Moć radija
Slušaj:
Izgled ovog starinskog radio aparata dočarava vreme kada je bilo prestižno imati radio.
Prisećanja.
Šezdesete godine XX veka. Sa nestrpljenjem očekujemo nedeljno jutro. U osam počinje dečija radio drama iz drvene kutije smeštene tu negde blizu uzglavlja slične onoj na slici. Na stranici sajta „Biografija“, uneta je kao omiljena dečija radio drama, emisija „Džon Piplfoks zvani zvono“ Duška Radovića. Sve je tu bilo izvanredno: zaplet, glumci, režija.
Mnogo godina kasnije, kao profesionalni novinar, sreo sam
izvesnog Čedu Petrovića, bio je ložač u krematorijumu logora Aušvic.
Vidi
„Knjige koje govore“ „Ložač iz Aušvica“. I kada je dvadeset prvog dana rada
u zimu 1944. došao red na njega da bude spaljen, u logor su ušli Rusi. Ostao
je živ.
Slušajući ga, osetio sam da se linija mog profesionalnog života našla između
dva antipoda: plemenitih priča sa radija iz detinjstva i mučnih svedočenja
koje sam kasnije kao odrastao čovek slušao.
Radio je bio taj medijum koji je u direktnom kontaktu prenosio i zlo i dobro savršeno sklopljeno u moć radija.
A šta reći o raskolu u eteru, na stranici „Biografija“ knjiga
Raskol u eteru
, kada radio postaje sredstvo za obračun među zavađenim Srbima oko raskola
Srpske crkve u Americi. O ovom sukobu na radiju se ne bi znalo da major
Nikola Kosić nije sačuvao kompletnu dokumentaciju svog radio časa koji je
emitovao program iz Milvokija. Taj materijal kao i najstariji tonski zapisi
na srpskom jeziku načinjeni u SAD, koje je Kosić sačuvao, postali su predmet
pomenute knjige koju sam objavio 2006. godine. (Fotografija
majora Kosića). A prenos preko Radio Beograda vojnog udara 27 marta 1941,
snimio i sačuvao Zoran Manojlović,
Vidi „Knjige koje govore“ „Jugoslavija“. Ili „Beograd u toku bombardovanja
1999“,
Vidi „Knjige koje govore“. Ili prenos političkih utakmica,
Vidi
„DEPOS“ , koncerata ili govor u Kikindi jednog od naših najvećih živih intelektualaca
profesora dr Đure Šušnjića
Vidi „ Knjige koje govore“ ili Vesti „Glasa Amerike“
Vidi „Knjige koje govore“, snimio i sačuvao Nikola Kosić, ili živi prenos
prvog radio mosta iz Australije koji sam obavio 1990. godine.
Sve ovo svedoči o moći radija.