Dragoslav Simić

Oglas protiv samoće

Kratka priča

Život kao inspiracija za literaturu. Priču prate fotografije dvojice seljaka.

Šta krajem dvadesetog veka da uradi seljak kada ostane udovac – nego da se obrati novinama za pomoć. Dobrosav, zemljoradnik iz sela Guča na padinama Jelice, upravo je odabrao ovaj način veze sa budućom izabranicom jer je posle 50 godina srećnog braka, ostao sam. Život nije smešna pojava, a sudbina ni prema kome nije milostiva.

Dobrosav je smislio ovakav oglas.

"Mlada mi žena ne treba, a matora mi ne valja.

Kad bi se našla neka žena koja oće da bidne na selu, a zdrava, pa i ako ima šeeset godina, da živimo zajedno. Ali, znam. Te iz grada teško dolaze.

Ostao sam sam. Šta da radim - ne znam. Sedamdeset i treća mi je godina.

O sebi, da kažem i ovo. Imam troje unučadi i troje praunučadi, zeta, ćerku, i snau, udatu za unuka.

Moj se đed ženio dva puta. Prva žena mu je umrla mlada pa se oženio sa drugom ženom. Sa njom je imao četvoro đece. Jedan od njih bio je i moj otac. On je dvanaeste godine otišao u rat i bio je osam godina u ratu. Majka moja imala je troje đece, a ja sam bio četvrti. Oni drugi pomru, a ja ostanem sam. Kad se otac vratio sa Solunskog fronta, majka, oslabila od gladi i nesreće. Ubrzo umre. Posle njene smrti, oženim se ja, te mi se rodi ta ćer što reko'. Onda, posle dve godine, pobaci moja žena i više nismo imali đece.

Kad sam se ja vratio iz vojske, oženi se moj otac ponovo. Oca sam ženio dva puta. Prva žena, moja maćija pogine 1945. Sa drugom se oženio 1952. Živeli su 20 godina zajedno, te mi otac umre, a maćija nešto kasnije.

Ženu sam imao dobru. Neki lekar u Beogradu dao joj deset godina života. Kad je imala pedeset godina, oslabila je naglo. I šta ću? Morao sam da trpim i da je liječim. Za godinu dana, 176 dana je bila u bolnici. Bolesna žena, to ti je propast za kuću. I zaista, 1985. umre i ona. Tako sam ostao sam.

Deca moja imaju svoje kuće i imanja. Na službi su. Danas, mislim da sam pogrešio što sam školovao ćerku. Da se udala za seljaka ostala bi samnom. Zato bi mi sad trebala neka žena koja oće da živi na selu. Ali, izgleda da se u selo ne ide nikom.

Skoro sam razmišljao da odustanem od oglasa. To mi dođe kao da nekoga molim, ali šta ću? Opet, mislim, da probam.

Nemam ništa ni sa kim sporno. Dvadeset godina sam bio ekonom u Zadruzi i izborno lice. Sad imam osam ektara zemlje, a na sudu nikad nisam bio. Bio sam dobar radnik. A sada, ne može se. To su sedamdeset i tri godine.

Ako bi da nađem neku ženicu, da sednemo, da se porazgovaramo. A ako ne nađem, ja mogu i ovako. Ne moram da držim krave. Sve do sad sam bio kao mitraljez na granici. A od sad, šta će biti ne znam.

Imao sam dvije maćije u životu. Žene poznajem. Ako bi našao neku da se zdogovorimo. Uveče se dogovorimo. Ako ona zna bolje od mene, slušam. To je u interesu života. Ali, ako ćemo da imamo neke probleme, ja to da podnesem ne mogu. Duvan, piće, ili da se svađa sa komšilukom, ja to ne trpim.

A može i ovako. Ako bi našao neku ženu koja ima penziju, mogu ja i kod nje da odem da sedim u Beogradu. Ja imam sredstva da sedim da se izdržavam u Metropolu u Beogradu. Imam u banci novac i od kamate mogu da živim. A moja penzionerka neka izdržava sebe. Meni ne treba ništa da d'a. Samo da budemo zajedno, da ne budem sam.

Moja kuća ovde jeste po strani i tu mi nalaze neke mane. Ali kakav je ovdje položaj: livada, potok, šuma, ispred, dolina, a oko mene, sve ćuvici. Znaš li "brajko" da si na Jelici?! Polovina ovoga što vidiš je moje.

Ja sam čak mislio i ovo: ako neka dođe, da napišem ugovor, da predvidimo mesečnu platu, da bude godinu dana na plati. Ako se ja i ona jedno drugom ne svidimo, - doviđenja. Ako se svidimo - venčanje. Ako je zdrava da ostane, ako je bolesna ne treba mi. Možemo i na rengen da idemo. Negovao sam bolesnu ženu deset godina. "Brak na probu“. Ako je bolesna, - sve da je odavde njeno do Londona, - ne treba mi.

Sad, ako bi našao neku ženu koja je skromna i da valja, napustio bi ovo. Ne moram ja da muzem krave i šta će mi to!? Mogu da sedim kod nje, da iziđem malo, da pročitam novine. A ona mene ne mora da izdržava. Mogu da živim đe god oću. Bilo u Beogradu bilo u Guči.

Pitam ja žene, ovde kod mene. Oće li one. A one: što se ti ženiš? Nisi za žene. Rekoh: ja sam bio 60 godina muško. Sad ako može, može. Ko ne može nikom ništa ne dugujem. A one se smiju. Pa što ne dovedeš neku mladu, kažu, nek ti donese drva. A, to ja neću da radim. Meni mlada žena ne treba. Ja nisam za njih. Ona da kuka oko kuće, to neću.

Ljudi pričaju svašta. Došlo ti je vreme neke lutrije, pa svako predlaže šta kom drago. Sprdaju se, a ne znaju šta kom sudbina nosi. Vidi koliki sam sad, još uvek. A koliki sam tek bio kad sam bio u punoj snazi?! Moja žena i ja bili smo isto godište kad smo se uzeli. Oboje po dvadeset godina a imali smo po 78 kila. Pa, sad nek se vidi kakvi smo bili za poso i za ...

Jesenas sam imao dvije krmače držao sam po pet krava, imao ovce. Imam sve sa mog imanja. Ovde su odlazile junice i bikovi u klanice, telad i prasad, jagance moje izvozili su. A sad, dao sam imanje napola. Sijao sam kompire, sijo kuuruze i pšenicu. Imao sam livadu. Bio sam uvjek situiran. Nije bilo nikada da nemam novca. A sad, ovo je na kraju. Imam dolare, dve iljade, ali u banci. I opet u banci nešto dinara oročenih za godinu dana. I, pravo da kažem, mene više ne treba. To može da me izdržava. Ali, kad bi našo neku ženicu skromnu. Ona na mene ne bi trebala da d'a ni sto para, samo da ima kad da pogleda ovo moje imanjce. Voleo bi da imam druga, malo da se porazgovaraqmo, da se našalimo, pa i neki put nešto oštrije da prozborimo. Bez toga ne ide.

Ima ovde mladića neoženjenih. Dođe đevojka odozgo iz Ivanjice i pogleda ko je đuvegija. Mladoženja ima četiri krave, četiri bika, svinje, ovce, imanje veliko, traktor i druge mašine. A ona: sve je zgodno. Ali, bolje bi bilo da se obesim nego da dođem za ovo domaćinstvo... Tu, treba da se radi. Dijete naučilo da živi zgodno i neće da kopa.

A moja đeca nemaju ništa protiv toga da se oženim ponovo. Ne zavise od mene. Dođu ponekad i odu, i to je sve.

A ja znam zakonske propise. Ako se venčam sa ženom, bez ikakva prepisivanja, ja ako bi umro, ona nasleđuje pola moje imovine. Ako bi se ja i ona sporazumjeli da njoj dadnem imanje dok je živa, i tako sklopimo ugovor, ona bi uživala sve do kraja, a posle bi nasledila moja ćerka. To zavisi kako bi se dogovorili. Zakon je zakon i svako svoje pravo ima. Moja ćerka ne može drukčije od zakona. Ali ako ja sa budućom ženom napravim neki sporazum i potvrdim u sudu, e, to je druga stvar.

Znam i ovo. Ako bi se oženio sa nekom ličnom penzionerkom, ona bi gubila svoju penziju, ako je nasledila od svoga muža. Ako je lično njena, može da nosi penziju. Sve sam zakone naučio.

Mogla bi da sklopi samnom ugovor da bude kod mene na stanu, da prima penziju, a ja sam dužan da joj obezbedim stan i hranu. Ali, sve su ti to zavrzlame, a ja ne znam kako će ispasti.

Dolazile su neke. Jedna veli: da mi prepišeš pola imanja. druga: da mi daš tu lovu što imaš. Ja se na to smijem. Pa, pitam: a šta ti donosiš? A ona će: Pa, znaš ti šta žena ima.

E, ako ne mogu da nađem za sebe ženu kako valja, mislio sam da odem u biro za rad. Da nađem ženu koja bi me slušala i da je plaćam. A, ako neće, da prodam ovu stoku, da sjednem i da spavam. Ali, još uvjek ne znam, na šta ću sjesti. Ni to nije dobro.

U Guči ima 80 udovica. Ali svaka ima po tri četiri mane: puše, napijaju se.... Te ne može sa sinom, te nemože sa ćerkom, pa jebi ga, kako će samnom, ako nemože sa svojom porodicom. A ja te probleme nisam nikad imao. Moramo da se dogovorimo, da se poslušamo, da poživimo kako najbolje može da bude. Ako ne može, razvod braka, i, molim. Ali, da se radi na zemlji mora.

Čovek i žena, to je mnogo lepa stvar, ako se slažu. Ako se ne slažu, gotovo. Od toga braka nema ništa. Imao sam dobru ženu. I zato, šta ću drugo, ne mogu da podnesem da sam sa'm.

Postavljeno: avgust 2013.

Priču Oglas protiv samoće objavila je Politika u svom broju od nedelje 8. juna 2014. Uz priču objavljena je i ilustracija Dragana Stojanovića.

Utisci:

From: Ranko Jakovljević ~ Kladovo
Sent: Monday, June 09, 2014 7:16 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Ranko Jakovljević

Poštovani Dragane

Čestitam za kratku priču u jučerašnjoj Politici. Zaista je impresivna Vaša svestranost.

Lično sam malo vremena posvećivao kratkim pričama, izuzev u studentskim danima ali kao čitalac.

Ovo što šaljem u prilogu je jedina priča koju sam uspeo da sačinim.

Želim Vam još dobrih dela.

Ranko

From: Relly ~ Izrael
Sent: Thursday, June 9, 2014 11:00 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: FW: oglas

Dobar Dan G.Simić

Trebaće mi nekoliko dana da uđem u jezik i atmosferu srpskog sela.

Vi mi stvarno otvarate vrata jednom svetu koji nisam znala da još postoji sa svojom čistoćom, “oštrim mozgom” i svim onim večnim karakterističnim osećaja čoveka.

Vi divno pišete i ja ne uspevam da vam napišem kakav je ta priča ostavila duboki utisak na mene.

Vi niste pisali priče ako one "nikom ne trebaju". Imali ste potrebu da ih napišete, a čovek što "voli knjigu" pronađe je jer traži." Vaše su priče kap iz mora" sa obzirom šta sve radite.!!

Čitajući što mi vi omogucavate, svesna sam da mi vreme prolazi, pa, i ako se osećam stara kao istorija, gledam da još malo "ukradem" od onog što mogu.

Zamišljam kako bi izgledala priča ako bi se prevela na engleski jezik.

Pročitaću je još nekoliko puta. Hvala.

Pozdrav,
Relly.

From: Jelisaveta Milojevic ~ profesorka na Katedri za engleski jezik
Sent: Thursday, June 12, 2014 8:55 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: dragan simic

Poštovani Dragoslave,

Pročitala sam tekst na koji ste me uputili. Ispovedan, bez umetničke dorade. Primećujem na početku navodnike ali ne i na kraju, premda se čini da je ceo tekst autentičan i iz usta ovog kandidata za ženidbu. Čovek je 'trgovac' a hoće ljubav. Odnos prema ženi kao prema robi: ako valja uzimam a ako ne valja, vraćam. A gde je ljubav? Naravno, ovo su moji lični komentari i sasvim ne-literarni! :)

E sad da odgovorim na pitanje u vezi sa prevođenjem na engleski. Tekst je izrazito markiran dijalekatski i sociolekatski, kako bi filolozi rekli. Mislim da bi bilo teško, ali ne i nemoguće, naći adekvatan pandan u nekom engleskom lokalnom sociolektu. Prevodioci se uglavnom ovim ne bave i idu linijom manjeg otpora, tj. linijom neutralizacije svih dijalekatskih karakteristika. Mala digresija: nedavno sam čitala prevod Gospođe ministarke, primer: Rako, grom te ubio da te ne ubije! preveo Englez kao: O you wreched boy! - ni traga od lokalnog govora i verbalne pikanterije!

Puno vas pozdravljam,
Jelisaveta

From: Vesna Ćurčić ~ Kopenhagen
Sent: Wednesday, June 11, 2014 5:06 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: RE: dragan simic

Dragane,

Savršeno! Kakva fantastična, u suštini, tužna priča prepuna optimizma - kao i sam život. Čestitam!

Hvala :))

Pozdrav Vesna

From: Biserka Rajčić ~ književnica i prevodilac sa poljskog jezika
Sent: Friday, June 13, 2014 11:08 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: B.

Pročitala sam priču. Nadam se da nije jedina koju si napisao. Po meni, može biti sažetija, odnosno ekspresivnija. Više vuče na dokumentarizam. Žanrovski bi spadala u literaturu fakta. Ali baš tom žanru svojstvena je sažetost i ritmičnost, bez koje nema umetničke proze.

Srećan rad,
B.

From: Jovanka Čubrilo ~ Užice
Sent: Saturday, June 14, 2014 9:40 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Oglas protiv samoće komentar dr Jovanke Čubrilo

Poštovani Dragane,

Tvoja priča u "Politici" OGLAS PROTIV SAMOĆE je duboko pogodila temu na pravi način. Sve vreme razmišljala sam da li likovi iz beogradskog KRUGA DVOJKE mogu da razumeju muku seljaka. Predivna priča.

Tvoja drugarica, dr Jovanka Čubrilo iz Užica

From: Ljiljana Đurđić književnica
Sent: Sunday, June 15, 2014 12:52 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: Čestitke

Čestitke za priču i tekst u današnjoj Politici. Pozdrav Ljilja Đurđić

Reč autora:

Ko je gospođa Reli?
Beogradska Jevrejka rođena 1929. koja je imala sudbinu Ane Frank. Sve se događalo u Beogradu u vremenu između 1941. i 1945. godine. Reli živi u Izraelu. “Službeni glasnik” objavio je 2014. godine njenu autobiografsku knjigu “To je samo piknik”, napisanu na francuskom jeziku, u izvanrednom prevodu na srpski Radmile Šuljagić, jednu od najuzbudljivijih knjiga koje sam pročitao. Vidi Promocije.

O Ranku Jakovljeviću na linku "Istorija Kladova". U ovoj knjizi analiziraju se istorijske okolnosti vezane za nastanak tvrđava i civilnih naselja na prostoru današnjeg Kladova, njihova sudbina kroz prizmu borbi za ovladavanje područjima severoistočne Srbije i kontrolu plovidbe Dunavom na sektoru Đerdapa, a zatim njihova upotreba u poratnim periodima. Elektronsko izdanje. Stranica "Da li ste pročitali ove knjige?" Za korišćenje ove knjige kao izvor podataka za druge publikacije, obratite se autoru Ranku Jakovljeviću.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad