„Idu dani“

Govori i peva Ljiljana Cincar Danilović

Stranicu osmislio i emisiju pripremio uradnik sajta Dragoslav Simić

Zabeležio profesor Raško Jovanović radio kritičar:

Jedna od predstava Narodnog pozorišta negde sedamdesetih godina prošloga veka, za koju je tekst napisao Aleksandar Popović bila je „Jelena Ćetković“. Taj komad je nekako različit od ostalih farsi i komedija Aleksandra Popovića. On je posvećen Jeleni Ćetković i njenoj sudbini u zatvoru tokom Drugog svetskog rata. Jelena je bila sekretar beogradske partijske organizacije koja nije odala nikog i pod najtežim mukama od onoga što zna i u šta je bila upućena. Ta predstava je stavljena na repertoar povodom nekog jubileja revolucije. Ja se više ne sećam povodom kog. Ta predstava je naišla na veoma veliko dopadanje zato što su u predstavu ubačene pesme, na način kako se to radilo u francuskim komadima. Naime stavljeni su songovi koji se na izvestan način pevaju po lokalima. I za te songove pozvan je da priredi muziku Vojislav Voki Kostić. On je tada bio sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije i priredio je muziku na osnovu svojih notnih zapisa i skica narodnih pesama za taj komad.

Prvi song je bio vezan za sudbonosi „šesti april“. U tu svrhu je formirao jedan trio u kojem je bila i Ljiljana Cincar koja je svirala harmoniku. To je doživelo veliku popularnost. Taj potez reditelja da se ubace songovi, da se ubaci pesma je doprineo da se naiđe na veoma dobroj recepciji kod gledalaca. Dogodilo se i to da je Aleksandar Popović tim komadom doživeo svoj prvi veliki uspeh u Narodnom pozorištu. Osvojiti scenu Narodnog Pozorišta u ono vreme je bilo veoma teško. Naime bilo je veoma malo reditelja koji su imali svoj komad na velikoj sceni Narodnog Pozorišta. Taj trio „Idu dani“ je doživeo veliku popularnost tako da su se njihove pesme i pevale pojedinačno na koncertima i narodne i zabavne muzike. To su bile pesme koje nisu pripadale ni narodnoj ni zabavnoj muzici. Bile su nešto između. Trio „Idu dani“ su dobili naziv po jednoj pesmi iz te predstave.

U pozorištu su bili veoma skeptični da li će predstava uspeti, jer to je bila tema revolucije o kojoj se dosta govorilo i pisalo. I smatralo se da nema mogućnosti da se zainteresuje širi krug publike. Ali, upravo zahvaljujući i izvođenju i režiji, predstava je doživela veliki uspeh. Zahvaljujući posebno protagonisti Kseniji Jovanović koja je veoma studiozno igrala Jelenu Ćetković i Miji Aleksiću koji ovog puta nije igrao komičnu ulogu, nego je bio u ulozi okupaciskog policajca.

Trio „Idu dani“ su u toj predstavi pevali songove u određenim momentima kao intermeco između scena. Kada je prvi put otpevana pesma oni su dobili aplauz na otvorenoj sceni. To je bilo pogođeno toliko da se može porediti sa šansonama u Parizu, koje imaju funkciju reagovanja na svakodnevne događaje. Tako je načinjena i ova muzika koju je izvodio trio „Idu dani“.

Omot za ploču “Pijaca na Dušanovcu”. U sredini žena sa harmonikom Ljiljana Cincar Danilović.
Podaci: Izdavač: PGP RTB ‎ (EP 16225) 1971. godina: A1 Dušanovac A2 Proleće Na Pijaci A3 Jesen Na Pijaci: B1 Pesma Uz Kišni Dan B2 Pijačni Kantar B3 Glavica Kupusa.
Muzika: Voki Kostić. Tekst: Mića Danojlić. Izvođači: “Trio Idu dani”.

Slušaj:     (mp3)

Ljiljana Danilović

Idu dani

Iz emisije:

Ja se zovem Ljiljana Danilović i sa svojih 17 godina završila sam muzičku školu nastavnički odsek. I prvu službu sam dovila u Kosovskoj Mitrovici. Pobegla sam odande. Bukvalno sam pobegla jer mi je pomogao jedan čikica u školi. To se tada zvao čikica koji je radio u školi. I onda sam se vratila u Beograd i bila je audicija u Savremenom pozorištu. ... Primljena sam bila tamo. Tu je bila i Soja Jovanović i Voki Kostić, Bubiša Simić. To je bio jedan konglomerat muzičkog stvaralaštva. Međutim, u tom muzičkom svetu je bio i jedan sjajan, fantastičan muzičar gospodin Bogdan Babić dirigent. On je dirigovao u tom pozorištu...

Kaže u Narodnom pozorištu traže pevače, altove. Dođi na audiciju. I ja odem u Narodno pozorište. Položim ja audiciju. Ali me sad ne puštaju iz Savremenog pozorišta jer sam potpisala ugovor. I ja sam radila i ovamo i onamo dok nisam odradila ceo posao. Srećom što radim u Narodnom pozorištu, a u toj ulici stanuje Voki Kostić. A on je bio u savremenom pozorištu neki glavni. Kaže on meni radi se u pozorištu „Jelena Ćetković“ drama i treba mi jedan ciganin. Stalno dolaze cigani. Da li možeš ti da neđeš jednu ženu koja svira harmoniku. Treba mi jedan kontrabasista i dalje. Ja rekoh ja ću da razmislim. I ako me je on zeznuo, da ne smem da dođem u Narodno pozorište dok ne odradim posao u Savremenom pozorištu. I ja se setim: Voki i ja znam da sviram harmoniku jer ja sam u petoj godini na Kolarcu imala koncert. I mi napravimo pesmu za predstavu „Jelena Ćetković“ u kojoj glavnu ulogu igraju Ksenija Jovanović i Mija Aleksić. To je bio naš početak. Trebalo je neko da peva songove. Mi smo uvežbali i radili taj song pre predstave, a to je bilo šestoga aprila. Tu smo mi krenuli sa Vokijem koji je bio monstrum, ali sjajan muzičar. A znate u kom smislu jer je znao da pronađe u to vreme tih šesdesetih - sedamdesetih godina, da razbije onu staru muziku i da je prevaziđe. On je razbio muziku.... , a mi smo počeli kao trio „Idu dani“... /Slušaj emisiju ucelini/ preporuka priređivača.

Postavljeno: decembar 2015.

Povezani linkovi:

Ksenija Jovanović, Paradoksi u mom životu
Kseniju Jovanović veliku srpsku i jugoslovensku glumicu gledao sam u pozorištu i slušao radio drame u kojima je igrala, mnogo puta. Međutim, prvi put sam lično upoznao Kseniju 29. januara 2011. godine u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu kada je učestvovala na promociji knjige Raška Jovanovića “Od istog slušaoca”. Mesec dana kasnije snimio sam u tri nastavka Životopis Ksenije Jovanović, uzbudljivu priču koju možete čuti na sajtu. Objavio sam istu priču u skraćenom obliku koju je Ksenija autorizovala i u štampanoj formi, bogato ilustrovanu fotografijama. Sve na stranici “Gosti sajta”.

Radio kritika dr Raška Jovanovića

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom.

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad