Velimir Ćurguz Kazimir

Novinar i pisac

Pretragom po Vikipediji za biografijom Velimira Kazimira Ćurguza, novinara i pisca, dolazi se do ovog podatka koje navodim kao što piše, čiriličnim fontom:
Ово је списак потребих биографија на Википедији на српском језику. .... Велимир Ћургуз Казимир (1948); ...

Zato će u ovom prilogu o Ćurguzu biti uneti moji utisci sabrani tu i tamo, a ne njegova biografija. On bi o svom životu zaista imao šta da napiše. Đorđe Malavrazić je na tribini održanoj 25. maja 2010. godine u Muzeju automobila u Beogradu, povodom nekadašnjeg praznika iz Titovih vremena, “Dana mladosti”, komentarišući radio dramu “Partizanske zen priče”, autora V. K. Ćurguza, o Ćurguzu rekao:
“... Kazimir je taj nadimak dobio u jednoj prevratničkoj situaciji na tipično revolucionaran način. Za vreme studentskih protesta 1968, prišao mu je u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, nepoznati čovek i rekao: “Ja znam ko si ti. Ti si Kazimir, ~ i od tada je Ćurguz tipičnim duhom samoironije koje širi svojim tekstovima, prihvatio ovaj nadimak kao deo svog punog imena...”
Ceo tekst koji je izgovorio Đorđe Malavrazić.

Slušaj:  

Ćurguza sam upoznao kao novinara Politike davnih devedesetih i tada snimio deo priče o tome kako je prema njegovim istraživanjima delovalo “dirigovano” Udruženje književnika Srbije u vremenu kada je među jugoslovenskim piscima vladala “reč partije” ne literatura. Ovaj tekst smo snimili u Knez Mihajlovoj, u tadašnjim prostorijama NUNSa, a sa sprata na kome smo se nalazili videlo se gradilište novog poslovng centra u produkciji tadašnjeg Miloševićevog čoveka, predsednika Vlade Mirka Marjanovića. Taj prvi deo snimka na kome je govorio Ćurguz, sačuvao sam na kaseti u nadi da ćemo snimanje dovršiti, ali na tome je i ostalo. Kasnije ili već tada, Ćurguz je otišao iz Politike gde je radio kao novinar zbog neslaganja sa uređivačkom politikom svog lista. Osnovao je medijsku dokumentaciju Ebart i postao director Ebarta. Na konferenciji za novinare u Medija centru na kome je predstavljena ova dokumentacija, bilo je to oko 2000. godine, na pitanje ko finansijski podržava ovaj projekat, prisutni novinari nisu dobili jasan odgovor.