Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook
Vaša pisma
Vaša pisma
Otvoreno o sajtu
Otvoreno o sajtu
Novo na sajtu
Novo na sajtu
Pretraga sajta
Pretraga sajta

Sajt oprema i uređuje Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

Lako i brzo snalaženje na sajtu

Sva imena su poređana abecednim redom

Kada kliknete na reči označene plavom bojom direktno slušate, gledate ili čitate označenu odrednicu na sajtu.
Za one koji vole da istražuju ostavljen je uobičajeni postupak. Kliknete na neku od stranica i pretražujete sajt polako.

A     B     C     Ć     Č     D     Đ          E     F     G     H     I     J     K

L     Lj     M     N     Nj     O     P     R     S     Š     T     U     V     Z     Ž



Mađar u Budimpešti  Šanji Keleman iz Kikinde, napušta Jugoslaviju devedesetih i odlazi u Budimpeštu. Dobija ponudu da kupi upaljač za atomsku bombu. Odlična analiza političkih prilika u Jugoslaviji pod Vladom Slobodana Miloševića. Stranica „Moć radija“.
Dr hab. Magdalena Koch  Slavistkinja, profesorka na univerzitetu u Vroclavu, govorila je o "Nomadizmu slikarke Milene Pavlović Barili", na naučnom skupu održanom u Beogradu marta 2010. godine. Stranica "Gosti sajta"
Major Dragan Mladenović  Medija centar „Odbrana“ je izdavač knjige „Međunarodni aspekt sajber ratovanja“ čiji je autor major Dragan Mladenović. Izvod iz biografije majora Mladenovića: ... Uključen je u tehnološku, pravnu i vojnu naučnu oblast istraživanja sajber ratovanja, sajber kriminala i terorizma, informacione sisteme, internet tehnologije i elektronsko poslovanje. Njegova uža područja interesa su tehnike vojnog sajber terorizma, nacionalni modeli sajber bezbednosti, računarska mrežna bezbednost, veštačka inteligencija, kao i međunarodno pravo oružanih sukoba primenjeno na sajber ratovanje... O knjizi govori major Dragan Mladenović. Stranica „Gosti sajta ~ sajber prostor za XXI vek“
Major Nikola Kosić 
urednik “Srpskog radija” 
Radio program iz Milvokija. „Srpski radio Milvoki“, sadrži prvu sačuvanu informativnu emisiju nastalu van Jugoslavije, koju je snimio Nikola Kosić na ploči, 1953. godine. Osvrt radio kritičara Ranka Burića. Stranica „Gosti sajta“.
Maksim Lukovac  "'Tesla' u Đavoljoj varoši i Mokrim gaćama", o tome kako je elektrika stigla u sela oko Kuršumlije, snimljeno 1980. godine, uz pomoć inženjera Maksima Lukovca koji svom rodnom selu i kraju hoće da "vrati dug." VIDI stranicu "Moć radija"
Mala Mila  Vlasnik firme Tehno - Progres Beograd Živan Janković i njegova žena Živka čitaju reportažu Radovana Kovačevića novinara Politike o bebi koja je nađena živa u zapaljenoj kući u jednom selu istočne Bosne. Sve se događa 1993. godine. Građanski rat besni. Tog dana Živan predloži ženi da usvoje devojčicu. Oni to i čine. Dete kome Centar za socijalni rad nije znao kršteno ime, nazivaju “mala Mila”. Znatno kasnije doznaju da se mala zove Senida. Ali to nije kraj priče. Epilog se događa 15 godina kasnije. Stranica “Moć radija”.
“Mamaroš” film Film “Mamaroš”, proizvodnja 2013, (znači Mamina maza), naziv prema predlogu glumice Mire Banjac, reditelj i scenarista Momčilo Mrdaković, najprodavaniji je srpski film na početku druge decenije XXI veka. Glavne uloge Mira Banjac i Bogdan Diklić. Zanimljiva i plemenita, autobiografska priča arhitekte, scenariste i reditelja Mome Mrdakovića koji živi na relaciji Amerika ~ Srbija. Ovaj svoj prvi film snima u šezdesetoj godini života. Stranica “Gosti sajta”.
Marijan Žuvić i “Durmitor” u Baltimoru, brod pod sankcijama 1994.  Brod „Durmitor“ Jugooceanije iz Kotora, zarobljen u luci Baltimor /SAD/ 1994. godine
Priče mornara sa broda. Kako sam došao na “Durmitor”, beleška urednika sajta Dragoslava Simića. Više na stranici “Moć radija”.
Ovo istraživanje pomogli su svojom dobrom voljom i radoznalošću učitelj iz Opatije Marino Badurina, kolega iz Splita Jadran Marinković koji me je nesebično uputio na kolegu Marijana Žuvića bez čijih podataka i fotografija broda Durmitor ova stranica ostala bi oskudna izvorima i drugim podacima. Zapisano marta 2017. Tonski snimak sa broda “Durmitor” u trajanju od 30 minuta načinjen 1994. godine. Sad vidite koliko je trajalo ovo istraživanje.
Marijana Šijački  Ispovest slikarke ili o radio drami koju nisam izmislio
Dok sam boravio u Njujorku 1994. godine, Đorđe Knežević mi je skrenuo pažnju na život slikarke Marijane Šijački. Marijana je vrlo emotivno opisala deo svog života neposredno posle oslobođenja Beograda 1944. i nekoliko godina kasnije. Bila je gimnazijalka i imala je 16 godina kada je doživela svoju prvu torturu u UDBI, (Uprava državene bezbednosti). Stranica "Gosti sajta".
Marinko Čulić novinar govori  Ko se seća emisija Francuskog internacionalnog radija /FRI/, prepoznaće u ovoj ličnosti Marinka Čulića novinara iz Zagreba koji se u najtežim trenucima raspada Jugoslavije devedesetih godina XX veka, kritične odnose između Srbije i Hrvatske, ratnog stanja u Dalmaciji i Slavoniji, dolaska Tuđmana na vlast, zatim predsednika Hrvatske Stipe Mesića, izbora u Srbiji 2004, redovno oglašavao čuvajući svoju samostalnost novinara, ne praveći kompromise ni sa kim, sačuvao je svoj integritet jednog od najboljih novinara ~ analitičara sa prostora Balkana... Autor emisije Dragoslav Simić snimio je Čulića u Zagrebu 2004. godine. Prikazani su i originalni delovi Čulićevih javljanja FRI. Stranica “Gosti sajta”.
Mario Mihaljević  „Zeleni megaherc“, nekad bilo...
O ovoj emisiji na zanimljiv način govori jedan od voditelja iz Zagrebačkog studija, kompozitor i novinar Mario Mihaljević. Najduže je sarađivao sa Jovanom Arežinom (1949. ~ 2007.) urednikom i voditeljem, kolegom iz Radio Beograda, o kome takođe govori u ovoj emisiji. Predmet razgovora bila je i Mihaljevićeva kultna kompozicija „Vlakovi ~ vozovi“ koja se može čuti na stranici „Gosti sajta“.
Mart i april 1941.  Naša „skrivena radiofonija“ može da svedoči o martovskim i aprilskim događajima 1941. godine. Ličnosti od savremenika koje se pominju u tekstu: Đorđe Malavrazić istraživač istorije radija, Predrag Marković istoričar, Pol Tompson engleski istoričar, pisac knjige „Glas prošlosti“, profesor Dragoljub Pokrajac. Ličnosti iz prošlosti: Knez Pavle, patrijarh Gavrilo Dožić, kralj Aleksandar, Dragiša Cvetković i Milan Stojadinović, Predsednici vlada Kraljevine Jugoslavije, pukovnik Žarko Popović, vojni ataše Jugoslavije u SSSR 1941. Tito, Draža Mihailović i drugi. Piše Dragoslav Simić. Stranica “Promocije”.
Matija Bećković  Pesnik, satiričar, leporeki Matija, član SANU, dobitnik velikog broja književnih nagrada, svojim javnim nastupima od 1990. godine do danas, obeležio je jednu književnu i političku epohu. Imao je hrabrosti da 1992. uputi i pročita "otvoreno pismo" Slobodanu Miloševiću. Prema izjavi Milovana Đilasa, njegov največi prijatelj bio je Matija Bećković. Stranica "Knjige koje govore"

- VIDI stranicu "Radio emisije iz kolekcije"

- VIDI "Ćeraćemo se još". Stranica "Knjige koje govore"
Matija Bećković, „Ćeraćemo se još“ i Beseda na Cetinju  „Ćeraćemo se još“ je zbirka pesama koju je Bećković predstavio u Narodnoj biblioteci Srbije 1996. godine, a Besedu na Cetinju izgovorio je prilikom dodele Njegoševe nagrade na Cetinju 1998. godine. Vrednost ovih tonskih izvora je u autentičnosti snimaka glasa Matije Bećkovića. Bećkovićeva beseda na Cetinju spada u najviše domete pesnikove živo izgovorene reči. Tonske zapise oba događaja načinio je Dragoslav Simić urednik sajta. Stranica “Gosti sajta”.
Matija Bećković: Otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću, 1992.  Serija: Suočavanje sa prošlošću.
U okviru DEPOSA, Demokratski pokret Srbije, Matija Bećković pročitao je u Tanjugovom pres centru, 1992. godine, Otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću. Stranica „Gosti sajta“. Tonski zapis načinio i sačuvao autor sajta.
Mazzola Adele  Slavistkinja iz Italije, lektorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, govorila je na naučnom skupu posvećenom slikarki Mileni Pavlović Barili, marta 2010. u Beogradu: „Italijanska kultura i slikarka Barili“. Stranica "Gosti sajta"
Medija centar „Odbrana“  je izdavač knjige „Međunarodni aspekt sajber ratovanja“ čiji je autor major Dragan Mladenović. Izvod iz biografije majora Mladenovića: ... Uključen je u tehnološku, pravnu i vojnu naučnu oblast istraživanja sajber ratovanja, sajber kriminala i terorizma, informacione sisteme, internet tehnologije i elektronsko poslovanje. Njegova uža područja interesa su tehnike vojnog sajber terorizma, nacionalni modeli sajber bezbednosti, računarska mrežna bezbednost, veštačka inteligencija, kao i međunarodno pravo oružanih sukoba primenjeno na sajber ratovanje... O knjizi govori major Dragan Mladenović. Stranica „Gosti sajta ~ sajber prostor za XXI vek“
„Međunarodni aspekt sajber ratovanja“  je naslov knjige čiji je autor major Dragan Mladenović. Izvod iz biografije majora Mladenovića: ... Uključen je u tehnološku, pravnu i vojnu naučnu oblast istraživanja sajber ratovanja, sajber kriminala i terorizma, informacione sisteme, internet tehnologije i elektronsko poslovanje. Njegova uža područja interesa su tehnike vojnog sajber terorizma, nacionalni modeli sajber bezbednosti, računarska mrežna bezbednost, veštačka inteligencija, kao i međunarodno pravo oružanih sukoba primenjeno na sajber ratovanje... O knjizi govori major Dragan Mladenović. Stranica „Gosti sajta ~ sajber prostor za XXI vek“
Slikar Mića Popović  Dokumentarna radio drama. Autor emisije Dragoslav Simić. Stranica „Knjige koje govore“.
Slikar Mića Popović, životopis umetnika  O ovoj emisiji: Jednog vlažnog avgustovskog dana 1996. godine, po dogovoru telefonom sa Mićom i Verom, došao sam u njihov stan na Studentskom trgu u Beogradu. Oboje slikari, nisu bili samo supružnici u formalnom smislu reči, već više od toga, kolege, drugovi i prijatelji, snažna kreativna porodična zajednica... Autor emisije Dragoslav Simić. Stranica „Gosti sajta“.
Profesor Mihailo Konstantinović  Jedini sačuvani tonski zapis govora profesora Konstantinovića iz 1937. godine, možete čuti na linku "Radio prenos sahrane kralja Aleksandra I Karađorđevića" na kome se mogu čuti i drugi novootkriveni tonski zapisi: Feldmaršal Borojević iz 1916, Sahrana kralja Aleksandra iz 1934, Titov govor u Moskvi 1945. i drugi. Iz biografije Mihajla Konstantinovića prema Vikipediji: Avgusta 1926. Mihailo Konstantinović je unapređen u zvanje vanrednog profesora na fakultetu u Subotici. Februara 1935. premešten je na Pravni fakultet u Beogradu, gde je 1937. postao redovni profesor. Od avgusta 1939. do marta 1941. bio je ministar bez portfelja i ministar pravde u vladi Dragiše Cvetkovića i jedan o jedan od idejnih tvoraca sporazuma Cvetković-Maček. Dao je ostavku zbog neslaganja sa pristupanjem Trojnom paktu. Dok je bio ministar ostao je da radi na Pravnom fakultetu kao honorarni profesor.
Stranica “Predavanja na Kolarčevoj zadužbini”.
Mihajlo Ćurčić  Od novinara do poslovnog čoveka, jedan od najbogatijih Srba u Evropi. U ovoj emisiji Ćurčić govori o svom novinarskom poslu pre nego što se opredelio za dunavski turizam. Dok je radio kao novinar izveštavao je iz Kine za emisiju “Zeleni megaherc” i to je jedini snimak koji je slučajno sačuvan iz ove kultne emisije Radio Beograda i Radio Zagreba. Stranica "Gosti sajta". Na stranici Glamur prikazan je deo slavlja povodom inicijative Ćurčićevih da se prikupi novac za Fond za bebe. Stranica “Prijatelji sajta”.
Mihajlo Đurić  CITAT IZ BEOGRADSKE ŠTAMPE o jednom od najznačajnijih srpskih filozofa XX veka:
Pred beogradskim Okružnim sudom u petak je završeno suđenje Mihajlu Đuriću, redovnom profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu koji je optužen da je 1971. godine u više mahova govorom na javnom skupu i objavljivanjem članaka u listovima i časopisima, u svrhu neprijateljskog delovanja protiv našeg društvenog i državnog uređenja, podsticao i pozivao na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije, prikazavši pri tome zlonamjerno i neistinito društveno-političke prilike u zemlji, čime je izvršio krivično delo neprijateljske propagande." Stranica "Gosti sajta"
Mihajlo Mihajlov  (1934. ~ 2010.)
Profesor sociologije na Univerzitetu u Zadru, prvi put je osuđen kao disident 1965. i ta osuda obeležila je njegov kasniji život o čemu opširno govori u svojoj autobiografiji. Stranica "Gosti sajta"

- VIDI stranicu "Knjige koje govore"
Mihajlo Miša Blam  Kolarac, Džez orkestar RTS, ima koncert dve hiljade i neke, diriguje Bubiša Simić, a jedan visoki, suvonjavi tip, sa brčićima, elegantan, u orkestru, drži kontrabas u ruci. U nekom trenutku njegove kolege iz orkestra se utišale, a samo kontrabas radi. Samo kontrabas je na sceni. Tajac u sali. U stvari nema više ni instrumenta, ni onog muzičara na bini. On i instrument stopili se u jedno. Prvi put sam doživeo da ona duguljasta drvena forma, nalik ogromnoj violini, sa razvučenim žicama, ima dušu, misli, krvotok pomera. Bio je to Miša Blam sa svojim instrumentom. Tako smo se upoznali... Više na stranici „Gosti sajta“.
Mihajlo Vukdragović dirigent Simfonijskog orekstra Radio Beograda, 1939.  Predratni radio govori, Beograd 1939. ~ Njujork 1942.
Nepoznati snimci iz 1939. i 1942. godine pronađeni u Americi. Otkupio dr Dragoljub Pokrajac.
Emisija kratkotalasne radio stanice Beograd: Pozdrav američkim slušaocima pred otvaranje Svetske izložbe u Njujorku 1939. Direktan prenos. ~ KRALJ PETAR GOVORI U AMERIČKOM SENATU, 1942. ~ KRALJ PETAR U SENATU, DRUGI PUT, 1942. ~ KRALJ I GUVERNER MIČIGENA U POSETI jednoj FABRICI AVIONA, RAZGOVOR SA JUGOSLOVENSKIM RADNICIMA, 1942. ~ KRALJ NA SRPSKOM KRATKO U FABRICI ORUŽJA, 1942. ~ ISTA FABRIKA, KRALJ NA ENGLESKOM, 1942. ~ AMERIČKA RADIO DRAMA „DRAŽA MIHAILOVIĆ“, proizvodnja 1942. Stranica “Kolarčeva zadužbina”.
Mika Pavićević  Glumac, stranica "Gosti sajta", Radoslav Zlatan Dorić
Mika Antić  Pesnik. Ovo je lepa priča o druženju pesnika i novinara iz prve ruke, kako se živelo u redakciji novosadskog Dnevnika, kako je bilo u novinasrkim kafanama. Uspomene. O prijatelju Miki Antiću govorio je Ljuba Vukmanović 2009. VIDI stranicu "Moć radija"
„Mikrofon je vaš“ i „Subotom uveče”  Ove emisije Radio Beograda šezdesetih godina vodili su uživo novinarka Jelena Jovanović i glumac Đuza Stoiljković. Na stranici “Gosti sajta” Jelena Jovanović vrlo opširno govori o ovim kultnim emisijama i svom radu na radiju. Priseća se velikog broja ljudi iz javnog života koji su pevali ili govorili u ovim emisijama. Kada je početkom sedamdesetih Jelena Jovanović prešla na televiziju, slušaoci radija su je zaboravili. Sačuvala je oko 500 fotografija iz svog profesionalnog života na radiju i te fotografije su delimično objavljene na sajtu. Ni jedna od ovih emisija nije sačuvana.
Mikrofonom kroz 20. stoljeće (o web stranici Audio i Foto arhivi Simić)  Piše Marino Badurina
Dok su pisani, slikovni, pa i video materijali standardni i nezaobilazni povijesni izvor za svakog povjesničara, dotle su oni zvukovni vrlo često zanemareni. Ili su manje dostupni ili se smatraju manje atraktivnima. Ipak, kako internet odavno uklanja razne barijere, pa tako nedostupno ili teško dostupno postaje preko noći dostupno, takva vrsta opravdanje više nije nešto što bi valjalo uvažiti. U svijetu već odavno postoje čitave viralne audio arhive... Stranica “Promocije”.
Miladin Mitrović životopis  Miladin Mitrović đak ~ pešak nekad; kasnije, vodeći organizator šahovskih turnira u Jugoslaviji i Srbiji. Životopis. Biblioteka, lične fotografije Svetozara Gligorića, njegova priznanja sa turnira na kojima je učestvovao, deo su velikog legata koji je Gligorić poklonio šahistima, a nalaze se u pančebačkom šah klubu koji nosi njegovo ime. Sve ovo zahvaljujući ličnom prijateljstvu koje je vezivalao velemajstora Svetozara Gligorića i Miladina Mitrovića. Stranica “Gosti sajta”.
Profesor Miladin Životić  Nezavisna intelektualna scena Srbije u poslednjoj deceniji XX veka, bila je okupljena oko “Beogradskog kruga”. Jedan od čelnih ljudi ove neformalne grupe, čiji je glas govorio da ima i drugačijih mišljenja od nacionalističke euforije režima na vlasti, protiv građanskog rata na prostorima nekadašnje Jugoslavije, bio je i Miladin Životić. Stranica “Gosti sajta”.
Milan Apih  “Bilećanka”, pesma logoraša u Bileći. U emisiji koja je snimljena osamdesetih godina prošlog veka, ispričana je romantična priča o nastanku ove pesme u logoru u Bileći, 1940. Svojim glasovima pojavljuju se Milan Apih pisac stihova “Bilećanka” i njegovi drugovi komunisti sa kojima je bio u logoru u Bileći: Ivan Kreft, Todor Vujasinović i drugi. Govorila je i Nada Dangubić čijom zaslugom je sačuvan spomenar u kome je ova pesma zapisana 1940. godine. Traka emisije je delimično oštećena. Stranica “Gosti sajta”.
Milan Bundalo iz Australije, životopis  Pod nazivom Srbi, Hrvati i Englezi u životu Milana Bundala na stranici “Gosti sajta”, može se čuti vrlo zanimljiva priča ovog čoveka koga sam snimio u Volongogongu 1991. godine. Priča spada u lične istorije.
Milan Bunjevac  Dramaturg "Jelene Anžujske". Stranica "Gosti sajta", Radoslav Zlatan Dorić
Milan Jovanović Stojimirović  “Trojni pakt”, 25. mart 1941. Milan Jovanović Stoimirović novinar, rođen u Smederevu, pisac, prevodilac, diplomatski službenik, kolekcionar, u toku Drugog svetskog rata direktor Arhiva Srbije, ostavio je kao svedok i učesnik događaja, izvanredan “Dnevnik 1936 ~ 1941”, knjigu na osnovu koje je rađena ova radio emisija. Tekst čita glumac Mika Pavičević, a svojim glasom pojavljuje se i Dragiša Cvetković predsednik Vlade KJ i potpisnik “Trojnog pakta”. Stranica “Gosti sajta”.
Milan Caci Mihailović  Glumac Ateljea 212, stranica "Gosti sajta", Radoslav Zlatan Dorić
Milan Milić Jagodinski, govor slika  Kada neko pomene Novi Sad uvek prvo pomislim na Milana Milića Jagodinskog dragog prijatelja, slikara, poetu i maštara Mićka. Uživaćete na ovoj strani sajta jer je objavljen veliki broj njegovih crteža sa salaša Jakšića kod Sonte i ne samo sa tog salaša. Evo kako on jedan svoj zimski pejzaž potpisuje u stihu 2011. godine: ZGODILO SE ŠTO SE TEŠKO DADE, SAGLEDATI LIKOM, ALI MOŽE SLIKOM... Stranica “Gosti sajta” na kojoj je objavljena u njegovom izvođenju čuvena ljubavna pesma “Pelagija”. Autor emisije Dragoslav Simić. Život Mićkov nije bio satkan od šećera. Uverićete se dok slušate emisiju.
Milan Mišić  Zahvaljujući seriji tekstova kolege Milana Mišića dopisnika dnevnog lista POLITIKA iz Vašingtona koje je pod nadnaslovom “Avenija Amerika”, objavljivao njegov list, naši čitaoci su mogli, između ostalih tema, više da doznaju o “knjigama na struju”. Uz saglasnost Milana Mišića koji tekstove objavljuje od septembra 2009. godine u Kulturnom dodatku “Politike”, posetioci ovog sajta moći će da uživaju u otrkivanju budućnosti.
Kratka biografija Milana Mišića: Milan Mišić (1949), dopisnik ”Politike” iѕ SAD, diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U ”Politici” je od 1972. Bio je dopisnik iz Južne Azije (Nju Delhi) u dva mandata (1978-82. i 1986-89.) i sa Dalekog Istoka (Tokio – 1989-92). Odgovorni, pa glavni i odgovorni urednik ”Politike” od 2001. do 2005. Pored spoljnopolitičkih tema, piše i o visokoj tehnologiji, globalizaciji i fenomenima modernog doba. Stranica "Prijatelji sajta".
Milan Dajin  Psiholog. "Noćni razgovori" Snimljeni telefonski razgovori Milana Dajina sa svojim pacijentima. Uzbudljivo svedočenje o usamljenosti Beograđana iz 1978. godine. Stranica "Moć radija"
Milan Jakšić  Direktor Arhiva u Pančevu. Stranica "Prijatelji sajta"
Milan Panić  Poslovni čovek iz Amereike, kupac farmaceutske kuće Galenika, na političkoj sceni SR Jugoslavije pojavio se 1992. Ove teme su predmet ovog dela sajta. Stranica "Gosti sajta"

- VIDI stranicu "Knjige koje govore"
Milan Panić 
Predsednik Vlade SRJ 
Izbori: 14. jul 1992. Iz sadržaja: Kako je ocenio pojavu Milana Panića na političkoj sceni Jugoslavije, novog mandatara za sastav svezne vlade, Dobrica Ćosić u Skupštini SRJ, tada Predsednik Savezne Republike Jugoslavije, zatim programski govor Milana Panića, glasanje u Skupštini, o Paniću, Dragoljub Mićunović, Milo Đukanović, Momir Bulatović, Vojislav Koštunica i Radmilo Bogdanović o Milanu Paniću. Milan Panić sa novinarima u avionu za Budimpeštu. Stranica “Gosti sajta”.
Milan Petrović  Ovaj dopisnik Politike iz Bukurešta, Beograđanin ~ Dorćolac, u nadi da če stići do voljene Ruskinje, 1948. preprilva Dunav i zauvek ostaje u Rumuniji, a karijeru započinje u „Radio slobodnoj Jugoslaviji“ koja program emituje iz Bukurešta. Dobitnik nagrade UNS-a za životno delo 2009. VIDI stranicu "Gosti sajta"

- Novinarka TV Beograd Nataša Đulić snimila je TV zapis na Dunavu o Milanu Petroviću.
Trajanje 7 minuta. VIDI stranicu "Promocije"

- Profesor Ljubodrag Dimić šef katedre za istoriju Jugoslavije govorio je o dokumentarnoj knjizi "Dražesni KGB, javi se", Milana Petrovića i Dragoslava Simića, koja se odnosi na Radio Slobodnu Jugoslaviju, koja je emitovala program iz Bukurešta 1949. Profesor Dimić je govorio marta 2009. godine na promociji u Kolarčevoj zadužbini. VIDI stranicu "Predavanja u Kolarčevoj zadužbini".
Milan Petrović novinar, čestitka uredniku sajta za Novu 2013. godinu.  Koautor knjige “Dražesni KGB, javi se”, Milan Petrović, uputio je iz Bukurešta, povodom Nove godine, čestitku uredniku sajta Dragoslavu Simiću. Čestitka je originalna i zaslužuje da je posebno pročitate na stranici “Vaša pisma”.
Prota Milan Smiljanić  Prota Milan Smiljanić, 1891. ~ 1979. vedar čovek, političar i sveštenik, Užičanin. Ton, fotografije, tekst. Ponuda za saradnju, zajednički projekat za digitalizaciju i postavljanje na sajt. Stranica sajta “Novi projekti”.
Profesor Milan Ristović  Istraživanje istoričara: Eksperiment Buljkes, „grčka republika“ u Jugoslaviji, 1945 ~ 1949. Sporazum u Varkizi je trebalo da stvori uslove za političko rešenje krize u Grčkoj i kraj krvavih sukoba koji su izbili u decembru 1944. u Atini. Uključivao je i razoružanje jedinica ELAS-a . Zauzvrat, pripadnicima ELAS-a osumnjičenim za "ratne zločine" bila je obećana amnestija. Dogovoreno u Varkizi najradikalniji pripadnici ELAS-a smatrali su i tumačili kao "kapitulaciju". Za nekoliko hiljada pripadnika ovog pokreta novo stanje od sredine januara (i prekida vatre), odnosno, sredine februara 1945. (kada je ugovor potpisan), bilo je neprihvatljivo i radije su se odlučili na emigraciju. Većina je izabrala odlazak u Jugoslaviju. Više na stranici “Gosti sajta”.
Dr Milan Stojadinović  Predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1937. do 1939. po mnogima kontraverzna politička ličnost, veliki ekonomski stručnjak, govorio je na sahrani predsednika Čehoslovačke republike Tomasa Masarika 1937. i taj govor sačuvao je čehoslovački radio. Stranica "Knjige koje govore"
Milanski edikt i još po nešto, 1700 godina kasnije  Komentar Dragoslava Simića
U svom izveštaju, o razgovoru održanom početkom novembra u Francuskom institutu u Beogradu, sa temom „Pisanje zajedničke istorije“, Gordana Popović novinarka Politike u tekstu koji nosi podnaslov „Francusko nemački~uždbenik istorije pokazuje da je moguće prevazići etno~centrični pogled na prošlost, ali je Balkan još daleko od toga...“. Više na stranici “Promocije”
Milena Dragičević Šešić  Profesorku Milenu Dragičević Šešić snimio sam tonski u njenom kabinetu na Fakultetu, 2003. godine. Zapis je emitovan kao polusatna dokumentarna emisija odmah, a fotografiju koju gledate snimio sam januara 2013. u CZKD u Beogradu. I profesorka Šešić je jedna od dama koje su obogatile svojim učešćem seriju na sajtu “Žene i politika” devedestih godina XX veka. Stranica “Gosti sajta”.
Milena Pavlović Barilli  Ova naša slikarka, rođena u Požarevcu 1909. umrla u Njujorku 1945. ima svoju stranicu na sajtu zahvaljujući dvema profesorkama iz Poljske i Italije koje su na srpskom jeziku izvanredno govorile o Mileni. – Dr hab. Magdalena Koch, Univerzitet u Vroclavu (Uniwersytet Wrocławski), Poljska: Putujući model stvaralaštva ili forme nomadizma Milene Pavlović Barilli. – Adele Mazzola klasični filolog, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu: Milena e la sua „Altera (An Alia?) Ars?” Stranica „Gosti sajta“
Milenko Pavlov  Glumac Narodnog pozorišta u Beogradu, stranica "Gosti sajta", Radoslav Zlatan Dorić
Milica Lučić Čavić  Sa biografijom novinarke Milice Lučić Čavić koja je imala poštenje i srce da se odupre sili vlasti, da ostane sa stavom i sopstvenim mišljenjem do kraja, jeste ličnost kakvih često nije bilo u našoj profesiji. Svako ko želi da zna više o političkom životu žena u poslednjoj deceniji XX veka treba da se upozna sa njenom biografijom. Ovu ispovest omeđanu javnim životom, Milica Lučić Čavić je izgovorila uredniku sajta u mikrofon 2003. godine. Možete je čuti u celini na stranici “Gosti sajta”.
Profesor Milo Lompar  Emisiju iz serije „Autobiografije uživo“ u kojoj je govorio profesor Milo Lompar, /uživo/ ostvario sam 2008. godine. Ta emisija je postavljena na sajt kao i ova stranica tek ove 2012. godine. Ovako prikazani podaci su važni za pažljive posetioce sajta koji će uočiti da u autobiografijama učesnika emisija nedostaju čitave 4 godine od trenutka kada su emisije realizovane do danas. Predlažem im da taj prostor popune svojom radoznalošću u čemu će im podršku pružiti najznačajniji proizvod ljudskog uma s kraja XX veka, Internet.
U biografiji profesora Lompara piše da je rođen 1962. u Novom Sadu. Profesor je Srpske književnosti XVIII i XIX veka i Kulturne istorije Srba na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je nekoliko književnih studija o nekim od velikana srpske pisane reči. Stranica „Gosti sajta“.
Milorad Doderović  Novinarstvo u senci privatizacije, Doderović iz Niša doživeo je na brutalan način. Dokumentarno govori o sudbini kolega ćijim životima upravljaju novokomponovani vlasnici medija. Stranica "Gosti sajta"
Milovan Đilas  Ova emisja snimljena je na promociji knjige “Nova klasa”, prvo objavljivanje na srpskom jeziku u Beogradu 1989. godine. Bila je to promocija nabijena emocijama. Sasvim razumljivo jer se do tada Đilas nije pojavljivao u jugoslovenskoj javnosti opterećenoj političkom prošlošću prvog jugoslovenskog disidenta nekad najbližeg saradnika Josipa Broza Tita, a onda ljutog oponenta. Đilas je govorio o sebi, o svojoj knjizi, o prijateljima kojih kad je uhapšen i zatvoren, više nije imao. O Đilasu, govorili su supruga Štefanija, advokat Nikola Barović, Vane Ivanović, Matija Bećković, književni kritičar Vasilije Kalezić i nekoliko godina kasnije, Desimir Tošić. VIDI stranicu "Knjige koje govore".
U drugoj emisiji “Priča o prijateljstvu”, govore Matija, Đilas i Desimir, VIDI stranicu "Gosti sajta".
Milovan Đilas, Matija 
Bećković i Desimir Tošić 
ili priča o prijateljstvu. Emisija je snmiljena 2011. povodom 100 godina od rođenja Milovana Đilasa, a na osnovu neobjavljenih tonskih zapisa koje sam načinio sa Đilasom 1989, a deset godina kasnije sa Matijom Bećkovićem i Desimirom Tošićem. Stranica „Gosti sajta“.
Miloš Janković  Učitelj, saborac Dimitrija Tucovića, stranica "Knjige koje govore".

- Miloš Janković svojim dugim životom dočekao je i studentske demonstracije 1968. I tu se u 90-toj godini pojavljuje svojim glasom i pozdravlja studente. VIDI "Studentska 1968", stranica "Knjige koje govore"
Milena Pavlović Barili  O slikarki Mileni Pavlović Barili održan je naučni skup febtruara 2010. u Beogradu, u organizaciji izdavačke kuće HESPERIJA edu. Učestvovao je veliki broj istoričara umetnosti, ali za ovu priliku izdvojena su izlaganja dve slavistkinje, dr Magdalene Koh iz Vroclava, Poljska i Adele Macole, Italija i njihovo izlaganje se može ćuti na sajtu. Stranica "Gosti sajta"
Milja Milosavljević  Urednica emisije „Kod dva bela goluba“: „Grbovi Beograda“. Stranica "Moć radija"
Miljuša Jovanović sa Golog Otoka  Miljuša partizanka, Crnogorka, zatočenica Golog Otoka, najhrabrija i svakako najčestitija žena koju sam sreo u životu. Zašto? Žalila je do kraja života samo za bratom Arsom Jovanovićem komandantom jedinica u NOBU koji je ubijen na rumunskoj granci 1948. Pričala mi je sa vedrinom o „Igmanskom maršu“ 1942. gde su joj zbog prommrzlina odsečena stopala, o sebi i drugaricama sa Golog otoka, bez gorčine prema drugovima koji su ih tamo zatvorili. Navodi veliki broj imena i podataka važnih za istoriju golootočana i komunističkog pokreta posle II svetskog rata u Jugoslaviji. Stranica „Gosti sajta“ i „Knjige koje govore“.
Mina Kovačević  Pesnikinja iz sela Vrnčani kod Gornjeg Milanovca, postala je poznata u našoj javnosti kada je u svom dvorištu u selu 1980. godine podigla spomenik krajputaš Nemcu koji je u Smederevskoj Palanci 1942. odbio da strelja taoce, a zatim i sam zbog tog čina streljan. Bila je invalid iz vremena radnih akcija na izgradnji Novog Beograda 1948. ali borbena, nije se predavala sudbini. Živela je sa bratom Milanom. Održavali su vajat u dvorištu kuće iz vremena njihove majke, prepun starih dokumenata i vojničkih pisama iz Prvog svetskog rata koja su stizala na adresu Kovačevića. Neka od tih pisama nalaze se na sajtu, ali i repotaža u kojoj govori Mina Kovačević. Stranica "Moć radija"
Miodrag – Mija Ilić, dramski pisac: “Kazanova protiv Don Žuana”  Autor je 29 pozorišnih komada (izvođenih širom Jugoslavije ili objavljenih), 9 radio-drama, dve TV drame i četiri scenarija za igrane filmove. Realizovao je poznate dokumentarne TV serije “Medijske imperije”, “Quo Vadis, svete?” i “Za bolji svet” tragajući za odgovorima na krucijalna pitanja opstanka čovečanstva na razmeđi milenijuma. Objavio je 11 knjiga (tri romana, zbirku novela, zbirku dramskih tekstova i knjige publicističkog žanra iz oblasti političke filozofije). Bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i direktor Programa za inostranstvo RTS. Dobitnik je 18 nagrada. Na stranici “Gosti sajta” može se čuti njegov tonski iskaz povodom premijere njegovog poslednjeg dramskog dela “Kazanova protiv Don Žuana”.
Miodrag Savićević privrednik  U okviru stranice ”Politička istorija Srbije, uživo - Prva skupština DEPOSa” Dom sindikata, oktobar 1992. govorili su Ljubomir Simović, Miodrag Savičević, Živorad Stojković, Borislav Mihajlović Mihiz, Čeda Mirković, Slobodan Selenić, Radoš Ljušić i drugi. Stranica “Gosti sajta”.
Mioljub Uzelac  Stranica "Fotografije"
Mira Adanja-Polak  Autobiografije uživo“ su polusatne emisije u okviru serije dokumentarnog programa „Govori da bih te video“. Ovu seriju sam zamislio i ostvario 2007. godine, a nastavio 2008. Pored drugih učestovala je i Mira Adanja Polak novinarka, urednica i autorka mnogih značajnih televizijakih emisija. Stranica “Gosti sajta”.
Mira Banjac Film “Mamaroš”, proizvodnja 2013, (znači Mamina maza), naziv prema predlogu glumice Mire Banjac, reditelj i scenarista Momčilo Mrdaković, najprodavaniji je srpski film na početku druge decenije XXI veka. Glavne uloge Mira Banjac i Bogdan Diklić. Zanimljiva i plemenita, autobiografska priča arhitekte, scenariste i reditelja Mome Mrdakovića koji živi na relaciji Amerika ~ Srbija. Ovaj svoj prvi film snima u šezdesetoj godini života. Stranica “Gosti sajta”.
Mirjana Brković o knjizi “TO JE BIO SAMO PIKNIK”  Dr Mirjana Brković upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu.
U slučaju knjige To je bio samo piknik, Reli Alfandaro Pardo, osećam strahopoštovanje koje me sprečava da odmah podelim s vama brojne emocije koje su me obuzimale dok sam je čitala. Kao strastven čitalac, osećala sam kako se radnja u knjizi toliko ubrzava kako se bližimo kraju, da mi je bilo nemoguće da zamislim šta će se desiti na tih nekoliko poslednjih stranica knjige ... Novi Sad, 23. februar 2015. Priredio Dragoslav Simić. Stranica „Promocije“.
Dr Mirko Caran  Dr Mirko Caran u okviru svog višestrukog interesovanja za razne stvari na moju molbu dao mi je iz svoje kolekcije nekoliko poslovnih pisama čija je specifičnost u tome što su pripadala jevrejskim trgovcima u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Stranica "Tuđa pisma"
Mirko Pavlović  Stranica "Volite li kratku priču?", nepoznati
Mirko Tepavac govori  Mirko Tepavac je rođen u Zemunu 1922, umro u Beogradu 2014. godine. Bio je predratni aktivista Komunističke partije Jugoslavije, partizan i ilegalac u toku Drugog svetskog rata, a od 1969. do 1972. ministar inostranih poslova SFRJ. Na jednoj od sesija „Beogradskog kruga“, 1992. godine u sali Studentskog centra u Beogradu, u Resavskoj ulici, koje je vodio profesor Miladin Životić, snimio sam i Mirka Tepavca. Tema skupa bila je: „Kuda ide Srbija“. Stranica "Gosti sajta"
Miroslav Aleksandrić  “Istorija fotografije je moja tema, odnosno polje interesovanja pa sam o tome napisao i knjigu "Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860. - 1918.", a trenutno pišem drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje iste knjige.” Deo odgovora Miroslava Aleksandrića na pitanje urednika sajta Dragoslava Simića kako je nastala jedna stara fotografija na linku: Porodica Leke Jovanovića, abadžije iz Smederevske Palanke. TEMA : Fotografija, stranica Vaša pisma
Miroslav Josić Višnjić  Ovaj dragoceni i nestašni knjževnik, bundžija i polemičar, dobitnik NINove nagrade za roman, u okviru stranice Volite li kratku priču? čita svoju Priču o bilijaru. Snimak je načinio urednik sajta 1998. godine.
Miroslav Kačarević ~ portret jednog radio novinara  O Miroslavu Kačareviću /15. jun 1949. Kraljevo ~ 9. april 2011. Kraljevo/, na stranici sajta “Moć radija” pišu njegovi prijatelji, a prikazano je i desetak njegovih radiio emisija. Kačo je bio odličan radio novinar, a osim toga drag prijatelj i dobronameran čovek. Njegov rad makar i delimično nije doživeo sudbinu onih stotina naših kolega čiji su plodovi rada na radiju zauvek izgubljeni. Ovu stranu pripremili Tijana Kačarević i Dragoslav Simić.
Miroslav Nešić  Dobitnik nagrade "Novinar godine 2010. za elektronske medije" Udruženja sportskih novinara Srbije. Ugledni novinar sportske redakcije Prvog programa radio Beograda zastupljen je ovde sa nekoliko svojih kračih dokumentarnih emisija o raznim događajima iz oblasti koju prati. Stranica "Arhiv sajta"
Miroslav Nikitović  (1910. ~ 1998.)
Novinar u Politici 1935/6. radio je u „Beogradskoj hronici“ na kriminalističkoj rubrici. Njegova sećanja su pravi dokumentarni izvor o javnom životu u Beogradu između dva svetska rata. Stranica "Gosti sajta"
Miroslav Žužić  Stranica "Radio kritika"
Miša Brkić, životopis, snimljeno 2008.  Praveći plan za seriju emisija „autobiografije uživo“ 2008. godine, zamolio sam i kolegu Mišu Brkića da učestvuje. Iz te serije radio emisija trebalo je da nastane knjiga i CD, ali je verovatno trebalo da se dogodi ovaj sajt pa da učesnici serije progovore na pravi način. Knjiga nije objavljena. Miša Brkić je svoj tekst izgovoren u emisiji koji prilažem u PDF autorizovao 2008. godine. Iz emisije O INTELEKTUALCIMA:
„I dalje mislim da zadatak intelektualca u srpskom društvu treba da bude kritičko promišljanje stvarnosti i bespoštedna kritika političara i svake vlasti. I ne slažem se i ne odobravam apologiju, odnosno način na koji pojedini srpski intelektualci sebi dozvoljavaju tako blisku vezu sa vlastima i servilnost prema političkoj moći kao što to danas možemo da vidimo na raznim nivoima u Srbiji.“ Stranica “Gosti sajta”.
Mita Nešković  Sastavio "Crkveno-slovenski bukvar za pravoslavnu djecu narodnih osnovnih škola". Nakladom Luke Jocića u Ujvideku 1916. Stranica "Da li ste pročitali ove knjige?"
Mladen Martić  Dramaturg, prevodilac sa poljskog i pisac iz Zagreba, govori kao učesnik o Lipanjskim gibanjima 1968. iz ugla zagrebačkih studenata. Stranica "Gosti sajta"
Mladen Onica  Pevač iz Zemuna koji posle Drugog svetskog rata emigrira u Australiju. Tamo, mučen nostalgijom, snima 1950. godine ploču sa starogradskim pesmama i šalje je porodici u Zemun. Stranica “Porodični tonski arhivi.”
Mladi Crnjanski  Nedeljko Ješić pripovedač i pisac knjige “Mladi Crnjanski”: "Ova knjiga je drukčija od mnogih dosad napisanih knjiga o Crnjanskom i njegovom književnom delu. Stoga se u njoj ne dokazuje koliko je Crnjanski u svemu što je pisao bio nov u svom vremenu, i koliki je veliki umetnik u svakom svom delu i za sva vremena. To je već dokazano u dosta knjiga. Svi tekstovi u ovoj knjizi nastoje da otkriju nešto što se u vezi sa životom i delom Crnjanskog zaboravilo, da ukažu na ono što se dosad previđalo, da obelodane ono što je slučajno ili namerno izostavljeno i preskakano, da koriguju ono što je jedanput pogrešno napisano pa se potom mehanički prepisivalo u nedogled, pa i da razjasne ono što dosad niko nije razjašnjavao." Stranica “Da li ste pročitali ove knjige”.
Modli i Simić o ovom sajtu /video zapis/  Posetioci ove stranice sajta koji više vole da gledaju video snimke nego da slušaju, imaju priliku da pogledaju video zapis nastao januara 2016. na važan datum, 70 godina nastanka Interneta, o fenomenu čuvanja od zaborava koje omogućava Internet. Predmet razgovora Zorana Modlija sa Dragoslavom Simićem urednikom sajta su jedna radio kritika o emisiji krvna osveta, snimljenoj u Gusinju osamdesetih godina i fotografije o tom događaju, koje tek sada slučajno otkriva Modlijev sagovornik Simić. Ali tu je i fantastična priča o dokumentarnom filmu “Gde je zemlja Šanji Kelemena”, Mađara iz Kikinde, snimljenom početkom devedesetih u Budimu. Ratovi u Jugoslaviji i Šanjiju se gubi trag. Film nikad prikazan na RTS, Simić postavlja na ovaj sajt pre dve godine, a onda posetioci sajta koji su poznavali Šanjija, pletu svoju priču otkrivajući film i Šanjija na sajtu. Gde je sada Šanji, pogledajte na filmu.
Ceo ovaj video zapis je priča o pobedi Interneta nad zaboravom. Stranica “Promocije”.
Moj junak, Siketić  Imaju li pravo anonimni da budu junaci priča, časni i pošteni ljudi, a nepoznati?
Zapis urednika sajta Dragoslava Simića: Dok sedim ispred kompjutera i prelistavam u sećanju fotografije mog junaka koje nemam, jer ga nikad nisam snimio, naviru mi u sećanje neke druge godine u kojima smo nas dvojica živeli.... Stranica „Promocije“.
Moj privatni radio  Vođenje emisije na radiju jedna je vrsta egzibicionizma. Vi se, da tako kazem, "skidate" pred drugim osobama: odajete svoje male tajne, saopštavate vlastita životna iskustva, govorite o temama koje vas zanimaju. A sve sa nadom da će vaše poruke čuti dovoljno drugih istomišljenika. Zoran Modli pokušava da vas motiviše za ideju osnivanja vlastitog radija. Stranica “Gosti sajta ~ sajber prostor za XXI vek”.
Mokranjčevi dani 1996. Bruka u Negotinu  Ljubomir Simović akademik zbog besede koju je održao na otvaranju Mokranjčevih dana 1996. proteran je iz Negotina kao neprijatelj. Dan ranije po njega su poslali službeni automobil iz Negotina u Beograd da ga doveze kao prvog gosta smotre. Te godine pripala mu je čast da besedom otvori festival. Podsećanje: vreme vlade Slobodana Miloševića, poslednja decenija XX veka. Tonski zapis sa lica mesta, urednik sajta Dragoslav Simić. Stranica “Gosti sajta”.
Momčilo Mrdaković arhitekta i reditelj Film “Mamaroš”, proizvodnja 2013, (znači Mamina maza), naziv prema predlogu glumice Mire Banjac, reditelj i scenarista Momčilo Mrdaković, najprodavaniji je srpski film na početku druge decenije XXI veka. Glavne uloge Mira Banjac i Bogdan Diklić. Zanimljiva i plemenita, autobiografska priča arhitekte, scenariste i reditelja Mome Mrdakovića koji živi na relaciji Amerika ~ Srbija. Ovaj svoj prvi film snima u šezdesetoj godini života. Stranica “Gosti sajta”.
Moć radija  Radio je taj medijum koji u direktnom kontaktu sa slušaocima prenosi i zlo i dobro "pokupljeno iz života" savršeno sklopljeno u moć radija. Prikazana je serija dokumentarnih emisija u rasponu od 1970. do danas, a sadržaj je svojevrsna istorija svakodnevnice u kojoj se živelo.
"Moć radija"  Emisija snimljena kao pokušaj da se u 30 minuta smesti 40 sati programa i tako pokaže Moć radija. Snimljeno 1984. Stranica "Moć radija"
Modli  Ovo je vremeplov Zorana Modlija najdugovečnijeg radio voditelja iz doba magnetofona trakaša i savremene elektronske tehnologije radija. Slike, stare emisije, prva iz 1971. Studio B, i najnovija emisija iz februara 2013, koju je sa Modlijem snimio urednik sajta. Dok je Modli leteo avionima taj deo njegovog života ne poznajem. Sreli smo se februara 2013. po dogovoru na Beogradskom pristaništu u jednom od onih fensi lokala, gde sam napravio fotografije za korice sajta i načinio tonski zapis Modlijevog života. Na početku emisije, ima jedna poučna, ali kratka priča o tome kako se završava sve kad se čovek uznese i zaboravi gde je...
Dva života Zorana Modlija: pilot i radio voditelj, stranica “Prijatelji sajta”.
"Moj sin nije meni brat pa 
sa njim zemlju da delim" 
Na Mirovnom veću u Markovcu sude se otac i sin. Otac je stekao kapital radeći u Francuskoj, a za to vreme je sin održavao imanje. Kako podeliti zemlju? Snimljeno 1973. Godišnja nagrada Radio Beograda za najbolju dokumentarnu emisiju. Stranica "Moć radija"
"Moja Jugoslavija 
1918. - 1988." 
O nastanku Jugoslavije na autentičan način dokumentarno prema sačuvanim tonskim zapisima. Emisija snimljena 1988. Stranica "Moć radija"
Dr Momčilo Luburić  Vlasnik najvećeg privatnog univerziteta u Rumuniji. Stranica "Prijatelji sajta"
Momčilo Trajković  "Kosovo", stranica "Knjige koje govore"
Most art  Pitao sam Dragana Stojkovića šta je zapravo „Most art“?
„Povezivanje je umetnost. Umetnost povezuje. Umetnost povezivanja...˝
Poseban značaj za MOST ART predstavlja saradnja u regionu. Ostvarena je koprodukcija sa izdavačima iz BiH (Buybook, Kamerni teatar iz Sarajeva, LIK) organizovane promocije knjiga i kulturna saradnja (Sarajevo, Mostar, Tuzla). Više na stranici „Gosti sajta“.
Muzika Dike Đorđevića  Dragoljub Dika Đorđević, iz porodice sa muzičkom tradicijom, još 1956. je kao gimnazijalac pevao na engleskom jeziku. Nastupao je na igrankama u Prvoj beogradskoj gimnaziji i drugde na priredbama. Popularnost van svoje škole je počeo da stiče od 1958. Stranica “Porodični tonski arhivi”.
Muzika sa ploča iz Amerike  Stiv Kozobarić iz Klivlenda poseduje snimke iz kataloga „Muzika južnoslovenskih naroda” (1904–1944) s imenima pevača čije su ploče snimljene u Americi do 1941, ali i kasnije. Evo izvoda: Dušan Jovanović „Čika Pera jaše konja bela”, Njujork 1925; Tamburaški zbor „Jorgovan” i pesma „U kafani nas dva brata”, Njujork 1926; duet Aneta Nikolić i Vlada Konstantinović „Mene djevu ženi vrag”, Njujork 1929; Mješoviti trio „Jugoslavija” izvodi „Brankovo kolo”, Njujork 1929; Banat tamburica „Radikalsko kolo”; Milan Verni i tamburica orkestar: „Na te mislim djevo mila”, Njujork 1940. itd. Posredstvom dr Dragoljuba Pokrajca ovu muziku možete čuti na stranici “Iz porodičnih tonskih arhiva”.
Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana