Mirko Pavlović

Sada živi u Njujorku.
Znam ga od detinjstva. Vedar ćovek, kome je ženski deo Evrope uvek bio naklonjen. Kelner u Minhenu, poslastičar, električar, moler, roštiljdžija, kuvar, barmen, član KUD „Abrašević“ i ko zna šta je još radio, nikad nije voleo istoriju. Ostaće zapamčen na estradi jer je osamdesetih godina prošlog veka organizaovao za beogradsku „Adriju“ dolazak u Jugoslaviju čuvenih cirkusa iz Italije, Mađarske i Rusije. Iz te serije ostala je antologijska pričica „Da li je slon sahranjen u Osjeku“.
Rođen u Beogradu, pred stavljanje ove priče na sajt, poslao mi je biografiju koja je sama za sebe scenario za neki film. Za ove detalje nisam znao iako smo bili „drugovi iz kraja“, od detinjstva.

“TOKOM RATA, TATA ACA JE NAPUSTIO MAMA SLAVKU RODOM IZ POŽAREVCA I OTIŠAO U MINHEN, VALJDA KAO RATNI DOPISNIK, SA DOZVOLOM. MAMINI RODITELJI NISU DALI DA I ONA IDE. ONDA JE SLAVKA ODLUČILA DA ODE SAMA ZA ACOM, I NIKAD NIJE STIGLA, A ACA SE VRATIO U BEOGRAD DA VIDI ŠTA SE DOGODILO, I JEDNOSTAVNO ME KIDNAPOVAO. ODVEO ME JE U MINHEN 1943. TAMO SAM ŽIVEO SA NJIM I ITALIJANKOM REĐINOM, JER SE ON VEC SPETLJAO SA NJOM.

1    2    3    4    5    6    7
« Nazad