Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Tonski zapis i fotografije, Dragoslav Simić
Zgrada Radio Beograda, foto D. Simić
Članak sa nadnaslovom „Ne miruju duhovi na Drugom programu Radio Beograda“ koji je objavljen posle štrajka novinara Radio Beograda 2, prvi put sam video u ličnoj dokumentaciji Ane Kotevske bez datuma kao isečak iz novina. Danas ne znamo koje su to novine bile. Tekst odslikava stanje na Drugom programu. Prema sačuvanoj dokumentaciji taj štrajk dogodio se 21.04.1992. u utorak u 12 časova. Evo šta su bili zahtevi novinara:
ШТРАЈК ЗАПОСЛЕНИХ У РТБ ЗАХТЕВИ
1. Да се поништи конкурс за сва одговорна места у РТБ. Да се обави избор директора и главних и одговорних уредника у складу са законом и уз прибављање мишљења редакција или делова предузећа.
2. Да Влада Србије именује нови Управни одбор РТС, чији би састав гарантовао остваривање нестраначке концепције програма РТС, и да се представници РТС у Управном одбору именују уз предходну сагласност колектива.
3. Да се према запосленим на II програму Радио Београда не предузимају никакве репресивне мере и да надлежни орган донесе одлуку о томе.
4. Да финансирање везано за државне интересе (нпр. Сателитска ТВ) не падају на терет запослених у РТБ, већ на терет буџета Републике.
5. Да се на зараде запослених у РТБ примењују одредбе општег колективног уговора, тако да се запосленима компензују губици настапи услед инфлације, и да се вредност бода убудуће аутоматски повећава у складу са стопом инфлације, што је основни услов да се запосленима у РТБ омогући стандард достојан човека.
ПОЧЕТАК ШТРАЈКА 21.04.1992.
УТОРАК У 12 часова
Dok sam pretraživao godine režima Slobodana Miloševića da bih dopunio priču o vremenu velikog štrajka novinara Drugog programa Radio Beograda, iz 1992. godine, nametnulo mi se pitanje iz naslova ovog teksta tokom slušanja tonskih zapisa govora Đorđa Malavrazića u Udruženju književnika Srbije, aprila i takođe Matije Bećkovića 6. juna 1992. godine u Tanjugovom Pres centru u Beogradu.
Dok ovo beležim treba naglasiti da su od događaja iz 1992. i događaja danas, velikih protesta studenata u Srbiji protiv aktuelnog režima protekle 33 godine. “To vreme je meni više sadašnjost nego budućnost, ja ne vidim neki veliki odmak u vremenu, ~ rekla je Ana Kotevska zamenik glavnog urednika II programa Radio Beograda iz 1992. komentarišući vreme štrajka novinara onda, i bunt studenata sada.
Sa protesta studenata, Beograd, 14. februar 2025. Foto D. Simić
Patriotizam danas, šta je to?
I zaista neki delovi ovih govora deluju kao da su izgovoreni danas.
Đorđe Malavrazić:
“Kao što znate, Drugi program Radio Beograda nalazi se već 4 dana u štrajku koji je izazvan imenovanjem po našem mišljenju neadekvatnog novog glavnog i odgovornog urednika. Na vest o tom imenovanju svi zaposleni i svi spoljni saradnici Drugog programa Radio Beograda spontano i energično iskazali su svoju gređansku neposlušnost. Mi nismo profesionalni nezadovoljnici, profesionalni štajkači i nismo ni znali za pravilo da treba odbrojati pet dana od najave štrajka do njegove realizacije pa smo tako došli u situaciju koja je istovremeno po svome buntu i legitimna i nelegalna.
U toj situaciji nama se preti svakoga dana odpuštanjima i otkazima. I to su prtiisci koji su sasvim eksplicitni. Oni se sprovode pojediničnim razgovorima sa svakima od nas i sprovode se tako što nam se podnesu spiskovi gde treba da potpišemo svoju lojalnost, što tako neprijatno podseća na potpisivanja nekih izjava o lojalnosti u nama susednim republikama. Uprkos svim tim pritiscima niko od nas nije do sada istupio iz štrajka, niti će to uraditi do ostvarenja ciljeva ovog našeg bunta.
Hteo bih da vam nešto kažem o ljudima koji se nalaze u tom štrajku. Malo je među njima ljudi kao što su recimo Radomir Andrić i ja koji su se 1968. nalazili na tribinama i kamionima studenskog bunta i koji su zatim više puta iskusili bič ideološke represije, uz, naravno, duge i preduge intervale konformnog i konformističkog života. To su uglavnom ljudi kojima je to prvo iskustvo te vrste u životu. Među njima se ne nalaze samo novinari i muzički novinari, nego su tu zajedno sa nama i daktilografi, sekretari i kuriri ljudi sa izuzetno malim primanjima, a velikim životnim neizvesnostima, kojima svakog časa i to malo može da nestane. Ukoliko se neko odluči da n mesto pritiska na dugme kojim su pribegavali i na televiziji i na radiju pritisne “Pero na Hartiju”. To je jedan od razloga što smo ovu svoju muku, ove svoje dane provedene u besanici, nervozi, napetosti i pod pritiscima, morali da razglasimo ne samo urbi, nego i orbi. Morali smo da izađemo iz svoje one prelepe arhitektonske građevine na uglu Hilandarske i Lole Ribara koja se izdaljine, kada je prilazimo, otvara pred nama kao kakva kula od zvuka. Jedan je od razloga zašto smo došli i ovde u ovu zgradu čija se fasada menja ali suština duhovnog egzila ostaje stalna i nepromenjena. /Primedba priređivača: Odnosi se na zgradu Kulturnog centra Beograda/.
Želeo bih da kazem... da nije slučajno što je do ovog bunta došlo upravo u Drugom programu Radio Beograda, iako je to jedna velika redakcija koja broji 78 ljudi. Naša je, možda prednost, a možda i propast, što smo svi jedinstveni i što niko među nama do sada nije od toga štrajka odstupio. Taj program je već pet godina koncipiran, to znaju mnogi među vama preovlađujuće kao program kulture, i svi ljudi od kulture koji se ovde nalaze ili koji su van ove zgrade, sarađivali su na tome programu.
To je program koji ne emituje novokomponovanu narodnu muziku, to je program na kome se emituje, kada se emituje isključivo izvorna narodna muzika, džez, evergrin i popularna klasična muzika. To je program na kom se emituju pretežno sadržaji iz kulture, koji su okrenuti pretežno, opet, kritički našoj javnosti. Međutim, verujem da su političkoj birokratiji najviše upale u oči nekoliko političkih emisija kao što su “Niko kao ja”, “Zeleni megaherc”, “Na prvoj strani” i u “Međuvremenu”, koje su na svojim talasima stalno ustupale mesta svim ljudima od znanja i mišljenja bez obzira na njihovo političko opredeljenje.
Tu su često nalazili svoju tribinu ljudi najrazličnijih pogleda, pripadali oni vladajućoj stranci ili bilo kojoj od opozicionih stranaka. Ako se pogleda celina koncepcije toga programa, onda je to jedan krajnje razuman i odmeren program, ali možda je samo paradoksalno, a u suštini sasvim logično, što je upravo na jednom takvom demokratskom, tolerantnom i miroljubivom programu Radio Beograda, došlo do eksplozije celokupnog sistema radiotelevizije Srbije. Do nas su već stigle i prve optužbe, da je ova naša pobuna otpor državi i da je, pogotovo u ovom trenutku, nešto što se radi protiv interesa srpskog naroda.
Ja bih se pritom hteo da odredim prema tome i da odbranim vrlinu patriotizma, koji, uprkos svim nanosima, laži i podmetanja, smatram vrlinom, kada se sa nje sastrugaju sve te negativne konotacije i banalne upotrebe. Po mome mišljenju, patriotski je, zarad svoje zemlje, odreći se čak i dela svoje ideologije, svojih ideoloških ubeđenja, kako bi ta zemlja stekla veći ugled u svetu i kako bi brže i bolje ostvarila svoje interese. Po mom misljenju, patriotski je, odreći se, kao što je već ovde rečeno, na vreme, odmah, hitno i bez odlaganja, simbola, znamenja i obeležja koja u očima demokratskog sveta izazivaju saznanje da mi još živimo u predmodernom stanju.
Patriotski je, po mom mišljenju, odreći se, zarad interesa svoje zemlje, dela represivnih sredstava, kojima vlast i svaka vlast raspolaže, ali koja mudra, demokratska i odmerena vlast upotrebljava sa krajnjiom merom, oprezno i samo u izuzetnim, ekskluzivnim slučajevima.
Patriotski je, po mom mišlenju, odreći se, zarad interesa svoje zemlje i monopola nad sredstvima informisanja, jer samo demokratska javnost, konstituisana i kroz medije javnog komuniciranja, može stvoriti onu ravnotežu i protivtežu vlasti i opozicije koja doprinosi društvenom razvoju, a time u najboljem smislu i interesima zemlje. Dakle, po mome mišljenju, patrioti smo mi, a ne oni.
Mi pripadamo onoj kuli od zvuka i mi pripadamo onoj Srbiji, koja je satkana od još neostvarenih ideala demokratije i pravde.
Hteo bih ovo izlaganje da završim nekim zgodnim citatom i, naravno, po iskustvu i po sećanju na to kako su prošli gotovo svi naši ideali tokom naših života, morao bi to da bude neki pesimistički citat, kao što je ona Brehtova misao da istina uvek ispluta na površinu, na kraju krajeva, ali gotovo uvek kao utopljenik. Čini mi se, međutim, da ovoga puta ima razloga za nadu, jer mi više nismo sami. I u Radioteleviziji Srbije i van nje mi nalazimo podršku i nalazimo se u sve boljem i većem društvu. Zato ću završiti ovo svoje kratko izlaganje i ovu svoju zahvalnu reč, jednim ipak optimističkim citatom, mišlju Emila Zole iz njegovog čuvenog pamfleta, “Optužujem”. Istina je krenula, ništa je više ne može zaustaviti”.
Slušaj: (mp3)
6. jun 1992. Otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću čita Matija Bećković.
“Gospodine predsedniče, ~ govorio je Matija. Okupator je za vreme Drugog svetskog rata za Srbe propisao odmazdu 100 za jednoga. Organizacija ujedinjenih nacija traži jednog za sve. Svi, to je srpski narod, jedan, to ste vi, predsedniče Republike Srbije. Istina, zasad ne traže vašu glavu već odlazak sa položaja... i promenu rezima u Srbiji. Uz to odluci da se povučete kao da se nadaju oni dobronamerniji i mirotvorniji dok drugi osvetoljubiviji priželjkuju da istrajete kako bi mogli da se naplate za sve stare račune i nađu opravdanja da dođu ne samo po vašu glavu. Kao patriota Vi biste svakako bili spremni da sili koja Boga ne moli platite i glavom ali to bi bilo u ovim okolnostima manje patriotski jer biste i tom najvećom žrtvom pokazali da ste sebi preči od sudbine naroda i da pripadate onom soju koji zbog vlasti i živi i umire...”
Izvor POLITIKA, 6. 4. 1992.
Drugi dan štrajka na Drugom programu radio Beograda
Vršilac dužnosti direktora pozvao redakciju da se prihvati radnih obaveza, pa je zatim razgovarano o zahtevima štrajkača. - Podrške štrajkačima
I drugog dana štrajka redakcije Drugog programa Radio Beograda - koji je počeo u subotu u znak protesta zbog naimenovanja Ljiljane Bulatović za glavnog i odgovornog urednika ovog programa - na njegovom talasu emituju se emisije Prvog programa Radio Beograda. Direktorijum i novi glavni i odgovorni urednik nisu uspeli da vrate Drugi program u uobičajenu šemu, jer novinari odbijaju da rade sa novim urednikom. Oni su, inače, stalno na svojim radnim mestima, a u Radio Beogradu gotovo se neprekidno održavaju sastanci ne bi li se ova situacija prevazišla.
U subotu uveče sa štrajkačkim odborom - kako je saopštilo Ministarstvo za informacije Srbije - razgovarao je ministar za informisanje Milivoje Pavlović, kao i generalni direktor Radio-televizije Beograd dr Dobrosav Bjeletić i v.d. direktora Radio Beograda dr Vojislav Mićović. Ova druga dvojica rukovodilaca prisustvovali su iste večeri sastanku redakcije pokušavajući da postignu dogovor o redovnom emitovanju Drugog programa, tražeći da novinari poštuju naimenovanje, kvalifikujući njihov štrajk kao težu povredu radne dužnosti i nagoveštavajući zakonske posledice (otkaze?). V.D. direktora je, inače, svim zaposlenim radnicima uputio poziv da „u skladu sa propisima i pravilnikom o radnim odnosima nastave da obavljaju svoje radne obaveze od 5. aprila u 5 sati ujutru na isti način i u istom obimu kao i do 3. aprila ove godine". Redakcija se pozivu nije odazvala, a na jučerašnjem redakcijskom sastanku potvrdila je da ostaje pri svojim zahtevima i da će nastaviti da priprema program po redovnoj šemi tek ako Ljiljana Bulatović odstupi od mesta glavnog i odgovornog urednika, i ako se ponovo raspiše konkurs za to rukovodeće mesto.
„Vraćanje u ležište”
Najavljujući da će ponovo razgovarati sa štrajkačkim odborom u nastojanju da se program redovno emituje, a da se o nezadovoljstvu naimenovanjem i o nastalim sporovima razgovara po uobičajenoj proceduri i sa onima koji naimenovanje vrše, dr Vojislav Mićović kaže za „Politiku”:
- Niko nema pravo da na državnoj radio stanici menja programsku šemu i da emitovanje programa uslovljava izmenom nekih kadrovskih rešenja. To ne znači da se o odluci Upravnog odbora ne može razgovarati sa tim telom, i generalnim direktorom RTVS i direktorijumom Radija - objašnjava Mićović. - Želim da naglasim da u Radio Beogradu osnovnu koncepciju Drugog programa želimo da sačuvamo, ali i poboljšamo, jer su primedbe izazivale pojedine emisije koje po načinu realizacije dolaze u koliziju sa uređivačkom politikom Radio Beograda i sa zakonskom obavezom o nadstranačkom karakteru informisanja. Svi ti kvaliteti, nagrade i priznanja na koje se poziva redakcija Drugog programa postoje i odnose se uglavnom na njegov kulturno-umetnički i obrazovni deo. Ali, neke informativne emisije, „Niko kao ja" i „Zeleni megaherc" recimo, imaju podosta stranačkog političkog naboja i u hodu su se udaljile od početne koncepcije. Zato su neophodni dogovori o njihovom vraćanju u ležište, ali i o poboljšanju i proširenju kruga saradnika i sagovornika i adekvatnijem pristupu tekućem društvenom i političkom životu.
„Pobuna poštenih”
Urednici i saradnici (stalno zaposleni i spoljni) Drugog programa Radio Beograda, umesto na svom talasu - i juče su se pojavili na izuzetno brojnom skupu - konferenciji za štampu u Kulturnom j centru Beograda. I ovom prilikom potvrđeno je da je odluku o štrajku na Drugom programu od 78 zaposlenih potpisalo 72, što je za dugogodišnjeg filmskog kritičara ovog programa Vladimira Bunjca bio povod da kaže kako je „četiri decenije čekao, i sada dočekao, ovakvu jedinstvenost novinara u odbrani novinarske profesije”. No, povodom ovog štrajka, čije je polazište - ističe se - u zahtevima stručne, profesionalne, a ne sindikalne prirode, Predsedništvo Udruženja novinara Srbije ćuti.
Podrška štrajkačima i dalje stiže sa svih strana. Pružaju je, kao juče na ovom skupu, dugogodišnji spoljni saradnici Drugog programa, a stiže i u vidu telegrama kojih je, od pojedinaca i ustanova, organizacija, do subote uveče stiglo više od stotinu. O štrajku - saopšteno je - redovno izveštavaju Udružene radio stanice Srbije, a neke od njih nude svoj talas za emitovanje obustavljenog Drugog programa. Ceneći ovu vrstu podrške, ljudi sa Drugog programa ističu da žele samo to da u svojoj kući i na svom talasu rade ono što su i do sada radili, bez nametanja „nekompetentnog” urednika sa strane. Dosadašnji v. d. glavnog urednika Drugog programa Đorđe Malavrazić rekao je juče da će novopostavljeni generalni direktor RTV Srbije Milorad Vučelić i ministar za informisanje Srbije Milivoje Pavlović, „kao intelektualci shvatiti protest i zahteve sa Drugog programa Radija”.
Predstavljajući se kao „dugogodišnji uporni slušalac Drugog programa", lekar dr Dragoslav Petrović rekao je juče da je to što se zbiva u Radiju „pobuna poštenih protiv kloniranih umova” i poručio štrajkačima da izdrže protiv blaže forme 'crvenog vetra' u vidu i ličnosti Ljiljane Bulatović".
Posle jučerašnjeg skupa, štrajkački odbor nastavio je stalno zasedanje, najavljen je novi redakcijski sastanak Drugog programa, kao i - za danas u 15 časova - zbor zaposlenih na Prvom programu Radio Beograda.
Sve emisije za redovno emitovanje na Drugom programu su, inače, pripremljene, ali one su, kao što je juče rekao jedan od urednika ovog programa Ratomir Damjanović „kod nas, a bez nas i tih emisi-ja nemoguće je rekonstruisati Drugi program”.
Branka Otašević
Vladimir Stefanović
* Skenirani dokumenti preuzeti iz fonda Dokumentacije Radio Beograda
15.10.1992.
Bilten Nezavisnog sindikata Radio Televizije Beograd
Izdavač - Nezavisni sindikat RTB
Ceo tekst biltena u PDF. /Priredio prema originalnoj verziji iz dokumentacije Ane Kotevske, Dragoslav Simić./
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
UZ OVAJ DVOBROJ
Više od puke kontrole
Najnovijim kadrovskim promenama na Drugom programu Radija praktično je završen proces preuzimanja programa RTV od strane vladajuće partije. Mišljenje da je reč o manjoj ili većoj "kontroli programa", što je uobičajen izraz kojim se označava monopol SPS-a nad ključnim medijem u Srbiji, u najmanju ruku je nedovoljno precizno i, suštinski, eufemističko. Sistematsko dezinformisanje javnosti, neprikrivena politička pristrasnost, ratnohuškačka propaganda, najgrublja cenzura i slična ogrešenja o elementarne profesio- nalne i etičke norme, neuporedivo su teži oblici uzurpacije medija od njihove puke kontro- le. Ovog trenutka SPS u potpunosti POSEDUJE i NEOGRANIČENO KORISTI progra- me Radija i Televizije za svoje uske partijske ciljeve.
"Kulturna revolucija" u RTB
Proizvodnja zavereničke slike sveta i diskreditacija političkih konkurenata na domaćoj sceni u osnovi su uređivačke politike rukovodstva Kuće. Političkoj zloupotrebi od strane vladajuće partije izloženi su u gotovo jednakoj meri informativno-politički, kulturni, obrazovni i muzički programi. Uostalom, istovetnim političkim progonima i profesionalnoj degradaciji podvrgnuti su članovi Nezavisnog sindikata, novinari političko-informativnih rubrika, voditelji magazinskih i kulturno-obrazovnih emisija, muzički urednici... Najbolji primer za to je drastično kažnjavanje radijskih stvaralaca, nesklonih populizmu u oblasti muzike, uglednih kompozitora i muzikologa Ivane Stefanović, Ane Kotevske i Jasmine Zec.
Učinci aktuelnih vlastodržaca u RTB bude asocijacije na posledice kineske kulturne revolucije.
Represija pretočena u sistem
Poslednjih meseci represija nad više desetina "nepodobnih" postaje žešća i sistematičnija, i to je, možda, jedina bitna novost u našoj Kući. Novčano kažnjavanje političkih neistomišljenika više se ne prepušta "slučaju", sada je ono deo jednog politički krajnje instrumentalizovanog sistema raspodele, na osnovu kojeg su - samovoljnim određivanjem koeficijenata plata - podobni obilato nagrađeni, nepodobni rigorozno kažnjeni, a oni koji su "politički nezanimljivi" proizvoljno smešteni u sredinu ove naopake skale vrednosti. Isključivo političku motivisanost ovakve raspodele dokumentujemo na stranicama "Biltena" brojnim primerima.
Ceo tekst biltena u PDF. /Priredio prema originalnoj verziji iz dokumentacije Ane Kotevske, Dragoslav Simić./
Postavljeno: februar 2025.
Reakcije posetilaca
Velike demonstracije u Beogradu, 9. mart 1991.
Javio se profesor Dragoljub Pokrajac iz SAD i poslao ovaj važan audio zapis, po našem mišljenju DOKUMENT OD IZUZETNOG ZNAČAJA koji je snimio na talasima Radio Beograda 9. marta 1991. „Večernji dnevnik“. Vesti čitaju spikeri jedan muški i jedan ženski glas. Njihova imena ne znamo. Posle najave govori Slobodan Milošević.
Slušaj: Vesti, Radio Beograd, 9.3.1991, 22h (wav)
Emitovano u 22 sata, mart 1991.
Izdvajamo reći Miloševića jer će pažljivi čitalac uočiti sličnost retorike sadašnjeg predsednika Srbije i Miloševića od pre 34 godine.
„Danas je u Srbiji, u Beogradu, napadnuta najveća vrednost koju ima naša zemlja i naš narod. Ugrožen je mir. A mir je osnovni uslov bez koga ni jedan problem koji imamo, a imamo ih mnogo, ne možemo uspešno da rešimo.
Zato se, snagama haosa i bezumlja, Srbija mora suprotstaviti svim ustavnim sredstvima. I zato tražim i zahtevam od svih građana Srbije da doprinesu miru i uspostavljanju reda pre svega tako što će prema svojim mogućnostima pružiti pomoć državnim organima, a na svojim radnim mestima doprineti da se što pre otklone posledice rušilaćkog pohoda snaga haosa i nasilja. Državni organi Republike upotrebiće svoja ustavna oglašćenja u interesu mira građana Srbije i nikome neće dopustiti da u Srbiji seje haos i nasilje.
Pozivam građane Srbije, a pre svega građane Beograda da u ovim teškim trenucima sačuvaju prisebnost i razum i da budu sigurni da će u Srbiji pobediti mir i demokratija, a ne haos i nasilje“.
14. mart 2025 13:40
Istorija se ponalja 2025. ~ 1992.
Novinarima Radio Beograda II, III i 202 za vikend zabranjen rad, radi samo Prvi program
VESTI Autor: Beta
Kako je rekao izvor iz Radio Beograda, zaposlenima na Drugom i Trećem programu kao i na Dvestadvojci, zabranjeno je da rade, a na njihovim frekvencijama emitovaće se samo ranije snimljene emisije.
Na Prvom programu radiće samo provereni i novinari „odani rukovodstvu i režimu“, kaže izvor, uz napomenu da će i oni možda raditi sa neke druge lokacije, zbog bezbednosti.
Pojedini novinari uglavnom Drugog programa Radio Beograda podržali su sindikate RTS-a koji traže smenu urednika informativnog programa i traže da Javni servis počne istinito da izveštava.
Postavljeno: mart 2025.
Srodni linkovi:
Ana Kotevska, lična istorija, Radio Beograd, 3. januar 1994.
Autobiografija Đorđa Malavrazića, lična istorija
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
