Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
(u pripremi)
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
I Dositej i Vuk, sigurno je, koristili bi Internet, mobilne telefone, imali bi svoj FB profil i računare, tekovine našeg doba da su tada postojali, jer su bili nosioci genetskog kulturnog koda u vremenu koje su svojim delom nadmašili.
Dositej i Vuk, snimak mobilnim telefonom, Arhiv
Srbije, 2017. godine
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića
Vuk Stefanović Karadžić rodio se u selu Tršiću kod Loznice 1787, a umro u Beču 1864. godine. Za života nije mogao da pretpostavi da će neko novo doba doneti nove tehnologije i da će jednog dana njegovi radovi biti postavljeni na Internet. Nema ni snimka Vukovog glasa. Amerikanac Tomas Alva Edison, konstruisao je prvi fonograf 1887, dakle 23 godine posle Vukove smrti.
Smisao ove stranice jeste da ove 2014. postavimo deo rada Vuka Stefanovića Karadžića, prema tonskim zapisima urednika sajta Dragoslava Simića, pod nazivom “Vuk i internet”.
Zašto?
Ovom stranicom, malom svojim obimom, pridružujemo se obeležavanju 150 godina od smrti velikog Vuka. Razlog za to nalazi se u činjenici da prikazivanje Vukovih dela u bibliotekama, školama, na fakultetima, u kulturnim i informativnim centrima, ima kao i svaka javna prezentacija, trajanje omeđeno vremenom. Zato “Vuk na Internetu” treba da ostavi trag na globalnoj sceni koje nam pružaju nove infromacione tehnologije neograničenog trajanja. Tako će neki drugi posetioci sajta u nekom drugom delu sveta, tamo gde ne doseže živa reč promocija, u ovom ili budućem vremenu, moći da čuju i vide na autentičan način kako je na ovom sajtu predstavljen Vuk kroz sliku i živu reč sagovornika. Ko su oni? Istoričar književnosti Golub Dobrašinović “Svedočenje o Vuku”. Profesor Ranko Burić govori izbor narodnih junačkih pesama koje je zabeležio Vuk. Bukvar čita spikerka Draga Jonaš.
Na skupu U SANU odražanom o Vuku Karadžiću, 6. decembra 2014. godine, akademicima se obratio Ivan Tasovac, ministar kulture Srbije, na način kao da je pisao svoj tekst za ovu stranicu sajta. Što bi se reklo narodski - kao po porudžbini. Odlomak iz njegovog izlaganja:
“Нисам сигуран, међутим, да смо се у 21. веку још увек на прави начин одужили Вуку. Верујем да српска култура и наука могу да учине још пуно тога да се Вуково дело и снага Вуковог језика учине доступнијим и разумљивијим данашњим генерацијама. Уверен сам да Вуково дело - као и целокупно српско културно наслеђе - морају наставити да живе и у дигиталном облику, у библиотеци без зидова, и у културном простору без граница. Ако као друштво не уложимо озбиљан напор да будемо пуноправни чланови европске и светске дигиталне културне заједнице, осудићемо себе на невидљивост, анонимност и заборав. Вук нам то никада не би опростио.“
Gospodin Tasovac uočava ključni problem kada se danas razmišlja i govori o nasleđu koje nam je ostavio Vuk. To je činjenica da se svakog dana menja iz korena naš jezik kako opštimo jedni sa drugima. Ne možemo i nećemo moći ikada da govorimo onako kako se govorilo u Vukovo vreme...
“Нас данас од Вука дели много тога: језик којим говоримо је другачији, апстрактнији, интернационалнији од оног који нам је он оставио у аманет. Између нас и Вуковог времена се одиграо читав низ историјских догађаја, ратова, ломова и катастрофа који су оставили дубоке трагове у нашем друштву. Промене се и данас дешавају свуда око нас. Сваког дана смо сведоци како развој савремених технологија мења из корена начин на који општимо једни са другима и начин на који приступамо сопственом културном наслеђу.
Једно је сигурно: ми не можемо нити ћемо икада моћи да говоримо исто онако како је то чинио Вук. Точак историје се креће само у једном правцу. Немогуће је - и бесмислено - покушати да вратимо време уназад. Али зато, без обзира на све промене и сва наша преображења, ми ћемо у Вуку увек моћи да пронађемо инспирацију за то како се граде и утврђују мостови према Европи уз пуно уважавање наше сопствене културне специфике.“
Slobodan Mandić istoričar, u svojo knjizi “Kompjuterizacija i istoriografija”, izdavač Istorijski arhiv Beograda, na strani 88 u tekstu pod nazivom “Nastava istorije i nove tehnologije”, prenosi deo rada Dragana Markovića pod nazivom “Predavači u novom veku” koji ovde citiramo:
“Internet resursi mogu da pomognu u obrazovanju učenika spremnih za novo informaciono doba. Savremeno radno mesto sve više zahteva sposobnost u prikupljanju, procenjivanju, sintetizovanju i primeni informacija, kao i razmatranje više mogućih, a ne samo jedinog pravog rešenja. Računari i interaktivne tehnologije pružaju učenicima mogućnost da prelistavaju, istražuju i struktuišu okruženje unutar koga mogu da organizuju i interpretiraju podatke za sebe. Tako stečeno znanje nije samo skup činjenica, već proces, tj. način mišljenja, dakle dinamička fleksibilna struktura relacija. Osim toga, više nego što bi to bilo moguće u bilo kojem udžbeniku, Internet može nastavnicima istorije i njihovim đacima da obezbedi pristup mnoštvu veoma raznovrsnog i korisnog materijala, kao što su izvodi ili integralni tekstovi čitavog niza primarnih izvornih dokumenata; mnoštvo raznih korisnih sadržaja (dokumenta, članci iz novina, časopisi i periodika, pisma, razglednice, izvodi iz dnevnika, memoari, fotografije, plakati, filmski inserti i drugi relevantni audiovizuelni materijal); hronološke tabele i istorijske karte; mnoštvo stanovišta brojnih istoričara, različitih zemalja,različitih perioda i sl.”
Pristup sajtu
www.audioifotoarhiv.com
je besplatan.
Sajt se Izdržava od donacija.
Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa. Informacije:
urednik sajta
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Kako tumačiti moć Interneta, najbolje pokazuje, ovih dana, izbor novog predsednika Rumunije Klausa Johanisa, (koji nema veze sa Vukom Stefanovićem Kardžićem), ali baš govori o ogromnoj snazi novih medija. Prema izveštaju dopisnika Politike iz Bukurešta Milana Petrovića, objavljenog 20. novembra 2014. pod naslovom “Opet Nemac na čelu Rumunije”.
Petrović u poslednjem pasusu svog izveštaja piše: “Jedan od glavnih postizbornih zaključaka, koji se ovde sada izvlače, jeste da se pokazalo da pobeđuje onaj koji ume bolje da barata sa takvom novom silom kao što je internet. Johanisove pristalice su bile mnogo veštije i efikasnije...”
Ako postoji dobra volja učitelja, nastavnika i profesora da razumeju ove poruke i da ih pravilno upotrebe u nastavi, onda će i “VUK i internet” dobiti svoj pun smisao u razumevanju i približavanju mlade generacije, kroz savremen oblike komunikacija, Vukovim delima.
Preporučujemo ovaj link kao podstrek za upotrebu sajta u nastavi: Usmena istorija pred mikrofonom.
Извор:
Српске народне пјесме II
Скупио и на свијет издао Вук Стеф. Караџић
Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије
Приредио Владан Недић
Просвета, Београд, 1969.
Ove knjige iz edicije “Biblioteka za narod” sa lepim ilustracijama na koricama, dobio sam kao dečak i sačuvao u svojoj biblioteci. Ko je bio ilustrator ne zna se, a izdavač je bio “Knjižarnica M. Delića”, Beograd, Slavija 36. Knjige su štampane 1944. godine.
Ko čita pesme?
Ovaj mali izbor Narodnih junačkih pesma čita Ranko Burić, magistar engleske književnosti. Slušao sam često Ranka kako govori, uživao u melodiji i boji njegovog pomalo hrapavog glasa. Učinilo mi se da je baš ta boja glasa i istinsko proživljavanje pesama koje govori, bilo najbliže ljudima od kojih je Vuk ove pesme zapisivao. Zato sam se odlučio da ga zamolim da te pesme snimimo. Sada slušate pesme izgovorene glasom Ranka Burića.
Snimanje je obavljeno u Rankovom stanu, van studija nekog radija, u Beogradu maja i početkom juna 1999. godine na Bežanijskoj kosi, tokom bombardovanja Beograda. Jednostavno, želeli smo nešto da uradimo i ti tonski zapisi su sada pred vama.
Slušaj - Banović Strahinja: (mp3)
Slušaj - Početak bune protiv dahija: (mp3)
Slušaj - Boj na Mišaru: (mp3)
Slušaj - Stari Vujadin: (mp3)
Slušaj - Kneževa kletva: (mp3)
Slušaj - Kneževa večera: (mp3)
Slušaj - Uroš i Mrnjavčevići: (mp3)
Slušaj - Tri dobra junaka: (mp3)
Slušaj - Kosovka devojka: (mp3)
Slušaj - Car Lazar i carica Milica: (mp3)
Slušaj - Ženidba Dušanova: (mp3)
Pristup sajtu
www.audioifotoarhiv.com
je besplatan.
Sajt se Izdržava od donacija.
Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa. Informacije:
urednik sajta
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Postavljeno: oktobar 2014.
Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com sajta |
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.