Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Tekst, tonski zapisi, fotografije i oprema stranice Dragoslav Simić urednik sajta.
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
Vane Ivanović
Otac Vaneta Ivanovića po nacionalnosti bio je Hrvat, a majka Srpkinja. Kada se Vane rodio, otac je rekao: – Ti ćeš biti prvi Jugosloven. I ova odrednica „Jugosloven“ označila je kasnije čitav Vanetov život.
Vaneta Ivanovića upoznao sam i razgovarao sa njim u hotelu „Moskva” u Beogradu decembra 1995. godine. Našli smo se u njegovom apartmanu na trećem spratu hotela. Rekao je da ima samo sat vremena. Ispostavilo se kasnije kada sam preslušavao naš razgovor, da sam taj sat vrlo dobro iskoristio. Kada se danas pogleda na Vikipediji količina podataka o Vanetu Ivanoviću i ko je sve pisao, zatim obim objavljenog materijala, čitalac može s pravom da se zapita kako je ovaj novinar za sat razgovora uspeo da dođe do toliko potrebnih podataka da bi se ovaj tekst mogao smatrati uspešno obavljenim novinarskim poslom. I za mene je ovo pitanje interesantno baš sad 2017. godine kada priređujem knjigu i čitam koliko zanimljivih podataka je Vane izneo u moj mikrofon 1995. godine. To je “istorija uživo”: o roditeljima, o tome zašto je on “prvi Jugosloven”, o očuhu Boži Bancu brodovlasniku, o sportskoj karijeri, o Olimpijadi u Berlinu 1936, o početku Drugog svetskog rata, o trgovačkoj floti i razgovorima u Londonu sa Jugoslovenskom vladom, o karijeri britanskog oficira ~ dobrovoljca koji je imao dovoljno i nije tražio od Engleza platu, o četnicima i partizanima. I to nije sve. Snimio sam sa njiim osim ove još jednu polusatnu emisiju u istom terminu, u nastavaku razgovora.
Kako se to dogodilo?
Vane, engleski džentlmen što u mom tumačenju znači jednostavan i praktičan čovek sa visokim stepenom inteligencije, kada sam mu objasnio šta je smisao našeg razgovora, bez oklevanja je rekao: “Možemo da počnemo”.
Ali ima tu još jedan detalj koji spada u paranauku (u koju uopšte ne verujem). U tom času spojili su se neki naši kosmički zraci, pa je zaista rezultat bio fantastičan kao da smo se poznavali godinama.
Vane je imao filmsku biografiju, to jest, život mu je napisao biografiju za film. Jedan detalj: Jugoslovenska emigrantska vlada je već u Londonu 1941. godine. Vane takođe, ali mnogo ranije kao sportista i poslovan čovek. Ali on sve ministre zna od ranije, posebno generala Dušana Simovića koji je kao vojni zapovednik Zagreba posle 1918. godine, bio prijatelj sa Venetovim ocem i njegovim ujakom, bratom njegove majke, advokatom Dušanom Popovićem.
Tada i nikad više nisam video Vaneta. Kasnije smo razmenili nekoliko pisama. Na osnovu ovog razgovora uradio sam sopstveno izdanje “knjige koja govori” sa celovitim intervjuem koji sam u “Moskvi” snimio sa Vanetom pod nazivom “Sportski pozdrav iz Jugoslavije” /1936./
Taman kad smo završavali razgovor, a ja se spremao da postavim još pitanja, da “ukradem” vreme, neko je zakucao na vrata. Bio je to advokat Nikola Barović Vanetov znanac. Nikola mi je zakazao ovaj razgovor sa Vanetom. Došlo je vreme da se pozdravimo.
Vane Ivanović i Nikola Barović
Vane Ivanović, brodovlasnik, filantrop i milijarder, savremenik jugoslovenski orijentisane političke emigracije od 1945. do 1991. godine u Londonu, u Beogradu je imao tog decembra 1995. promociju svoje autobiografske knjige "Drugo zvono" koja podseća na stvaranje i razbijanje Jugoslavije o čemu Vane Ivanović svedoči. Vane je živeo u Engleskoj od 1925. godine. Na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, kao atletičar branio je boje Jugoslavije. Bio je prijatelj mnogih u svetu poznatih ličnosti, ali za ovu priliku izdvajam dvojicu: Desimira Tošića jednog od londonskih osnivača Jugoslovenske političke alternative i istoričara Stevana Pavlovića.
Fotografiju Vaneta Ivanovića snimio sam u hotelu Moskva u Beogradu, 1995. godine.
Slušaj - 1.deo: (mp3)
Slušaj - 2.deo: (mp3)
Vane Ivanović na preponama, zastupa reprezentaciju
Jugoslavije na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine
Postavljeno: jul 2014.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
