Aleksandar Kale Spasojević

lična istorija

Užice, partizani i četnici, Đilas, advokat Jovan Barović, sestra Dušanka,
Institut za istoriju, “Elektrifikacija Srbije”, vreme Miloševića

Ispričaću kako sam upoznao ovog zanimljivog čoveka, istoričara po struci, Užičanina starinskog vaspitanja, lepog utiska koji sam poneo slušajući kako razmišlja i govori, jezikom ljudi koje je Vuk sretao i njihove priče beležio kao kazivanja o onim predhodnim prohujalim vremenima. Kale je “istorija uživo” sa onom strašću za kušanjem života i energijom koju poseduju samo srećni ljudi.

Na Novom Beogradu postoji restorean “Gvero”, a njegov vlasnik je Zdravko Gvero. Mihajlo Mihajlov, istorija beleži, posle Đilasa drugi domaći disident, rekao mi je da je Gvero lik iz radničkih protesta druge polkovione sedamdesetih, kao čovek koga je potreba za socijalnom pravdom učinila nepoželjnim u mnogim preduzećima u kojima je radio i povezala ga sa disidentskim krugovima u posttitovskoj Jugoslaviji. “Idite kod tog čoveka on mnogo zna, ~ rekao mi je Mihajlov. I zaista Gvero je na neki svoj način bio zanimljiv čovek. Njegova borba došljaka iz Bosne, svodila se na to kako opstati u Beogradu. Tu je upoznao mnoge ljude, a advokat Nikola Barović bio mu je kum. Tako smo, tog dana kada sam se najavio, sedeli Gvero i ja na “privatnoj klupi” iza restorana, kad se pojavio Kale. Stariji čovek sa kačketom na glavi kojima su Kinezi modno obojili ceo svet, sportski odeven za hodanje, simpatičan i nenametljiv, privukao je moju pažnju bez zadrške. Zaista je Kale govorio kao Vukovi pripovedači. Odmah smo počeli o vinu. Kale se odlično razumevao u kvalitetna vina. Pozvao me je da dođem u njegov “letnjikovac”, terasu na krovu na osmom spratu iz promašene arhitektonske serije “blok” zgrada, iza leđa “Meka” na Novom Beogradu.