Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga
Poklon
Poklon za poneti
Otvoreno o sajtu
Otvoreno o sajtu
koverta
Vaša pisma

Novo na sajtu

Ova stranica omogućava vam da prema datumima koji su upisani vodite svoju evidenciju da li ste i kada videli NAJNOVIJE MATERIJALE na sajtu. Dovoljno je da kliknete na jedan od naziva označen plavom bojom i ta stranica će se otvoriti. Ostaje mogućnost pretraživanja sajta na uobičajen način.

27. mart 2017.
Selo Sepci
Selo Sepci kod Kragujevca 1984, „Hoćemo žene“
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ove fotografije snimio sam u selu Sepci kod Kragujevca oko 1985. godine. Povod je bio jedan oglas u novinama kada su dvojica seljaka koji su ostali udovci tražili ženu, svoju novu saputnicu u životu, da pomogne oko imanja i sve ostalo što je “na leđima žene”. Tonski zapis emisije nije sačuvan, a fotografije i tekst objavljen je u nekom nedeljnom listu koji je izdavala “Borba”.
Postavljeno 2017. godine. Stranica “Fotografije”.
21. mart 2017.
Zlatko Rendulić
Zlatko Rendulić, general, vojni pilot i vazduhoplovni inženjer govori
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića: Legendarno ime našeg vazduhoplovstva je profesor dr Zlatko Rendulić, general , vazduhoplovni inženjer, konstruktor aviona. Posetio sam ga februara 2013. godine u njegovom stanu u blizini Ibarske magistrale u Beogradu. Poštujući njegove godine smatrao sam da je uljudno ostati kod generala Rendulića najviše jedan sat što sam u telefonskom razgovoru i najavio. Medjutim dogodilo se nepredvidjeno da sam sa ovim sjajnim čovekom koga je pamćenje na razne dogadjeje služilo izvanredno, ostao bar 4 sata, a Rendulić je, sticeo se utisak, tek počeo da govori. Stranica “Gosti sajta”.
16. mart 2017.
Jugoslavija
E - prodavnica Audio i foto arhiv SIMIĆ
U ponudi E prodavnice je stotinak naslova Knjige koje govore, zatim Fotografije ~ crno bele i kolor o ljudima i događajima iz XX veka, autorski radovi Dragoslava Simića. Posebno su izdvojeni naslovi štampanih knjiga koje sadrže i CD: “Raskol u eteru”, “Žene u selu”, “Žesnki logor na Golom otoku” i “Autobiografije uživo”. Pogledajte kako može da bude urađen vaš porodični rodoslov u elektronskom izdanju.
14. mart 2017.
Dragoslav Simić
"Studio 6, Vam pruža šansu", nekad bilo u istoriji Radio Beograda
Ovu stranicu uređuju Dragoslav Simić i Zoran Modli
Emisija „Studio 6 vam pruža šansu“ emitovana je na Drugom programu Radio Beograda od 1966. godine po ideji Dušice Manojlović. Cilj je bio da okupi talentovane amatere: novinare, voditelje programa, muzičare, glumce, spikere, pesnike, mlade kompozitore... Emisija je bila na programu radija desetak godina, jednom mesečno snimana je po raznim gradovima Jugoslavije. Stranica “Zabavna strana sajta”.
14. mart 2017.
Vladimir Pavlović
Vladimir Pavlović prevodilac i sudski tumač, viši lektor na Filološkom fakultetu
Objavljujem dva pisma ovog uglednog poznavaoca jezika o upotrebi dva pisma latinice i ćirilice u Srbiji.
Поводом „Лоших изговора за некоришћење ћирилице“: Писати ћирилицом, наравно, не значи нужно национализам, али став да сви морамо да пишемо само ћирилицом и у приватној комуникацији (а ту спада и сва комерцијална комуникација изван оне с државним органима и између њих), да бисмо заслужили поштовање нашег личног идентитета, јесте секташки став и недопустив атак на етнички и лични идентитет....
Писмо и идентитет: Србија је на размеђи цивилизација и култура и сасвим је природно да у свом идентитету садржи разнородне елементе. Сасвим разумем оне који имају одређен афективан однос према једном од наша два писма, најчешће више изражен....
Pisma u celini možete pročitati na stranici “Pisma uredniku sajta”.
8. mart 2017.
Dr Dušan Stoimirović
Dr Dušan Stoimirović, “Kazivanja”, knjiga ~ autobiografija
Napomena priređivača vezana za knjigu “Kazivanja” dr Dušana Stoimirovića: Kada se pojavila knjiga dr Dušana Stoimirovića “Kazivanja” u izdanju Narodne biblioteke Smederevo 2007. godine, na inicijativu Dragoslava Simića novinara, održana je tribina povodom tog izdanja u opštini Savski venac na čijoj se teritoriji nalazi bolnica za psihijatrijske bolesti “Laza Lazarević” čiji je direktor pre početka Prvog svetskog rata i tokom rata bio dr Dušan Stoimirović. Ovo su tonski zapisi govornika sa tribine iz 2007. godine, pronađeni i postavljeni 2017. godine na ovu stranicu sajta. Govorili su: dr Dragiša Ranđelović, Dragan Mrdaković, glumac Milan Caci Mihailović i Dragoslav Simić. Ali posebna vrednost ovog dogadjaj bilo je izlaganje profesora Mila Lompara čijom je zaslugom pronadjen u Novom Sadu u Matici srpskoj dragoceni rukopis “Kazivanja” dr Dušana Stoimirovića. Stranica “Gosti sajta”.
4. mart 2017.
Milan Milić Jagodinski
Milan Milić Jagodinski, govor slika
Kada neko pomene Novi Sad uvek prvo pomislim na Milana Milića Jagodinskog dragog prijatelja, slikara, poetu i maštara Mićka. Uživaćete na ovoj strani sajta jer je objavljen veliki broj njegovih crteža sa salaša Jakšića kod Sonte i ne samo sa tog salaša. Evo kako on jedan svoj zimski pejzaž potpisuje u stihu 2011. godine: ZGODILO SE ŠTO SE TEŠKO DADE, SAGLEDATI LIKOM, ALI MOŽE SLIKOM...
Stranica “Gosti sajta” na kojoj je objavljena u njegovom izvođenju čuvena ljubavna pesma “Pelagija”. Autor emisije Dragoslav Simić. Život Mićkov nije bio satkan od šećera. Uverićete se dok slušate emisiju.
1. mart 2017.
Marinko Čulić novinar
Marinko Čulić novinar govori
Ko se seća emisija Francuskog internacionalnog radija /FRI/, prepoznaće u ovoj ličnosti Marinka Čulića novinara iz Zagreba koji se u najtežim trenucima raspada Jugoslavije devedesetih godina XX veka, kritične odnose između Srbije i Hrvatske, ratnog stanja u Dalmaciji i Slavoniji, dolaska Tuđmana na vlast, zatim predsednika Hrvatske Stipe Mesića, izbora u Srbiji 2004, redovno oglašavao čuvajući svoju samostalnost novinara, ne praveći kompromise ni sa kim, sačuvao je svoj integritet jednog od najboljih novinara ~ analitičara sa prostora Balkana... Autor emisije Dragoslav Simić snimio je Čulića u Zagrebu 2004. godine. Prikazani su i originalni delovi Čulićevih javljanja FRI. Stranica “Gosti sajta”.
26. februar 2017.
Ljubomir Simović
Ljubomir Simović: beseda povodom nagrade "Dositej Obradović" 2017.
Jedan od naših najboljih pesnika, esejista i proznih pisaca, akademik Ljubomir Simović u društvenim sistemima u kojima je živeo spajao je najčudnije dane u svojoj kreativnoj karijeri, od izbacivanja iz hotela u Negotinu sa Mokranjčevih dana 1996. kada je održao besedu do nagrade "Dositej Obradović" 2017. godine, koju je dobio 22. februara; 18 sati: Svečana sala SANU. Priredio Dragoslav Simić. Stranica “Gosti sajta”.
21. februar 2017.
Rudari Prkosave - Bogomir Vuličević
Štrajk rudara u Rudovcima 1939. godine
Emisija snimljena početkom osamdesetih godina XX veka. Autor Dragoslav Simić. Snimljeno u selu Prkosava u blizini površinskih kopova kod Lazarevca. Čuje se i glas novinara Milorada Đokovića iz Lazarevca.
Na pitanje koga danas interesuje štrajk rudara rudnika koga više nema iz 1939. godine, ~ prilažemo deo recenzije Đorđa Malavrazića OVAJ VEK UŽIVO - KNJIGA KOJA GOVORI, to je naziv edicije Dragoslava Simića novinara Radio Beograda autora brojnih dokumentarnih radiofonskih delao ljudima i zbivanjima koji su obeležili 20. vek:
“Kao istrajni kopač zlata Dragoslav Simić, već dugi niz godina prosejava ogromne količine govorne materije da bi iz nje izdvojio zrnca, koja će zatim utkati u svoje radio emisije i specijalna audio izdanja na nosačima zvuka CD. Kolekcija tih kaseta već sada broji preko stotinak naslova koja samim tim brojem, sadržajem a naročito svojim kvalitetom, predstavlja nezanemarljivu vrednost naše kulture. Već je rečeno da sličnih edicija ima u svetu, posebno je po tome poznat BBC...” Stranica “Moć radija”.
7. februar 2017.
Milan Vučković
Travar Milan Vučković, životopis, selo Parada, ZP Lukovska banja
Milan Vučković govori svoj životopis tako tipičan za nekadašnju jugoslovensku stvarnost ili, mogli bismo reći, za naš jugoslovenski san. Dečačić od svojih petnaestak godina života, odlazi iz sela, sa planine, u veliki grad na školovanje i uspeva, radeći svakakve poslove, da završi srednju školu i Mašinski fakultet. Radeći časno, pošteno i mnogo, on pobeđuje siromaštvo, i stiče svoje mesto u gradu. U Beogradu je proživeo svoj radni vek. Sada, sećajući se svog detinjstva i svojih predaka, pokušava da, vrativši se u svoj rodni kraj, oživi stara znanja, i koliko toliko revitalizuje napuštene pašnjake i zakorovljena staništa. Bavi se pronalaženjem i razmnožavanjem lekovitog bilja i diveći se prirodi, trudi se da pomaže ljudima, prirodnim lekovima... Emisija je snimljena 2011. godine. Stranica „Moć radija“.
6. februar 2017.
Poljska veza
Poljska veza
Lepa Poljakinja, gosopođa Ljudmila, profesorka univerziteta, osamdesetih godina XX veka na skijanju u Zakopanima, upoznaje svog Beograđanina. Napušta Poljsku i odlazi sa mužem u Beograd. Tu živi 10 godina. Novi prijatelji, nova literatura, putovanja, čine njen život izuzetno dinamičnim i bogatim. Posle prvih godina zanosa, primećuje kako polako, ali sigurno, ljubav kopni. Vraća se u Poljsku sama. Njena priča je iskrena i sjajna dokumentarna slika nastanka i raspada veze dvoje mladih ljudi pod „kapom“ ekomskog embarga između „istoka i zapada“. Svaki slušalac poželeće da čuje ovu šarmantnu Poljakinju više puta jer je njena ispovest iskrena i spada u najveće domete dokumentaristike. Autor emisije Dragoslav Simić. Stranica “Moć radija”.
29. januar 2017.
Lazar Brankov
Lazar Brankov govori
Neverovatna životna priča ovog čoveka vodi nas u 1948/9. kada je kao otpravnik poslova jugoslovenske ambasade u Budimpešti bio osuđen na smrt od režima i u Mađarskoj i u Jugoslaviji. VIDI stranicu "Gosti sajta"
~ VIDI stranicu "Knjige koje govore"
~ Lazar Brankov - Prema fotografijama koje je urednik sajta Dragoslav Simić snimio u Parizu 1998. godine. VIDI stranicu “Fotografije”.
2. januar 2017.
Koviljka Jarić
Koviljka Jarić lepa kolekcionarka iz Zagreba
Snimljeno početkom 1989. godine. O seriji Koviljkinih fotografija napisao sam tekst u “Svetu” 1989. koji može da se pročita ucelini. Da li sam kasnije sreo Koviljku. Ne; tada jednom u Zagrebu i nikad više. Rado bih ovog januara 2017. dopisao kraj ove priče. Stranica “Fotografije”.
29. decembar 2016.
Dragoslav Simić
Sećanje na bolje dane radija
Uspešna prezentacija jednog neobičnog i vrednog sajta u Narodnom muzeju Kraljeva. Piše: Zoran Nikolić, Kraljevo 14. decembar 2016.
Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavljen sajt www.audioifotoarhiv.com čiji je osnivač i autor Dragoslav Simić dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2. Ceo tekst u okviru stranice “Promocije”.
22. decembar 2016.
Dimitrije Tucović
Dimitrije Tucović vođa Socijaldemokratske partije Srbije glasom sestre Dragice Tucović i savremenika
Zašto Tucović danas? Da u arhivi urednika sajta Dragoslava Simića nisu slučajno sačuvani snimci Dragice rođene sestre Dimitrija Tucovića i njegovog saborca učitelja Miloša Jankovića, pred naletom zaborava nestao bi svaki pomen o Tucoviću ispričan glasovima savremenika. Opet jedna slučajnost učinila je da sretnem akademskog slikara Milana Tucovića, dalekog potomka Tucovićevog, čija likovna oprema krasi naslovnu stranu. Dokumentarni snimci načinjeni su u Domu penzinera u Obrenovcu oko 1978? a snimak učitelja Miloša Jankovića na studentskim demonstracijama 1968. godine. Stranica “Gosti sajta”. Montaža emisije obavljena je 2004. godine.
10. decembar 2016.
Dr Jovan Nešković
Lekar koga je narod voleo. Dragana Miloradović: sećanja ćerke. Dr Jovan Nešković iz Gornjeg Milanovca
Tonski zapis emisije o dr Jovanu Neškoviću iz Gornjeg Milanovca koji je sačuvala porodica Miloradović, Dragana i Petar, svedoči o životu ovog lekara, ali i o nestanku jednog radija. Novinarka koja je napravila razgovor posle 2000. godine, je Snežana Trifunović, a razgovor je jedan od retkih snimaka DEN Radija (Radio Dečje Novine) koji je sačuvan jer je arhiva radija uništena. Apoteka koja je bila sponzor emisije više ne postoji, takođe i Den Radio ne postoji. O epidemiji gripa dr Nešković vrlo zanimljivo govori, ali i kako se lečiti od ove dosadne bolesti. Stranica „Porodični tonski arhiv“.
8. decembar 2016.
Studenti
“Beograd je svet” parola sa beogradskih ulica 1996.
Tog 17. novembra 1996. koalicija "Zajedno" - SPO, DS i GSS pobedila je na lokalnim izborima, što je vlast pokušala da poništi sudskim odlukama. Pre tačno dvadeset godina u Srbiji su počele masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića koji su studenti ozbiljno uzdrmali. Tekst preuzet iz “Danasa”, fotografije Dragoslav Simić urednik sajta, stranica “Fotografije”.
5. decembar 2016.
Jovanka Jovanović
Jovanka Jovanović, gimnazijalka iz Zemuna, poruka iz 1938.
Za mnoge ljubitelje radija ovaj tonski zapis delovaće senzacionalno. Na X sveslovenskom sletu u Pragu 1938, Jovanka Jovanović, gimnazijalka iz Zemuna, snimila je poruku preko Radio Praga. To je jedini snimljen i sačuvan glas jedne građanke pre 1941. sa prostora Kraljevine Jugoslavije. Prvi tonski zapisi na srpskom i hrvatskom jeziku, snimljeni na gramofonske ploče, načinili su 1937. i 1938. godine Čehoslovaci u Radio Pragu i te tonske zapise sačuvali. Ovo slućajno otkriće iz arheologije zvuka datirano je tek 2005. godine. Preporučujemo da čujete kako je i šta rekla gimnazijalka Jovanka svojim prijateljima Sokolima na sletu 1938. Možete čuti kakva su njena sećanja na taj događaj snimljen 50 godina kasnije mikrofonom urednika sajta Dragoslava Simića na stranici “Gosti sajta”.
30. novembar 2016.
Sarajevo
Olimpijsko Sarajevo ~ ratno Sarajevo
Ova uzbudljiva reportaža načinjena je zahvaljujući izveštajima reportera Marka Markovića i Jove Jovanovića iz Sarajeva 1984. sa Zimske olimpijade i izveštajima agnecija iz ratnog Sarajeva 1994. godine. Slika sreće i sportskog zadovoljstva koje donose autentično reporteri sa 1984. pretvara se samo 10 godina kasnije u katastrofične tonove rata i uništenja u Sarajevu i BiH. Emisiju je snimio 1994. godine Dragoslav Simić. Stranica „Gosti sajta“.
27. novembar 2016.
Miroslav Kačarević
Miroslav Kačarević ~ portret jednog radio novinara
O Miroslavu Kačareviću /15. jun 1949. Kraljevo ~ 9. april 2011. Kraljevo/, na stranici sajta “Moć radija” pišu njegovi prijatelji, a prikazano je i desetak njegovih radiio emisija. Kačo je bio odličan radio novinar, a osim toga drag prijatelj i dobronameran čovek. Njegov rad makar i delimično nije doživeo sudbinu onih stotina naših kolega čiji su plodovi rada na radiju zauvek izgubljeni. Ovu stranu pripremili Tijana Kačarević i Dragoslav Simić.
17. novembar 2016.
Tomislav Karađorđević
Princ Tomislav Karađorđević životopis
Dve polusatne emisije sa princom Tomislavom snimio je u Topoli u rezidenciji Karađorđevića 1994. godine urednik sajta Dragoslav Simić. Princ Tomislav me je zanimao ne samo zato što je bio jedan od trojice sinova kralja Aleksandra već i zato što je do tog vremena sve što je bilo vezano u javnosti za Karađorđeviće bilo primano sa otklonom. Vodila me je znatiželja u Topolu da upoznam tada jedinog živog sina kralja Aleksandra i da doznam mnoge za mene nove i nepoznate detalje iz životopisa Karađorđevića. Tako ovi iskazi princa Tomislava spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Stranica „Gosti sajta“.
14. novembar 2016.
Ljiljana Cincar Danilović
„Idu dani“ trio ~ prema priči harmonikašice Ljiljane Cincar Danilović
Jedna od predstava Narodnog pozorišta sedamdesetih godina prošloga veka, za koju je tekst napisao Aleksandar Popović bila je „Jelena Ćetković“. Ta predstava je naišla na veliko dopadanje zato što su ubačene pesme, na način kako se to radilo u francuskim komadima. Naime, uneti su songovi koji se na izvestan način pevaju po pariskim lokalima. I za te songove priredio je muziku Vojislav Voki Kostić na osnovu svojih notnih zapisa i skica narodnih pesama. Tako je nastao popularni trio „Idu dani“ iz koga je potekla harmonikašica i pevačica Ljiljana Cincar Danilović. Više u emisiji sa muzikom, Dragoslava Simića. Stranica „Moć radija“.
27. oktobar 2016. Radio novinara Milana Mišića
Na predstavljanju stranice sajta Moć radija septembar 2016. godine, Galerija “Trag” govorio je o svom doživljaju radija i Milan Mišić - Avenija Amerika - E-knjiga: sad je imaš, sad je nemaš /Njegovi tekstovi su delimično objavljeni i na ovom sajtu/.
Mišić je dugogodišnji dopisnik Politike iz Japana, Indije i SAD. Njegovo veliko novinarsko iskustvo doprinosi i temi “Moć radija” pa je taj izgovoreni tekst uživo uzet za moto ove stranice sajta na kojoj trenutno može da se čuje 50 emisija Dragoslava Simića. Stranica se dopunjava novim sadržajima.
17. oktobar 2016. Dr Gruja pedijatar i violinista, poznatiji kao „beli Ciganin“
Među prijateljima dr Grujica Milojević pedijatar poznat je kao “beli ciganin”, aluzija na njegovo savršeno sviranje, instrument violina. Srećni ljudi, emisija uživo. Sviraju i govore: Grujica Milojević, Luka Milanović, Miloš Milojević, Aleksandar Prčetić, Rade Milojević, Aleksandar Milanović, Milan Marčetić, Sofija Aleksandrović, Ivana Simić i Sanja Milanović. Autor Dragoslav Simić. Stranica “Moć radija”.
5. oktobar 2016. Boža /Božidar/ Mandić na sajtu arhiv simic
/Porodica bistrih potoka/. Govor ZA RADIO Bože Mandića iz 1992. posvedočiće da ovaj pisac, novinar, pesnik, filozof i pokretač raznih hepeninga i ekoloških, nije ni za dlaku odustao ni danas 2016. godine od svojih akcija i ideja. Stranica je bogato ilustrovana fotografijama. Osnovna Božina misao je biti slobodan: “Živeći na zemlji, ja sam shvatio da ne želim nikom da pripadam. U tom smislu ja živim neku vrstu nenacionalnog osećanja. Znači, ne pripadam ni jednoj naciji. Odreko sam se svoje nacije. Ne želim da imam svoju naciju. Zato što time smanjujem pretpostavljenu dozu mržnje. Ceo koren zla proizilazi iz te neke podeljenosti. Iz te nacionalne određenosti. Iz nacionalne istorije...” Autor Dragoslav Simić, stranica “Gosti sajta”.
3. oktobar 2016. Kako je pronađena Lujza Rajner i kako je propao Gavrilo Princip ~ istorija slučaja
Kratka priča Dragoslava Simića
Iz priče: Nisam čuvao pisma koja sam dobijao, ali po neka jesam. Evo jednog koje je potpisala meni nepoznata Katarina Krombi. To pismo otvoriće čitavu bujicu sećanja.
Sent: Friday, March 07, 2014 4:01 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Louisa Rayner – moja baka
Poštovani Dragoslave,
Pozdrav iz Velike Britanije.
Razlog što sam došla na Vaš sajt je to što smo moja majka i ja razgovarale o maminom dedi, svešteniku iz Sarajeva, Kosti Božiću, koji je, prema pričanju moje bake, pričestio Gavrila Principa u Sarajevu pred izbijanja Prvog svetskog rata.”
Ko ne bi sačuvao ovakvo pismo?! Pisala mi je praunuka sveštenika koji je pričestio Gavrila Principa!
Setio sam se odmah Jelisavete Božić /Louisa Rayner/. Poslednje pismo koje sam dobio od stare Engleskinje udate Jelisavete Božić, alijas Lujze Rajner, nosilo je datum 10. februar 1990. godine. Posle te godine nismo imali više nikakvih vesti od nje. PRIČA U CELINI NA STRANICI „Volite li kratke priče“.
Kako sam doznao za Lujzu Rajner?! Priča je zaista neobična. Ispričaću onim redom kako se to dešavalo.
25. septembar 2016. Nikola Tesla prema svedočenju savremenika
Govore diplomata Miloš Tošić i seljak pesnik Živadin Stevanović. Tonske zapise snimio i sačuvao Dragoslav Simić. Prvorazredni izvori za izučavanje Tesle.
O Milošu Tošiću i Živadinu Stevanoviću više na stranici “Knjige koje govore”.
12. septembar 2016. Kad sam bio u Sarajevu
Krompiri, kupus, paradajz i šargarepa, predmet ovog zapisa, rastu diljem ovog BH sveta, ali prazni tanjiri i kuvari, to je tema do koje se nedolazi iz Beograda, nego treba stići na lice mesta i saznati: kako oklevetati komšije?
Stranica “Promocije”. Piše Dragoslav Simić urednik sajta.
7. septembar 2016. Raša Popov o Šanji Kelemenu
Raša Popov novinar i književnik bio je prvi kadar za film započet februara 2016. godine u Beogradu, koji smo zamislili da snimimo o Šanji Kelemenu. Raša i Šanji bili su zemljaci. Raša iz Mokrina, a Šanji koji kilometar dalje, iz Kikinde. Raša je poznavao Šanjija kao mladog reditelja u Kikindi i evo njegovih utisaka o Šanjiju. Snimatelj video zapisa Miša Milošević, autor Dragoslav Simić. Stranica “Promocije”.
Zašto film nije realizovan? Više o Šanji Kelemenu na linku: Šanji Kelemen
Šanji Kelemen iz Kikinde, napušta Jugoslaviju devedesetih i odlazi u Budimpeštu. Dobija ponudu da kupi upaljač za atomsku bombu. Odlična analiza političkih prilika u Jugoslaviji pod vladom Slobodana Miloševića. Stranica „Moć radija“. Autor Dragoslav Simić.
22. avgust 2016. Andrija Radenić istoričar govori
Andrija Radenić rođen je 1913. godine, a umro je u Beogradu u svojoj 97. godini. Bio je to jedan od onih istoričara kojima je strast za proučavanjem prošlosti i veliko znanje omogućilo da u istorijskoj nauci ostave veliki trag. Naslov “Od Načertanija 1844. godine do stvaranja Jugoslavije 1914–1918.”, samo je jedan od približno dvedeset obimnih knjiga koja su ostala iza ovog naučnika. Tonski zapis od 4 minuta gde govori Andrija Radenić može se čuti na stranici “Gosti sajta”. Snimak je načinio Dragoslav Simić 2003. godine, a taj tonski zapis pronađen je sredinom 2016. godine.
11. avgust 2016. Abdulah Sidran govori
Rođeni pripovedač, glasoviti bosanski pesnik Abdulah Sidran, o ljudima i događajima, o sebi. Govor slika ~ govori da bih te video, ~ mogla bi da bude odrednica ove izuzetno bogato opremljene stranice jedne od najzanimljivijih na sajtu Audio i Foto arhiv SIMIĆ.
Od pisca: Sjećaš li se Doli Bel, Otac na službenom putu, Otkup sirove kože /Beogradsko izdanje, Službeni glasnik 2012/, Oranje mora i druge knjige.
Razgovor sa Sidranom u Sarajevu vodio i snimio urednik sajta Dragoslav Simić jula 2016. godine. Stranica “Gosti sajta”.

Ranije objave

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana