Dragi Stevo.
Tek pre neki dan doznao sam da si umro. Šta ćeš. Daleko smo, a i ova zima zatrpala nas je, pa vesti retko stižu. Javio mi Joca, onaj isti Joca što me je doveo pre mnogo godina kod tebe u Rastište na planinu da vidim kako od potočare praviš električnu centralnu. Bilo je mnogo snega. Hladno. Prvi januarski dani. Pili smo rakiju na drvljeniku. Dok ti pišem ove redove, kao da te slušam. Prođe komšija Desimir pored nas, okrete glavu na drugu stranu, ni Boga da nam nazove. A ti ćeš meni i Joci:
“Jedanaest godina smo mi seljaci u sudskoj klupi. Sudimo se. Čeka on mene kod onog zapisa. Zna on gde idem ja, znam ja gde ide on. Ovde autobus nikad nije prošao. Planina ko pustinja. Turim njega na moj moped i odvezem u sud. Daleko je Rastište. Tako ga i vratim. Slava njemu, slava meni, odemo jedan kod drugog i - ćutimo. A kad je na sud, ravni jedanaest godina se sudimo, a ja ga vozim tamo i vamo i ćutimo. Samo na sudu govorimo, ali na pitanje sudije, ne lično.
A evo šta je bilo.
Prekinuli mi jaz. Otkinuli mi vodu i svijetlo. I sad da bi uspostavio ponovo vodu, uzmem lopatu i pođem u Majdan. Turim pištolj za pojas. Dođem gore, kad, oni tamo. Angažovao oca, nji' dvojica i, zet, i to sa cepinima, onim špicem što se tovari građa. Brane jaz od mene. "Stop - kaže. Nećeš dalje". A meni i ocu i majku i ovo i ono. I ja i' zamolim: nemojte mi prilaziti blizu. Kad, oni na mene. I taman su šćeli da me klepe, a ja pištolj izvučem iza pojasa. "Ne mrdaj! Ubiću!" Stanem uz neku ogradu. Nemam kud. Sad, ne ubija mi se, ali samo da im zaprijetim.
U to naiđe odozgo iz Zaluge neka devojka i upadne između nas. Stala. Ne smije dalje. Vidi, ja držim revolver u ruci, oni drže cepin i sikire. Kažu: "Ajde ti, devojko, prođi, nemoj da gledaš šta mi radimo!" Nju provedoše, a ja za njom. Tako i' se ja otarasim i pobjegnem preko reke. Ovaj Desimir išao za mnom sa cepinom do onu kuću. Ali, sad ja s^am, on s^am. Neću da ga pucam. Ako treba u ruke da se bijemo, mi se moremo rukama biti. Ali on u ruke ne smije. I na tome se, srećom, razminemo. Ja siđem kući, on ode svojoj. Tada stane na tome.
Kaže njemu lijepo sudija: "Što ste, bolan, trojica napali jednog čovjeka? Pa mogao je ubiti dvojicu pa da ništa ne odgovara po zakonu!"