Iz porodičnog ugla Katharine Quarmby

Engleska priča o Gavrilu Principu

Piše Dragoslav Simić

Vest iz Velike Britanije koja je stigla u Beograd 28. juna ove godine, glasila je: Sarajevski sveštenik Kosta Božić koji je pred atentat pričestio Gavrila Principa, bio je pradeda po ocu engleske novinarke i književnice Katharine Quarmby, unuke Lujze Rajner. Na Vidovdan u Londonu Katharine je imala promociju svoje e knjige „Sveštenik, atentator i nadvojvoda Franc Ferdinand“. Izdavač Amazon.

Stara porodična fotografija snimljena na Kalemegdanu 1940. godine prikazuje majku Lujzu Rajner, ćerku Meri koju otac i majka drže za ruku i Stojana Božića muža Lujze Rajner. Stojanov otac sveštenik u Srajevu dao je pred atentat, blagoslov Gavrilu da on i drugovi urade ono što su zamislili. Ta fotografija i priče koje su ostale u porodici bile su kreativni podsticaj praunuki Katarini da napiše i objavi zaista neobičnu priču.

Ova vest ne bi bila potpuna, ako se ne kaže kakve veze ima autorka knjige sa potpisnikom ovog teksta. Zato ću koristiti pisma koja sam dobio od gospođe Katharine. Prvo, ko je njena baka Lujza Rajner?

Godina je 1985. Prevodiilac Boško Milosavljević pokazuje mi u svojoj kući knjigu iz svoje biblioteke „Žene u selu Rušanj“ Lujze Rajner, objavljenu u Londonu 1956. Ko je Lujza Rajner, neznamo ni on ni ja. Izdavač Hajneman iz Londona, upućuje nas na adresu spisateljice za kojom tragamo. Evo dela pisma koje sam dobio od Lujze Rajner 16. aprila 1985 . Pismo je bilo napisano rukom, ćirilicom:

“Moram da priznam da bi iko posle toliko godina u Jugoslaviji smatrao da je moja knjiga zanimljiva.... Zašto sam uopšte došla u Jugoslaviju?

Pri letovanju u Dalmaciji /1934./, oduševila sam se zemljom i narodom. I preko našeg zajedničkog koledža stavila sam se u vezu sa suprugom Vladete Popovića, gospođom Marijom Stensfild Popović koja je osnovala engleski fakultet u Beogradu. Preko gospođe Popović bila sam nameštena da predajem engleski u jednom međunarodnom klubu u Beogradu.

Poznavanje engleskog jezika se mnogo tražilo i ja sam sve učinila da što brže naučim srpski. U tom prijateljskom krugu srela sam onog gospodina za koga sam se udala....

Sa najlepšim željama za uspešan rad pozdravlja vas Jelisaveta Božić, (bračno ime), Isabel Mary Grarrido (devojačko ime), Isabel Mary Božić (sadašnje ime), Lujza Rajner (ime moje majke koje sam usvojila radi knjige).

Godine su prošle i više nikakve veze nismo imali sa gospođom Božić, Lujzom Rajner. Ali pismo koje stiže iz Londona na engleskom, prema datumu koji navodim, razrešava enigmu šta se dogodilo sa starom Engleskinjom:

Sent: Friday, March 07, 2014 4:01 PM
Subject: Louisa Rayner – moja prabaka
From Katharine Quarmby

Pozdrav iz Velike Britanije.

Nedavno sam naišla na Vaš sajt, gospodine Simiću i bila zapanjena da čujem glas moje bake, koja je govorila na srpskohrvatskom jeziku o svojoj knjizi, “Žene u selu Rušanj”, o kojoj ste napravili dokumentarac.

Moja baka je umrla u starosti od 99 godina. Samo je propustila šest nedelja, nažalost ... da doživi 100 godina.

Razlog što sam došla na Vaš sajt bio je u tome što smo moja majka Meri i ja razgovarale o njenom dedi, svešteniku iz Sarajeva, Kosti Božiću, koji je, prema mojoj baki, krstio Gavrila Principa u vreme pre izbijanja Prvog svetskog rata.

Takođe sam i ja novinar sada, ali takođe pišem kratke priče, pa ovo postaje tema moje kratke priče koju sam napisala, pod nazivom "Sveštenik i atentator na Vojvodu". Priča će biti objavljena na godišnjicu atentata. Tako sam u potrazi za materijalom našla i Vas!

Ako želite da pročitate priču ili možda napravite komentar o tome za Amazon, to bi bilo sjajno, obzirom na našu porodičnu vezu.

Najbolje želje,
Katarina Katharine Quarmby

A onda, pred Vidovdan, stiže drugo pismo iz Londona koje prilažem ovom tekstu:

From: Katharine Quarmby
Sent: Wednesday, June 25, 2014 7:25 PM

Pomislila sam da bi ste voleli da objavite naslovnu stranu moje e-knjige “Sveštenik, atentator, i nadvojvoda Franc Ferdinand” – uoči objavljivanja u Londonu u subotu 28. juna 2014. Mislim da su korice lepo urađene.

Moj motiv za ovu priču je to što sam bila zainteresovana dugo vremena za porodičnu istoriju moje majke odnosno njenog oca Stojana Božića. Kao što znate, u Zapadnoj Evropi istorija Balkana, naročito posle raspada Jugoslavije je bila vrlo kontraverzna i bilo je posebno teško za britanske Srbe da govore o svojoj istoriji. Tek sada, 20 godina kasnije, priča se o tome. Moja majka je takođe puno pričala o porodičnoj istoriji i Drugom svetskom ratu, pa čak i o ranijem periodu. Bavim se pisanjem kratkih priča pa sam pomislila da je ovo prava forma u kojoj mogu da pokušam da ispričam priču o mogućoj povezanosti moje porodice sa veoma važnim ovogodišnjim istorijskim događajem – atentatom na nadvojvodu Franca Ferdinanda. O ovome se oduvek pričalo u porodici, ali kako sam istraživala kao novinarka, shvatila sam da je moguće da je nešto od toga istina i da bih mogla da satkam priču o tome. Tako je nastala moja priča.

Najlepše želje,
Katarina

Šta reći na kraju?

U traganju za identitetom, Engleskinaja Katharine Quarmby je pronašla svoj put prema Gavrilu Principu i tako u ovom treenutku sebe smestila u sam vrh profesionalnih dešavanja u Evropi.

Baš me zanima kakav bi epilog imala ova priča za Beograd danas 100 godina kasnije, da nisam kod Boška Milosavljevića, u biblioteci bio, i tamo sreo Lujzu Rajner 1985?!

Postavljeno: jul 2014.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad