Naša „skrivena radiofonija“ može da svedoči o martovskim i aprilskim događajima 1941. godine

Usmena istorija pred mikrofonom

Piše Dragoslav Simić

Pod nazivom, „Jugoslavija 1918. ~ 1991, kratak pregled“ na predstavljanju emisije u Biblioteci grada decembra 1994. godine, Đorđe Malavrazić je precizno predstavio ovo radiofonsko delo. Na kraju, iz publike su pitali zašto u emisiji nema događaja vezanih za 27. mart 1941. Odgovor je bio: ne samo da nema tih događa nego nema ni mnogih drugih koji jednostavno nisu snimljeni ili nisu sačuvani.

„Lično zapisivanje usmene istorije, započeo sam prema ovoj fotografiji, juna 1973. kada sam na putu po Turskoj, u nekoj Anadolijskoj zabiti, u selu Gjul Bahče ~ Đul bašta, oslovio, više u šali, seljanina sa „komši“ komšija, neočekujući odgovor. Komšija, turska reč. Ali desilo se čudo. Taj čovek i celo selu su bili doseljenici iz Bosne, Muslimani iz sela Otoka Krupa, koji su na poziv Kemala Ataturka 1929. kako je čovek pričao „u buljucima“ došli u Tursku. Ustvari, prijatelji i ja tražili smo neki antički lokalitet i to je razlog što smo stali ispred šedrvana, a našli smo takođe „lokalitet“, ali naš, domaći, Bosance u Turskoj. Bili smo tada daleko od Istambula oko 500 kilometara. Putovali smo kolima prema Smirni (Izmir), gde se održavao neki kongres arheologa. Nastaviti dalje priču o Turskoj, nije dobro jer izlazi „iz teme“, a imalo bi se šta napisati.“ Dragoslav Simić, urednik sajta, 11. mart 2014.

Za mene je ovaj projekat nastao slučajno kao i najveći broj mojih dokumentarnih radio emisija. Početkom devedesetih kada se raspala druga Jugoslavija, svakodnevno smo u redakciji razgovarali o tome šta nam se dogodilo. Niko od nas, u tom času, nije mogao da ima jasan odgovor. Nečije podsticajno pitanje, „a što ti ne bi napravio dokumentarnu emisiju o Jugoslaviji, ~ bila je zaista prava ideja u mojim razmišljanjima. Zamislio sam opširan vremenski prostor od 1918. godine, kada je Jugoslavija kao država stvorena do godine kada je nestala. Bila bi to priča bez glumaca, korišćenjem samo dokumentarnih tonskih zapisa. Počeo sam da radim, ali sam ubrzo utvrdio da takvih originalnih tonskih zapisa ima malo ili ih nema uopšte. I onda je nastalo moje traganje po skrivenoj radiofoniji, uzbudljivo i kasnije će se utvrditi, plodotvorno.

Emisija pod nazivom, „ Jugoslavija 1918. ~ 1991, kratak pregled“, je bila predstavljena u Biblioteci grada, 12. decembra 1994. godine. Te večeri o emisiji je govorio Đorđe Malavrazić: „...Mislim da je kod Simića u pitanju pre svega strast za svedočenjem, želja da se o našem veku ostave verodostojni dokumenti, kako sve ne bi pokrili zaborav i ćutanje.“ Na kraju su i posetioci dobili reč: „Zašto u emisiji nema događaja vezanih za 27. mart 1941. godine, bilo je jedno od pitanja. Odgovor: ne samo da nema tih događaja nego nema ni mnogih drugih koji jednostavno nisu snimljeni ili nisu sačuvani.

A kako se uvek u životu dešavaju nepredviđene situacije, tako se sada javio novi glas, čovek iz zadnjeg reda i rekao da bi „možda on mogao da pomogne“. Zapisao mi je svoj telefon. Videli smo se nekoliko dana kasnije. Taj čovek bio je Zoran Manojlović, gimnazijalac 1941. godine, koji je na aparatu za snimanje zvuka, vlasništvo svog oca, dr Koste Manojlovića muzikologa, snimo događaje 27. marta 1941. godine, sa beogradskog radija: govor kapetana Jakova Jovovića koji se u ime mladog kralja Petra obraća slušaocima i govor patrijarha Gavrila Dožića koji pozdravlja pučiste i mladog Kralja Petra.

Ovaj gimnazijalac čini još jednu uslugu našoj govornoj istoriji. 5. aprila 1941. snima radio postaju glavnog ustaškog stana koja pod nazivom Radio Donau svoj program emituje iz Beča. Spiker je rekao: „... Za konačan čin oslobođenja hrvatske domovine ispod tuđinskog srbijanskog jarma, te za uspostavu nezavisne i samostalne Hrvatske države na cijelom povjesnom području od Mure do Dunava, od Dunava do sinjeg Jadranskog mora....“

Na istom snimaču zvuka, Zoran Manojlović snima sa radija suđenje generalu Draži Mihailoviću 1946. koje je Radio Beograd prenosio uživo iz Doma garde u Topčideru.

Domaća radiofonija ima malo sačuvanih tonskih zapisa koji spadaju u kategoriju govorne istorije, nastalih pre II svetskog rata. Smatra se da se razlog nalazi u činjenici da je bombardovanjem 6. aprila 1941. srušen deo IV sprata Akademije nauka u Knez Mihailovoj ulici, odakle je Radio Beograda emitovao svoj program pa su tim činom uništene ploče sa snimljenim emisijama Radio Beograda?

Milan Stojadinović, vesti iz 1940. sporazum sa Hrvatima 1940.

Da li je kralj Aleksandar govorio „beogradskim“ ili „cetinjskim“ akcentom, manje je važno od činjenice da je ostao sačuvan samo jedan snimak njegovog glasa, kada je na proputovanju po balkanskim zemljama, avgusta 1934. godine, u Sofiji odpozdravio bugarskom caru Borisu i carici na srpskom i bugarskom jeziku.

Pismom ovog novinara upućenog 2002. godine, preko Međunarodnog odeljenja Radio Beograda, raznim radio stanicama u svetu, sa pitanjem, imate li šta sačuvano od tonskih zapisa iz vremena pre Drugog svetskog rata, sa oznakom „Jugoslavija“, odgovara pozitivno jedino Radio Prag. Čehoslovaci snimaju ceo govor dr Milana Stojadinovića Predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije na sahrani Tomasa Masarika 1937, godine. Snimaju i emituju reportažu u trajanju od 45 minuta sa dočeka jugoslovenskih sokola na Desetom sveslovenskom sletu u Pragu i Bratislavi 1938. Domaćin, čehoslovački genaral Miloš Žag pozdravlja na srpskom, jugoslovensku vojnu delegaciju. Odgovara mu general Kukavičić. Na kraju reportaže, sedamnaestogodišnja Jovanka Jovanović gimnastičarka iz Zemuna preko radija pozdravlja svoju domovinu „iz zlatne Prahe“ i poziva svoje mlade drugove ~ sokole „da dođu u „našu zemlju“ 1941. godine, kada će se kod nas održati sledeći sokolski slet.“

U porodici Zlatice Baltić, spikerke beogradskog radija, ostaje sačuvana gramofosnka ploča govora Dragiše Cvetkovića Predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, prilikom obeležavanja godišnjice sporazuma sa Hrvatima 1940. godine, kao i vesti koje ova spikerka čita na beogradskom radiju 1940. godine. Na omotu ploče bilo je zapisano rukom: „Za Zlaticu“ iz čega se stvara utisak, da je odgovorno lice iz radija kao poklon njoj lično dalo ploču?

Nemci snimaju potpisivanja Trojnog pakta u Beču 25 marta 194l. Govor Dragiše Cvetkovića počinje rečima: „Za nas je najvažniji cilj da obezbedimo mir i sigurnost Jugoslavije...“

Svedok iz Australije, potpisivanje vojnog sporazuma sa SSSR

Ađutant Kneza Pavla major Peca Pomorišac koga sam snimio u Australiji, opisuje svoju službu u noći između 26. i 27. marta u Dvorskom vozu 1941. godine. Tada prati Kneza do Zagreba. Tu je bio prekinut Knežev put , a Knez vraćen u Beograd. Pomorišac kaže: „Moje mišljenje bilo je o Paktu kao i večine Srba ~ protiv Pakta. U pogledu Puča, ja sam bio oduševljen kao i 99% Srba tog momenta, kojima oduševljenje nije dalo vremena da misle na posledice.“ Pomorišac je pratio Kneza Pavla sledećeg dana do granice sa Grčkom, kada je knez Pavle izgnan iz zemlje.

Pukovnik Žarko Popović, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Moskvi 1941. ispričao je u mikrofon istoričaru Dragoslavu Đorđeviću u Londonu 1971. godine, svoje razgovore sa Staljinom u Kremlju u noći između 5. i 6. aprila 1941. godine, kada je trebalo da bude potpisan ugovor o vojnoj saradnji između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Josip Visarionovič pred zoru 6. aprila, doznaje za Hitlerov govor kojim on objavljuje rat Jugoslaviji: „Staljin je svečano potpisivanje pa čak i ručak na koji je bio pozvao sve Jugoslovene koji su prisustvovali prijemu noću 5. i 6. aprila 1941. potpuno izigrao.... Sledećeg dana 7. aprila primljeni smo vrlo hladno i odmah nam je rečeno da sovjetski komesarijat za narodnu odbranu nema pojma o isporuci nekog oružja Jugoslaviji...“, svedoči pukovnik Popović. Istoričar Dragoslav Đorđević celo ovo svedočenje Žarka Popovića kao tonski zapis, ustupio mi je na čemu sam mu duboko zahvalan.

Nemci objavljuju rat Jugoslaviji i bombarduju Beograd 6. aprila, a pilot poručnik Ženja Rupnik 15. aprila 1941. godine, nalazi se sa svojom letačkom grupom na aerodromu u Nikšiću sa koga treba da polete članovi jugoslovenske vlade u emigraciju: „Jedini avioni koji su bili sposobni da polete bile su Savoje i tu se stvorila velika gužva u kojoj su se svađali ko će se ukrcati u malobrojne avione za Grčku,“ ~ svedoči Rupnik, ovom novinaru.

Američki radio majora Kosića

Major Nikola Kosić jedan iz grupe pučista, bio je zarobljen 25. aprila 1941. i transportovan za Nemačku: „Već smo se u tom furgonu posvađali ko je kriv za poraz,“ ~ govori Kosić sa magnetofonske trake. „Vi pučisti ste krivi za ovaj slom, ~ i tako je raskol trajao među nama sve do kraja zarobljeništva, dok se posle kapitulacije Nemačke nismo razišli svako na svoju stranu.“

Nikola Kosić posle zarobljeništva odlazi u Ameriku i tamo kao radnik u fabrici teških mašina u Milvokiju organizuje „radio čas“ koji vodi 30 godina. Prvi je emitovao poslanice patrijarha Germana na svom radiju. Sačuvao je svoju prvu informativnu emisiju na dve ploče, snimljenu 1952, kao i radio dramu „Cerska bitka“ prema knjizi Radoja Jankovića, snimljenu u hotelskoj sobi u kojoj je Kosić živeo, 1956. godine.

Profesor Radoje Knežević ministar Dvora u izbegličkoj vladi u Lonodnu u svom opširnom predavanju na „Srpskom radio programu“, Nikole Kosića 1956. u Milvokiju, rekao je i ovo: „Ma koliko malena bila buduča Srbija , u slučaju da se raspadne Jugoslavija, ja sam siguran da će moje rodno selo Stragari kod Kragujevca, biti u Srbiji. Ja sam za Jugoslaviju da bi moje selo i Vaše selo, gospdine X, bilo u istoj državi...“

Nacionalni čas

Major Nikola Kosić sačuvao je veliku fonoteku svojih radio emisija, snimljenih u Americi i tako načinio neprocenjivu uslugu domaćoj radiofoniji. „Raskol u eteru“ je ključna tema kojom se Kosić bavio na svom radiju kao svedok raskola Srpske crkve u Americi, a ovaj novinar imao je sreću da ovog starog gospodina upozna i u svojim emisijama koristi ovo Kosićevo blago.

U ovu priču o skrivenoj radiofoniji upliće se slučajno 2007. godina, kada na knjizi u jednoj zubarskoj ordinaciji, doktorki, knjigu posvećuje profesor Živomir Mladenović rođen 1910. godine. Odlazak kod profesora Mladenovića tada u 97 godini života, otkriva da je ovaj čovek bio jedan od poslednjih učesnika emisije „Nacionalni čas“, Radio Beograda februara, u prelomnoj 1941 godini, koju uživo prenose Radio Zagreb i Radio Ljubljana. Emisija danas uglavnom zaboravljena, ali u svoje vreme elitna, i svakako veoma ozbiljno i temeljito pripremana. Profesor je sačuvao tekst svog predavanja „Rodoljublje starih srpskih biografa“ koje je izgovorio 1941, a ponovio ga je prilikom ove posete u mikrofon novinaru, 2007. godine.

Feldmaršal Borojević, kralj Aleksandar, knez Pavle, Tito

Zahvaljujući profesoru elektronike dr Dragoljubu Pokrajcu na univerzitetu Delaver u SAD, istraživaču amateru naše radiofonije, u nemačkom radio arhivu u Visbadenu, pronađen je ceo prenos sahrane kralja Aleksandra oktobra 1934. koji vrše nemački reporteri i niz drugih vrednih dokumenta za koje nismo znali: feldmaršal Svetozar Borojević, obraćanje vojnicima na Soči, 1916, profesor Mihajlo Marković 1937. ili Titov govor u Moskvi aprila 1945. koji snima nemačka tajna služba.

Povod za njegovo pismo upućeno Politici, u rubrici „Među nama“, aprila 2006. godine, bio je članak ovog novinara na temu Govorna istorija, objavljen marta u Politici. Pokrajac je pisao:

„...Budući da mi je jedan od hobija sakupljanje starih snimaka, želeo sam da Vama, ali i autoru članka, gospodinu Simiću, predočim da se u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu još čuvaju neki snimci od značaja za našu istoriju. Tako je sačuvan snimak Simfonijskog orkestra Radio Beograda pod upravom Mihajla Vukdragovića, direktan prenos „plave mreže“ iz Beograda 1938. Sačuvan je i snimak govora kneza Pavla Karađorđevića, 5. marta 1939....“ – pisao je Pokrajac navodeći još veliki broj nepoznatih snimaka naše govorne istorije.

Tek oktobra 2013. Pokrajac na Kolarcu u saradnji sa Đorđem Malavrazićem i istoričarom Predragom Markovićem prikazuje sledeća radio dokumenta: Direktan prenos emisije Kratkotalasne radio stanice Beograd, 1939. godine, u trajanju od 30 minuta; pozdrav američkim slušaocima iz Beograda pred otvaranje Svetske izložbe u Njujorku; Kralj Petar Drugi u američkom senatu govori 1942. godine; Kralj Petar II razgovara sa jugoslovenskim radnicima u fabrici aviona delimično na srpskom; radio drama “Draža Mihailović“, snimljena 1942, američka produkcija.

Malavrazić tom prilikom na Kolarcu kaže:

„..Upravo usmena istorija baca akcenat na vrednost zvučnih dokumenata za proučavanje i portretisanje celovito, pojedinih znamenitih ličnosti i pojedinih istorijskih razdoblja. Njen prevashodni cilj je prikupljanje, čuvanje i proučavanje tonske građe povezane sa pojedinim istorijskim događajima i važnim ličnostima. Takođe, jedno je znati iz knjiga, drugo je slušati...“

Istinski preokret u naučnom posmatranju na usmenu istoriju, unosi knjiga engleskog istoričara Pola Tompsona „Glas prošlosti“ izdavač na srpskom, Clio, 2012. prvo englesko izanje, London, 1978. Tompson je vodeći istraživač u ovoj oblasti koji još 1973. u Velikoj Britaniji osniva Društvo za usmenu istoriju. U Drugom poglavlju svoje knjige „Istoričari i usmena istorija“,. Tompson kaže da je današnja upotreba „usmene istorije“ nova poput magnetofona i ima radikalne posledice kada je reč o budućnosti. „Ali to ne znači da nema i svoju prošlost.“

Ovu usmenu istoriju kod nas prvi sistematski beleži Vuk Stefanović Karadžić, bez magnetofona. Savremeni snimači zvuka i „elektrosnko pamćenje glasova“ korišćenjem Interneta zaista daju pun zamah pamćenju glasova prošlosti. Ovaj prikaz bi trebalo da posluži tom cilju.

Linkovi povezani sa ovim tekstom:

~ KNJIGE KOJE GOVORE,
~ “Jugoslavija 1918 - 1988.”
~ “RASKOL U ETERU”,
~ "Radio prenos sahrane kralja Aleksandra I Karađorđevića", 2010.
~ Predratni radio govori, Beograd ~ Njujork, 2013.
~ Sokoli u Pragu

Postavljeno: mart 2014.

Srodni linkovi:

Prenos sahrane kralja Aleksandra
Oslobođenje Beograda 1944. (snimak Radio Moskve)
Govor Petra II u Kongresu SAD, 1942.
Razgovor Petra II sa radnicima u fabrici u Vilou ranu 1942. godine, SAD
Uživo “Usmena istorija pred mikrofonom”
"Suđenje Draži Mihailoviću"
Otvoreno o sajtu
Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad