VEČE POSVEĆENO NOVINARU MIROSLAVU KAČAREVIĆU
Prilog RTVKV Muzej Kačarević

U organizaciji Dragoslava Simića, novinara i nekadašnjeg urednika dokumentarnog programa Radio Beograda 2, u Narodnom muzeju u Kraljevu je održano veče posvećeno novinarskom doajenu Miroslavu Kačareviću.

- KULTURA

Uspešna prezentacija jednog neobičnog i vrednog sajta u Narodnom muzeju Kraljeva

Sećanje na bolje dane radija

Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavljen sajt www.audioifotoarhiv.com čiji je osnivač i autor Dragoslav Simić dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2.

Piše: Zoran Nikolić
Kraljevo 14. decembar 2016. 11:33

Foto: Zoran Nikolić

Pasionirani slušaoci radija iz nekih vremena kada je radio bio dominantniji mediji pamte Simića kao autora edicije dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“ o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u XX veku . Kraljevčanima sinoć predstavljeni sajt je pokrenut 2009 godine a bazira se na dokumentarnim radio emisijama, fototeci, istraživačkom radu u oblasti radiofonije, književnim tekstovima i novinskim zapisima Dragoslava Simića, baštini živu reč našeg XX veka i spada u oblast nematerijalne kulture.

Za prezentaciju svog sajta Simić je odabrao vrlo interesantnu formu koja je zaintrigirala veliki broj posetilaca u Narodnom muzeju u Kraljevu. Uz pomoć Dragana Bajovića , Mileta Nedeljkovića i Predraga Markovića , svojih prijatelja i nekadašnjih kolega iz Kraljeva, on je predstavio stvaralaštvo pokojnog Miroslava Kačarevića- Kača dugogodišnjeg spikera , novinara i urednika kulturne rubrike Radio Kraljeva kome je na Simićevom sajtu posvećena jedna strana gde se mogu čuti neke od Kačarevićevih radio emisija za koje je on ,pak, dobijao brojna priznanja.

Tako je prezentacija sajta istovremeno bila i svojevrsni omaž stvaralaštvu Miroslava Kačarevića koji je pored posla u medijima bio i pesnik koji je , dodouše, retko objavljivao svoja dela. Program nazvan „Miroslav Kačarević-Kačo, novinar –na sajtu Dragoslava Simića“ je uspeo da , kod prisutnih , pobudi pregršt sećanja i emocija kako na pokojnog Kačarevića tako i na neke prošle dana kada je moć radija kao medija bila neuporedivo veća nego danas ali ujedo i da podseti na žilavost radija jer je uspeo da ,znatno tehnološki i programski izmenjen, preživi sudar sa internetom kao medijem koji pomera sve granice u komunikacijama. Prezentacija Simićevog sajta u kraljevačkom muzeju je , između ostalog, pokazala i jednu od mogućih uloga interneta u očuvanju radija kao medija.

---

Miroslav Kačarević novinar

na sajtu Dragoslava Simića

Ovu stranicu pripremili su Tijana Kačarević /ćerka/ i urednik sajta Dragoslav Simić.
Prikazane fotografije su iz porodičnog albuma Kačarevića.

Papir i radio

Danas i ovde, tu oko nas, replika jedne špice Radio Beograda, otkrivala je dragocenosti koje se zovu dokumentarne radio reportaže. Mogu da se čuvaju kao kućne relikvije, predaju se mlađima kao dokument iz života naših generacija, obeležavaju kraj Dvadesetog ili početak Dvadeset i prvog veka, ~ kaže spiker u jednoj emisiji. Reči izgovorene na radiju emituju se samo jednom i nikad više. „Danas sam bacio radio kroz prozor“, ~ ali to je samo u pesmi dobar štos.

Međutim, prelistavam stare brojeve nekih novina sada 2016. godine i izvlačim naslove kao što je „Cela Srbija na zajedničkom talasu“, Politika , januar 1972. ili isti list, optimistički naslov „Širi se zajednički talas“, novembar 1981. Ti tekstovi podstiču nostalgična sećanja na neki stari radio i vode pitanju šta se sa tim silnim lokalnim radio stanicama dogodilo u Srbiji? Kako su te stotine novinara i tehničara ili čak hiljade iz pedesetak radio stanica uključenih u „Udružene radio stanice Srbije“ prošli u tranziciji. Šta je sa njihovim emisijama? Ako izuzmemo dve vodeće radio stanice Radio Beograd i Radio Novi Sad, ostale ne postoje. Osim Radio Niša koji je pretvoren u dopisništvo, fonoteka ove nekad moćne radio stanice sa juga Srbije je doživela sudbinu starog papira. Nove privatne muzičke radio stanice kojih sada ima bezbroj u republici nisu predmet ovog zapisa.

Sledi ključno pitanje: kako su završile i gde su te ogromne količine satkanih radio emisija lokalnih stanica, da li su završile u „starom papiru“? Izgleda kao da je neko zaista „bacio“ onaj radio iz osamdesetih kroz prozor?! Nema dokumenata o našim životima koje je mikrofonom beležio radio.

Mali deo emisija Miroslava Kačarevića našao se na stranici ovog sajta u elektronskoj formi. Te emisije mogu da se čuju. Kačo je bio odličan radio novinar, a osim toga drag prijatelj i dobronameran čovek. Njegov rad makar i delimično nije doživeo sudbinu onih stotina naših kolega čiji su plodovi rada na radiju zauvek izgubljeni. Ostao je Kačarević realno da svedoči kolika je Moć radija.

Kačarevićevi prilozi emitovani su i u okviru dokumentarne serije “Govori da bih te video” Drugog programa Radio Beograda, dok sam te emisije uređivao. Zahvaljujući toj činjenici nekoliko njegovih emisija je sačuvano, a ovde su prikazane četiri. Ostale Kačarevićeve emisije prikazane na ovoj stranici su sa sajta Народни музеј Краљево.

Dragoslav Simić

Razgovor sa kolegom Draganom Bajovićem za TV Kraljevo, Interfer, Sombor 2008.godine

Iz biografije:

Miroslav Kačarević /15. jun 1949. Kraljevo ~ 9. april 2011. Kraljevo/. Završio je gimnaziju u rodnom gradu i već tada objavljivao poeziju, a kao student književnosti započinje profesionalnu karijeru u Radio Kraljevu. Imao je prijatan i prepoznatljiv bas vokal i bio je prvi spiker Radio Kraljeva. Ppripremao je i uređivao emisije iz kulture. Bio je dopisnik Radio Beograda iz Kraljeva i urednik programa razmene Udruženih radio stanica Srbije. Bio je i urednik kulturne rubrike u listu "Ibarske novosti".

Dobitnik je brojnih nagrada za radio emisije iz oblasti kulture i dokumentarnog programa.

Makarije Makiji Ivanovski

Slušaj:     (mp3)

Kratak sadržaj:
Makarije Maki Ivanovski majstor je borilačkih veština. Kao takmičar i kao trener dobio je brojne nagrade, a najdraža mu je diploma počasnog građanina Kraljeva, koja mu je dodeljena za izuzetan doprinos razvoju fizičke kulture koji podrazumeva i zalaganje da se mladi odvoje od ulice i nasilnočkog ponašanja, a da se približe viteškim veštinama. Ono što posebno čini zanimljivim aktera ove emisije je njegovo insistiranje na tome da je snaga duha jača od snage tela, isticanje efemernosti telesnog, a trajanja duhovnog, kao i svedočenje o vlastitim metafizičkim iskustvima, a Kraljevčani su više puta bili u prilici da prisustvuju i demonstraciji njegovih ne samo borilačkih, već i vanrednih duhovnih veština.

Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo

Slušaj:     (mp3)

Kratak sadržaj:
U emisiji učestvuju: Blagomir Biševac, istoričar, arhivski savetnik, Srboljub Janićijević, član Dobrovoljnog vatrogasnog društva Ivan Micić, član Dobrovoljnog vatrogasnog društva od 1952. godine i komandir vatrogasne čete 1957. godine Sreten Čekanović, član vatrogasne čete i bivši predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva, Dr Milan Matijević, predsednik Dobrovoljne vatrogasne čete u trenutku kada je emisija nastajala.
Povodom sedam decenija od osnivanja dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Kraljeva, u kraljevačkom Muzeju postavljena je izložba dokumenata, fotografija i drugih predmeta, koju je povodom jubileja priredio istoričar, arhivski savetnik Blagomir Biševac. Pored autora izložbe u ovoj emisiji govorili su i članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva, bivši i aktuelni predsednik, ukazujući na istorijske činjenice, zalaganje članova vatrogasne čete i važnosti društva za čitav grad.

Živko Slavković

Slušaj:     (mp3)

Kratak sadržaj:
Magistar biologije Živko Slavković gotovo čitav radni vek proveo je u prosveti, a čitav životni vek posvetio je prirodi, ispitujući je, proučavajući je i živeći sa njom. Napisao je preko četrdeset knjiga i naučnih radova na temu biologije i ekologije. Rođen u selu Kamenici, na obroncima planine Stolovi insistira na tome da se čovek najbolje oseća u prirodnim zdanjima; u šumi, šikari, na livadi, na obali reke, mora, pokraj bare... a da je njemu najtoplije bilo krilo majke Radmile i cvetne doline Stolova. Ne postoji ni najmanja travka, listić, ili cvet na Stolovima, ili na Goču koje on ne poznaje i stručno, kao poznavalac lekovitih svojstava, ali i kao zaljubljenik.

Selo Gokčanica /nagrađena emisija na Interferu/

Slušaj:     (mp3)

Kratak sadržaj:
U emisiji učestvuju: Rodoljub Krsmanović, nastavnik geografije u gokčaničkoj O.Š. "Milun Ivanović"
Milivoje Banković, meštanin Gokčanice, ili kako sam kaže - domorodac
Radenko Đerađević, vlasnik bifea i ribnjaka u Gokčanici
Božidar Ružić, nastavnik matematike, jedini prosvetni radnik iz Gokčanice u tamošnjoj osnovnoj školi
Učenici sedmog razreda O.Š. "Milun Ivanović": Žarković Nenad, Milojčević Milan, Gajović Ratko, Ranković Milena, Kosovac Ana, Dana Đoković, učiteljica, Ljubinko Banković, domar u školi.
Iako se selo Gokčanica, udaljeno 60 km od Kraljeva, pominje još u Žičkoj Povelji 1222. gogine, i iako je početkom prošlog veka brojilo više hiljada žitelja, od 1960. godine broj domaćinstava se u ovom selu rapidno smanjuje, te je Gokčanica, kao i mnoga sela u Srbiji, nažalost - selo koje nestaje. Meštani Gokčanice, kao i đaci i zaposleni u školi koja broji svega 36 učenika od prvog do osmog razreda u ovoj emisiji svedoče o vlastitim doživljajima i događajima u selu, kao i o istoriji Gokčanice i prirodnim lepotama u kojima je smeštena i kakvima je okružena.

Ove emisije su emitovane u okviru serijala Tragovi

Postavljeno: novembar 2016.

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom.

---

Zvučna maskota Radio Kraljeva

„Ovde Radio Kraljevo“, dubokim i prijatnim glasom saopštio je kroz etar 31. decembra 1970. godine Miroslav Kačarević i na taj način obavestio javnost da je grad Kraljevo dobio svoju radio-stanicu. Bio je to istorijski dan za ovaj grad koji više neće morati da čeka milost velikih medija da izveste o ponekom ovdašnjem događaju. Sada imamo Radio koji će nas svakodnevno obaveštovati o događajima u gradu i čitavoj tadašnjoj opštini.

Levo Kačo (snima za Radio Bgd), sasvim desno Bajo (snima za Televiziju Kraljevo). Snimak može biti iz 2008, 2009. Snimljeno u Galeriji likovnih umetnika "Vladislav Maržik", otvaranje izložbe slika kraljevačkih slikara. Tu su još: Ivan Milunović, predsednik Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Kraljevo i Milorad Vujašanin Cujo, slikar.

Miroslav Kačarević, zvučna maskota Radio Kraljeva, vrlo brzo se, osim čitanja vesti preko radija, prihvatio odgovornijeg i zahtevnijeg posla – novinarstva. Nije skidao sa ramena onaj ne baš tako lak magnetofon marke „uher“, trčao je od događaja do događaja, javljao se u program direktno sa ulica Kraljeva, izveštavao ponajviše o kulturnim došavanjima... Potom je, uz rad na radiju, ali ne samo na Radio Kraljevu, na kojem je urednik Kulturnog programa, već i na Radio Beogradu, počeo intenzivno da piše i za „Ibarske novosti“ u kojima ubrzo postaje urednik Kulturne rubrike. Međutim, zahvaljujući onoj prevelikoj ljubavi prema radiju, na koji je došao pobedivši na opštejugoslovenskoj audiciji za spikere, Miroslav Kačarević neumorno snima reportaže o običnim ljudima i njihovim sudbinama i biva nagrađivan na domaćim i internacionalnim festivalima radijskog stvaralaštva.

Nažalost, ovaj talentovani i izvrsni radijski stvaralac, sedam godina pre isteka radnog staža, napušta Radio Kraljevo i „Ibarske novosti“. Pobunio sam se protiv te njegove odluke smatrajući je nepromišljenom. Međutim, on mi tada reče da se sa broda koji tone valja na vreme iskrcati. Sada vidim da je bio u pravu. Ali, nije pravedno što se njegov život tako brzo završio.

Dragan Bajović

Glas po meri čoveka

Da boja glasa i ljubav prema lepo osmišljenom i tačno izgovorenom, mogu da postanu važna konstanta u čovekovom životu i da ga odrede na svoj način, uverio nas je Miroslav Kačarević, novinar, spiker, reporter, urednik kulture Radio Kraljeva i Ibarskih novosti. U Gimnaziji je šezdeset i neke bio jedan od zapaženih članova literarne družine prepoznatljiv po gospodstvenom držanju, pesmama koje je pisao i prepoznatljivim baritonom ih interpretirao.

Članovi literarne sekcije bili su još Draginja Urošević, Slavicia Vasović, Miodrag Kragović, Nataša Marić i autor ovog sećanja... Profesor Mirjana Vukićević je primetila Miroslavljev smisao za poeziju i pisanu reč. Najvećom ocenom nagrađivala njegove pisane zadatke u kojima je na razne teme odgovarao metaforama, modernističkim izrazima i stihom. Jedna od pesama koja je odisala savremenim stihom, bez rime, bila je pesma „Vatra vosak“ koju i danas mnogi pamte.

Članovi literarne sekcije održavali su pesničke večeri u školi, velikoj sali Elektrokombinata, Domu vojske, u Vrnjačkoj Banji i dr. Jednom prilikom, posle književne večeri u sali kupatila u Vrnjačkoj Banji, recitujući stihove Jesenjina, Majakovskog, Branka Miljkovića uputili smo se pešice za Kraljevo. Na sreću, sa tako ipak za nas dugog puta po mrkloj noći, pokupili su nas automobilisti koje smo stopirali.

Presudan za nas mlade literate, pa i Miroslava, bio je susret sa iskusnim novinarima Ibarskih novosti. Sa nama je najviše kontaktirao Bogdan Mrvoš, urednik prvog kraljevačkog mesečnog časopisa za kulturu Oktobar, u kome smo objavljivali svoje prve radove. Ništa manjeg traga u našem sazrevanju u novinare nisu ostavili urednik kulture Ibarskih novosti i pozorišni reditelj Mija Sarić i pesnik i novinar Dragan Ilić. Mija Sarić je među nas je uneo dah Beograda, u kome je studirao medicinu i zavoleo glumački poziv, a Dragan Ilić Niški, kasnije Miroslavljev venčani kum, učio nas je stvaranju prvih radio reportaža...

Tih godina, Miroslav i ja smo večeri provodili u Kraljevačkom pozorištu prisustvujući često i glumačkim probama. Najzanimljivije priče o pozorištu su ispričane upravo u njemu. Mnoge su bile neproverene, ali se i dalje pripovedaju. U njemu je, negde pedesetih godina prošlog veka, na audiciji „pala“ Dara Čalenić, docnije poznata jugoslovenska pozorišna i filmska glumica. Takođe se pričalo da je za vreme Drugog svetskog rata, ili neposredno posle njega, u gradu na Ibru boravio naš najpoznatiji operski pevač prošlog veka, Miroslav Čangalović. Provereno i istinito je da je kraljevački zet bio čika Raša Plaović, jedan od naših najvećih pozorišnih bardova.

Pojava Radio Kraljeva na medijskom nebu, bila još jedna stepenica kojom je Miroslav Kačarević zahvaljujući raskošnoj boji glasa i dikciji, pošao kako bi stao pred mikrofon.

- Ovde Radio Kraljevo, zagrmelo je sa predajnika i otišlo u etar. Tako je prijatan Kačov glas ušao u sve naše domove. Naravno, uz njegov, bio je tu i glas prve spikerke Radio Kraljeva Snežane Kojović. Zatim su sledile godine koje se nisu zaustavile na spikerskom poslu. Reporter po vokaciji, bio je zapažen i slušaocima radija širom Srbije. Kao koordinator za razmenu programa sa Radio Beogradom, Miroslav Kačarević je iznedrio sijaset reportaža od kojih su mnoge bile nagrađivane od strane žirija Udruženih radio stanica Srbije i INTERFER-a.

Zahvaljujući talentu za pisanu reč, pesničkom nervu i novinarskom iskustvu, Miroslav je posle prerano preminulog Mije Sarića počeo da uređuje i stranicu za kulturu kraljevačkog nedeljnika Ibarske novosti.

Danas, kad njega nema među nama, dok čitam neku pesmu ili priču, pomislim da li ću zadovoljiti stroge kriterijume koje nam je zadavao moj kum Miroslav? Kako mi zvuči glas, ima li felera? Verujem da je tamo na nebu Kačarević u nekoj novoj redakciji... U njoj su svakako Draga Jonaš, koja je među mnogobrojnim kandidatima na audiciji izabrala baš Kača za spikera Radio Kraljeva, Dušan Marković i Jovan Arežina, novinari Radio Beograda, Kraljevčani koji su obeležili jedno vreme u kome se poštovao svaki glas, čuo svaki vokal, pamtila svaka pisana ili izgovorena reč. Bilo je to doba kada smo čuli jedni druge, kada smo se više voleli i više poštovali. Bilo je to naše vreme kada smo slušali radio i Miroslava Kačarevića, našeg Kača!

Predrag Predo Marković

Sa sajta Народни музеј Краљево

Радио емисија Трагови: Краљево 1941 – 1945

Aутор: Мирослав Качаревић Гости: Драган Драшковић, Благомир Бишевац, Силвија Крејаковић, Милољуб Арсић
Изложба докумената, фотографија и других предмета под називом „Краљево 1941 – 1945″ приређена у галерији Нродног музеја у Краљеву резултат је сарадње те установе са овдашњим Историјским архивом. Њени аутори су виши кустос Драган Драшковић, кустос Силвија Крејаковић и архивски саветници Милољуб Арсић и прочитај више

Радио емисија Трагови: Округли сто Краљево октобра 1941. године

Aутор: Мирослав Качаревић Гости: – др Венцеслав Глишић – О великом злочину фашиста у граду на Ибру ( 02.04-08.35) – мр Небојша Ђокић – Немачке окупационе јединице у Краљеву 1941 (08.34-19.02) – Драган Драшковић – Заједничка борба четника и партизана у октобру 1941 (19.11-26.15) – Станиша Бркић – Идеолошка употреба и злоупотреба српских жртава (26.29-31.32) „Краљево oктобра прочитај више

Радио емисија ТРАГОВИ: 50 година Народног музеја у Краљеву

Aутор: Мирослав Качаревић Гост: Драган Драшковић
Емисија емитована: 27.5.2000.г. Народни музеј у Краљеву основан је 1950 године и за пола века постојања и рада израстао, пре свега, у једну професионалну установу која се бави заштитом покретних културних добара. Основна делатност музеја обухвата евидентирање, прикупљање, чување, обраду и конзервацију драгоцених предмета, односно, њихово представљање јавности посредством прочитај више

Радио емисија ТРАГОВИ: 50 година Народног музеја у Краљеву

Aутор: Мирослав Качаревић Гост: Тијана Шибалић, етнолог
Емисија емитована: 2000.г.

---

SEĆANJA NA KAČA

Piše Dragan Bajović, foto: Srđan Vulović, Portal Krug

14. decembar 2016.

Veče posvećeno prvom spikeru Radio Kraljeva, novinaru, reporteru i dokumentaristi Miroslavu Kačareviću bilo je i lepo, i tužno, i svojevrsni sastanak redakcije nekadašnjih „Ibarskih novosti“

U Narodnom muzeju u Kraljevu sinoć je održan omaž počivšem novinaru JP „Ibarske novosti“ Miroslavu Kačareviću Kaču, prvom spikeru Radio Kraljeva, novinaru, reporteru i dokumentaristi. O njemu su govorili Dragoslav Simić, novinar Radio Beograda 2, njegove kolege Predrag Marković i Dragan Bajović i glumac Mile Nedeljković koji je u Kidričevoj ulici, u neposrednoj blizini „Magnohroma“, sa Kačom, budući da su vršnjaci, odrastao.

Bilo je to lepo i tužno veče. Miroslav Kačarević Kačo umro je u aprilu 2011 u 62-oj godini.. Njegove emisije, koje su osvojile bar desetak nagrada na festivalima Udruženih radio-stanica Srbije i Interfer, današnji Radio Kraljevo (bar se tako predstavlja – Radio Kraljevo) u svojoj arhivi nema. Nema taj naslednik ništa od radijske arhive. Neke od Kačovih emisija sačuvali su Narodni muzej Kraljevo i urednik Radio Beograda 2 Dragoslav Simić, koji je u svom terminu na radiju, pod nazivom „Govori da bih te video“ emitovao više Kačovih reportaža.

Dragoslav Simić je sinoć publici u središnjem delu Galerije Muzeja koji je je bio prepun poštovalaca Miroslava Kačarevića, tako da nisu svi mogli da imaju stolicu, ali su ipak do kraja prestajali na nogama, predstavio audio snimak sa Svog sajta „Arhiva Simić“ jednu od Kačovih emisija koja je nastala početkom osamdesetih godina prošlog veka. To je bila emisija o Gokčanici, selu udaljenom od Kraljeva šezdesetak kilometara, iz koje, emisije, se već tada dalo zaključiti da nam sela iz dana u dan postaju sve praznija. Na primer, svojevremeno je u gokčaničkoj osnovnoj osmorazrednoj školi bili i više stototina učenika. Danas, to Kačo svakako ne može da zabeleži, u toj školi u, recimo, sedmom ili osmom razredu, imamo samo po jednog ili dva učenika. Urpavo zbog toga dopisujem najaktuelnije podatke, a Kačo bi se s neba osmehivao i govorio: „Zar nisam rekao?“

Predrag Marković, koji je, sa Kačom išao u Gimnaziju (mada jednu godinu pre Kača), evocirao je uspomene iz tih gimnazijskih dana. Kačo i još nekolicina naprednih učenika, koje je obožavala Mira Vukićević, profesorka srpskog, su osnovali literarnu sekciju. Tu je, osim Kača, bila i Draginja Urošević, danas naša ugledna pesnikinnja. Bili su tu i sam Predrag Marković, počivši Jovica Arežina i još neki. Međutim, osim Draginje, niko se nije do kraja posvetio poeziji. Ove druge su, uglavnom, zatrovale vesti i pisanje novinskih članaka, pa su se odali u to vreme cenjenoj, a danas potpuno omalovaženoj novinarskoj profesiji. Mada bi se od svega što je Kačo objavljivao u Povelji i neobjavljenih rukopisa mogla sastavita jedna dobra knjiga poezije.

Mile Nedeljković, glumac, jedan od, kako je rekao, najgorih đaka u Tehničkoj školi otkad ta škola postoji, na vreme se prestrojio napustivši mašinske elemente, statiku, dinamiku, matematiku i posvetio se onome što je oduvek želeo, posvetio se umetnosti. O toj umetnosti sa Kačom je, budući da su odrasli u Kidričevoj ulici, neprekidno raspravljao.

Dragan Bajović i njegov kolega Kačo bili su desetlećima, maltene, nerazdvojni. Preživeli su i lepe i ružne novinarske priče. Bajović je govorio o poeziji Miroslava Kačarevića i prvi put otkrio javnosti da je zapravo Kačo „krivac“ za njegov brak koji traje već 42 godine, budući da ga je on upoznao sa današnjom suprugom. Ne krijući uzbuđenje, Bajović je još rekao da je Kačo na vreme zapazio da će firma u kojoj su radili (JP „Ibarske novosti“) propasti i da je, sledsteveno tome, čitavih sedam godina pre penzionisanja dao otkaz. Kada mu je Bajović rekao da je to glupa odluka, Kačo je uzvratio: “Brod koji tone valja na vreme napustiti“. I, zaista, to se i dogodilo. Brod je potonuo, a na ulici su ostali oni koji su se odricali većih plata samo da bi radio, a kasnije i televizija, mogli da se tehnički usavršavaju.

U razgovor o Kaču uključili su se i protojerej Ljubinko Kostić i Dragan Drašković, direktor Muzeja. Kačo je, naime, bio strastveni rekreativni biciklista koji je najčešće vozio na relaciji Vojno naselje-Konarevo-Mataruška Banja-Kraljevo-Vojno naselje. Prilikom vožnje poneki put bi navratio do oca Ljubinka sa kojim se upuštao u duge razgovore o duhovnosti. Drašković se, budući da je krajem sedamdesetih tek bio pripravnik u Istorisjkom arhivu, pomalo plašio Kača kada bi ovaj sa magnetofonom uher teškim pet kilograma dolazio da ga nešto priupita. Kasnije se, kada mu je Kačo objasnio da slobodno priča, a da će se sve greške u montaži ispraviti, potpuno oslobodio, pa su odmah i rubrike postale bolje.

Sinoćnji omaž Kaču bio i svojevrsni sastanak redakcije ondašnjih „Ibarskih novosti“. Tu su bila dva bivša direktora (Zoran Nikolić i Radovan Tipsarević), tonski realizatori Budislav Dugalić, Rade Živković, Branislav Terzić i Milica Kačarević, novinari Radmila Vesković, Jasminka Marković, Bojana Milosavljević...

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad