Lako i brzo snalaženje na sajtu

Sva imena su poređana abecednim redom

Kada kliknete na slova označena plavom bojom direktno slušate, gledate ili čitate označenu odrednicu na sajtu.
Za one koji vole da istražuju ostavljen je uobičajeni postupak. Kliknete na neku od stranica i pretražujete sajt polako.

A B C Ć Č D Đ Dž E F G H I J K

L Lj M N Nj O P R S Š T U V Z Ž

Kad sam bio u Sarajevu	Krompiri, kupus, paradajz i šargarepa, predmet ovog zapisa, rastu diljem ovog BH sveta, ali prazni tanjiri i kuvari, to je tema do koje se nedolazi iz Beograda, nego treba stići na lice mesta i saznati: kako oklevetati komšije? Stranica “Promocije”. Piše Dragoslav Simić urednik sajta.
„Kad sam bio u Srbiji...“, povodom sajma knjiga u Beogradu	Podatak iz biografije Zagrepčanina Zvonimira Zvonka Maštrovića, koji služi vojsku u Vranju sedamdesetih godina, interesantan je možda samo zbog toga što u Vranju sluša Stanišu Stošića, Pavarotija vranjskih pesama, kako su kasnije Stanišu ocenili i publika i Zvonko. Taj kratak vojnički susret sa Stanišom i njegovim pevanjem, izgleda da je trajno uticao na život našeg Hrvata. Piše Dragoslav Simić urednik sajta. Stranica „Promocije“. VIŠE
Kafa orošena suzama, iz Trsta	U izobilju robe današnjih radnji, teško je poverovati da nije uvek bilo tako i da se recimo, kafa, švercovala iz Trsta kao najbližeg grada Jugoslaviji u odnosu na „zapadno inostranstvo“. Tako se zaista nekad živelo. O tome svedoči reportaža iz Trsta, urednika sajta Dragoslava Simića i serija fotografija, snimljenih osamdesetih godina XX veka. Stranica sajta „Fotografije“.
Kako je pronađena Lujza Rajner i kako je propao Gavrilo Princip ~ istorija slučaja	Kratka priča Dragoslava Simića Iz priče: Nisam čuvao pisma koja sam dobijao, ali po neka jesam. Evo jednog koje je potpisala meni nepoznata Katarina Krombi. To pismo otvoriće čitavu bujicu sećanja. Sent: Friday, March 07, 2014 4:01 PM To: sicke41@gmail.com Subject: Louisa Rayner – moja baka Poštovani Dragoslave, Pozdrav iz Velike Britanije. Razlog što sam došla na Vaš sajt je to što smo moja majka i ja razgovarale o maminom dedi, svešteniku iz Sarajeva, Kosti Božiću, koji je, prema pričanju moje bake, pričestio Gavrila Principa u Sarajevu pred izbijanja Prvog svetskog rata.” Ko ne bi sačuvao ovakvo pismo?! Pisala mi je praunuka sveštenika koji je pričestio Gavrila Principa! Setio sam se odmah Jelisavete Božić /Louisa Rayner/. Poslednje pismo koje sam dobio od stare Engleskinje udate Jelisavete Božić, alijas Lujze Rajner, nosilo je datum 10. februar 1990. godine. Posle te godine nismo imali više nikakvih vesti od nje. PRIČA U CELINI NA STRANICI „Volite li kratke priče“. Kako sam doznao za Lujzu Rajner?! Priča je zaista neobična. Ispričaću onim redom kako se to dešavalo.
Kale - Aleksandar Spasojević	lična istorija Užice, partizani i četnici, Đilas, advokat Jovo Barović, sestra Dušanka, Institut za istoriju, “Elektrifikacija Srbije”, vreme Miloševića, na stranici “Moć radija”.
Kaluđer Damaskin i sveštenik Zoran Miloradović	Tonski zapis i fotografije kaluđera Damaskina načinio je 1995. godine urednik sajta Dragoslav Simić u manastiru Krušedolu na Fruškoj Gori. Tonski zapis emisije čuo je Petar Miloradović pesnik iz Gornjeg Milanovca 2016. godine i dao svoj doprinos ovoj stranici sajta: “Biti blag i umiren i postići to ne sa opadanjem energije, već snagom volje i iskustvom, došlim kroz život u kome se jasno opredeljujemo za nešto važnije od prolaznog i trenutnog.... “ Na molbu urednika uneo je i priču o svom ocu svešteniku Zoranu Miloradoviću koji je bio duhovnik u manstiru Vraćevšnica. Stranica “Moć radija”.
Kapitalna knjiga Mijata Lakićevića o Desimiru Tošiću	Kapitalna knjiga Mijata Lakićevića sa odličnim predgovorom Latinke Perović, prenosim kao urednik sajta u celini smatrajući da je to još jedan doprinos velikom čoveku Desimiru Tošiću. Zabeležio Dragoslav Simić.
Karlo Štajner: “7000 dana u Sibiru”	Ovu autobiografsku knjigu o 20 godina provedenih u logorima Sovjetskog Saveza, Karlo Štajner je objavio u Zagrebu 1971. godine posle povratka iz SSSR. Razgovor i fotografije sa njim snimio urednik sajta Dragoslav Simić 1988. godine u Zagrebu. Stranica “Gosti sajta”.
Kasim Rašidović	U seriji Suočavanje sa prošlošću 1992. godine, govore: Dušan Makavejev: Unutrašnji motori samorazaranja i fašizacije; Nikola Barović: Ova situacija; Kasim Rašidović: Izveštaj iz Sarajeva; Vlatka Krsmanović: Profesore hapse na Palama. Sa sesije „Beogradskog kruga“, 1992. godine. Slušate ih u okviru stranice „Gosti sajta“. Tonske zapise načinio i sačuvao autor sajta.
Katalin Ladik	Avangardna pesnikinja i glumica, Novosađanka, sačuvana je izvorno na snimku iz 1976. Snagom i lepotom glasa, decenijama je bila u žiži interesovanja posetilaca hepeninga koji su publiku i kritiku „dizali na noge“. Stranica "Gosti sajta"
Katarina Đorđević, novinarka lista Politika	Društvena hronika: “Rado ide Srbin na robiju“. Kako da sačuvate dete kada mu otac pravi ispraćaj u zatvor? Više se ne pravi ispraćaj u vojsku, na žalost, nego na robiju. Stranica „Promocije“
Kazalište slijepih	U Zagrebu postoji Pozorište u kome su glumci slepi ljudi. *Kazalište slijepih*. Prvak ovog pozorišta je Vojin Perić koga sam upoznao na Festivalu kazališta slijepih u Zagrebu oktobra 2011. godine. Ovo nije obična reportaža, to je trijumf optimizma. Stranica “Moć radija”. Željko Bajić novinar BH radija uputio me je na Vojina Perića i njegov festival, ali na moju molbu da mi dopiše nešto o Vojinu, Željko piše: “Juli je 1992. Već sam izbjeglica u Srbiji sa strašnim ratnim iskustvom. Moja djevojka, danas supruga, nekim stazama i bogazama napušta ratno Sarajevo i stiže u Zagreb da bi koji dan kasnije nastavila putovanje, preko Budimpešte, u Beograd. Vojo Perić joj predaje onaj moj honorar u zapečaćenoj koverti. Tek kad se rastala s njim, kad je otvorila kovertu i prebrojala novac, ustanovila je da je Vojo iz vlastitog džepa sumi dodao još novaca. Taj dug mu ni do danas nisam vratio. A ne znam ni kako bih.”
Ketfelj	Javorka Markov Jorgovan govori u svojoj knjizi „Čuvar uspomena“ iz rumunskog Banata: “Nisam istoričar, niti etnolog, ja nisam književnik, niti slikar, ja sam samo jedan od potomaka slavnih graničara, skroman meštanin jednog tipičnog sela za naš nacion, te moram biti od svega delić: istoričar i etnolog, književnik i slikar. Ja sam svedok našeg bitisanja.” Stranica “Gosti sajta”.
Kikinda	Šanji Keleman iz Kikinde, napušta Jugoslaviju devedesetih i odlazi u Budimpeštu. Dobija ponudu da kupi upaljač za atomsku bombu. Odlična analiza političkih prilika u Jugoslaviji pod Vladom Slobodana Miloševića. Stranica „Moć radija“.
Kladovo	U knjizi "Istorija Kladova" analiziraju se istorijske okolnosti vezane za nastanak tvrđava i civilnih naselja na prostoru današnjeg Kladova, njihova sudbina kroz prizmu borbi za ovladavanje područjima severoistočne Srbije i kontrolu plovidbe Dunavom na sektoru Đerdapa, a zatim njihova upotreba u poratnim periodima. Autor Ranko Jakovljević. Za korišćenje ove knjige kao izvor podataka za druge publikacije, obratitete se autoru Ranku Jakovljevicu. E-mail: rankjak@gmail.com
Knez Pavle govori „Skrivena radiofonija“	Povod za ovaj tekst urednika sajta Dragoslava Simića je predstavljanje novootkrivenih snimaka predratnog radija iz vremena 1939. i 1942. na Tribini koja će se održati na Kolarcu 18. oktobra 2013. godine, sa početkom u 19,30 časova. Snimke je sačuvala Kongresna biblioteka u Vašingtonu. Stranica „Gosti sajta“.
Knez Pavle, 1939.	Predratni radio govori, Beograd 1939. ~ Njujork 1942. Nepoznati snimci iz 1939. i 1942. godine pronađeni u Americi. Otkupio dr Dragoljub Pokrajac. Emisija kratkotalasne radio stanice Beograd: Pozdrav američkim slušaocima pred otvaranje Svetske izložbe u Njujorku 1939. Direktan prenos. ~ KRALJ PETAR GOVORI U AMERIČKOM SENATU, 1942. ~ KRALJ PETAR U SENATU, DRUGI PUT, 1942. ~ KRALJ I GUVERNER MIČIGENA U POSETI jednoj FABRICI AVIONA, RAZGOVOR SA JUGOSLOVENSKIM RADNICIMA, 1942. ~ KRALJ NA SRPSKOM KRATKO U FABRICI ORUŽJA, 1942. ~ ISTA FABRIKA, KRALJ NA ENGLESKOM, 1942. ~ AMERIČKA RADIO DRAMA „DRAŽA MIHAILOVIĆ“, proizvodnja 1942. Stranica “Kolarčeva zadužbina”.
"Knjige koje govore"	Na ovim stranicama sajta zastupljene su najznačajnije ličnosti iz naše istorije i kulture koje su svojim delovanjem obeležile XX vek. Pored ovih mogu se čuti i videti u široj javnosti sasvim nepoznati ljudi koji su ovde zastupljeni kao svedoci vremena.
"Književnost i radio"	Predstavljanje knjige povodom 80 godina Radio Beograda. Priređivač Đorđe Malavrazić. Izdanje Radio Beograd, 2004. Stranica "Predavanja u Kolarčevoj zadužbini"
Kockar	Upoznao sam se sa njim odavno, ali tada se bavio poslom u kome su karte bile deo društvene igre i ništa više. Ko se od nas nije kartao ponekad! Ali posle mnogo godina kada su počele da pristižu veće pare, moj drug je postao kockar. Jedna od najboljih emisija koje sam snimio dokumentarno za radio. Zaista neobična priča. Stranica „Gosti sajta“.
Kolarčeva zadužbina	Iz opsenjujuće višedecenijske kulturne delatnosti Kolarčeve zadužbine, izdvaja se predavački sektor kao saborište reči. Ovo je prilika da reči izgovorene na Kolarcu, poput srme na mesečini, zablistaju punim sjajem. Na ovoj stranici sajta mogu se čuti različiti ljudi i događaji u okviru "Predavanja na Kolarcu" koji su sadržajem vezani za urednika sajta ili za druge autore sa kojima je ovaj urednik sarađivao. ~ "Književnost i radio" Knjiga povodom 80 godina Radio Beograda Priredio Đorđe Malavrazić Izdavač Radio Beograd, 2004. Knjiga je predstavljena 24. januara 2005. ~ Radio "Slobodna Jugoslavija" izveštava iz Bukurešta. Autori: Dragoslav Simić i Milan Petrović. Knjiga je predstavljena 3. marta 2009. ~ "Raskol u eteru" Razgovor o knjizi Dragoslava Simića “Raskol u eteru” prema radio programu majora Nikole Kosića iz Amerike . Knjiga objavljena 2006. godine. ~ "Radio prenos sahrane kralja Aleksandra I Karađorđevića" 18. oktobra 1934, nepoznati dokumenti iz arhiva nemačkog radija. Dokumenti predstavljeni oktobra 2010. godine. ~ Predratni radio govori, Beograd ~ Njujork Nepoznati snimci iz 1939. i 1942. godine pronađeni u Americi. Otkupio dr Dragoljub Pokrajac. Ovi dokumenti su predstavljeni 18. oktobra 2013. godine.
Kome treba virtuelni muzej	Dopisnik Politike iz Vašingtona Milan Mišić, dr Dragoljub Pokrajac sa univerziteta u Delaveru, SAD i Slobodan Mandić istoričar iz Beograda, govorili su putem skajpa na promociji sajta u Kladovu. Pored njih učestvovali su: Milan Petrovič dopisnik Politike iz Bukurešta, Nino Brajović sekretar UNS-a i Žika Nikolić, emisija "Šarenica". Stranica "Promocije"
Komentari	"Digitalizacija kulturne baštine", članak dr Dragoljuba Pokrajca objavljen u Politici, povodom komentara "Virtuelni muzej" Dragoslava Simića, stranica "Promocije".
Konobarica Rada sa Titovom slikom iz leskovačke kafane „Kod Joce“	Ova dokumentarna radio emisija postavljena je septembra 2015. godine na sajt, a Radu sam snimio u kafani kod Joce Kostića u Leskovcu 1984. godine. Nikad više nisam bio u toj kafani niti znam šta je sa Radom. U njenoj priči nije Tito centralna ličnost. To je život ljudi iz kafane koji gosti ne poznaju, ono iza šanka. Radina otvorenost i iskrenost prema mom mikrofonu učinili su da ova emisija spada bez zadrške u goli život, a može biti i scenario za film. Autor Dragoslav Simić. Stranica "Moć radija".
“Kontinent Srem” novinara Željka Markovića	Željko Marković (Vrdnik, 1960), novinar, publicista i književnik, dugogodišnji reporter lista Dnevnik (Novi Sad) i saradnik brojnih medijskih kuća u bivšoj Jugoslaviji. Veliki putnik, strasni istraživač i eksperimentator u žanru kraljice novinarstva novinske reportaže ili priče, najtežeg i najlepšeg novinarskog izraza, potpisao je tokom više od tri decenije pretežno terenskog novinarskog staža u zemlji i inostranstvu hiljade priloga iz takoreći svih sfera života... Važan deo njegovog rada je “KONTINENT SREM”. Govori u dve emisije koje je pripremio urednik sajta Dragoslav Simić. Više na stranici “Gosti sajta”.
Profesor Kosta Čavoški govori /1991./	*“Slobodan protiv slobode”* Poslednji pasus dragocene studije profesora Koste Čavoškog o Slobodanu Miloševiću glasi: “Izgleda da nam sudbina ponekad upućuje kobne ljude na našu vlastitu nesreću, a ponekad i propast, kako u ljudskim stvarima ne bi bilo ničeg večnog i spokojnog. Milošević se konačno pokazao takvim čovekom, pa stoga valja da ode sa položaja sa kojeg ugrožava i našu slobodu i našu sreću.” Emisiju povodom ove knjige koja se pojavila 1991. godine, “Dosije”, Beograd, snimio Dragoslav Simić urednik sajta. Stranica “Gosti sajta”.
Dr Kosta Manojlović muzikolog	Za posetioce ove stranice biće interesantno da doznaju odakle meni snimci koje je muzikolog Kosta Manojlović načinio pred Drugi svetski rat na svom snimaču zvuka, na pločama. Predistorija ove priče počinje od moje dokumentarne radiodrame „Suđenje Draži Mihailoviću“ (VIDI) koju sam snimio 1996. godine. Stranica “Porodični tonski arhivi”.
Koviljka Jarić lepa kolekcionarka iz Zagreba	Snimljeno početkom 1989. godine. O seriji Koviljkinih fotografija napisao sam tekst u “Svetu” 1989. koji može da se pročita u celini. Da li sam kasnije sreo Koviljku. Ne; tada jednom u Zagrebu i nikad više. Rado bih ovog januara 2017. dopisao kraj ove priče. Sadržaj stranice Fotografije može da se svrsta u digitalne emocije ovog autora koji nije želeo da prepusti zaboravu čak ni ove crno bele fotografije koje bi, da nije Interneta, završile u nekoj reciklaži. Stranica “Fotografije”.
Kragujevac	Streljanje đaka u Kragujevcu 1941. Svedok profesor gimnazije Tugomil Ujčić, 1941. „Bilo me stid što ostadoh živ“ Obaveštenje da je Tugomil Ujčić, rodom iz Istre, 1941. godine bio profesor Druge muške realne gimnazije u Kragujevcu, našao sam u Poliici u rubrici „Među nama“, nedelja, 9. oktobar 1988. godine. Na taj tekst skrenula mi je pažnju još tada, urednica ove rubrike. Profesora Tugomila Ujčića i njegovo svedočenje o streljanju đaka u Kragujevcu, snimio sam u rodnom Pazinu, 1990. godine. Stranica “Gosti sajta ~ vreme ratova”.
Kragujevac 1941.	Profesor Tugomil Ujčić, svedok kragujevačke tragedije 1941: „Bilo me stid što ostadoh živ“ Obaveštenje da je Tugomil Ujčić, rodom iz Istre, 1941. godine bio profesor Druge muške realne gimnazije u Kragujevcu, našao sam u Poliici u rubrici „Među nama“, nedelja, 9. oktobar 1988. godine. Na taj tekst skrenula mi je pažnju još tada, urednica ove rubrike. Profesora Tugomila Ujčića i njegovo svedočenje o streljanju đaka u Kragujevcu, snimio sam u rodnom Pazinu, 1990. godine. Stranica “Gosti sajta ~ vreme ratova”.
Kralj Aleksandar Karađorđević	Kralj Aleksandar stradao u atentatu u Marselju oktobra 1934, govori u poseti Bugarskoj avgusta 1934. VIDI stranicu "Knjige koje govore" - Izvori koji se mogu naći u domaćim tonskim arhivima o sahrani kralja Aleksandra 18. oktobra 1934. na Oplencu, praktično ne postoje i svode se na filmski materijal i novinske izveštaje. Međutim u nemačkom tonskom arhivu sačuvan je direktan prenos sahrane kralja Aleksandra koji prenose nemački reporteri sa beogradskih ulica. Početkom 2010. godine došli smo do ovih tonskih zapisa zahvaljujući istraživanju dr Dragoljuba Pokrajca profesora informatike na univerzitetu Delaver u Americi. VIDI stranicu "Predavanja u Kolarčevoj zadužbini"
Kralj Nikola	Na Cetinju sahranjen kralj Nikola i kraljica Milena. Pored članova porodice, sahrani prisustvovali i predstavnici Federacije, SR Crne Gore, SR Srbije, SR Makedonije, SAP Vojvodine i SAP Kosova, kao i predstavnici diplomatskog kora. U ime Crne Gore govorio je dr Branko Kostić, predsednik Predsedništva ove republike. Na Cetinju se okupilo oko 200 hiljada građana. Stranica "Fotografije"
“Kralj Nikola dezerter ili žrtva”	Iz najave ove dokumentarne radio emisije, snimljene 1989. godine. Kada je pre destak dana okončana ceremonija sahrane kraljevskog para Nikole i Milene Petrović na Cetinju, (odnosi se na 1. oktobar 1989.), počela je da se obnavlja legenda o tome kako je Pašić prevario kralja Nikolu pa je ovaj umesto da se povuče sa srpskom vojskom pobegao 1916. iz Crne Gore. Zatim da Karađorđevići nisu dozvolili povratak u zemlju kralju Nikoli 1918. godine i tako dalje. Večerašnja dokumentarna emisija “Kralj Nikola dezerter ili žrtva”, pokušava da razreši ovu dilemu. Pored ostalih govori istoričar Novica Rakočević. Stranica “Fotografije”.
Kralj Petar Drugi, život kao film	Kralj Petar Drugi Karađorđević sahranjen je na Oplencu 26. maja 2013. godine. Sadržaj ove stranice: O sačuvanim govorima kralja Petra Drugog i kneza Pavla; „Ženidba kralja Petra prema britanskim dokumentima“; Ko je bio kralj Petar Drugi. Stranica “Gosti sajta ~ mikrofonom kroz XX vek.
Kralj Petar II u Američkom senatu 1942.	Predratni radio govori, Beograd 1939. ~ Njujork 1942. Nepoznati snimci iz 1939. i 1942. godine pronađeni u Americi. Otkupio dr Dragoljub Pokrajac. Emisija kratkotalasne radio stanice Beograd: Pozdrav američkim slušaocima pred otvaranje Svetske izložbe u Njujorku 1939. Direktan prenos. ~ KRALJ PETAR GOVORI U AMERIČKOM SENATU, 1942. ~ KRALJ PETAR U SENATU, DRUGI PUT, 1942. ~ KRALJ I GUVERNER MIČIGENA U POSETI jednoj FABRICI AVIONA, RAZGOVOR SA JUGOSLOVENSKIM RADNICIMA, 1942. ~ KRALJ NA SRPSKOM KRATKO U FABRICI ORUŽJA, 1942. ~ ISTA FABRIKA, KRALJ NA ENGLESKOM, 1942. ~ AMERIČKA RADIO DRAMA „DRAŽA MIHAILOVIĆ“, proizvodnja 1942. Stranica “Kolarčeva zadužbina”.
Kralj Petar II u razgovoru sa jugoslovenskim radnicima u fabrici aviona, 1942.	Predratni radio govori, Beograd 1939. ~ Njujork 1942. Nepoznati snimci iz 1939. i 1942. godine pronađeni u Americi. Otkupio dr Dragoljub Pokrajac. Emisija kratkotalasne radio stanice Beograd: Pozdrav američkim slušaocima pred otvaranje Svetske izložbe u Njujorku 1939. Direktan prenos. ~ KRALJ PETAR GOVORI U AMERIČKOM SENATU, 1942. ~ KRALJ PETAR U SENATU, DRUGI PUT, 1942. ~ KRALJ I GUVERNER MIČIGENA U POSETI jednoj FABRICI AVIONA, RAZGOVOR SA JUGOSLOVENSKIM RADNICIMA, 1942. ~ KRALJ NA SRPSKOM KRATKO U FABRICI ORUŽJA, 1942. ~ ISTA FABRIKA, KRALJ NA ENGLESKOM, 1942. ~ AMERIČKA RADIO DRAMA „DRAŽA MIHAILOVIĆ“, proizvodnja 1942. Stranica “Kolarčeva zadužbina”.
Kraljevina Jugoslavija i Sovjetski Savez	Pukovnik Žarko Popović, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u dva mandata svoje službe nalazi se na ključnim pozicijama koje omogućavaju da se danas više zna o tome kako su izgledali pregovori sa Staljinom i potpisivanju ugovora o vojnoj saradnji u Moskvi kojima Popović prisustvuje, 5. i 6. aprila 1941. godine. Stranica „Knjige koje govore“.
“Kraljevstvo soli” nova knjiga Ranka Jakovljevića	U želji da javnosti predočimo neke nove detalje i sklopove zbivanja na podunavskom Đerdapu i zaleđu, u funkciji dodatnih pretpostavki za stvaranje jedne celovite slike o političkom, privrednom, socijalnom, kulturnom ambijentu na periferiji današnje Srbije, iznosimo na svetlost dana radove nastale 2013- 2014.g. "Junaci priča" su vetar, so, "mornari" i obični ljudi što nisu stizali dosegnuti domete značajnije od "uzgrednih pojava" ili osobe sa izvesnim uzletima u karijerama ali, kako se ispostavilo, sa konačnom sudbinom "potrošnog materijala", no bez njih dedalovski nastupi kreatora privrednog i nacionalnog preporoda bili bi dalje od realnosti. Utoliko se ovaj zbornik sme smatrati malom spomenicom ljudi i dešavanja čija se imena i dosezi inače lako zaboravljaju. Knjigu možete pročitati na stranici "Da li ste pročitali ove knjige?"
Kratak susret u Engleskoj i Sabanti	Milan Grujić rodom iz Donje Sabante još uvek nije došao kući. Čeka da se poklope brojke na njegovom kalendaru; koje brojke, to samo on zna. Za ovu priču doznao je sasvim slučajno novinar Dragoslav Simić 1986. godine, koji je među putnicima na lokalnoj autobuskoj stanici na liniji London ~ Reding, sreo nekadašnjeg studenta matematike u Beogradu Milana Grujića, najboljeg u klasi čuvenog profesora na Beogradskom univerzitetu Mike Petrovića Alasa, (1868 — Beograd 1943). Već ostareli engleski radnik sada baštovan Milan Grujić zaista je bio čudak. Tokom jednočasovne noćne vožnje do Redinga, ovaj čovek ispričao je svoj život. Na kraju puta i sam iznenađen tolikom govorljivošću, rekao je: „ Nikad nikom ovo nisam ispričao. Ne znam šta se dogodilo sa mnom večeras. Ako se poklope mesečeve mene sa brojkama moga kalendara, vratiću se da vidim brata Miladina u Sabantu.“ Zbunjen i uplašen, izgubio se u mračnom spletu staničnih ulica. Ova emisija snimana je u razmaku od 35 godina. Pogledajte zašto. Stranica „Gosti sajta“.
Kratka priča	Poznati: ~ Aleksandar Tišma: "Čovek u mlečnom restoranu", čita autor ~ Antonije Isaković: "Ždrebe", čita autor, "O Vladi Bulatoviću Vibu", čita autor ~ Svetlana Velmar Janković: "Parče", čita autorka ~ Vida Ognjenović: "Stari sat", čita autorka ~ Žika Pavlović: "Vrteška", čita autor ~ Dejan Medaković: "Atelje Fotogen", čita autor ~ Miroslav Josić Višnjić: "Priča o bilijaru", čita autor ~ Danilo Nikolić: "Ne mogu ničega da se setim", čita autor ~ Vasil Conev: "Prava istina o smrti Đordana Bruna" Nepoznati: ~ Aleksandar Petrović: "Mišji svet" ~ Dragoslav Simić: "Kralj i partizan" ~ Dragoslav Simić: "Izveštaj sa ovoga sveta" ~ Dragoslav Simić: "Dan i noć i opet dan" ~ Dragoslav Simić: "Prase" ~ Dragoslav Simić: "Tramvaj za dvoje" ~ Dragoslav Simić: "Pariz" ~ Dragoslav Simić: "Navijač" ~ Dragoslav Simić: "Dogodilo se to u Americi" ~ Dragoslav Simić: "Molba iz 1983." ~ Dragoslav Simić: "Rat u Njujorku" ~ Dragoslav Simić: "Oglas protiv samoće" ~ Dragoslav Simić: "Srušeni okeani" ~ Dragoslav Simić: "Kako je pronađena Lujza Rajner i kako je propao Gavrilo Princip - istorija slučaja" ~ Mirko Pavlović: "Saga o Borivoju i bicikleti"
Kratkotalasna radio stanica Beograd	Emisija Kratkotalasne radio stanice Beograd, jedina sačuvana, otkrivena zahvaljujući profesoru Dragoljubu Pokrajcu u Nacionalnoj biblioteci u Vašingtonu: Pozdrav američkim slušaocima pred otvaranje Svetske izložbe u Njujorku 1939. direktan prenos. Emisiju možete čuti u celini. Trajanje 29 minuta. Govore knez Pavle na engleskom, Dragiša Cvetković predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije na srpskom i drugi. Stranica „Predavanja u Kolarčevoj zadužbini”.
Kratkotalasna radio stanica Beograd 1936.-1941. Pevači Narodne muzike Lela Đorđević i Sima Begović	Dika Đorđević, sin Lele Đorđević i sestrić Sime Begovića u svojoj porodičnoj arhivi sačuvao je snimke koje su njegova majka i ujak načinili kao pevači narodne muzike u Radio Beogradu pre Drugog svetskog rata. Priložio je snimke koje ćete slušati i fotografije kao i svoj rukopis: Narodna muzika na Radio Beogradu. U potrazi za neotkrivenim porodičnim arhivima, ove snimke je pronašao, pripremio i stranicu na sajtu opremio Dragoslav Simić urednik sajta. Januara 2004. u emisiji koja je išla uživo „Nevidljivi ljudi“ Drugog programa Radio Beograda, bilo je reči o Diki Đorđeviću, njegovim rođacima i o radiju tog vremena kako su ga slušaoci upamtili. Sećanja Miloša Zajca. Data je i ukratko istorija Kratkotalasne Radio stanice Beograd kao i pisma slušalaca te stanice iz prekookeanskih zemalja koja je sačuvao Dika Đorđević. Emisiju je vodio Dragoslav Simić. Stranica “Porodični tonski arhivi”.
Kroz balkansku istoriju	Na stranici „Promocije“ objavljen je tekst autora sajta Dragoslava Simića pisan za mesečnik „Čiode“ sa podnaslovom „Novine sa 7 padeža“ koji je izlazio u Kanadi. Tekst je objavljen 2007. godine. Dnevnik iz kalendara prohujalih događaja "SUĐENJE DRAŽI MIHAILOVIĆU"
Kroz Beograd na vodi, ponijem	Kratka istorija mog bicikla Piše Dragoslav Simić urednik sajta Šetalište na obali Dunava ide pomalo zaobilazno na Beogradski sajam. Podne. Kraj oktobra 2014. Sajam knjiga. Kiša samo što nije procurela iz mračnog neba. Ipak, “vozim tramvaj”, peticu, na Dorćol. Posle, može i peške. Vreme trči. Stalno kasnim. Ulica prema reci. Za jedan podrumski prozor prema Skender Begovoj, lancem zakačen „poni”. Prodaje se. Gledam bicikl. Ne verujem. Da li sam to našao svoj poni. Iz prozora izlazi crnoputi čovek. „Tri hiljade”, kaže. Cenkanje. Prodavac je bolji trgovac. Popuštam. Strast. Poni je moj. Pogledaću sa ponija “Beograd na vodi”, mirnodopski projekat koji će kako je zamišljen, razoriti savremeni Beograd. Stranica “Fotografije”.
Kroz Sombor, lični utisak ~ Ravnoplovom u grad iz snova	Ravnoplov se zove jedan od najznačajnijih domaćih veb sajtova čiji je autor, sastavljač i pisac, somborski istoričar Milan Stepanović. On govori o svom radu na ovoj elektronskoj platformi koja pamti ljude i događaje vezane za kulturno-istorijsko nasleđe Sombora i celokupnog Panonskog prostora. Stranica Gosti sajta koju je osmislio Dragoslav Simić.
Krv nije oproštena. Radio kritika, dr Raško Jovanović	Ova radio kritika potiče iz 1993. godine. Pronađena je u ličnom arhivu urednika sajta Dragoslava Simića, januara 2016. godine. Uz radio kritiku priložena je i emisija o kojoj je Raško Jovanović pisao. Na snimku je emisija najavljena kao “Junaci starih reportaža”. Trajanje 30 minuta. “Na Drugom programu Radio Beograda, u terminu dokumentarnog programa, u utorak, 21. septembra, emitovana je reportaža Dragoslava Simića, Krv nije oproštena. Godinama već Dragoslav Simić putuje po našoj zemlji i svetu i snima razgovore sa ljudima u najrazličitijim prilikama i pod raznim okolnostima. Ali uvek sa određenim povodima nastojeći da slušaoce upozna sa samom srži životnih problema koje opisuje ili na koje želi da ukaže. “ (Objavljeno u emisiji “Nevidljivi ljudi” Drugog programa Radio Beograd, 26. septembar 1993. godine).
Krvna osveta, snimljeno u Gusinju	Prema datumu, 19. 6. 1979.godine, označenom na pismu Titu, vidi se kada je ova emisija snimljena. Stranica “Moć radija”.
Ksenija Jovanović govori	Paradoksi u mom životu Kseniju Jovanović veliku srpsku i jugoslovensku glumicu gledao sam u pozorištu i slušao radio drame u kojima je igrala, mnogo puta. Međutim, prvi put sam lično upoznao Kseniju 29. januara 2011. godine u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu kada je učestvovala na promociji knjige Raška Jovanovića “Od istog slušaoca”. Mesec dana kasnije snimio sam u tri nastavka *Životopis* Ksenije Jovanović, uzbudljivu priču koju možete čuti na sajtu. Objavio sam istu priču u skraćenom obliku koju je Ksenija autorizovala i u štampanoj formi, bogato ilustrovanu fotografijama. Sve na stranici “Gosti sajta”.
Ksenija Urličić	Zvezda estrade koje više nema. U okviru stranice „Zeleni megaherc“ na ovom sajtu, govorila je o uspomenama na svoj rad u seriji emisija na radiju i televiziji. U njenoj priči defiluju sve ličnosti hrvatske i jugoslovenske estrade osamdesetih i devedestih godina XX veka. Zanimljiva i uzbudljiva priča jedne od najboljih voditeljki HRT. Ostaće zapamćena po izjavi koju citiram: „Ne možete nekoga dovesti na televiziju samo zbog dugih nogu i lijepog lica“. Stranica „Gosti sajta“.
Kumanovska bitka 1912.	Govori poručnik Marko Milovanović, *istorija uživo*. U porodici Lazarević i Blagojević iz Beograda sačuvan je tonski zapis učitelja Marka Milovanovića iz Beograda, njihovog dede i pradede koji je bio učesnik Kumanovske bitke oktobra 1912. godine. Stranica “Porodični tonski arhivi”.
Kuvar, ali starinski	Srpska narodna jela i pića je naziv knjige Jovana Erdeljanovića koji je objavila Srpska Kraljevska Akademija u Beogradu, 1908. godine, odličan priručnik koji može da se koristi i danas, izvor za svakog koga zanima kulinarstvo. Stranica „Da li ste pročitali ove knjige“.

vrh strane