Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook
Vaša pisma
Vaša pisma
Otvoreno o sajtu
Otvoreno o sajtu
Novo na sajtu
Novo na sajtu
Pretraga sajta
Pretraga sajta

Sajt oprema i uređuje Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

Lako i brzo snalaženje na sajtu

Sva imena su poređana abecednim redom

Kada kliknete na reči označene plavom bojom direktno slušate, gledate ili čitate označenu odrednicu na sajtu.
Za one koji vole da istražuju ostavljen je uobičajeni postupak. Kliknete na neku od stranica i pretražujete sajt polako.

A     B     C     Ć     Č     D     Đ          E     F     G     H     I     J     K

L     Lj     M     N     Nj     O     P     R     S     Š     T     U     V     Z     Ž



Valjevo  Slikar Ljuba Popović iz Valjeva na predstavljanju svoje monografije, u Beogradu 30. maja 2013. godine je pored ostalog rekao: “Svaka moja slika, roman je za sebe. U njemu ima i sna i jave i seksa i smrti. I svaka je muzika za oko, često neobjašnjiva rečima i umetniku i posmatraču...” Više na stranici “ Gosti sajta”.
Vane Ivanović  Stranica "Knjige koje govore"
Vasil Conev  Stranica "Volite li kratku priču?", prevedene priče
Vasil Hadžimanov  je svetski poznat i priznat etnomuzikolog. Kao student je bio jedan od najcenjenijih i najpopularnijih interpretatora makedonskih narodnih pesama na Radio Beogradu. Diplomirao farmaciju i muzičku akademiju. Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti ostavio je legat od preko 5000 melografskih zapisa izvornih pesama iz Makedonije. (Pored makedonskih tu su i pesme Turaka, Jevreja, Roma, Cincara, Albanaca...), i na desetine studija o makedonskom folkloru. Bio je profesor muzike u Skoplju u muzičkoj i još nekoliko srednjih škola. Obišao je svet kao član Svetskog kongresa folklorista i urednik redakcije narodne muzike Radio Skoplja. Rečju, tradicija i kultura balkanskog podneblja sačuvana je u njegovom opusu na najbolji naučni način. Otac Zafira Hadžimanova. Fotografija Vasilova na stranici “Porodični tonski arhivi”.
Vaša pisma  Na ovoj stranici objavljujemo pisma posetilaca sajta koja sadrže predloge kako sajt poboljšati, šta učiniti da sajt bude vidljiviji, utisci o sajtu.
Vaša pisma ~ Oglas protiv samoće  Jedan komentar čitateljke iz Izraela: Čitajući što mi vi omogućavate, svesna sam da mi vreme prolazi, pa, i ako se osećam stara kao istorija,... više na stranici “Vaša pisma”.
Veliki rat generala Milana Pešića 1914. ~ 1918.  Razlog postavljanja na sajt ove virtuelne izložbe je izvanredna dokumentarnost fotografija i posebno „Izveštaja majora Pešića iz Barbaluše, Albanija, januara 1916. godine.“ Ako se zna sa kojim se naporom srpska vojska povlačila preko Albanije, zaista imponuje savest oficira Pešića koji u uslovima bez hrane i smeštaja u kojima se vojska našla, uspeva da odgovori svojoj dužnosti: papir, mastilo, broj protokola, zavedeno..., obratite pažnju na ovaj dokument, kao da je pisano u nekom ministarstvu, a ne na frontu. Stranica „Fotografije“.
Veliki rat,
100 godina kasnije 
Do sada uneti materijali na ovaj sajt:
~ Atentator Gavrilo Princip i svešetnik Kosta Božić
~ Petar Jović dobrovoljac
~ Lujo Lovrić, bitka na Dobrudži 1916.
~ Sarajevski atentat, zapisao Lav Trocki
~ Solunci govore - “Solunski front ~ proslava kao nešto između”
~ Slovenci - Jugosloveni
~ Veliki rat generala Milana Pešića 1914. ~ 1918.
~ Slovenci, nosioci Karađorđeve zvezde, snimak 1988.
~ Princip bez advokata, Piše Todor Kuljić
~ Nasleđe za budućnost, heritološki pogled na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Piše Prof. dr Suzana Polić – Radovanović
~ Engleska priča o Gavrilu Principu; Iz porodičnog ugla Katharine Quarmby. Piše Dragoslav Simić
~ “Rat se bliži kraju”, brošura štampana u Kragujevcu, 1915. godine
~ Vojnička pisma 1914. ~ 1918.
Velimir Ćurguz Kazimir  Nekadašnji novinar Politike ostaće zapamćen po svojim odličnim komentarima iz kulture. Kao književnik, objavio je nekoliko knjiga proze. Govori „o posledicama 1968.“, o ljudima koji su kao deo tajne službe imali zadatak da godinama prate i kontrolišu život nekadašnjih studenta ~ demonstrante. VIDI stranicu "Gosti sajta"

- VIDI stranicu "Prijatelji sajta"
Pilot Velizar Vučković, april 1941.  Neverovatna priča uživo pilota koji je aprila 1941. dobio zadatak da izbaci bombe na nemačku kolonu. U povratku kopilot primećuje da se bombe sa njihovog aviona nisu otkačile. „Natrag na kolonu“, ~ naređuje Vučković... Stranica „Gosti sajta“.
Venijamin Kalaj  "Istorija srpskog naroda", sa ovlašćenjem piščevim preveo Gavrilo Vitković. Knjižar izdavač Petar Ćurčić. Štampano u državnoj štampariji, Beograd 1882. Stranica "Da li ste pročitali ove knjige?"
Vera Reljić  Stranica "Knjige koje govore"
Verica Barać  Napomena priređivača:
Sa Vericom Barać upoznao me je u Čačku 2001. novinar Zoran Ćulafić. Na moju molbu on je izgovorio uvodni tekst koji se može čuti u emisiji. Ostalo je rekla Verica u moj mikrofon iste 2001. godine, a autorizovala svoj tekst maja 2002. godine. Stranica "Gosti sajta"
Verovanja  Kako postati otac, stranica "Zvučna pisma"
Vesna Bjelica Ćurčić  From: Vesna Bjelica-Ćurčić
Sent: Monday, September 22, 2014 2:07 PM
Subject: O knjizi: "To je bio samo PIKNIK"
Ko je Vesna Bjelica Ćurčić?
Ona je majka glumice Danice Ćurčić, link: Danica– evropska zvezda u usponu
Izveštaj Dubravke Lakić iz San Sebastijana, Politika, 24. septembar 2014.
Stranica “Vaša pisma”.
Dr Vesna Pešić  Govor studentima Beograda 1993. godine.
VESTI iz 1953.  Radio program iz Milvokija. „Srpski radio Milvoki“, sadrži prvu sačuvanu informativnu emisiju nastalu van Jugoslavije, koju je snimio Nikola Kosić na ploči, 1953. godine. Stranica „Gosti sajta“.
Vida Ognjenović  Književnica, predsednica Srpskog PEN centra. Stranica "Volite li kratku priču?", poznati
Vidak Rajković prevodilac knjige “Arhipelag Gulag”  Srpsko hrvatsko izdanje knjige Aleksandra Solženjicina “Arhipelag Gulag” u prevodu Vidaka Rajkovića bibliotekara sa Cetinja, objavila je u Beogradu izdavačka kuča “Rad” 1988. godine. Tim povodom profesor Nikola Milošević dao je izjavu novinaru Dragoslavu Simiću. Profesor Milošević proglasio je “Arhipelag Gulag” knjigom veka... Emisija i razgovor sa prevodiocem i profesorom Miloševićem na stranici “Gosti sajta”.
Vidite sajt za 5 minuta  Dopisnik Politike iz Vašingtona Milan Mišić, dr Dragoljub Pokrajac sa univerziteta u Delaveru, SAD i Slobodan Mandić istoričar iz Beograda, govorili su putem skajpa na promociji sajta u Kladovu. Pored njih učestvovali su: Milan Petrovič dopisnik Politike iz Bukurešta, Nino Brajović sekretar UNS-a i Žika Nikolić, emisija "Šarenica". Stranica "Promocije".
Vidovdanski sabor  Demokratski pokret Srbije, skraćeno DEPOS, delovao je kao udružena opozicija Srbije devedesetih godina prošlog veka. U organizaciji DEPOS-a održan je „Vidovdanski sabor“ 28. juna 1992. ispred Savezne skupštine. Jedan govor profesora Nikole Miloševića. Stranica „Knjige koje govore“.
Vidovdanski sabor 1992.  (prva tri sata) Demokratski pokret Srbije, skraćeno DEPOS, delovao je kao udružena opozicija Srbije devedesetih godina prošlog veka. U organizaciji DEPOS-a održan je „Vidovdanski sabor“ 28. juna 1992. ispred Savezne skupštine. Na stranici “Gosti sajta” može se čuti veliki broj glasova ljudi koji su govorili. Evo nekih: slikar Mladen Srbinović, Dragan Đilas, patrijarh Pavle, Matija Bećković, profesor Nikola Milošević i mnogi drugi koji su već zaboravljeni. Spiker je bio glumac Miloš Žutić.
VIP: Oprez ~ „iznenađenje”  Komentar urednika sajta Dragoslava Simića. “Pre neki dan završavao sam poslove u Zagrebu. Svom prevozniku ostavljam broj mog beogradskog mobitela, da me po dogovoru obavesti kad krećemo, gde dolazi po mene. I tu sad počinje da deluje VIP: Oprez ~ „iznenađenje” ... VIŠE na stranici “Promocije”.
Virtuelni muzej  Autorska prava viđena „drugim perom”. Pisati o „Guglu”, a pozivati se na smederevsku biblioteku, izgleda kao da nema veze sa temom, samo je deo komentara Dragoslava Simića objavljen u Politici, ~ na stranici "Promocije".
Vlada Janković Džet  Popularni voditelj „Beograda 202“ govori o svojoj knjizi: uspomene na rok end rol. Stranica "Gosti sajta"
Dr Vladan Vasilijević  (1933. ~ 1997.)
Urednik ovog sajta sačuvao je 4 govora dr Vladana Vasilijevića koje je održao na „Beogradskom krugu“ u periodu 1992. do 1995. godine. Vladan A. Vasilijević bio je naučni savetnik, stručnjak za međunarodno krivično pravo, prava čoveka, kriminalnu politiku i krivično pravo. Objavio, između ostalog, knjige: Međunarodni krivični sud (1965), Prevention and Repression of Criminality in Yugoslavia (1990), Prava čoveka (zbornik dokumenata, 1991), Pravna država (zbornik radova, 1991), a u štampi su mu knjige Zločin i odgovornost i, s grupom autora, Međunarodno pravo i raspad Jugoslavije... Ova odrednica pisana je aprila 2013. Molimo za dopunu ove informacije.
Profesor Vladeta Janković  Intergralni tekst profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Vladete Jankovića koji je pročitao na konferenciji za štampu u Tanjugovom pres centru u Knez Mihajlovoj ulici, prilikom formiranja DEPOSA, kada pored ostalog čita “Saopšetenje za spas Sarajeva” i najavljuje Matiju Bećkovića koji je pročitao Otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću. Događaj: 9. jun 1992. Integralno kao tonski zapis, sačuvao urednik sajta. Stranica “Gosti sajta”.
Vladimir Dedijer  Istoričar i publicist, snimio sam ga u Ljubljani 1990. godine, svedoči kao Titov biograf o nizu događaja iz svog javnog života, a između ostalog i o likvidaciji Živojina Pavlovića u Užicu 1941. godine. Stranica "Gosti sajta". Priređivač knjige o Živojinu Pavloviću je Slobodan Gavrilović, ali u emisiji koju sam tim povodom načinio sa Gavrilovićem 2002. godine, uneo sam i Dedijerovo svedočenje.

- VIDI stranicu "Knjige koje govore"
Vladimir Dvorniković  "Psiha jugoslovenske melanholije", izdanje Z. i V. Vasića, Zagreb 1925. Stranica "Da li ste pročitali ove knjige?"
Vladimir Pavlović prevodilac i sudski tumač, viši lektor na Filološkom fakultetu  Objavljujem dva pisma ovog uglednog poznavaoca jezika o upotrebi dva pisma latinice i ćirilice u Srbiji.
Поводом „Лоших изговора за некоришћење ћирилице“: Писати ћирилицом, наравно, не значи нужно национализам, али став да сви морамо да пишемо само ћирилицом и у приватној комуникацији (а ту спада и сва комерцијална комуникација изван оне с државним органима и између њих), да бисмо заслужили поштовање нашег личног идентитета, јесте секташки став и недопустив атак на етнички и лични идентитет....
Писмо и идентитет: Србија је на размеђи цивилизација и култура и сасвим је природно да у свом идентитету садржи разнородне елементе. Сасвим разумем оне који имају одређен афективан однос према једном од наша два писма, најчешће више изражен....
Pisma u celini možete pročitati na stranici “Pisma uredniku sajta”.
Vladimir Srebrov pesnik  Ako je 1989. kako piše u Vikipediji, bio srpski ultranacionalista, Srebrov je u Mostaru 1996. kada sam ga jedini put video, posle raznih mučenja kojima je bio izložen, delovao kao čovek koji je hteo da popravi stvari, namučen, sa polomljenom vilicom imao je dovoljno vremena da u “bosanskom paklu” koji je preživeo, razume tragediju nacionalizma. Njegova usmena biografija koju mi je ispričao i pregled dokumentacije koju sam imao, bili su dovoljan razlog da načinim angažovanu dokumentarnu radio dramu o Srebrovu koju možete čuti u celini na sajtu. Stranica “Gosti sajta”.
~ “Zlatan zapis o Srebrovu” Ranka Burića
Ranko Burić pojavljuje se i kao radio kritičar dnevnog lista Politika. Jedno vreme Politika je nedeljno objavljivala dve radio kritike i to: dr Raška Jovanovića i Ranka Burića. Ostao je do danas kao radio kritičar ovih novina samo Raško Jovanović, što nikako ne umanjuje vrednost Ranka Burića. Ova radio kritika, Zlatan zapis o Srebrovu, Duhovni testament angažovanog pesnika u dokumentarnoj drami Dragoslava Simića, objavljena je: (Četvrtak, 5. septembar 2002.) sa nadnaslovom “Slušajući radio”.
Vladislava Gordić Petković o knjizi “TO JE BIO SAMO PIKNIK”  Prof. dr Vladislava Gordić Petković, Head of Department of English Studies, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, govorila je o knjizi „To je bio samo piknik“; potresno intimno svedočanstvo o patnjama beogradske Ane Frank, povest pripovedana sa mnogo suzdržanosti i dostojanstva. Novi Sad, 23. februar 2015. Priredio Dragoslav Simić. Stranica „Promocije“.
Vlado Đukanović  Stranica "Knjige koje govore"
"Vlakovi ~ vozovi"  „Zeleni megaherc“, nekad bilo...
O ovoj emisiji na zanimljiv način govori jedan od voditelja iz Zagrebačkog studija, kompozitor i novinar Mario Mihaljević. Najduže je sarađivao sa Jovanom Arežinom (1949. ~ 2007.) urednikom i voditeljem, kolegom iz Radio Beograda, o kome takođe govori u ovoj emisiji. Predmet razgovora bila je i Mihaljevićeva kultna kompozicija „Vlakovi ~ vozovi“ koja se može čuti na stranici „Gosti sajta“.
Vlatka Krsmanović  U seriji Suočavanje sa prošlošću 1992. godine, govore:
Dušan Makavejev: Unutrašnji motori samorazaranja i fašizacije; Nikola Barović: Ova situacija; Kasim Rašidović: Izveštaj iz Sarajeva; Vlatka Krsmanović: Profesore hapse na Palama. Sa sesije „Beogradskog kruga“, 1992. godine. Slušate ih u okviru stranice „Gosti sajta“. Tonske zapise načinio i sačuvao autor sajta.
Voja Brajović  Glumac, dobitnik nagrade „Dobričin prsten“ za 2009. godinu, tim povodom dao je odličan intervju koji može da se čuje u celini. Stranica "Gosti sajta"
Dr Vojin Bašičević, životopis porodice  O seljaku slikaru Iliji Bašičeviću Bosilju govori njegov sin dr Vojin Bašićević. U svom stanu u Novom Sadu 2005. godine, dr Bašičević je u 16 nastavaka ispričao sagu o Bosilju uredniku sajta Dragoslavu Simiću. Za života Bosilj je izlagan širom Zapadne Evrope (Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova), u Japanu (Tokio, Osaka), i Južnoj Americi (Mexico City). Sve te države su otkupljivale njegova dela za svoje zbirke i tako da danas veliki broj Ilijinih slika ima po svetu. Stranica “Gosti sajta”.
Vojnička pisma
1914. ~ 1918. 
100 godina, početka Prvog svetskog rata u Srbiji.
Na ovoj stranici sajta mogu se videti i pročitati vojničke dopisnice koje su naši vojnici u zarobljeništvu u Prvom svetskom ratu pisali svojima u Srbiju. Mahom su to bili seljaci. Kolekcija pripada Mini Kovačević iz sela Vrnčani kod Gornjeg Milanovca. Uzbudljivo pisano svedočanstvo, dokument vremena. Stranica “Vojnička pisma”
Vojo Šiljak  Jedan od najboljih voditelja Radio Zagreba, osmislio je sa Nikolom Neškovićem sedamdestih godina XX veka zajedničku emisiju Radio Beograda i Radio Zagreba Zeleni Megaherc. Stranica „Gosti sajta“.
Vojislav Koštunica  Stranica "Knjige koje govore"
Vojislav Bubiša Simić  U serija „Autobiografije uživo“ učestvovao je i ovaj legendarni dirigent džez orkestra RTS koji je svojim životom sabrao 65 godina umetničkog rada i njegovo izlaganje se može ćuti u celini. Stranica "Gosti sajta"

- VIDI stranicu "Radio kritika"
Volim da slušam muziku Aleksa Bufona  Radio emisija urednika sajta Dragoslava Simića, pod ovim nazivom je dobila nagradu na Festivalu reportaže 2013. u Apatinu (INTERFER). Ovu nagradu kao i ostale nije pratio novačani deo već samo diploma.
Ukratko, 1992. godine je snimljena radio emisija “Upaljač za atomsku bombu”, u Budimpešti, a nekoliko meseci kasnije snimljen je film “Gde je zemlja Šanji Kelemena” takođe u Budimpešti, režija Miša Milošević i Dragoslav Simić. Film možete videti na sajtu.
Juna 2013. godine Šanji, sada Aleks Bufon, ulični zabavljač u Čileu, slučajno pronalazi ovaj sajt i svoj film. Ukratko, to je sadržaj emisije “Volim da slušam muziku Aleksa Bufona” koja je dobila nagradu na Festivalu reportaže 2013. Stranica "Moć radija"
Volite li kratku priču?  Ova stranica sajta donosi seriju kratkih priča koje su čitali u mikrofon uredniku sajta naši poznati književnici. Takođe ovde se mogu pročitati i kratke priče nepoznatih autora po izboru urednika kao i prevodi kratkih priča onih pisaca koji su manje poznati u našoj sredini.

Poznati:

Aleksandar Tišma

Antonije Isaković

Svetlana Velmar Janković

Vida Ognjenović

Žika Pavlović

Dejan Medaković

Miroslav Josić Višnjić

Danilo Nikolić

Prevedene priče:

Vasil Conev / Bugarska /

Nepoznati:

Aleksandar Petrović

Dragoslav Simić:

~ Kralj i partizan
~ Izveštaj sa ovoga sveta
~ Dan i noć i opet dan
~ Prase
~ Tramvaj za dvoje
~ Pariz
~ Navijač
~ Dogodilo se to u Americi
~ Molba iz 1983.
~ Rat u Njujorku
~ Oglas protiv samoće

Mirko Pavlović

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Vongar Sreten Božić  Njega sam upoznao u Melburnu 1993. godine, kao najznačajnijeg australijskog pisca o Aboridžinima, rodom sa Bukulje. Vidite opširan tekst i fotografije porodice, snimljeno u Australiji i u selu Trešnjevica kod Aranđelovca. Stranica “Gosti sajta”.
Vozovi, vlakovi  Kompozicija Maria Mihaljevića “Vlakovi ~ vozovi” prvi put je emistovana u okviru emisije “Zeleni megaherc”.Predmet razgovora sa Mihaljevićem bila je i njegova kultna kompozicija „Vlakovi ~ vozovi“ koja se može čuti na stranici „Gosti sajta“.
Vračare  U jednom selu između Ljiga i Gornjeg Milanovca sreo sam seljaka Leku koji je hteo da ispriča kako je postupio da postane otac. Kad medicina ne pomogne selajaci se obraćaju vračarama. Ovo je priča iz 1978. godine. Stranica "Zvučna pisma"
Vradžbine  Godina je 1978, a ja sam naumio da snimim neke neobične priče iz života seljaka. Opet su to bile vradžbine. Ušta su sve ljudi verovali. Tako sam sreo i Dragu Ognjanovića iz Donje Crnuće. Stranica "Zvučna pisma".
Vuci i ovce u Drenovi pod Bukovikom  Ova emisija nastala je u vreme kada o sajber prostoru i Internetu nije bilo ni pomena. Ali realno, bilo je vukova, postojalo je selo Drenova pod Bukovikom u prijepoljskom kraju u obliku koji pamte samo starosedeoci. U tom selu je emisija snimljena po varljivom sećanju autora emisije Dragoslava Simića, oko 1985. godine. Pomenimo na ovom mestu imena ljudi čije glasove čujete, a koji su svojim iskazima doprineli da ova emisija udje u red onih emisija koje svojom životnošću i istinom, vraćaju ugled dokumentarnom radiju. Govore:Sretko Romandić, Milan Pušica, Romandić Jovan, Velimir Dućić,Veliša Romandić, Dukić Miran, Borka i Jelena Romandić. Vukovi su ojadili stada Romandića, a ostali seljani solidarno su pomogli da se nastala šteta nadoknadi. /Zapisano 28. jula 2015. godine i da ponovim godinu kada je emisija snimljena, “oko 1985.”/ Stranica “Moć radija”.
Vujica Tucin Rešić  (1941. ~ 2009.)
Avangardni pesnik, snimak je iz sedamdesetih godina XX veka. Stranica "Gosti sajta"
Vujica Tucin Rešić, Katalin Ladik i Branko Andrić  TV REVIJA u svom broju od 15.9.1972. godine iz pera novinara Danila Štrbca, objavila je tekst “Koncert za vibrator i singericu”, koji se odnosi na Vujicu Tucića Rešina, Katalin Ladik i Branka Andrića. Stranica “Gosti sajta”.
Vuk i Internet  Vuk Stefanović Karadžić rodio se u selu Tršiću kod Loznice 1787, a umro u Beču 1864. godine. Nije mogao da pretpostavi da će jednog dana njegovi radovi biti postavljeni na Internet. Na ovom linku mogu se autentično čuti tumačenja profesora Goluba Dobrašinovića (1925 ~ 2008) istoričara književnosti, zašto je Vuk genije; ili zašto je Vuk bio pod prismotrom policije. Zatim Izbor junaćkih narodnih pesama koje čita profesor Ranko Burić; spikerka Draga Jonaš (1922-2007) čita Bukvar. Stranica namenjena svima koji žele da čuju kako se pravilno govori i akcentuje naš jezik. Više na stranici “Gosti sajta”.
Vuk Stefanović Karadžić pod prismotrom policije  Provokativni naslov “Vuk pod prismotrom policije” nastao je tako što sam 1997. godine vodio razgovor sa profesorom Golubom Dobrašinovićem u emisiji “Rezervisano za”, Drugog programa Radio Beograda. Povod je bio objavljivanje jedne od dokumentarnih knjiga Goluba Dobrašinovića: “Vuk pod prismotrom policije”. Pored svih nedaća kojima je bio izložen, pratila je Vuka još i policija. Zahvaljujući činjenici da sam sačuvao ovaj razgovor sa Golubom Dobrašinovićem, imao sam razlog da pokrenem stranicu na sajtu o Vuku Stefanoviću Karadžiću. Stranica “Gosti sajta”.
Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana