Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
/tonski zapis sa lica mesta/
Danas
01.06.2025
Piše Dragoslav Simić
01.06.2025. 07:21
FOTO Stanislav Milojkovic
U našoj kulturi biće zapamćeno više prvorazrednih događaja iz prošlog veka vezanih za ime pesnika Ljubomira Simovića. Ali jedan od tih događaja imao je oblik političkog incidenta: njegova beseda u Negotinu tokom Mokranjčevih dana 1996. godine posle koje su ga organizatori izbacili iz hotela.
Pre Negotina, u Užicu u pozorišt je predstavljena njegova knjiga, roman-hronika „Užice sa vranama“. Već sutradan Ljubomir Simović je trebalo da otvori republičko takmičenje recitatora, takođe u pozorištu. Međutim pred takmičenje došao je organizator ovog programa kod Ljube na Jelovu Goru, gde je Simović imao svoju kuću da se izvini i da kaže da mu je rečeno „odozgo“ da Ljuba ne može da otvori to takmičenje.
Taj detalj navodi Simović u razgovoru sa ovim novinarom da bi naglasio da mu se i u rodnom Užicu dogodilo slično kao i u Negotinu samo nekoliko meseci ranije i ne u tako drastičnoj formi. Upamtili su oni pesnika koji je 1992. podržao politički program DEPOSA /Demokratski program Srbije.
Predgovor ovoj negotinskoj priči vraća nas u 1995. godinu kada mu je tradicionalna nagrada Žička hrisovulja, dodeljena u manastiru Žiča na praznik Preobraženje.
Podsećanja radi treba reći da se Jugoslavija kao država već raspala i da je to opskurno vreme vlade Slobodana Miloševića u Srbiji. Ibarskom magistralom kojom smo putovali prema Kraljevu mimoilazili smo se sa kolonama srpskih izbeglica iz Hrvatske koji su se na pretovarenim traktorskim prikolicama kretali prema Kosovu u neizvesnost. Bile su to nezaboravne slike rata sa puta. Bombardovano je Sarajevo, masakr u Srebrenici već se dogodio.
Završavajući svoju besedu u Žiči akademik Predrag Palavestra rekao je o Ljubomiru Simoviću: „...U danima poraza i pada, kakvi se odavno ne pamte, znamen srpske duhovnosti dobio je pesnik koji ne laže, dobio je pesnik gorke srpske istine…“ Upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta Jovan Ćirilov istakao je Simovićeve drame koje su izvedene na sceni: Hasanaginica, Čudo u Šarganu i Putujiće pozorište Šopalović. Svaka drama bila je pozorišni događaj.
Postavljeno: jun 2025.
Događaj koji ne treba zaboraviti
Noć u Negotinu Ljubomira Simovića jedna od moje dve emisije:
Slušaj: (mp3)
Opis događaja rečima Ljubomira Simovića i Dejana Despića. Na početku emisije pismo Adama Puslojića pesnika čita glumac Mika Pavičević. Autor ove dokumentarne radio emisije je Dragoslav Simić urednik sajta.
Podsećanje, vreme Vlade Slobodana Miloševića, poslednja decenija XX veka:
Akademik Simović je proteran iz Negotina kao neprijatelj zbog besede koju je održao na otvaranju Mokranjčevih dana. Samo dan ranije po njega su poslali automobil iz Negotina u Beograd da ga doveze kao prvog gosta smotre. Te godine pripala mu je čast da besedom otvori festival.
Šta je rekao Simović:
"Danas, na kraju dvadesetog veka, nama preti opasnost koja nije daleko od one koja je nama pretila na početku devetnaestog... mi smo primorani da se još uvek borimo za opstanak. U toj borbi je potrebno sve: i cilj, i sreća, i sredstva, i saveznici, i junaštvo, i žrtve, i pamet. I sve to treba da bude usklađeno, i među sobom, i sa okolnostima. Manje ili više, nekada smo sve to, ili bar nešto od svega toga, imali. Ali danas, u ovoj današnjoj borbi za opstanak, mi osim velikih žrtava od svega toga nismo imali ništa: ni cilja, ni sreće, ni sredstava, ni vođa, ni saveznika. A pogotovu nismo imali pameti. Možda zato što nismo imali pameti nismo imali ni svega ostalog... Mi ne samo da smo ostali ispod normi koje propisuje naše današnje, evropsko, vreme, nego smo pali i ispod onih normi koje su vladale u tursko vreme, Hajduk-Veljkovo. Među nama nema junaka koji bi kazao: Glavu dajem, Krajinu ne dajem! Mi i za mnogo manje od glave dajemo i mnogo više od Krajine. Naše današnje vojvode talirima ne pune topove nego džepove"...
Izjava posle govora:
"Te ljude u prvim redovima ja ne poznajem, ali neki od njih su mi prišli i izrazili nezadovoljstvo onim što sam rekao. Očigledno, njih raspoloženje publike ničim nije obavezivalo. Nisu birali reči. Zamerali su mi da sam navodno zloupotrebio mesto i priliku i da sam umesto besede koju su očekivali održao politički govor. Ja sam, s obzirom na mesto, govorio o Mokranjcu, Hajduk-Veljku i Negotinu. Dolazeći u Negotinsku krajinu nisam mogao a da se ne setim jedne druge krajine i ljudi koji su tamo ostavljeni. Ja osećam obavezu prema nekim istinama i prema nekim moralnim principima, a ne prema onima koji sede u prvom redu".
Kakav je to bio govor, objašnjava Simović:
"Moj govor nije bio politički, ja sam govorio o tragediji koja nas je zadesila i koja je, nadam se, svima poznata. A to što je tragedija posledica njihove politike pre će biti nečija druga krivica nego moja. Mene je iznenadio gest koji je potpuno izvan okvira normalnog ljudskog ponašanja. Pokušao sam sam sebi da objasnim sve to i čini mi se da je u pitanju želja tih lokalnih moćnika da nekom u hijerarhiji većem od sebe pokazu svoju budnost i pravovernost, da mu se preporuče. Želeći da svojoj stranci, ili ne znam kome, učine uslugu kojom će je zadužiti i na koju će im, na neki način, biti uzvraćeno, oni su svojoj partiji naneli veliku štetu. Vrlo je moguće da ih neko pametan iz njihove partije, zbog velike trapavosti, zameni drugim ljudima koji će raditi isto to samo na pametniji i diskretniji način".
Još podseća Simović:
"Negotinski događaj ja razumem na isti način i sve ovo govorim ne da bih ispričao šta se te noći meni dogodilo već da upozorim šta bi sve moglo da se dogodi svakom od nas. Ja sam doživeo mnogo toga, ali ovako nešto nisam video. Meni je, međutim, gest akademika Dejana Despića važniji nego gest tih ljudi koji su delovali negde iz pozadine. Ta velika operacija trebalo je da donese nekome veliku političku dobit, a u stvari dovela je do velikog skandala i svi oni koji su je započeli i vodili sada pokušavaju iz nje da se izvuku i svi se prave da o tome ništa ne znaju. Tako ispada da je sve smislio i na svoju ruku izveo noćni recepcioner Sava. Ispada da taj čovek drži svu vlast u Negotinu. To podseća na 1983. godinu kada su grafički radnici niške "Gradine" "odbili" da štampaju moju zbirku pesama "Istočnice" jer im se, eto, “nije svidela sadržina.”
Izjava kompozitora Dejana Despića:
"Pošto odbijam da i najmanje učestvujem u ovom kulturnom nedelu, prekidam svaki dalji rad u Odboru i saradnju sa Mokranjčevim danima kojima sam u proteklih deset godina nastojao da i sam dam neki skroman doprinos. A prateći nepoželjnog pesnika osećam se i sam nepoželjnim, pa i ja napuštam Negotin, bez želje da se u njega vratim ikad, ili bar dok njime ovi i ovakvi ljudi gospodare. Napuštam ga sa krajnjim ogorčenjem ali i mučnom zebnjom - jer u primitivnoj svesti i totalitarnoj aroganciji koje su progovorile iz ovog čina-nečina vidim i zloslutno znamenje da se mrak totalitarizma, izgleda, ponovo spušta na naše glave."
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Beseda Ljubomira Simovića
Slušaj: (mp3)
[UziceNet] LJUBOMIR SIMOVIĆ, pisac
Ljubomir Simović, pesnik, dramski pisac i esejista, rođen je u Užicu 2. decembra 1935. godine. U Simovićevoj biografiji piše: "U vreme pesnikovog detinjstva, ...
Postavljeno: septembar 2015.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
