović Sent: Thursday, February 09, 2017 10:33 AM
To: Dragoslav Simić

Поводом „Лоших изговора за некоришћење ћирилице“

Писати ћирилицом, наравно, не значи нужно национализам, али став да сви морамо да пишемо само ћирилицом и у приватној комуникацији (а ту спада и сва комерцијална комуникација изван оне с државним органима и између њих), да бисмо заслужили поштовање нашег личног идентитета, јесте секташки став и недопустив атак на етнички и лични идентитет. Или треба сад да почнемо да прозивамо и све оне суграђане који једу пицу, банане, Шварцвалд торту, пију америчку Кокаколу или турску бозу, тврдећи да тако уништавају српски идентитет? Етнички идентитет се не заслужује и не условљава, а поготово се не гради принудама. Pročitaj ceo tekst - PDF

Писмо и идентитет

(Поводом текста Натурањем латинице до промене идентитета)

Србија је на размеђи цивилизација и култура и сасвим је природно да у свом идентитету садржи разнородне елементе. Сасвим разумем оне који имају одређен афективан однос према једном од наша два писма, најчешће више изражен према ћирилици, али немам разумевања за љутиту повику, ароганцију, чак и увредљиве квалификације упућене онима који не желе да се, уз никад оспоравану ћирилицу, одрекну латинице као дела свог идентитета и идентитета своје генерације и то само у оним сегментима комуникације која није службена у смислу важећег Устава. Pročitaj ceo tekst - PDF

 

Jedno zaista nesvakidašnje pitanje stiglo je uredniku sajta vezano za emisiju iz 1991. godine:

Milenko Sandić
Milenko Sandić zvani Sivonja, sa unukom Vesnom, snimak iz 1985. Sliku pribavio Dragiša Božić iz sela Moravci kod Ljiga.

koverta From: Savez invalida rada Užice
Sent: Monday, February 20, 2017 11:18 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Janković Stojan

Molim Vas, da li možete da mi pomognete. Slušao sam 1991. god. na Radio Beogradu 2, emisiju pod imenom "Ovaj četnik nije početnik" gde je vođen razgovor sa jednim bivšim pripadnikom četnickog pokreta iz sela Kacher kod Ljiga. Ako postoji i dalje taj audio zapis, da li postoji mogućnost da nekako dođem do kopije kako bih je ponovo slušao?

From: Savez invalida rada Užice
Sent: Monday, February 20, 2017 6:06 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: .

Našao sam Vaš e mail preko sajta "audiofotoarhiv". Imao sam tada 1991. 17 godina, ali sam zapamtio da nisam čuo drugi deo te emisije. Volim da slušam Drugi program radija. Pamtim da nisam odlazio u školu dok ne odslušam “Tanjug javlja”, emisija je išla u petnaest do 12 sati. Pamtim i Radomana Kanjevca i “Sve je samo “roken rol”, a sećam se i novinarke Nataše Devetaković. Pozdrav Stojan

 

koverta From: Aleksander Kovačević
Sent: Tuesday, January 24, 2017 2:16 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: dragan simic novinar sajt. link tamo gde cedite vino

Драги Драгославе,

најлепше вам хвала за линк. Сајт је занимљив. Мислим да је вредно имати једно место где се могу чути овакви записи из прошлости, не само музички, него и говорни - приче о судбинама људи.

Што се тиче доктора Грује, педијатра, мој га отац зна као добродушног човека који воли музику, а његову супругу (апотекарку) као вредну домаћицу. Њему (тј. његовој супрузи) је дао нешто својих кошница када је престао да се бави пчеларством. Пошто многи из села навраћају код мог оца на дружење, вероватно сам и упознао доктора Грују - али на кратко - а свакодневница ми је затрпала сећања.

Dr Gruja Milojević ~ Dr Gruja Milojević
Srećni ljudi, emisija uživo
/Deca „Krsmanca“/

За породичне потребе редовно произведемо око 50 л црног (франковка) и 60 л белог (крокан) вина. Вина нису од једне сорте, у франковки има доста хамбурга и сланкаменке, а у крокану жупљанке. Међутим, због татиних година и болести, а и мојих обавеза на послу, посустаје се.

Прича о томе како је крокан доспео у Сурдук вам се може учинити занимљивом, али је боље да је чујете уживо. Имамо међусобне контакте, имам вас у виду ради даљег дружења - можда кад време постане повољније за боравак ван просторија.

Срдачни поздрав,
Александер Ковачевић

 

koverta From: Željko Stefanović, urednik i voditelj Radio Beograda 1, aktuelni osvajač Zlatnog mikrofona, voditelj popularne emisije “Vreme sporta i razonode”.
Sent: Wednesday, November 02, 2016 10:53 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: Željko Stefanović u vezi sajma knjiga

Željko Stefanović

I, nemojte da se lažemo - uništili su Sajam knjiga, nezapamćeno. I to ne zbog pljeskavica, na šta smo posumnjali, ne ni zbog kokoški koje su - zaboga - `najčitaniji srpski pisci svih vremena` / brukeee / - nego zato što su ustupili izložbeni prostor MEDIJIMA. Znamo šta se sve danas vodi pod ovim terminom, ko sve objavljuje tolike gadosti u štampi i elektronskim medijima, tako da je jedna, na prvi pogled, dobra ideja pretvorena u totalni promašaj i sramotu koja se dugo neće sprati. Ako već ne mogu da ih ugase, da ne bi bila cenzura medija - a mnogi zaslužuju - ne treba im davati mogućnost da rade šta hoće. Mladi se ove godine nisu tiskali oko štandova sa Andrićevim i delima Crnjanskog, Kiša, čak ni Vidojkovića, Kecmanovića, nego da uzmu autograme i makar na tren vide rijaliti `zvezde` i da se ovekoveče za uspomenu. Jadna je takva mladost, a nisu deca kriva. Džaba se svi borimo, svako na svoj način - gubimo i još jednu generaciju. Oni i ne znaju šta propuštaju, mi bismo samo da ih poštede takvih otrova na jednoj, nekada prestižnoj manifestaciji. Ogrooooman korak nazad....autogol za naciju, za inteligenciju, za sve lepo, kulturno, normalno i dostojanstveno na ovom svetu.

 

kovertaFrom: From: Nikola Nešković “Prijatelj zvezda”
I PISMO IZ PRIŠTINE DOBIJENO POSREDSTVOM OVOG SAJTA
Sent: Wednesday, June 15, 2016 12:28 PM
To: Ersin Hashimi
Cc: Dragoslav Simić
Subject: Re: nešković

Postovani Ersine,

Kako jedan isečak iz novina pokrene lavinu sećanja

Hvala na poslatoj fotki isečka iz novina ... ne mogu da se setim da li je to bilo 1967. ili 1968. ... potražiću ...

Nehmedina se sećam i videli smo se i u Prištini negde početkom 1970-ih godina. Možda još na nekim mestima.... moram da se setim ...

Vuk Stambolović

Ne znam šta se posle dešavalo sa njim ... pamtim lep glas, osmeh i puno pozitvne energije ... šta je radio, čime se bavio, verujem da je živ i zdrav ... ako sam u pravu voleo bih i da se čujem sa njim ...ja sam otišao sa iz Radio Beograda 1974. godine ... napiši mi nešto o njemu ...

Vuk Stambolović, koji je na slici sa nama, se još uvek bavi muzikom - gitara i glas - iako je lekar i doktor medicinskih nauka ... njegova opsesija su zdrava hrana i tradicionalna medicina i kombinacija savremenih terapija sa starim tradicionalnim lekovima ... profesor ... veoma je uspešan i napisao je niz knjiga ... slika koju prilažem je napravljena na promociji njegove knjige "Bolest kao put do izlečenja" 2013. godine ... aktivan je i dobro je ... bio je veoma aktivan tokom studentskih demonstracija, Crvenog univerziteta "Karl Marks" i "lipanjskih gibanja" u Beogradu 1968. - napisao je i himnu demonstracija i Crvenog univerziteta - LEVA LEVA LEVA - po stihovima slavne pesme LEVI MARŠ (MORNARIMA) Vladimira Majakovskog iz 1918.

Širite se u maršu!
Oterajte spletaka zolju!
A vi, govornici, lakše.
Reč
imate,
druže pištolju!
Dosta nam je života po tragu
što ostaviše Adam i Eva.
Ošinimo istorije ragu!
Leva!
Leva!
Leva!
Hej, bluzo plava!
Krstari daleko!
Okeanu sagledaj rubove!
Zar
bojnom brodovlju neko
zatupi u lukama kljunove?
Nek se kezi
i riče kroz krunu
Britanije lav, pun gneva.
Pobediti neće komunu.
Leva!
Leva!
Leva!
Onamo,
za brdima tuge,
sunčani kraj izobilja.
Preko gladi,
preko mora kuge,
milionskim korakom silnim!
Nek je okolo plaćena banda
i nek čelik u mlazu seva.
Neće Rusijom vladat Antanta.
Leva!
Leva!
Leva!
Oči orla zar da se smrače
i za staro vid da se hvata?
Grlo sveta
stegni još jače
rukom proletarijata!
Grudi istur’te svi skupa!
Nek se nebom ruj stega razleva!
A ko li to desnom stupa?
Leva!
Leva!
Leva!

Vladimir Majakovski (1918.)
Sa ruskog preveo Lav Zaharov

Hvala mnogo ...

Ako stigneš skenirajn taj isečak iz novina i posalji mi - hvala unapred...

Srdačan pozdrav
Nikola Nešković

 

kovertaFrom: Marija Mitrović ~ Trst
Sent: Saturday, June 11, 2016 3:41 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: pitanje

Poštovani gospodine Simiću,

gospođa Milica Konstantinović (vidi link Mihailo Konstantinović) mi je dala Vašu mail adresu i napomenula da imate veoma bogatu zbirku zvučnih zapisa. Ja sam u potrazi za zvučnim zapisom operske pevačice Bahrije Nuri Hadžić: bila je prvakinja Beogradske opere valjda dve ili skoro tri decenije posle II svetskog rata, a pre toga pevala duže u Bernu i Beču.

Ja većim delom živim u Trstu, nedavno sam upoznala sopranistkinju Selmu Pasternak (i "našeg" je porekla i Pasternakova unuka), pa smo nekako zajedno odlučile da napravimo jedno veče posvećeno ovoj velikoj operskoj pevačici, danas zaboravljenoj.

Meni bi bio dragocen glas operske pevačice Nahrije Nuri Hadžić, ne sam razgovor sa njom, nego njeno izvođenje neke od operskih arija.

Jer, evo o čemu je reč: u Udinama živi sopran Selma Pasternak. S njom zajedno, pripremamo negde za jesen jedan javni nastup, jedno veče posvećeno Bahriji. Selma Pasternak je unuka Borisa Pasternaka i htela bi da promoviše neku nekadašnju našu značajnu, a sada u zaborav odgurnutu opersku pevačicu. Kada sam joj ispričala da je Bahrija u svetu postala slavna kada je pevala Lulu i Salomu, bila je više nego oduševljena: rekla je - pa to je i moj repertoar, to i ja pevam. Za to nekakvo veče, na kom bi bila predstavljena Bahrija i njena operska karijera bilo bi lepo imati i neki snimak njenog glasa. Ne u razgovoru, nego njen pevački glas. Eto, za takvim snimkom ja tragam.

A sve je krenulo otud što je Bahriju u nekih stotinak stihova predstavio slovenački pesnik Boris A. Novak, a u okviru jednog modernog epa, naslovljenog "Vrata nepovrata". Do sada je B.A. Novak objavio istorijat svoje familije u dva toma, a planira i treći: ukupno oko 40.000 sthova o jednoj porodici koja je dala značajne vojnike i značajne muzičare. Bahrijin prvi muž bio je stric ovoga pesnika. Od pesnika sam čula brojne detalje o njoj, pored ostalog da je Thomas Mann četiri puta dolazio da sluša Salomu u njenom izvođenju!

Na večeri koju želimo da priredimo, bili bi citirani ovi stihovi o Bahriji, Selma Pasternak bi otpevala nešto iz njenog reperetoara, pustili bismo originalni glas ove prvakinje Beogradske opere, došao bi i pesnik B.A. Novak....

Dakle, ukoliko neko ima zvučni zapis glasa Bahrije Nuri Hadžić, i te kako smo za to zainteresovani. Molim javite.

Srdačan pozdrav!

Marija Mitrović
prof. univerziteta u penziji

 

kovertaFrom: Vladimir Roganović
Sent: Tuesday, May 24, 2016 11:41 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Molba za korišćenje fotografije Ilije Pušića

Poštovani gospodine Simiću,

Dozvolite da Vam, pre svega, čestitam na uređivanju zaista veoma vrednog i značajnog sajta.

Ljubazno molim da mi odobrite korišćenje fotografije gospodina Ilije Pušića koju sam video na Vašem sajtu. U pitanju je fotografija sa legendom: Treba napraviti dosta fotografija, ali samo jedna uspeva.

Ilija Pušić
Arheolog iz Hercegnovog, ostaće zapamćen u jugoslovenskoj javnosti po mnogim značajnim arheološkim otkrićima iz antičkog sveta vezanim za Boku i Dalmaciju, stranica "Fotografije", otac pevača Ramba Amadeusa.

Fotografija bi bila iskorišćena za moju knjigu koja je posvećena Zborniku "Boka" čiji je gospodin Pušić bio pokretač, 1969. godine. Naslov knjige je Boka u tragovima iščezlih vremena (Književna, kulturna i istorijska prošlost u časopisu "Boka"). Smatrao sam da je moja dužnost, kao autora ove knjige, da prikažem fotografiju ličnosti koja je bila jedna od presudno važnih za pokretanje časopisa.

Sa zadovoljstvom bih Vam poklonio primerak knjige, onda kada bude odštampana (najverovatnije do kraja jula ove godine).

Unapred zahvalan,
Dr Vladimir Roganović
Leksikografska redakcija Službenog glasnika

 


Šanji Kelemen

Šanji Kelemen

NEĆE IMATI VIŠE KO DA NAM PIŠE IZ ČILEA, DA NAS FASCINIRA SVOJIM NEVEROVATNIM ŽIVOTOM

Dragi druže, od mene samo suze.

Film koji smo snevali o tvom hodu preko oblaka, a nismo ga završili, voljom bogova pre kraja, dobio je svoj kraj. (D.S)

Šanji Kelemen (Kikinda... ~ 18. maj 2016. Čile)

Šanji Kelemen iz Kikinde, napuša Jugoslaviju devedesetih i odlazi u Budimpeštu. Dobija ponudu da kupi upaljač za atomsku bombu. Odlična analiza političkih prilika u Jugoslaviji pod Vladom Slobodana Miloševića. Stranica „Moć radija“.

From: Šanji Kelemen SUPRUGA TANJA
Sent: Saturday, May 14, 2016 2:03 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: DRAGAN, BEOGRAD

Poštovani G-dine Simiću,

Šanji je u bolnici, naprasno se razboleo, u utorak mu je dijagnostikovana leukemija, sada je u kritičnom stanju, očekujemo da izgura ovaj vikend pa ćemo videti šta i kako dalje.

Puno pozdrava,
Tanja, Šanjijeva supruga

From: Šanji Kelemen SUPRUGA TANJA
Sent: Thursday, May 19, 2016 12:11 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: DRAGAN, BEOGRAD

Obaveštavamo prijatelje

Da je nas suprug i tata Šanji Kelemen, preminuo danas 18. maja 2016. godine nakon kratke i teške bolesti.

Neutešni supruga Tatjana i sin Andreas


 

koverta From: Miodrag Ilić
Sent: Tuesday, March 22, 2016 5:06 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: Dokumentarna emisija odlična ! Radoslav Zlatan Dorić

Simiću,

Zaista si me uzbudio odlično odrađenim dokumentarnim radio-podvigom! Radoslav Zlatan Dorić

Kako sam lično odlično poznavao Dorića, bio sam s njim u jednom periodu i na Pozorišnoj akademiji, a potom sarađivao kao direktor u Narodnom pozorištu, doživeo sam divna sećanja na njegovu veoma zanimljivu kreativnu ličnost. Hvala ti na doživljaju koji si mi priredio. Svi koji govore su duhoviti, slikoviti, interesantni i daju sjajnu sliku Dorića - reditelja i šereta.. Posebno je dirljivo njegovo bezglasno kazivanje kad je oboleo...

Izbor muzike - vrhunski! Čestitam.

Pozdrav, Mija Ilić, dramski pisac

 

koverta From: Popović
Sent: Saturday, March 19, 2016 1:52 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Dejan Kosanović - "Autobiografije uživo"
Importance: High

Dragi Dragane,

pišemo po molbi Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma koji ove godine nagradu za životno delo dodeljuje posthumno profesoru Dejanu Kosanoviću. Dejan Kosanović

Nagrada će biti predata u okviru ceremonije otvaranja festival i tom prilikom je zamišljeno da se projektuju kadrovi arhivskih snimaka Dejana Kosanovića zajedno sa nekoliko izabranih fotografija. Bilo bi izuzetno lepo kada bi se uz taj vizuelni omaž čuo i glas na snimku iz Vaše serije "Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovića do danas", 2007. (knjiga i CD). Festival moli za Vašu dozvolu da se snimak pusti, kao i za informaciju koja bi u pisanoj formi identifikovala snimak i autora.

Ceremonija uručivanja, odnosno otvaranja festivala je sutra, 20. marta u Domu omladine u 20 časova.

Srdacan pozdrav,
Svetlana i Zoran Popović

 

koverta From: Žare pilot Slovenija
Sent: Tuesday, March 08, 2016 10:53 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: drago mi je

Gospodine Dragoslave

Drago mi je i vrlo sam počastvovan vašom spremnošču na razgovor. Trenutno se bavim skupljanjem podataka u vezi sa vazdušnom bitkom za Beograd. Zašto? Pa zadao sam si prilično visok cilj. Pokušaću pridružiti se autorima koji su samu bitku ili događaje u vezi s njom već opisivali. Naravno ja imam svoj pogled kojeg želim predstaviti.

Iskustva? Imam 57 godina i skromno sudelujem u slovenskoj novinarskoj "komediji" i imam neka iskustva sa publicistikom i esejistikom. A prije svega veliki sam ljubitelj svega što imalo miriše na aeronautiku. Još uvek volim čitati i pratiti sve u vezi s time i toga se verovatno nikada neću ni osloboditi – jednom pilot uvek pilot!

Imao sam sreću, a ujedno je to i moja tuga, da sam bio školski drug Milenka Pavlovića u Vazduhoplovnoj gimnaziji Maršal Tito u Mostaru od 1974. do 1978. Bili smo dobri drugovi puno smo razgovarali i tako si puno izmenjali međusobno. Kasnije se nismo dopisivali. U istom razredu bio je Nebojša Nikolić takođe kasniji pilot i također vaš novodobni srpski junak.

Ja školovanja u akademiji nisam nastavio ali je ljubav za vazduhoplovstvom ostala i ispunjavam je sa pisanjem i tako da pratim to područje.

Eto toliko, samo da vam je poznata moja namera i razlog za skupljanjem podataka o bici za Beograd 1941.

Bio bih vam zahvalan kad bi ste me mogli uputiti na bilo kakve izvore ili autore u Srbiji, koji se tom temom bave. Naravno bio bih zahvalan i vama osobno na pomoći. Puno istražujem kroz internet ali je to u nekim primerima nedovoljno.

Hvala na vašoj pažnji i do sledećeg razgovora!

Žarko Žbognar

 

koverta From: Marino Badurina, Rijeka
Sent: Sunday, February 28, 2016 2:12 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: Dragoslav Simić, Beograd

Labinski rudari 1921.-1987.
Pismo Marina Badurine učitelja iz Rijeke
/povodom linka ~ Štrajk rudara u Labinu, Istra, 1987./

Tema Labinske republike i pobune rudara iz 1921. dugo je vremena, čak i u socijalističkoj Jugoslaviji, bila prilično zanemarena. Kako je svojevremeno primjetio povjesničar Petar Strčić, ova tema ne spominje se ni u"Istoriji Jugoslavije" (Prosveta), ni u "Pregledu istorije SKJ", ni u mnogi drugim onovremenim kanonskim edicijama. Razlozi za to su bili djelomično metodološke, no dijelom i ideološke prirode. Metodološke jer su dotični pregledi povijest radničkog pokreta i Komunističke partije "između dvaju ratova" tretirali samo na prostoru nekadašnje Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. U navedenom periodu Istra, pa onda i Labin i Labinština, bili su pod talijanskom upravom. CEO TEKST - PDF

 

koverta From: Šanji Kelemen ~ Čile
Sent: Tuesday, February 16, 2016 11:46 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: dragan

Dragi prijatelju...evo posle skoro dva meseca putovanja po Chileu ponovo sam stigao kući u Viña del Mar...bio sam na turneji po jugu Chilea, za koji kažu da je najlepši ne samo u Chileu već i u svetu... Obišao sam krajeve prepune šumama, jezerima, vulkanima, nedirnutom prirodom i naravno mestima nastanjenim Mapuche indijancima koji još dan danas ratuju protiv nas belaca... doduše rat nije kao u western filmovima, gde indijanci na konjima jurišaju na karavane, već je modernizovan, tako da su sada glavna meta kamioni, mehanizacija za seču šuma, skladišta itd... koja se masovno pale... ne prođe dan bez dva-tri napada ovakve vrste... Doduše danju je sve veoma idilično, belci i indijanci zajedno kao braća, ali noći se pretvaraju u pakao, sve gori...

Tako da nije bilo dosadno na turneji...

Čestitam na uspešnom radu tvog sajta i na uspešnoj promociji u emisiji Polarotor... želim ti još mnogo dobrih priča i sa njima da dođu i milioni novih pratilaca tvog uspešnog rada... puno pozdrava...

Šanji Kelemen

 

koverta From: Mihajlo Ćurčić ~ Kopenhagen
Sent: Tuesday, February 16, 2016 3:28 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: Dr Jovan Rašković govori

Simiću, hvala ti na ovom podsećanju na Dr Jovan Rašković govori.

Poslušao sam danas (između dva sastanka) prvi deo njegovog govora.

Bez obzira na neka neslaganja sa procenama istorijske uloge Miloševića (ovo naravno uslovno, jer je razgovor vođen u vreme uspona Miloševića i nekih tada opravdanih težnji Srpskog naroda ka povratku ”edipoizacije” i samosvojnosti.

Ergo – pitanje je kako bi Rašković gledao na svog Vođu krajem 90-ih a nakon svih dešavanja?

Smatram da je materijal u najmanju ruku dragocen, a da je Rašković još jednom u svom kazivanju pokazao koliko je bio velik Analitičar i Alhemičar srpskog bića i odgovarajuće psihologije naroda koji na žalost – ipak nije Nebeski!

Fala još jednom na ovom zvučnom dopisu.

Pozdrav
Mihajlo

 

koverta From: Zoran Modli
Sent: Saturday, February 13, 2016 6:59 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: O Darku Tatiću reditelju i “Zvezdanim časovima čovečanstva”

Dragane, evo našeg Darka Tatića viđenog kroz "Zvezdane časove" i još ponešto...

Zadovoljstvo je i danas ga slušati, posmatrati ga dok stvara i ići njegovim radijskim stopama. Darko Tatić, jedan od najharizmatičnijih radio-stvaralaca vremena koje pamtim, za mene je personifikacija ne samo Radio Beograda, ne samo radija uopšte, već i dobrog komada moje rane mladosti, doba u kojem upoznajete život i počinjete da se bavite stvarima koje će vam odrediti sudbinu. Inače sam jedan od onih koji su radio umeli da slušaju, a ne osluškuju. Recimo, nemoguće je opisati slike koje su u mojoj glavi stvarali zvuci, kazivanja i replike iz njegovog serijala "filmovanih" radio drama iz prve polovine šezdesetih godina, "Zvezdani časovi čovečanstva". Prikivale su me uz radio, a za slušanje sam se pripremao danima ranije, kao da se spremam za odlazak na svečanu bioskopsku premijeru! Ta subotnja popodneva niko nije smeo da mi oduzme: nisam reagovao ni na zvonce na ulaznim vratima, niti na kucanje na prozoru. Obavezno u horizontali, duboko koncentrisan i sa ugašenim svetlom u sobi (bar zimi, kad je u 6 popodne odavno mrak!), puštao sam da me slike nose u svetove čuvenih i zaslužnih ljudi koji su obeležili našu civilizaciju i svojim delima uzdizali čovečanstvo "do zvezda"... Poštovanje prema ljudima koji znaju, umeju i mogu rađa se i počinje na mnogo načina - "Zvezdani časovi čovečanstva" odredili su čas rođenja mog poštovanja prema Darku Tatiću.

Darko Tatić, čovek zlatnog doba radija.

Pozdrav od Zorana Modlija

 

koverta From: Šanji Kelemen ~ ČILE
Sent: Saturday, January 23, 2016 2:49 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: dragan

Zdravo Dragane.
Vrlo malo imam prilika da budem blizu nekog interneta... Ovde je sada turistička sezona u toku i ja po malim zabačenim turističkim mestima (koja su vrlo popularna) radim punom parom i nema mnogo mogućnosti da se koristi internet... Šaljem ti Bobovo pismo koje si mi greškom obrisao.
Pozdrav!
Šanji

Poštovani gospodine Simiću,

Ja sam nekada davno sarađivao sa Šanjijem Kelemenom još dok je živeo u Kikindi. Početkom 80-ih godina sam učestvovao u njegovim komadima kao muzičar na sceni u predstavi "Krvava Bajka" sa Prakijem, Grbom, Lacijem ... i da ne nabrajam dalje, jer ću nekog sigurno zaboraviti, gde su nas lokalni moćnici dizali u nebesa a Šanjija gledali kao Boga jer je predstava bila i potresna, i lepa u isto vreme pa smo je snimili za TV Novi Sad a emitovana je na TV BG (ondašnjoj). Ja sam naime svirao bendžo u Kikindskoj grupi "Poni Express bluegrass band" pa smo sarađivali sa Šanjijem u muzičkom delu, čak nas je Šanji vodio (kao manadžer grupe) u Maribor na takmičenje Jugoslovenskih bluegrass bendova, mislim da je to bilo ´86-te. Jedno predivno iskustvo. A onda je Šanji postavio "Romea i Juliju", jednu ispostavilo se, za ono vreme avangardnu predstavu. Naime, Šanji je zamislio da Romeo bude amer a Julija ruskinja, a mi muzičari na sceni - nesvrstani. I sve bi to nekako prošlo kod lokalnih komunjara da nije bilo jedne scene ljubavnog čina Romea i Julije pa su predstavu -zabranili, jer zaboga ne može Amerikanci da jašu Ruse, barem je nama tako predstavljeno. Ali, ako se dobro sećam, Šanji je generalnu probu snimao nekom ogromnom kamerom (mislim da je to bila neka prva VHS kamera) i zbog toga Vam sve ovo i pišem, pitajte Šanjija da li ima taj snimak, i ako ima, da li može da Vam ga prosledi pa ga postavite na ovom sajtu. Mislim da bi nam svima značilo da ga pogledamo, jer predstava je "haos", a muzika još bolja.

I molim vas, puno pozdravite Šanjija, koji je kao "ptica Feniks", neuništiv.

Pozdrav
Slobodan Bob Živanović

 

koverta From: Petar Miloradović
Sent: Wednesday, January 20, 2016 9:40 PM
To: Dragoslav Simić

Drago
Drago Ognjanović

Dragi Dragane,

Razlog za moje pisanje je sledeći

Video sam link Zvučna pisma - Drago Ognjanović iz sela Donje Crnuće

Inače ono što se meni razrešilo o vezi Vašeg snimka sa ovim čovekom je i sledeće:

Više puta sam sreo tog čoveka u životu jer je on ponekad dolazio u posetu mom ocu, po nekom poslu i sl. Za Draga Ognjanovića je važilo da on ne jede meso.

Znate kako je to neobično u srbijanskom selu, gde se inače meso domaćih životinja koristi obilno i u svim prilikama. Čim je meni to spomenuto još kao detetu, sigurno je bilo kao neki izuzetak.

Iako mi o tome nisu objašnjavali, u nekom trenutku sam razumeo da taj čovek ispunjava određen zavet ili je njegovo opredeljenje stvar odluke koje se čvrsto drži.

Posle slušanja Vašeg snimka imam utisak da je razlog za njegovu odluku došao posle uputstva određenog "duhovnika" ili duhovnika bez navodnika. Naravno sve što sam ovde izrekao ne mora da bude tačno, samo sam izneo svoj utisak, koji sa svim rezervama i ogradama možemo prihvatiti ili odbaciti.

Drago
Drago Ognjanović (iznad žene u sredini)
Vodeći glas je Dragov (https://youtu.be/k-uidPf6SKA)

Drago više nije među živima, umro je nakon neke povrede koju je zadobio radeći na svom imanju.

 

koverta From: Grba, Milan kustos kolekcija/zbirki jugoistočne Evrope u Britanskoj bibliteci (Curator of the British Library Southeast European collections)
Sent: Thursday, December 31, 2015 11:14 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: 2016.

Poštovani Dragane,

Hvala vam. Vrlo je zanimljivo i korisno. „Srpska emigracija u Americi“ ~ SUDBINE Pogledao sam prilog o Nikoli Pašiću, pregledao fotografije i slušao deo zvučnog zapisa. Odlično napravljeni materijali i sjajan je zvučni zapis i sadržajan razgovor.

Nikola Pašić unuk
Nikola Pašić unuk, životopis. (1918 ~ 2015). (u pripremi). Nikola Pašić je bio srdačan i neposredan čovek. Predložio je da pređemo na „ti“ još te 1990. godine ... www.audioifotoarhiv.com

Čestitam i nastavite da radite to što volite jer to ima veliku vrednost i smisao. Nadam se da je vaš rad priznat u Srbiji u ovom vremenu jer znam da će to što stvarate sada imati priznatu budućnost. Još jednom sve najbolje u Novoj godini.

Milan

P.S. Primetio sam par malih propusta. Nikola Pašić (unuk) 1918.

Nikola Pašić, 1918. (unuk), Fotografije snimljene 2001.
Fotografija 42 nije Pašićev spomenik u Zaječaru, a fotografija 43 nije Arhiv Srbije već Univerzitetska bibliteka u Beogradu. I jedan dodatak - na fotografiji 46 je dr Nikola Marković.

 

koverta From: Ranko Jakovljević
Sent: Sunday, December 27, 2015 11:02 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: Ranko Jakovljević

Ova jednostavna čestitka koju sam dobio glasila je: Želim Vam srećnu Novu godinu i Božićne praznike - Ranko. /a “Ranko iz Kladova” sa Dunava, dopisao sam ja/
Ali je dodatak koji vam preporučujem, sastavni deo att. napisane čestitke, deo intelektualnog sveta Ranka Jakovljevića pa je to zaista prava čestitka koja znači više od forme. Uživajte u slikama i opisima:

Saglasno Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika SANU "đerdap" ima značenja: a) vrtlog, kovitlac, vir; b) opasna, teška situacija, stanje puno teškoća, napetosti, opasnosti. Međunarodno javno pravo ovim pojmom imenuje sektor koji povezuje srednji i donji Dunav, počevši od Golupca odnosno Vinče na srpskoj i Moldave Veke na rumunskoj strani, do Trajanovog mosta (Kladovo- Turnu Severin).

Žudnja za ovladavanjem "simfonijom u kamenu", iznedrila je u regiji podunavskog Đerdapa razgovetne znamene civilizacijskog uspona, u koje se ubrajaju vrhunska dela vizuelnih umetnosti, čiji izbor u ovoj ediciji donosimo.

Saglasno mitskim predstavama o prošlosti, smelo bi se kazati kako su, izuzev klisura rođenih snagom kolosa što je, razdvojivši đerdapsko stenje, utro put Dunavu, dela titana i graditeljski podvizi i nezapamćena energija razornih vojnih pohoda, takođe i trgovanje budućnošću kroz kreiranje žitelja istočnjačkog podneblja, stasavalih susretanjima etniciteta, kultura, stremljenja, pogodnih da od bezlične mase plebsa izvajaju likove dostojne inspiracije umetnika. (VIDI ceo tekst - pdf)

 

koverta From: Vladimir Kostović
Sent: Sunday, December 06, 2015 5:05 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Petar Jović dobrovoljac u ruskoj vojci 1915. godine, “Gosti sajta”

Poštovani gospodine Simiću,

sasvim slučajno sam naišao na Vas sajt, na kojem sam pronašao zapis o Petru Joviću. (Petar Jović dobrovoljac u ruskoj vojci 1915. godine, “Gosti sajta”)
On je bio muž sestre moga djeda, kojega nisam imao priliku upoznati jer je bio poginuo baš poslije 2. Svjetskog Rata.
Bili smo prisni i viđali smo se ili u Beogradu ili u Sarajevu, gdje sam je tada stanovao.
U međuvremenu sam se ja odselio u inozemstvo i od tada ga više nisam nikad niti vidio ni čuo, pogotovo zbog jugoslovenskih ratova.
I tako, daleko od očiju, daleko od srca, padnu stvari u zaborav.
Danas, slušajući zvucni dokument koji ste priložili uz Vaš članak o njemu, vratile su mi se mnoge stvari koje mi je ovaj mudri čovjek prenio dok sam bio dječak.
Zahvaljujem Vam zbog toga i želim Vam najbolji nastavak plemenitog djela koje ste započeli.

Vladimir Kostović
Set Designer - Art Director
*motion pictures*

 

koverta From: Momir Milinovich
Sent: Monday, November 23, 2015 6:26 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Kratkotalasna radio stanica Beograd 1936-1941

Poštovani gospodine Simiću,

Večeras sam pronašao Vaš sajt i već me je oduševio.

Posebno me je interesovao članak o predratnim pjevačima na Radio Beograd jer je pokojni ujak moga oca Uroš Seferović. Čest gost u kući ujaka je bio drugi čuveni beogradski pjevač, Raša Radenković, koji je ostao pjevač u egzilu. Ujak je ostavio gitaru i posvetio se medicini i anti-komunizmu.

Imam tri ploče pokojnoga Uroša i još više od pok. čika Raše. Imam namjeru da ih objavim na YouTube. U medjuvremenu, nadam se da ću naći još informacija i slika u Vašem arhivu.

Želio bih da i uspostavim kontakt sa gospodinom Dikom Đorđevićem ako je on takodje voljan.

Hvala još jednom na Vašem radu i trudu. Očigledno je da volite šta radite.

S poštovanjem,

Momir Milinović
Chicago, USA

* Vidi link: Porodični tonski arhivi - Kratkotalasna radio stanica Beograd 1936-1941. Pevači Narodne muzike Lela Đorđević i Sima Begović

 

koverta From: Petar Miloradović
Sent: Wednesday, October 21, 2015 6:45 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Frano Alfirević

Dragi Dragane,

Da se nadovežem malo na ono Vaše jučerašnje pismo...

Zainteresovao sam se za izvestan spomenik pesniku Franu Alfireviću koji se nalazi na ostrvcetu Gospa od Škrpjela, jednom kada sam putovao u Boku. Želeo sam da saznam detalje u vezi tog pesnika, a i zašto se taj spomenik tu nalazi. Pisao sam na adresu crkve, ali nije bilo odgovora, a onda sam se obratio Kotorskoj biskupiji. (Želeo sam da pišem neki tekst o svemu tome, o poeziji, za Biblioteku u Čačku i tamošnju manifestaciju.) Odgovorili su mi iz biskupije za manje od 24 sata, tražili su mi adresu poslali mi časopise iz vremena podizanja spomenika i poslali su mi knjigu tog pesnika.

Radovao sam se što sam ostvario taj kontakt i dobio knjigu i časopise.

Moj tekst o poeziji je postao tekst o traženju svih tih detalja. Pročitao sam tekst javno na manifestaciji čačanske biblioteke i objavio ga u tamošnjem časopisu. Sada kada sam ga potražio, zapravo sam shvatio da sam napisao dva teksta o ostrvu, odnosno o Alfireviću. Zgodno mi je bilo da sve te pojmove i činjenice povežem pa i oba teksta da povežem. Oba teksta su već objavljena, jedan u Književnom listu a drugi u Listu čačanske biblioteke koji prati manifestaciju i u zborniku beseda o poeziji.

Eto vidite kako su drugi recimo iz Kotora, zainteresovani za predstavljanje svojih sugrađana a ovi Leskovčani ćute. Leskovačani za pamćenje. Prota Dragutin Guta Đorđević

Sajt koji uređujete je veoma zanimljiv i koliko god da gledam uvek me nešto iznenadi i obraduje.

Svako dobro Vam želim!
Petar Miloradović

Napomena urednika:

Ovaj sajt namenjen je i talentovanim mladim ljudima koji su svojom radoznalošću ušli na druga kulturna podneblja, u ovom slučaju Boku i njenog pesnika Alfirevića. Pesnik iz Gornjeg Milanovca našao je ovaj sajt 2014. godine i jednim pismom koje je takođe objavljeno na ovoj stranici, izneo je svoje utiske o onome što je video. Dakle, mi smo poznanici “nove elektronske generacije”, ne ”neki” stari rakijaški prijatelji. Moglo bi se reći figurativno “da nam je Stiv Džobs” pomogao da se sretnemo. O Petru Miloradoviću više na linku: http://www.skd.rs/?akcija=pisacMiloradovic

Objavljujući stranicu sa protom Gutom iz Leskovca, video sam da iz ovog grada nema nikakvog odziva. To sam i napisao. Kao odgovor, stiglo je ovo Miloradovićevo pismo.

I jedna zanimljivost iz biografije pesnika iz Gornjeg Milanovca Miloradovića: njegov otac bio je sveštenik u manastiru Vraćevšnica.

Svoje književne radove koje navodi Petar Miloradović u svom pismu, možete pročitati na stranici “Promocije”.

 

Nove vesti iz Čilea ~ link Šanji Kelemen

Šanji Kelemen koverta From: Šanji Kelemen
Sent: Monday, October 19, 2015 11:22 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: DRAGAN

Zdravo.

Evo da se javim posle dužeg vremena. Nekoliko meseci sam bio van kuće-na turneji. Kada putujem nemam baš puno mogućnosti da dođem do interneta a i kada dođem u neki internet café onda samo na brzinu pročitam poruke, pročitam vesti i nemam baš puno volje za pisanje. Danas sam rešio da malo vremena posvetim pisanju.

Imali smo u poslednjih nekoliko meseci vema uzbudljiv život ovde u Chileu: vulkane, poplave, požare, zemljotrese i cunamije. Ovde nikada nije dosadno. U poslednjih mesec dana smo imali preko hiljadu potresa i nekoliko zemljotresa, doduše ne tako jake, najači je bio “samo” 8,4 stepeni, a kako smo već atestirani na 8,9 to nam je došlo kao dečija igra...

To je što se tiče prirodnih katastrofa. Mnogo nam je veći problema što je ovde u Chileu život tako poskupeo da i oni što su do sada kako-tako normalno živeli jedva izvlače kraj sa krajem. Ranije smo živeli od danas do sutra a sada nažalost živimo iz sata u sat...

Čujem da je i vama u Srbiji vrlo interesantno i da u ničemu ne zaostajete za nama u Chileu. Izbeglice, političari, besposlenost, rijaliti programi, a o ulasku u EU i da ni ne govorim, vam čine dane vrlo uzbudljivima tako da ni vama nije nikada dosadno.

Za razliku od vas, gde su vam fudbaleri do 20 godina postali svetski šampioni, naši fudbaleri Chilea su postali prvaci Južne Amerike, što znači da smo ispred Brazila, Urugvaja, Argentine i to je motivacija više za našeg sina Andreasa da vredno trenira fudbal (igra za prvoligaša Everton iz Viña del Mara za selekciju do 8 godina i kao odbranbeni igrač je dao do sada 6 golova u šampinatu na kome učestvuju svi najbolji klubovi iz Chilea) i donosi nam puno radosti u naše napaćene živote, tako da nam je na momente jako lepo pošto uživamo u sreći našeg malog sportiste.

Puno pozdrava od porodice Kelemen iz Chilea!

 

koverta From: Ranko Jakovljević
Ranko Jakovljević Sent: Friday, October 09, 2015 8:40 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Ranko Jakovljević

Poštovani Dragane,

U međuvremenu sam sklopio knjižicu Kladovo u književnosti sa 40 odabranih izvoda iz književnih radova u kojima se spominju Kladovo i okolina. Nadam se da je i to način da se populariše ovaj kraj. Tekst šaljem u prilogu.

Srdačni pozdrav
Ranko Jakovljević

Iz predgovora Ranka Jakovljevića:

Подручје данашњег српског Кладова, због изузетно значајне позиције контролног пункта за најосетљивији део дунавског пловног пута, столећима је предмет посебног интересовања држава којима је ширење или јачање граница власти условљено присуством на овом тлу. Снажно сведочанство похрањено је у натпису на овдашњој античкој грађевини : ''Императори цезари Гај Валерије Аурелије Диоклецијан и Марко Аурелије Валерије Максимијан одани боговима и непобедиви августи срећне руке Флавије Валерије Констанције и Галерије Валерије Максимијан цењени цезари и велики победници над Германима и Сарматима подигоше тврђаву као вечиту заштиту државе у будућности''.
* Više na stranici „Da li ste pročitali ove knjige“.

 

koverta From: From: Sanja Bošković, urednica Linka
Sent: Thursday, September 17, 2015 1:47 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Novi broj LINKa

LINK 110- 112

Ovaj broj LINKa, časopisa za profesionalce u medijima, posvećen je izazovima XXI veka - razvoju tehnologije, kulturi i multokulturalnosti.

Language: српски језик
Type: Newspapers
Category: Arts, culture and crafts - Culture, Professional Journals
Pages: 48
Publish Date: 16.9.2015.

Zdravo Dragane!

Izvoli link ka elektronskoj verziji: http://www.floowie.com/en/read/link-110-112-mali/#/page/38/zoom/100/

Broj se štampa.

Nisam najbolje razumela da li ti za sajt treba dokument iz Worda ili pdf ili slika stranice na kojoj je objavljen članak? Nije problem da napravim bilo šta od toga, samo kaži i šaljem.

Svako dobro,
Sanja

 

koverta From: Zorica Ristić
Sent: Monday, September 07, 2015 11:04 AM
To: Dragoslav Simić

Poštovani g-dine Simiću,

Što se tiče članka Rot i Reli, Nemac i Jevreji, pročitala sam ga i proslediću ga dalje nekim prijateljima. Oduševili su me i Nemac i Jevrejka. A posebno deca i njihova profesorka, koja je verovatno najzaslužnija za prevod na nemački. Mislim da si pominjao da imaš tu knjigu, pa bi onda mogao i da mi je daš na čitanje. Slažem se da današnja deca ne shvataju sve strahote rata, logora, straha za sopstveni život... To je za njih samo još jedna nova igrica u kojoj mogu da pobeđuju. Možda bi trebalo ovu knjigu uvesti u škole kao obaveznu lektiru. Mada ni to ne znači da bi je deca pročitala, jer „čitati je tako smorno“ – što bi oni rekli.

Pozdrav,
Zorica Срдачан поздрав / Kind regards,
Зорица Ристић
CAD-CAM DATA

 

koverta From: Katarzyna Taczyńska
Sent: Friday, May 29, 2015 3:13 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: pitanje - Goli otok Miljuše Jovanović

Poštovani gospodine Simić,

zovem se Katarzyna Taczynska, radim na univerzitetu Nikole Kopernika u Torunju, u Poljskoj. Napisala sam doktorsku disertaciju na temu Golog otoka. Jedan deo moje disertacije je posvećen ženskim svedočanstvima. Dok sam spremala disertaciju, nisam znala da postoji CD (ili DVD) 'Goli otok Miljuše Jovanović'. Znam da je na sajtu Audio i foto arhiv Simić dostupan jedan deo ovog svedočanstva. Sada pripremam knjigu na osnovu disertacije i htela bih da uključim u analizu svedočanstvo Miljuše Jovanović. I zato bih htela da Vas pitam da li je moguće da kupim ovaj snimak? Da li možete da mi pomognete da što brze nabavim ovaj snimak?

Biću Vam veoma zahvalna za pomoć.

Srdačan pozdrav,
Katarzyna Taczynska

 

koverta Beograd, 19. maj 2015.

Zakasneli odgovor Dragoslava Simića urednika sajta i izvinjenje gospodinu Miroslavu Aleksandriću iz Mladenovca.

TEMA : Fotografija
~ Porodica Leke Jovanovića, abadžije iz Smederevske Palanke
~ Porodica Atanasijević, vlasnici Selters banje iz Mladenovca

From: Mika Aleksandrić
Sent: Tuesday, April 07, 2015 10:38 PM
To: Dragoslav
Subject: Fotografija

Skitajući internetom "natrčao" sam na Vaš sajt www.audioifotoarhiv.com (tu je objavljen i Vaš mejl) i sa zadovoljstvom sam pogledao objavljene stare fotografije, posebno porodica Jovanović i Atanasijević.

Istorija fotografije je moja tema, odnosno polje interesovanja pa sam o tome napisao i knjigu "Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860 - 1918.", a trenutno pišem drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje iste knjige. Da me ne biste pogrešno shvatili ne nudim Vam knjigu, ili nešto drugo na prodaju, već bih Vas zamolio za informaciju da li na reversnoj strani fotografije "Jovanovići" (koju ste objavili na sajtu) ima možda podatak ko je autor, kao i originalna posveta? Rekvizitorijum u kadru pomenute fotografije mi je itekako poznat i u svojoj zbirci imam više kom. fotografija - kartonki sa na primer istom pozadinom (po posvetama se vidi, snimljene su širom centralnog i zapadnog dela Srbije: Aranđelovac, Lazarevac, Užice, Kosjerić...), ali nijedna nažalost nema zabelešku, ili štambilj fotografske radnje. Možda Vaša to ima?

Interesantne su mi i fotografije Atanasijevića, jer su delom iz mog Mladenovca.

O fotografu Lazaru Lazi Lazareviću pisao sam u knjizi. Koliko znam radio je pre Prvog rata u Smederevu i Beogradu, a u Smederevsku Palanku je došao oko 1920. godine. Dolazio je u međuratnom periodu poslom i do obližnjeg Mladenovca, kao i Gustav Hajek koji je u to vreme bio fotograf u Aranđelovcu.

Dr Stavra Atanasijević
Dr Stavra Atanasijević

Inače dr Stavra Atanasijević je bio vrstan foto - amater i Muzej u Mladenovcu ima veći broj njegovih radova (iz Aranđelovca, Mladenovca, Beograda, Pariza, sa Azurne obale, iz Prvog rata...), nadam se da će jednog dana dozvoliti da uradim izložbu njegovih fotografija, jer čovek je pokazao na pojedinim fotografijama da je majstor fotograf.

Pošto paralelno pišem i tekstove o mladenovačkim fotografima i o Stavri kao foto - amateru, zamolio bih Vas za informaciju da li su fotografije objavljene na navedene teme na Vašem sajtu u Vašoj zbirci? Pitam da bih se eventualno pozvao u napomenama na izvor podatka (poželjnije je da se kaže da su zbirke u nečijom posedu, od navođenja da su objavljene na sajtu).

S poštovanjem
Miroslav Aleksandrić
Mladenovac

PS: Ako imate vremena posetite naš sajt sa starim fotografijama www.fotomuzej.com

Drugo pismo gospodina Aleksandrića

Hvala što ste odgovorili na moju poruku.

Shodno obećanju šaljem Vam skenove sa nalepnicama i štambiljima firme Lazara Lazarevića iz Sm. Palanke, čisto da steknete neki utisak o tom fotografu.

Što se tiče pominjane fotografije - portreta Vašeg pretka radi se postupku foto - montaže uz pomoć tzv. maski. Konkretno navedeno je izvedeno u foto - laboratoriji sa dva posebno snimljena negativa, na jednom je sam Vaš predak, a na drugom je njegova porodica.

Aleksandar Jovanović, deda Leka, abadžija /krojač narodnog odela/
Aleksandar Jovanović, deda Leka, abadžija /krojač narodnog odela/

Najpre se u aparat za povećavanje stavlja glavni negativ, u ovom slučaju portret muškarca. Operater - fotograf zatim uzima neprovidni karton (otprilike veličine buduće fotografije) i na istom iseca u gornjem desnom uglu jedno parče u obliku kruga, ili elipse. Na tom parčetu kartona (u obliku kruga, ili elipse) se napravi držać u vidu komada tanke žice koja se zalepi za karton, nazvaćemo ga maska 1. Zatim se pod crvenim svetlom iz kutije vadi neiskorišćeni foto - papir i stavlja ispod aparat za povećavanje, uključuje aparat i projektuje slika (sa portretom muškarca) na foto - papir, stim što se između aparata za povećavanje i foto - papira drži maska 1 i istom se zasenjuje samo gornji desni ugao foto - papira dok ekspozicija uredno traje za ostali deo portreta muškarca.

Onda se u aparat za povećavanje stavlja drugi negativ sa porodicom, aparat se spušta da bi projekcija bila manja, odnosno u veličini isečka, odnosno maske 1. Ponovo se uključuje aparat, između aparata i foto - papira sada držimo ceo karton (sa onom rupom kružnog, ili elipsastog oblika) tj. maskom br. 2 i projektujemo sliku (sa porodicom) na isti foto - papir, samo u gornji desni ugao (ostali deo foto - papira zasenjuje maska 2) odnosno na mestu gde smo ranije zadržavali svetlo (prilikom ekspozicije portreta).

Tako je jedan isti foto - papir imao dve ekspozicije sa dve različite slike, odnosno tako smo montažom uz pomoć dve maske dobili jednu fotografiju na kojoj je portret muškarca, a u gornjem desnom uglu je manja slika njegove porodice.

Svakako, posle ekspozicije sledi hemiski deo izrade analogne c/b fotografije u vidu tretiranja foto - papira u razvijaču (2 - 3 min), prekidaču (1 - 2 min), fiksiru (10 - 15 min) i na kraju sledi ispiranje u vodi (20 - 30 min). Ima tu još posla, jer se radi naknadni retuš (hemijskim, ili mehaničkim sredstvima) da bi se što manje primećivalo da se radi o dve slike).

Pokušao sam jednostavnim rečima ukratko da objasnim postupak foto - montaže u toku izrade analogne fotografije (možda bi neki crtež procesa pomogao pojašnjenju priče?), a što danas postižemo mnogo lakše i brže u raznim programima i pre same izrade digitalne fotografija.

Lazarević

Lazarević

Shodno obećanju šaljem Vam skenove sa nalepnicama i štambiljima firme Lazara Lazarevića iz Sm. Palanke, čisto da steknete neki utisak o tom fotografu.

Lazarević

Lazarević

Skrenuo bih pažnju na još jednu mogućnost kako je mogla nastati pominjana fotografija sa foto - montažom.

Fotograf najpre izrađuje nešto veću fotografiju sa Vašim pretkom. Takođe izrađuje manju (ne sme biti veća od prostora gore desno na većoj fotki) fotografiju sa likovima njegove porodice i stavlja je u već pominjani prostor gore desno na fotografiji Vašeg pretka. Nakon toga fotografiše obe fotografije. Na dobijenom negativu (kadar je sa obe fotografije) radi mehanički i hemijski retuš da bi uklonio tragove linija manje fotografije, odnosno da bi stvorio privid da je ona celina sa većom fotografijom. Posle retuša izrađuje sa pomenutog negativa fotografiju koja je predmet priče.

Ovaj metod montaže ima manu u odnosu predhodno opisani, jer se radi o fotografiji fotografije (u ovom slučaju dve kao jedna celina) tj. kopiji i zato se znatno gubi na oštrini snimka i kvalitetu slike.

Da bi se sigurno znalo koja je metoda montaže upotrebljena potrebno je fotografiju imati "u rukama" i pogledati je pažljivo lupom.

S poštovanjem
Miroslav Aleksandrić

PS: Nadam se da ćemo u budućnosti ostvariti saradnju

 

koverta From: Šanji Kelemen IZ ČILEA
Sent: Wednesday, April 29, 2015 2:02 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: dragan

Zdravo Dragane.

Izvini zbog nepisanja. U CHILEU SAM. Tako smo svi napaćeni ovde, valjda zbog ove napaćene zemlje, pa mi se jednostavno nije dalo: Na jugu zemlje gde je dan bez kiše bio nezamisliv sada su suše. U najsuvljoj pustinji na svetu, Atakami, poplave. Proradilo nekoliko vulkana a zemljotresi su sastavni deo chileanskog folklora...tako da iskreno rečeno nije bilo do nikakvog pisanja ne samo tebi, već nikome... Pošto sve što bih mogao da ti pišem je da ti kukam...a kako čitam ni vama nije bolje pa vam baš i nije stalo da slušate kako i drugi kukaju...

Živi smo i borimo se da preživimo svaki sledeći dan i tako iz dana u dan...

Puno pozdrava!

Šanji Kelemen
Šanji Kelemen iz Kikinde, napušta Jugoslaviju devedesetih i odlazi u Budimpeštu. Dobija ponudu da kupi upaljač za atomsku bombu. Odlična analiza političkih prilika u Jugoslaviji pod Vladom Slobodana Miloševića. Stranica „Moć radija“.

 

koverta From: Miomir Đelić
Sent: Friday, April 24, 2015 1:48 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Avenija Amerika

Poštovani Dragoslave,

Pre svega želim da kažem da je Vaš arhiv izuzetan i veoma koristan sajt. Prvi put sam za arhiv čuo u radio emisiji "ZAIR" /Zakon akcije i reakcije/, Zorana Modlija pre više od godinu dana. U poslednje vreme na vašem sajtu čitam članke novinara Milana Mišića iz rubrike "Avenija Amerika". Hvala Vam što ste omogućili da se toliki broj tih tekstova može pročitati u celosti i na jednom mestu. Njihov veliki značaj vidim u tome što čitaoce podstiču na razmišljanje o digitalnim tehnologijama i promenama koje one donose. S obzirom da se bavim informatikom, drago mi je da neko na takav način obrađuje ovu temu - iznoseći dosta činjenica i veoma zanimljivih detalja sa lica mesta, ali tako da samom čitaocu ostavi da odluči koliko su te promene dobre ili ne.

Srdačan pozdrav,
Miomir Đelić, Beograd

 

koverta From: Dragan Mladenović
Subject: Re: dragan simic
2015-01-15 10:07 GMT+01:00

Dobro veče,

Sa suprugom sam pričao o vama i vašem sajtu i vi me sutradan pozvaste!

Tek sam stigao sa studija u SAD. Mnogo sam se namučio, jer sam sve odradio u duplo kraćem vremenu od predviđenog. Ostvario sam odličan uspeh, sve desetke (iliti A po njihovim merilima). Bio sam predavač po pozivu na nekoliko predmeta. Iako sam praktično proveo svo vreme ili u sobi za računarom ili na univezitetu, utisci su mi izvanredni. Uslovi za studiranje kao u SF filmu u odnosu na Beograd i naš Univerzitet! Nije me toliko dojmilo njihovo bogatstvo i tehnološki napredak, koliko dostignuti razvoj njihovog društva u kome sve funkcioniše onako kako bi mi samo želeli da je kod nas i ta ogromna odgovornost svih.

Neverovatan su svet ti Amerikanci. Tako mnogo čitaju, a tako malo znaju o svetu van Amerike. Baš poput građana Rimskog carstva. U tom slučaju, mi, valjda, predstavljamo varvare.

Koliko oni malo znaju o svetu, toliko i mi malo znamo, samo imamo uverenje da znamo najviše, istrajno čitajući Kurir i Telegraf. Najveća i najblještavija svetleća reklama na Tajms Skveru je reklama kineske agencije Ksinhua, a Bruklin je ruski deo grada. Idete i samo čujete ruski oko sebe. A mi pričamo o konačnoj pobedi kada izbije Treći svetski rat i Rusi nadjačaju Amerikance nukelarnim raketama. Kao u komediji Dušana Kovačevića.

Shvatio sam i da smo sami sebi najveći neprijatelji, jer u praksi ne poštujemo vrednosti po kojima se ponosimo. Čovek mora da ode u daleki svet da bi shvatio odakle je došao. Poređenje je jako moćna stvar. Shvatio sam i da je svet postao mnogo mali. I da nema pobede, dok ne pobediš sam sebe. Gledajući njihovo bogatstvo, red, poštovanje države i institucija, Boga i vere, veru u kapitalizam, čiste leje i ogromne puteve, nisam bio opčinjen tim bogatstvom i blještavilom, već tužan zbog našeg pada u poslednje dve decenije i onoga u šta smo se pretvorili. Ko voli Srbiju to mora sam da prizna sebi. Molim Boga da se prizovemo pameti i povratimo veru u sebe i postanemo mnogo bolji. Inače i Afrikanci će nas prestići, ne samo Poljaci, Bugari i Rumuni.

Sada rešavam sve zaostale obaveze odavde u Beogradu.

Nadam se da ćemo se uskoro sresti i ispričati.

Super vam je sajt. Srdačan pozdrav,

Dragan Mladenović

 

koverta From: Grba, Milan
Sent: Monday, January 05, 2015 2:47 PM
To: 'Dragoslav Simić'
Subject: RE: Dragan Simić

Postovani Dragoslave,

Srećna Nova godina i Vama!

Veliko hvala na svim podacima o Reli Alfandari Pardo koje ste mi poslali. Za njenu knjigu ranije nisam čuo i gledaću da nabavim primerak za Britansku bibloteku. Potpuno se slažem sa komentarima i senzibilitetom Dr Brković i g. Stefanovića. Sve čestitke Vama i sajtu, to je dragocen arhiv koji zaslužuje svaku podršku, i želim vam uspeh i sreću u daljem radu za opštu korist.

Sve najbolje,
Milan Grba

British Library

Department European Studies
Position Lead Curator of Southeast European Studies
Publications View publications by this researcher

Milan Grba je kustos Zbirki jugoistočne Evrope u Britanskoj biblioteci u Londonu od 2005. godine. Srpska zbirka Britanske biblioteke trenutno ima preko 40.000 naslova knjiga i časopisa i oko 150.000 predmeta bibliotečke građe. Sa drugim resursima u biblioteci, ova zbirka, u neprekinutom razvoju, je najveći referentni i istrazivački arhiv srpske kulture u Britaniji.

 

koverta From: Saša Rakezić
Sent: Sunday, January 04, 2015 12:12 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: Dragan Simić

Zdravo Dragane!

Naravno, video sam i fotografije koje si objavio, i voleo bih da vidim još toga postavljenog na net pre nego što sve bude zaboravljeno...

Kupio sam i pročitao knjigu Reli Alfandari Pardo. Mislim da je to jedna od najsnažnijih kolekcija reči na koju sam ikada nabasao, i sigurno najznačajniji naslov koji se kod nas pojavio tokom 2014. godine, čak iako je knjiga prošla sasvim nezapažerno u našoj (uspavanoj) javnosti. To je lična ispovest i - više od toga - jedan od malobrojnih glasova koji svedoče o osećanjima ljudi, naših sugrađana i komšija, od kojih je većina nastradala pre nego što su stigli da nam o tome kažu bilo šta.

Jovan Jovanović
Nemačka je kapitulirala 1945, ovaj porodični snimak je načinjen 1946. godine u Beogradu. U sredini je Relin teča Jovan Jovanović, vlasnik radnje AUTOKAR.
Levo je njegova žena Matilda, Relina tetka, a desno ćerka Mirjana Jovanović kasnije Vuisić, supruga glumca Pavla Vuisića.
Iznad teče Jovana je Reli, sa lažnim imenom koje je krostila tokom rata, Milica Jovanović.

Činjenica da o tome čitamo toliko godina nakon što se sve zbilo, u vremenu sveopšte komercijalizacije i ofanzive lakih tema i neobaveznog kotrljanja reči, neka bude tema nad kojom ćemo da razmišljamo. Povrh svega, ne mogu dovoljno da ti se zahvalim što si mi preporučio Reli Alfandari Pardo, da ponovim, svakako jedna od najboljih knjiga koje sam pročitao... Nagovarao sam Vreme da urade nešto, objave recenziju, možda i razgovor sa njom, ne znam da li će nešto od toga biti, al valjda će bar da pokušaju.

Hvala Dragane, sve najbolje ti želim u 2015.

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf

Napomena urednika sajta. Ko je Aleksandar Zograf:

Aleksandar Zograf životopis
Aleksandar Rakezić, poznat po pseudonimu Aleksandar Zograf, je rođen 1963. godine u Pančevu. U jugoslovenskoj periodici objavljuje stripove počev od 1986. godine, a od početka devedesetih aktivnije objavljuje u inostranstvu, najpre u Americi, gde je njegove radove objavljivao jedan od najpoznatijih izdavača alternativnog stripa u svetu, Fantagraphics Books iz Sijetla. Ovaj strip crtač govori i o „Miki Mišu“ najpoznatijem stripu u Kraljevini Jugoslaviji. Stranica „Gosti sajta“.

 

koverta From: Nenad Novak Stefanović
Sent: Thursday, January 01, 2015 5:30 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: autorizovan tekst

Poštovani Dragane,

Već dugo u Politici pišem o adresama Beograda, pa i onima u kojima su živeli Jevreji ili su ih projektovale arhitekte Jevreji. Neke kuće o kojima sam hteo da pišem su srušene. Tragovi holokausta su zapušteni, sramno zakorovljeni, pretvoreni u kafane ili privremena krovišta beskućnika.

Tako da me je prijatno iznenadilo otkriće male radnje u Dečanskoj koja čuva tajnu o skrivanju jevrejske devojčice. Reli Alfandari Pardo. Hvala ti na ovom beogradskom medaljonu. Barem nekoliko puta nedeljno prođem pored tog izloga koji mi ne privuče pogled. Sada sam poželeo da ispred izloga postavim betonirani kamen, kao što rade u Nemačkoj, da bi obeležili mesto sećanja na holokoaust. Ovaj kamen bio bi od onih srećnih. Cela priča ima zastrašujući početak, uzvišenu sredinu i srećan kraj. Beogradska Ana Frank je preživela. Drago mi je što je jedan Srbin bio "podmorničar", izraz koji sam čuo u Berlinu, za one Nemce koji su skrivali Jevreje tokom holokausta.

Jovan Jovanović - ima li običnijeg imena! A baš zato je njegova okupacijska priča velika, jer je u pitanju običan čovek. Jovan Jovanović prodavac auto delova. A vidiš kakva je njegova duša! Nesebična. Pred nosom Vermahtovog hotela skriva jevrejsku devojčicu. Mogu da zamislim njegove noći. Da li je i jednu prespavao celu, ili barem do pola. Sav načuljen, lovi šumove grada. Kakva uzvišenost običnog! Nešto u Jovanu Jovanoviću duboko ljudsko se pokrenulo. Jovan Jovanović najobičnije ime koje deluje artificijelno; spreman simbol za ljudsku posvećenost bližnjem...

Jovan Jovanović
Jovan Jovanović, levo sa prijateljem Mošom Alfandarijem, Relinim ocem, ispred svoje radnje, snimak načinjen pred početak rata 1940. godine.
Inače, Jovan Jovanović je bio genijalni kombinator koji zaslužuje posebnu priču jer je iz svih ratnih nedaća ipak uspeo da izađe kao pobednik.
Kao trgovac sve je izgubio pedesetih godina kada mu nove vlasti nacionalizuju odnosno oduzimaju celokupnu imovinu.

Očekivalo bi se pre od nekog umnog i obrazovanijeg građanina da je spreman na čin samožrtve zarad opasnog i nekoristoljubivog dela, međutim baš je zato prodavac auto-delova veliki, jer je običan.

Drugi jedan primer mi sada pada na pamet da uporedim. U toku okupacije Andrić je bežao od svakoga, izuzev lepe Milice. Kome je Andrić pomogao u tom zlom vremenu? Nikom. Bio je zaštićen kao bivši ambasador u Berlinu, organizator potpisivanja Trojnog pakta - i - njemu je život u tom staklenom zvonu bio dovoljan. Ni traga kod njega od naznake da bilo kome pruži ruku tada. Račun kad se sabere: veliki umetnik, mali čovek. I obrnuto nekako život udesi u istom gradu...

Klackalica života koja nije za gledanje pred spavanje. Ne priziva miran san.

A šta da radiš kad ne možeš da žmuriš.

Mala radnja u Dečanskoj krije tu veliku priču.

Zaista bih voleo da stavim kamen ispred radnje za prodavca auto delova Jovana Jovanovića. Da to bude sećanje spoticanjem.

Pozdrav, svako dobro u novom letu.

* Na molbu urednika sajta Dragoslav Simića, kolega Stefanović je uz pismo poslao svoj članak Tajanstveni Albala.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Napomena urednika sajta.
Ovo pismo je prema datumu stiglo još 2013. godine, ali tokom pretrage pošte, našao sam ga tek sad, na početku Nove 2015. godine u svom elektronskom sandučetu.

koverta From: Igor Bessmann
Sent: Sunday, September 29, 2013 4:04 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Karlo Štajner

Poštovani gospodine Simić,

Karlo Stajner

Hvala na postavljenim tonskim zapisima vaših razgovora sa Karlom Štajnerom. Ideja je više nego odlična. Kako nisam imao mogućnosti susresti osobno Štajnera, (u to vrijeme, 1988. godine sam imao 17 godina i o Štajneru nisam uopće čuo), drago mi je da sam ovim putem mogao "uživo" čuti njegova svjedočanstva o proživljenim strahotama Staljinove vladavine. Iako sam Štajnerovu knjigu "7 000 dana u Sibiru" pročitao više puta, uvijek me iznova fascinira životni put ovoga čovjeka kao i knjiga koja me je dosad, pored mnogo pročitanih, najviše dojmila.

Iz zahvalnosti za ovog posebnog čovjeka sam postavio prvi zapis na njemačkoj Wikipediji o Karlu Štajneru, ili bolje rečeno, prepisao par histografskih podataka o njegovom životnom putu iz knjige "7 000 dana u Sibiru". U vrijeme dok sam to radio, o Štajneru se moglo naći vrlo malo podataka na internetu, a stranica posvećena njemu na Wikipediji nije niti postojala. Danas, na sreću, postoji mnoštvo podataka o njemu.

Zanima me sudbina Štajnerove žene Sonje, o njoj se o njenom daljem životnom putu ništa ne može saznati putem Interneta. Znam samo, da je poslije Štajnerove smrti ostala živjeti u Zagrebu. Znate li možda nešto više o njenoj sudbini?

Jos jednom hvala na ovim historijskim dokumentima!

S poštovanjem, Igor

Link:
Karlo Štajner: “7000 dana u Sibiru”
Ovu autobiografsku knjigu o 20 godina provedenih u logorima Sovjetskog Saveza, Karlo Štajner je objavio u Zagrebu 1971. godine posle povratka iz SSSR. Razgovor i fotografije sa njim snimio urednik sajta Dragoslav Simić 1988. godine u Zagrebu. Stranica “Gosti sajta”.

 

Ranko Jakovljević koverta From: Ranko Jakovljević
Sent: Monday, December 22, 2014 7:36 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Ranko

Poštovani Dragane,

Nova godina je prilika za "novi list" pa bih predložio jednu stvar koja bi sajt približila širem auditorijumu. Otvoriti teme "Srbija u Danskoj, --Srbija u Rumuniji--...Australiji, Africi, Rusiji...

Primera radi, tu bi bilo mesta za zaista vredne stvari koje nas čine ponosnim na poreklo, kao npr. uspeh Danice Ćurčić u Šekspirovom komadu u Kopenhagenu /današnja Politika str 10/, pa se još slučajno preziva kao dobrotvor knjige KGB javi se! (vidi link "Dražesni KGB, javi se!") Sa Rumunskom pričom dalo bi se početi spominjanjem činjenice da je jednu od najpopularnijih melodija na svetu komponovao Srbin iz Rumunije /”Dunavski valcer” ili Anniversary song a onda linkovi do njene izvedbe od strane Frenka Sinatre i drugih velikana ...

Pozdrav
Ranko

Napomena urednika sajta:

Ranko Jakovljević iz Kladova je na linku: “Kraljevstvo soli” nova knjiga Ranka Jakovljevića
U želji da javnosti predočimo neke nove detalje i sklopove zbivanja na podunavskom Đerdapu i zaleđu, u funkciji dodatnih pretpostavki za stvaranje jedne celovite slike o političkom, privrednom, socijalnom, kulturnom ambijentu na periferiji današnje Srbije, iznosimo na svetlost dana radove nastale 2013- 2014.g. "Junaci priča" su vetar, so, "mornari" i obični ljudi što nisu stizali dosegnuti domete značajnije od "uzgrednih pojava" ili osobe sa izvesnim uzletima u karijerama ali, kako se ispostavilo, sa konačnom sudbinom "potrošnog materijala", no bez njih dedalovski nastupi kreatora privrednog i nacionalnog preporoda bili bi dalje od realnosti. Utoliko se ovaj zbornik sme smatrati malom spomenicom ljudi i dešavanja čija se imena i dosezi inače lako zaboravljaju. Knjigu možete pročitati na stranici "Da li ste pročitali ove knjige?"

 

koverta From: Dr Mirjana Brković
Sent: Thursday, December 18, 2014 9:28 AM
To: Dragoslav Simić

Poštovani gospodine Simiću,

kao i uvek dirnula me je priča o Reli Alfandari Pardo koju sam pročitala na vašem sajtu Audio i foto arhiv. Priča o ovoj devojčici je sama po sebi potresna, ali vaša veština i mera ne dozvoljavaju da se od toga napravi jedna patetična jadikovka. Naprotiv, iz vaših komentara se upravo da osetiti da život treba da se slavi, a da i na skučenim mestima ljudski duh ostaje neukroćen i pomaže da se prežive i najteže ratne okolnosti. Zaista su lepe i fotografije koje ste objavili i komentari uz njih, jer daju autentičnost čitavoj priči i vašem napisu.

Nadam se da ću u narednom periodu pribaviti jedan primerak knjige i pročitati je u celini. Tek tada ću moći da dam i neke dublje komentare i ozbiljnije napomene. Ovako, samo se iz daljine divim vašem retkom talentu da povežete ljude, da dokumentujete razgovore i kontakte, da otkrijete skriveno i podstaknete na razmišljanje. Još jednom, hvala vam na tom trudu koji ulažete u čuvanju našeg kolektivnog sećanja kroz mozaik pojedinačnih priča i porodičnih istorija.

Srdačan pozdrav,

Dr Mirjana Brković
Upravnica Centralne biblioteke
Head of the Central Library
Centralna biblioteka Univerziteta u Novom Sadu
University of Novi Sad Central Library

Petar Miloradović koverta From: Petar Miloradović
Sent: Wednesday, December 10, 2014 10:37 PM
To: sicke41@gmail.com

Poštovani gospodine Dragoslave Simiću,

Mislio sam da Vam se javim već više od godinu dana. Stalno razmišljam biće neki naročit povod, pa odlažem, pa se predomišljam.

Da ne spominjem da dokumentarni radio program u terminu od 17 časova pratim više od dvadeset godina. Više puta tokom devedesetih godina prošlog veka slušao sam emisiju „Jaki živci majstora Đoke“. Uživao sam u toj i mnogim dugim Vašim emisijama i emisijama Vaših kolega koje su emitovane i emituju se u istom terminu. Ipak srećnim okolnostima i napretkom tehnike mnoge od tih emisija snimio sam do prošle jeseni, ali kada sam čuo priču o Šanjiju, to me je potpuno savladalo i onda sam istražujući došao i do Vašeg sajta i svih tih podataka i predivnih priloga i priča. Tada sam želeo odmah da Vam se javim i da Vam čestitam. Ali, rekoh, ne moram, neka, drugi put ću. Usledilo je posle toga onih nekoliko emisija o Budimiru Lončaru tokom ove godine i da ne nabrajam dalje. Uvek je bilo iznenađujuće sve to što sam do sada čuo. Uzbudljivo!

Letos u svojoj ulici primetih neki automobil spaček, (pomislih na Vaš automobil). Kasnije primetih i vojnička pisma iz okoline Gornjeg Milanovca i rekoh: pa to je čudo, kuda taj Simić sve stigne, izgleda da je prošao pored moje zgrade, tu gde živim, u Gornjem Milanovcu.

Sada, eto, bez povoda, javljam se tek da izrazim poštovanje za Vaš rad... I ako Vas put nanese u ove krajeve možete računati na predah kod mene i gostoprimstvo.

O meni više linku http://www.skd.rs/?akcija=pisacMiloradovic

Srdačan pozdrav!
Petar Miloradović

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Marino BadurinaOvo pismo objavljujemo sa dozvolom autora.

koverta From: Marino Badurina, Rijeka
Sent: Wednesday, November 12, 2014 2:21 PM
To: Dragoslav Simic
Subject: Re: knjige koje govore

Poštovani gospodine Simiću

Već neko vrijeme posjećujem Vaš sajt s audio i foto arhivom i zadivljen sam količinom materijala koju ste ondje sakupili i učinili dostupnom. No, mene su, s obzirom na struku i polje interesa, najviše zainteresirale "Knjige koje govore". Vidio sam da su svojevremeno postojala njihova CD izdanja. Mene sada zanima na koji način bih mogao doći npr. do emisija s Dedijerom, Đilasom, Raškovićem, Desimirom Tošićem itd. Postoji li ikakva mogućnost da dođem do kopija istih.

Također, drago mi je da ste nabasali na onaj moj mali tekst (http://www.academia.edu/9017487/Nacionalni_mitovi_i _nekriti%C4%8Dki_historizam_u_jugoslavenskom_i_postjugoslavenskom_kontekstu). Vaš snimljeni materijal s prof. Kuljićem sam odavno preslušao, kao i mnoge druge zanimljive stvari na stranici.

Nakon svega, moram reći, Vaš sajt čini se i kao svojevrsna oaza za sve one koji su trajno u potrazi za „znakovima pored puta“ (Andrić). Tu šetnju stazom prošlosti ova stranica svojim posjetiteljima umnogome olakšava, ali i poziva na daljnje neumorno traganje. S obzirom na stalna, periodična osvježavanja sadržaja očigledno je da je i njen autor, pored sveg minulog rada, nadasve nemirni i neumorni istraživač. Na tome Vam hvala.

Lijep pozdrav

Marino Badurina, Rijeka
(http://uniri.academia.edu/MarinoBadurina)


Vesna Bjelica Ćurčić
Vesna Bjelica Ćurčić

koverta From: Vesna Bjelica-Ćurčić
Sent: Monday, September 22, 2014 2:07 PM
Subject: "To je bio samo PIKNIK"

Ko je Vesna Bjelica Ćurčić?
Ona je majka glumice Danice Ćurčić, link: Danica– evropska zvezda u usponu
Izveštaj Dubravke Lakić iz San Sebastijana, Politika, 24. septembar 2014.

Dragane,

Pročitala sam knjigu "To je bio samo Piknik", Reli Alfandari Pardo, hvala ti. (vidi link Promocija - "To je bio samo Piknik")
Pročitala sam je bez daha i sa suzama u očima. Iako zbog svega tragična, a pre svega zbog tematike, doživljaja, dramatičnog ličnog iskustva, istorijskog trenutka produženog na 4, 5, 6...dugih, predugih, teških, sumornih i najvećim starhovima i patnjama obeleženih godina, svedočanstvu o drugom svetskom ratu, stradanjima i zverstvima kojima je obeležen ne samo 20-ti vek, već nažalost čitava istorija čovečanstva, knjiga je i dokument i oda životu, verovanju, nadi, slobodi, ljudskom umu i ljubavi. Jer kakav život bez budućnosti može biti, nego obećavajući. Posebno gledan očima dvanaestogodišnje devojčice. Može biti gledan samo pogledom prepunim čednosti i lepote utemeljene bezgraničnom roditeljskom ljubavi. Reli nam je svojim jednostavnim ali besprekorno čistim književnim jezikom u potpunosti dočarala i preslikala vreme provedeno u izgnanstvu, u samoći, u mraku, u otuđenosti, pod nemčkom okupacijom, u stalnom i neizmernom strahu, u patnji i neutoljivoj čežnji za svojim najmilijim, mamom, tatom i bratom, u njihovoj obostranoj ljubavi i verovanju da će dan njihovog ponovnog susreta sigurno doći. Dočarala nam je i dokazala Reli svojim odrastanjem, razmišljanjem i posebno sazrevanjem u nemogućim uslovima rata, da je život koji nas očekuje uvek osunčan i da je iako dobijen kao posledica tuđeg, a često i obstruiran, ipak u suštini odraz samo sopstvenog izbora i opredeljenja, ali pod jednim uslovom. Da je u njegovoj osnovi srećno detinjstvo i neizmerna ljubav - ljubav, nežnost i vaspitanje roditelja.

Knjiga Reli Alfandari Pardo otvara nam mnoga moralna, etička, humana, filozofska, istorijska pitanja koja često postavljamo ali i zapostavljamo.
Meni je jedno od najvažnijih - da li sam dovoljno puta svojoj deci rekla da ih volim, da li sam im dala dovoljno dobrih i upotrebljivih saveta na kojima ce da temelje svoje odluke kako bi postali slobodni, kreativni,obrazovani, pravični, sposobni, angažovani i dobri ljudi, iako oni to već jesu.

Hvala ti još jednom za knjigu, koju ću čuvati kao jedan od najvrednijih bisera.

Puno pozdrava,
Vesna Bjelica Ćurčić, Kopenhagen

Povezani link: Glamur Mihajla Ćurčića


Priču Oglas protiv samoće objavila je Politika u svom broju od nedelje 8. juna 2014. Uz priču objavljena je i ilustracija Dragana Stojanovića.

Politika

Utisci:

Ilustracija-Politika

koverta From: Ranko Jakovljević ~ Kladovo
Sent: Monday, June 09, 2014 7:16 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Ranko Jakovljević

Poštovani Dragane

Čestitam za kratku priču u jučerašnjoj Politici. Zaista je impresivna Vaša svestranost.

Lično sam malo vremena posvećivao kratkim pričama, izuzev u studentskim danima ali kao čitalac.

Ovo što šaljem u prilogu je jedina priča koju sam uspeo da sačinim.

Želim Vam još dobrih dela.

Ranko

koverta From: Relly ~ Izrael
Sent: Thursday, June 9, 2014 11:00 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: FW: oglas

Dobar Dan G.Simić

Trebaće mi nekoliko dana da uđem u jezik i atmosferu srpskog sela.

Vi mi stvarno otvarate vrata jednom svetu koji nisam znala da još postoji sa svojom čistoćom, “oštrim mozgom” i svim onim večnim karakterističnim osećaja čoveka.

Vi divno pišete i ja ne uspevam da vam napišem kakav je ta priča ostavila duboki utisak na mene.

Vi niste pisali priče ako one "nikom ne trebaju". Imali ste potrebu da ih napišete, a čovek što "voli knjigu" pronađe je jer traži." Vaše su priče kap iz mora" sa obzirom šta sve radite.!!

Čitajući što mi vi omogucavate, svesna sam da mi vreme prolazi, pa, i ako se osećam stara kao istorija, gledam da još malo "ukradem" od onog što mogu.

Zamišljam kako bi izgledala priča ako bi se prevela na engleski jezik.

Pročitaću je još nekoliko puta. Hvala.

Pozdrav,
Relly.

koverta From: Jelisaveta Milojevic ~ profesorka na Katedri za engleski jezik
Sent: Thursday, June 12, 2014 8:55 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: dragan simic

Poštovani Dragoslave,

Pročitala sam tekst na koji ste me uputili. Ispovedan, bez umetničke dorade. Primećujem na početku navodnike ali ne i na kraju, premda se čini da je ceo tekst autentičan i iz usta ovog kandidata za ženidbu. Čovek je 'trgovac' a hoće ljubav. Odnos prema ženi kao prema robi: ako valja uzimam a ako ne valja, vraćam. A gde je ljubav? Naravno, ovo su moji lični komentari i sasvim ne-literarni! :)

E sad da odgovorim na pitanje u vezi sa prevođenjem na engleski. Tekst je izrazito markiran dijalekatski i sociolekatski, kako bi filolozi rekli. Mislim da bi bilo teško, ali ne i nemoguće, naći adekvatan pandan u nekom engleskom lokalnom sociolektu. Prevodioci se uglavnom ovim ne bave i idu linijom manjeg otpora, tj. linijom neutralizacije svih dijalekatskih karakteristika. Mala digresija: nedavno sam čitala prevod Gospođe ministarke, primer: Rako, grom te ubio da te ne ubije! preveo Englez kao: O you wreched boy! - ni traga od lokalnog govora i verbalne pikanterije!

Puno vas pozdravljam,
Jelisaveta

koverta From: Vesna Ćurčić ~ Kopenhagen
Sent: Wednesday, June 11, 2014 5:06 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: dragan simic

Dragane,

Savršeno! Kakva fantastična, u suštini, tužna priča prepuna optimizma - kao i sam život. Čestitam!

Hvala :))

Pozdrav Vesna

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

koverta From: Biserka Rajčić ~ književnica i prevodilac sa poljskog jezika
Sent: Friday, June 13, 2014 11:08 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: B.

Pročitala sam priču. Nadam se da nije jedina koju si napisao. Po meni, može biti sažetija, odnosno ekspresivnija. Više vuče na dokumentarizam. Žanrovski bi spadala u literaturu fakta. Ali baš tom žanru svojstvena je sažetost i ritmičnost, bez koje nema umetničke proze.

Srećan rad,
B.

koverta From: Jovanka Čubrilo ~ Užice
Sent: Saturday, June 14, 2014 9:40 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Oglas protiv samoće komentar dr Jovanke Čubrilo

Poštovani Dragane,

Tvoja priča u "Politici" OGLAS PROTIV SAMOĆE je duboko pogodila temu na pravi način. Sve vreme razmišljala sam da li likovi iz beogradskog KRUGA DVOJKE mogu da razumeju muku seljaka. Predivna priča.

Tvoja drugarica, dr Jovanka Čubrilo iz Užica

koverta From: Ljiljana Đurđić književnica
Sent: Sunday, June 15, 2014 12:52 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Čestitke

Čestitke za priču i tekst u današnjoj Politici. Pozdrav Ljilja Đurđić

Reč autora:

Ko je gospođa Reli?
Beogradska Jevrejka rođena 1929. koja je imala sudbinu Ane Frank. Sve se događalo u Beogradu u vremenu između 1941. i 1945. godine. Reli živi u Izraelu. “Službeni glasnik” objavio je 2014. godine njenu autobiografsku knjigu “To je samo piknik”, napisanu na francuskom jeziku, u izvanrednom prevodu na srpski Radmile Šuljagić, jednu od najuzbudljivijih knjiga koje sam pročitao. Vidi Promocije.

O Ranku Jakovljeviću na linku "Istorija Kladova". U ovoj knjizi analiziraju se istorijske okolnosti vezane za nastanak tvrđava i civilnih naselja na prostoru današnjeg Kladova, njihova sudbina kroz prizmu borbi za ovladavanje područjima severoistočne Srbije i kontrolu plovidbe Dunavom na sektoru Đerdapa, a zatim njihova upotreba u poratnim periodima. Elektronsko izdanje. Stranica "Da li ste pročitali ove knjige?" Za korišćenje ove knjige kao izvor podataka za druge publikacije, obratite se autoru Ranku Jakovljeviću.

*  *  *  *  *  *  *  *  *  *  *  *  *

Istorijski arhiv Beograda Istorijski arhiv Beograda
23. jun 2014.

Сајт новинара Драгослава Симића, дугогодишњег уредника документарног програма Радио Београда 2, аутора више књига и бројних документарних радиофонских дела о људима и збивањима који су обележили XX век, представља аматерску Интернет презентацију која обилује професионалним садржајима и великим бројем интересантних аудио и фото документалија. Овде презентовани документи не потичу само из опуса професионалне делатности господина Симића, већ, што је посебно важно нагласити, и из приватних архива, као што су сачуване породичне звучне архиве на српском језику, настале пре и после Другог светског рата. Сајт је конципиран тако што се преко уводне странице, посетилац пребацује на садржај који је визуелно представљен у форми отворене књиге са двадесет рубрика: Информације; Брзо и лако по сајту; Ново на сајту; Моћ радија; Нови пројекти; Туђа писма; Биографија аутора; Поки мајстор; Предавања у Коларчевој задужбини; Пријатељи сајта; „Књиге које говоре“; Гости сајта, Фотографије; Радио емисије из колекције; Радио критика; Породични и тонски архиви; Да ли сте прочитали ове књиге; Промоције; Архив сајта; Кратка прича. Толики број основних рубрика можда ће код посетилаца на почетку изазвати конфузију, али већ после летимичног прегледа, као и помоћу алатке Лако и брзо по сајту, где су у форми лексикона, абецедним редом, дате све одреднице на сајту, постаје јасно да је реч о изузетно вредној и уникатној презентацији на овим просторима. Посебно је похвално да аутор и сарадници улажу напоре и за проналажење историјских извора, па су тако, почетком 2010. године, у немачком тонском архиву пронашли снимак директог преноса сахране краља Александра који преносе немачки репортери са београдских улица. Веома охрабрује чињеница да су се и код нас почеле појављивати овакве Интернет презентације, поготово у светлу сазнања да нове технологије и савремене методе описа историјских извора омогућавају симбиозу материјала похрањеног у званичним институцијама, попут архива, музеја и библитека, са документима у приватном власништву, а све то чини један сасвим нови концепт у сакупљању и коришћењу историјских извора.

Слободан Мандић, историчар
Историјски архив Београда

Vaša pisma 2

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana