Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Bilo je to 1996. godine kada sam se prvi put čuo telefonom sa Velizarom Vučkovićem. Ovaj pilot, oficir Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva do 1941. godine i učesnik kratkotrajnog aprilskog rata, živeo je u Nemačkoj u koju se doselio iz Brazila.
Nišlija po rođenju, Velja Vučković Drugi svetski rat proveo je u Srbiji, uspešno izbegavajući da ga neuhapse Nemci. Posle rata, iz Opatije u kojoj je radio, 1952. beži u Italiju, a onda se preseljava u Brazil.
Na njega mi je skrenuo pažnju moj prijatelj Petar Bosnić pasionirani ljubitelj vazduhoplovne istorije i tragač za svedocima pilotima Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Bosnićev lik, bio je pilot Vučković.
1998. godine, dogovorili smo se da čika Velju uključim u radio emisiju „Klub 2“ koju sam tada vodio uživo. Na telefonskoj vezi u Nemačkom u gradiću ispod planine Švarcvald, gde je živeo, bio je pilot Velizar Velja Vučković. Deo emisije možete da čujete na sajtu. Samnom u studiju nalazio se Čedomir Janjić istoričar, osnivač i direktor Muzeja vazduhoplovstva. Ideja je bila da razgovaraju samo njih dvojica čitav sat koliko je trajala emisija.
Znali smo za Vučkovićev ratni podvig. Međutim, kako to obično biva u živom programu, kao u inat, nismo mogli da uspostavimo telefonsku vezu sa Vučkovićem. Skoro na samom kraju, ipak smo uspostavili vezu sa starim pilotom. On je, u desetak minuta, ispričao neverovatan detalj sa svog ratnog zadatka, aprila 1941. Sa kopilotom ponovo se vraća na nemačku kolonu da istresu bombe. “U prvom naletu, bombe sa našeg aviona se nisu otkačile. Bilo je nečasno vratiti se na polazni aerodrom neobavljenog zadatka. Naredio sam: vraćaj se...” Dramatična i uzbudljiva priča kao za film.
Slušaj: (mp3)
Sada o njegovoj knjizi „Uspomene jednog vazduhoplovca“.
U nekom od ranijih razgovora, Vučković mi je skrenuo
pažnju da sprema knjigu Uspomene jednog vazduhoplovca. Poslao
mi je i obiman rukopis sa pitanjem, kakve su moje primedbe. Pored ostalog,
odgovorio sam da u tekstu ima dosta grešaka i da bi rukopis trebalo
da obradi lektor i korektor.
Odgovorio je: „Ne brinite. Naučio sam da radim na kompjuteru u svojoj
osamdesetoj godini. Sad učim program za prelamanje teksta pa ću sam
da unesem tekst, ispravim greške i prelomim knjigu....“
I zaista koju godinu kasnije, stigla mi je ta knjiga štampana u Nemačkoj u prelomu pilota Velizara Vučkovića, velikog formata na 430 strana, gusto štampanog teksta sa obiljem fotografija. Kao što je rekao, sve je uradio sam u svojoj 83 godini. Ovu knjigu doživeo sam kao još jednu pobedu pilota Vučkovića.
Jedan od najveći i najlepših muzeja vazduhoplovstva
u svetu nalazi se u Beogradu kod aerodroma Nikola Tesla.
Postavljeno: april 2013.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Zaista su Velizar Vučković i njegove kolege piloti Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva u kratkotrajnom Aprilskom ratu 1941. bili heroji. Vidi link: Piloti u aprilskom ratu 1941.
Iz knjige sam izdvojio njegovu priču o bombardovanju na Stracinu.
Gde je Stracin? Podaci iz Vikipedije:
U Stracinu se nalazi važno putno čvorište u Republici Makedoniji, gde se put Skoplje - Sofija ukršta sa putem ka jugu (doline Bregalnice i Strumice).
U tonskom zapisu koji sam priložio, Vučković je to bombardovanje opisao vrlo slikovito svojim rečima, a u tekstu koji sam izdvojio iz knjige, opisao je isti događaj u jutarnjim satima u vazduhu od koga zastaje dah. Ali je možda njegova usmena priča još interesantnija?!
ODLOMAK IZ KNJIGE
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
