Živojin Pavlović

(1933-1998)

Književnik i filmski reditelj Živojin Pavlović rođen je u Šapcu 1933. godine. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu u kome je živeo i radio do smrti.

Pavlović je bio i ostao jedan od najznačajnijih savremenih srpskih filmskih režisera i pisaca. U književnosti se javio knjigom priča Krivudava reka (1963), a potom romanom Dnevnik nepoznatog (1965) i knjigom pripovedaka Cigansko groblje (1972); onda dolaze Zadah tela (1982), proza Belina sutra (1983) i roman Zid Smrti (1985). Objavio je i svoj dnevnik o studentskim demonstracijama 1968. Ispljuvak pun krvi. Za romane Zid smrti i Lapot (1992), dobio je nagradu kritike NIN-a. Rođeni Šapčanin, zavičajno je bio opredeljen za Istočnu Srbiju gde je odrastao kao učiteljsko dete.

Citiramo Pavlovića: “Do prelaska u Beograd 1952. godine živeli smo u Šapcu, ali jedino mesto koje nazivam zavičajem, u toj mojoj odiseji bez zavičaja, jeste selo Vratarnica kod Zaječara. To je selo moje majke u kome sam ja provodio i po šest meseci u toku jedne godine. Moj deda je bio učitelj, a kuća mu je usred velikog imanja koje podseća na hacijendu. Seljački život se odvijao od rane zore pa do smrknuća, a ja sam ga osećao svakom svojom porom...“

Krajem devedesetih, ne sluteći da će elektronska forma prezentacije intelektualnog rada dobiti globalne razmere i da ću ikada imati i uređivati svoj sajt, uputio sam na adrese 12 pisaca dobitnika NIN-ove nagrade, pismo slične sadržine. Smisao je bio poziv na saradnju, da ostanu snimljeni i sačuvani na kasetama glasovi ljudi koji su tokom proteklih decenija dobili ovo veliko književno priznanje.