Dan i noć i opet dan

Dragoslav Simić

Beleška autora: Priča je napisana 1980, a fotografija snimljena 2011.godine.

Ovu priču možete da slušate u trajnju od 10 minuta. Čita autor po pozivu Sanje Bošković novinarke iz Novog Sada koja je koristila priču za svoju radio emisiju. „Utorkom u sredu“ emituje se svakog utorka od 22:30 na Prvom programu Radio Novog Sada, u trajanju od 30 minuta.

Pozivamo zainteresovane autore koji su radove objavili najmanje u jednom književnom časopisu (štampanom ili virtuelnom) da nam se jave na e-mail adresu: utorkomusreduns@gmail.com i pošalju biografiju i nekoliko svojih radova. Savet emisije odlučuje o tome ko će od autora biti predstavljen.

„Utorkom u sredu“ nije takmičarskog tipa, nema nagrada, ni priznanja, jedino pružamo šansu da autore čuje što više slušalaca.

RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE. Emisija Sanje Bošković: http://media.rtv.rs/sr_lat/utorkom-u-sredu/11704

Slušaj:     (mp3)

Postavljeno 6. marta 2015. godine

Dan i noć i opet dan

Toga jutra, ko zna zbog čega, gužva na gradskoj autobuskoj stanici bila je veča nego obično. Čovek uspe da ugura dečaka i ženu u prvi autobus koji je naišao.

Znao je da će se sa ženom naći u podne, nasamo. Taj sastanak trebalo je davno zakazati, ali ga je on godinama odlagao. Danas sve mora da se reši, mislio je dok je ulazio u jednu od zgrada na bulevaru u kojoj je bio zaposlen. Vruć, suv vetar, vitlao je ulicama i unosio nervozu. Kad čovek uđe u kancelariju oseti svežinu, ali več posle kratkog vremena, sparina se uvuče i u njegovu sobu.

Oko podne, buka koja je dolazila sa ulice postade nepodnošljiva. Tramvaji puni putnika, kamioni koji su vukli šut sa obližnjeg gradilišta, saobraćaj. Zazvoni telefon. Čovek diže slušalicu.

~ Da, znam. Kao što smo se dogovorili, rekao je.

Na zidovima je bilo okačeno nekoliko reprodukcija sa motivima koji se viđaju svuda, bez neke vrednosti, tek da se razbije monotonija prostora. Učini mu se, slike liče na ispran veš. Pogleda na sat. Bilo je podne.. Nervozno stavi potpis na neka akta i zaključa fijoku svoga stola. Osim njega u toj prostoriji nije bilo više nikoga.

„Treba se naći sa ženom, ~ pomisli. Opet beskonačne prepirke i prebacivanja.“

Uhvati ga panika. Pogleda još jednom na sat. Slike kao da su nestale sa zidova.

Vrtoglavica.

„Treba početi ispočetka, ~ reče glasno i izađe iz kancelarije.

Mala crkva uvučena između velikih zgrada nije se videla sa glavne ulice. Neko je klečao je pred oltarom. Među kamenim svodovima starog zdanja vladala je tišina. Čovek je to znao. Trebalo mu je malo mira da stekne samopouzdanje. Nije bio pobožan i baš zato pogleda desno i levo pa kad se uveri da ga niko ne vidi, prekrsti se. „Promeniću život, zaklinjem se!“

U obližnjoj kafani, onaj čovek i žena seli su za sto u uglu. Grupica gostiju nešto je proslavljala. Bili su glasni, Od te galame ono dvoje nisu mogli da razgovaraju. Izgledalo je kao da ih se ta raskalašna atmosfera nedotiče. Gledali su se i ćutali. Čovek naruči još jedan vinjak. „U čemu su prošle moje godine!?.... Kancelarija, svađe, dete, ~ vrzmalo mu se po glavi dok je nemo gledao ženu sa kojom je na ovom sastanku najzad trebalo okončati sve.

U kafanskoj polutami među gostima sa drugih stolova počeli su da se razaznaju likove.

Žena pogleda nekog tipa za susednim stolom. Pripijao je svoje usne na usne gospođi sa šeširom na glavi. „Niko me nikad ovako strasno nije ljubio, pomisli ona i izvadi ogledalce iz tašne. Brojala je bore na svom licu. Ja i ovaj čovek nismo se nikad voleli.“

Oboje su mislili isto.

Trebalo je nešto rešiti, a ovde se nije moglo razgovarati.

Izađoše na ulicu. Pošli su kući.

Ključ kao po navici, lako kliznu u bravu. Čovek pođe po stanu da nađe dečaka. Pogleda i u kupatilo pa kad vide da ga nema, odluči da se vrati u kancelariju. Negde se igra, vratiće se. Nebom su plovili olovni oblaci. Izgledalo je kao da će kiša.

Čovek zastade na jednom uglu. Pored njega su prolazile devojke u pantalonicama, obnaženih stomaka, nabreklih grudi. „Za koga se one ovako oblače, pitao se, za mladiće, neke su i udate, pa te lepe guze izložene na ulici kao na izložbi, nisu namenjene muževima; dozvolio je sebi ovakvim mislima za trenutak da pobegne od stvarnosti. Oseti požudu. „Ah kako bi bilo kad bi..., ~ oseti se snažnijim, muškarac je, još je u dobrim godinama.

Znao je da ga kod kuće čekaju žene i dete. Nije načinio ni jedan pokret da bi nekoj prolaznici skrenuo pažnju na sebe. Bilo šta, znak glavom, očima, neka lepa reč „Seronja, ~ reče sebi i pođe opet kući.

Bila je skoro ponoć.

Dečak je već spavao.

On i žena ostadoše najzad sami. Ova noć treba da reši njihov život. Sedeli su za stolom jedno preko puta drugog. Glave su im bile naslonjene na ruke. Gledali su se bez reči.

Nestalo je struje.

Dečak se meškoljio u krevetu.

Nisu se ni pomerili. Buljili su u mrak.

Sećao se: „Upoznali su se pre desetak godina na jednom brodu. Ona nije podnosila visoke talase i često je povraćala. Našao se blizu te lepe devojke.. Kada se ekskurzija završila, dogovorili su se da se nađu. Godinu dana kasnije, rodio se dečak. Uzeli su se i već posle nekoliko meseci bilo im je dosta braka. Dečak je rastao, a oni su se sve više rastajali.

Kvar na električnoj mreži potrajao je. Svitalo je. Čovek ustade prvi od stola. Žena je zadremala na stolici. Bolela ga je glava. Pogleda dečaka i na krevet spusti cedulju: „Ti uzmi dečaka, napisao je.

Pokupio je svoje stvari i izašao.

Kada se razdanilo, dečak je već bio budan. Žena nađe cedulju na krevetu. Nije joj bilo žao. Mislila je, treba pokušati opet sve ispočetka.

Na onom gradilištu u blizini njegove kancelarije pored koga je prolazio, velike mešalice dovozile su cement. Radio je treštao iz one nedovršene zgrade: „Bez ljubavi sve je pusto“. Radnici su u svom ritmu gurali pretovarena kolica.Sunce je već visoko odskočilo. Izgledao je da će i ovaj dan ličiti na onaj od juče.

Čovek čvrsto odluči da se te večeri ne vraća kući.

Postavljeno: septembar 2011.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad