Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Oprema stranice, radio emisije i savremene fotografije snimio Dragoslav Simić urednik sajta
Beleška urednika sajta Audio i Foto arhiv SIMIĆ Dragoslava Simića:
Prvi put sam pre kratkog vremena, /januar ~ februar 2019./ gledao seriju „Bela lađa“ pisca i scenariste Siniše Pavića. Rekao sam kolegi Nenadu Ristiću /Nenad Ristić/ nekadašnjem direktoru RTS, da je ova serija jedna od najboljih koje sam video kod nas. Ristić je na to komentarisao: „Siniša Pavić je u pogledu smisla za pisanje scenarija jedinstvena evropska institucija, koji uspeva da okupi veliki broj gledalaca..., fascinantan pisac“.
Ing Damir Pavić /1929./ živi u Beogradu. Damir je stariji brat Siniše Pavića. Obojica su rođeni u Sinju od oca Ante i majke Jelene. Na ovog starijeg Pavića mi je skrenuo pažnju književnik Dragoslav Mihailović. Rekao je da se Damir na Golom otoku nalazio „u prvoj borbenoj liniji...“ Bili su na Golom otoku /1948-9./ i Mihailović i Pavić zajedno.
Iz životopisa Damira Pavića koji ćete čuti i čitati na ovoj strani, izdvajam detalj o ocu Anti kako je on sa porodicom stigao u Beograd. Taj događaj Damir Pavić opisuje ovako: „...Otac se vežbao da se potpisuje ćirilicom /što se vidi iz njegovog dnevnika koji je sačuvan/. To je jedna fascinancija Jugoslavijom. Ostao je tom idealu dosledan. Bio je alkar, ali kao krupan, ogroman čovek nije mogao da jaše jer je bio veći od konja koga bi trebalo jahati i zato je bio alkarski momak, pratioc alkara. Imao je izuzetnu poslastičarnicu u Sinju, ali nije znao da vodi poslove. On prodaje kolač za dva dinara, njega košta dva dinara. Nije skrivao svoje jugoslovenstvo. Nisu ga baš mnogo voleli mada su ga poštovali kao Jugoslovena. Jednog dana, sa majkom se dogovorio, tek mi avgusta 1938. dođemo u Beograd.“
Usmena istorija Damira Pavića koja je ovde objavljena u celini je propraćena fotografijama iz porodišne arhive.
Nadam se da ću drugi deo ove priče snimiti u Vlasotincu u kome živi brat Siniša Pavić sa porodicom. Zahvaljujem Damiru što se ljubazno kao pravi dalmatinski gospodin odazvao pozivu ovog novinara da učestvuje na sajtu iako ne pripada sajber svetu.
Pismo iz Sinja povodom priče Damira Pavića stiglo je na adresu urednika sajta:
ZA PISMO KLIKNI NA From: Branimir ....
Komentare za fotografije napisao Damir Pavić:
Slušaj 1.deo: (mp3)
Ako želite da pročitate šta je rekao Damir Pavić u štampanom formatu, pošaljite mejl na sicke41@gmail.com
Na ovoj jajastoj fotografiji se vidi moj otac kada je služio u austrougarskoj mornarici. Ovo je ratno doba sigurno pre Pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918. godine. Snimljeno je najverovatnije na brodu “Princ Rudolf”. Otac je drugi sleva, u društvu prijatelja.
Pobuna mornara u Boki Kotorskoj – Wikipedija
Slušaj 2.deo: (mp3)
Ako želite da pročitate šta je rekao Damir Pavić u štampanom formatu, pošaljite mejl na sicke41@gmail.com
Ante Pavić /Sinj 15. decembar 1890. ~ Beograd 1967./
Na legitimaciji se nalazi fotografija moje prelepe majke, za odlazak u posetu sestrama u Beograd. Ona mora da ima ovu objavu jer je to neka vrsta lične karte.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Levo od spomenika Knezu Mihailu, zgrada Uprave Fondova ~ Hipotekarna banaka /danas Narodni muzej/. Banka je imala svoj restoran u kome je radio Ante Pavić sve do juna 1941. kada su Uredbom Vlade Milana Nedića, svi Hrvati zaposleni u Srbiji u javnim službama otpušteni sa posla.
Izvor Vikipedija: Sinjska alka je hrvatska viteška igra. Održava se svake godine u nedjelju u prvoj trećini mjeseca kolovoza u Sinju, na godišnjicu pobjede nad turskim osvajačima 14. kolovoza 1715. Na taj dan je 700 hrvatskih vojnika iz Sinja uspjelo odbiti navalu vojske turskog seraskera Mehmed-paše Čelića koja je brojala 60.000 vojnika.
Alkari jašući u punom trku nastoje pogoditi kopljem alku obješenu na konopcu razapetom preko trkaće staze na visini od najmanje 3,2 m.
Pismo
Gosp. Dr. Mili Budaku hrvatskom književniku i prvom doglavniku Nezavisne Države Hrvatske u Zagrebu
Dr. Prvislav Grisogono
Beograd, 13. jula 1941.
Pišem jer osećam bol i još više stid što ni jedan Hrvat Katolik ne nalazi da digne svoj glas protiv krvavih nepravdi što se nanose Srbima i neizbrisive sramote što se gomila na ime hrvatsko. Pišem Vama jer ste Vi jedno od najodgovornijih lica koja imaju vlast u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a u isto vreme jedino koje je u istini reprezentativno u kulturnom životu Hrvatskoga naroda, pa čiji rad zbog toga u istini moralno angažuje Hrvatski narod. CEO TEKST
Postavljeno: mart 2019.
Povezani linkovi:
30. maj 2021. |
Srebrni novac u jabuci Tekst Dragoslava Simića pod originalnim naslovom ADVOKAT GRISOGONO I PAVIĆI U BEOGRADU 1941. PISMO U ZAGREB Politika, Kulturni dodatak, subota 22. maj 2021. Ime mu je Prvislav Grisogono /1879 ~ 1969/ advokat iz Sinja. Bio je pre drugog svetskog rata član Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića. U vreme Kraljevine Jugoslavije bio je poslanik u Čehoslovačkoj od 1932. do 1936. Inače je bio izrazito jugoslovenskog opredeljenja. Stanovao je u Beogradu na uglu ulica Vlajkovićeve i Kosovske. U toku okupacije Jugoslavije živeo je u Beogradu. U stanu Ante Pavića kucao je pismo Milu Budaku Pavelićevom doglavniku. Otpremio je pismo u Zagreb preko Zemuna 13. jula 1941. |
Dnevnik Ante Pavića
Osmog aprila 2019. javio mi je Damir Pavić da je našao još dokumenata vezanih za oca Antu, očev dnevnik vođen u Boki 1918, fotografije oca i majke, Sinišine i njegove fotografije kad su bili deca u Sinju i kasnije u Beogradu i dokumenta vezana za period posle 1944. godine.
Na fotografiji levo je Ante Pavić snimljen u Boki kotorskoj 1918. godine i deo njegovog autentičnog dnevnika. U porodici Pavić sačuvane su dve očeve dnevničke sveske iz tog vremena, jedna u formatu koji vidite pisana mastilom i olovkom, a druga sveska je formata A5 pisana olovkom. Ceo materijal pisan olovkom je vremenom skoro izbledeo, ali ako Pavići nađu interes neko ko se time bavi profesionalno može da pročita i taj deo rukopisa koji bi se kao prepis našao na ovoj stranici sajta. Davor kaže da je njihov otac imao samo 6 razreda osnovne škole. Ovaj podatak deluje neverovatno kad se gledaju ispisane stranice dnevnika.
Ante Pavić načinio je spisak mornara koji su učestvovali u Boko-kotorskoj pobuni, preko 300 imena. Upisivao ih je kao Italijane, Mađare, Čehoslovake i „Jugoslovene“
Mornar Ante Pavić sačinio je spisak sa imenima mornara koji su učestvovali u pobuni: /Prepis/ Jugoslovena 180, Čeho~Slovaka 51, Talijana 64, Madjara 27, Njemaca 38, Razne nacionalnosti 11. Ukupno 371.
Izvor Vikipedija: Pobuna mornara u Boki Kotorskoj bila je oružana buna mornara (većinom Hrvata) austro-ugarske ratne mornarice početkom 1918. godine.
Boka Kotorska se tada nalazila u Trojednoj Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, u sastavu Dalmacije, dakle u austrijskom dijelu Austro-Ugarske. Bila je iznimno važna pomorska baza zbog svog strateškog položaja, stare pomorske tradicije, kao i razvedenosti i utočišta kojeg je pružala austro-ugarskim brodovima. Osim toga, Boka je bila i najjužnija točka Carstva.
Pavići u svojoj poslastičarnici: Jelena, mali Damir i Ante ugledni poslatičar sa zanatom iz Praga i Minhena. Na poleđini napisano očevom rukom: „Za uspomenu, mali Damir. Sinj, 5. 4. ~ 1930.“
Sinovi
Slušaj: (mp3)
O očevom Jugoslovenstvu, Damir Pavić
Slušaj: (mp3)
Damir govori
“....Po dolasku u 1938. u Beograd, otac je imao ideju da otvori poslastičarnicu u Vasinoj ulici... Zašto se to izjalovilo ja ne znam... Godinu dana bez posla.... Bili smo prinuđeni da živimo sa našim tetkama, sestrama moje majke u suterenu, u podrumu, Cvijićeva 26... Svi smo se nabili u taj suteren po dolasku u Beograd... Bilo je krajnje neudobno.... Otac se bio zaposlio posle, koliko je to bilo uvredljivo za njega, bio je poslužitelj u Hipotekarnoj banci... Godinu dana po našem dolasku septembra 1939. počeo je da vodi restoran u Hipotekarnoj banci... To je trajalo sve do rata... Posle, prodali smo bukvalno sve iz kuće i burme i šivaću Singerovu mašinu, mamin nakit, sve što je vredelo prodali smo ... Ja sam imao prilično dobru dečiju biblioteku “Kadok”, zagrebačka “Minerva”... bilo je sjajnih knjiga. Međutim došlo je vreme da se i to proda... Ja se sećam da sam bio fasciniran Beogradom. Onda je Beograd imao dosta svetlećih reklama, evropski je delovao noću...”
Slušaj: (mp3)
Damir i Siniša Pavić, Beograd, „Foto tehnika“. Upravo sam završio malu maturu, jun 1943. godine.
Navodi imena koje su dobili on i njegov mlađi brat.
DAMIR, Ante, Marko. Damir je prvo ime, Ante po dedi, Marko, jer sam rođen na svetog Marka...
SINIŠA, Nikola, Momčilo. Siniša je prvo ime, Nikola je bio mamin otac, a Momčilo je bio neko iz narodne pesme...
/Urednik sajta, ističe ove podatke kao deo priče o njihovom ocu Anti Paviću koji je bio fascinantna ličnost/.
Slušaj: (mp3)
Oslobođenje 1944.
Dečak levo. U bašti moje tetke Anđelke, tatine mlađe sestre, u Sinju, najverovatnije 1932. godine. Moja vojna knjižica iz 1944. godine.
(Briše se datum 17.3.1929, jer je pogrešno upisan u knjižici.) Rođen sam 25. aprila 1929. godine.
Bio sam kurir u Komandi artiljerije pri Vrhovnom stabu NOV i POJ. Komanda je bila smeštena u ulici Rumunskoj br. 2 (danas Užičkoj). U kurirskoj četi bili su uglavnom ljuti Krajšnici, za završenom ili započetom osnovnom školom. Bio sam visoko rangiran, sa završenih 5 razreda gimnazije i priličnim poznavanjem italijanskog jezika. (Pa, rođen sam u Dalmaciji). Tako visoko obrazovan određen sam da odnesem vreću pisama borcima IV armije koja je napredovala ka Trstu.
Nosio sam veoma poverljiva zapečaćena pisma koja je trebalo predati lično generalu Petru Drapsinu, komandantu IV armije.
Bio sam jedini putnik u sovjetskom avionu DC-3, uz dvojicu mladih ruskih pilota. /29. mart 1945. godine/.
Brigada studenata Elektrotehničkog fakulteta na izgradnji hidroelektrana Vrla na Vlasini, 1952. Studenti igraju kolo.
Još uvek izopšten iz studentske organizacije, sa rukama na leđima, stojim i posmatram.
Damir Pavić /iz porodične arhive/
Postavljeno: april 2019.
 |
Istorija iz fioke 1. deo
Politika, Kulturni dodatak, subota 30. maj 2020. Ličnost poslastičara Ante Pavića iz Sinja, o kojoj će ovde biti reči, zaista je neobična hronika jednog Jugoslovena za koju se u porodicama njegovih sinova, scenariste Siniše i starijeg brata inženjera Damira Pavića zna. Naša javnost za nacionalno opredeljenje njihovog oca Pavića pukim slučajem saznaje tek sada. |
 |
Istorija iz fioke 2.deo
Politika, Kulturni dodatak, subota 6. jun 2020. Kad je pop upitao oca: „Šjor Ante, koje ćemo ime dati?”, odgovorio je: „Siniša prvo, a onda Nikola i Momčilo.” Pop je rekao da ne može. „Kako ne može?” „Momčilo i Siniša nisu naša imena...” Da se kasnije na medijskoj sceni Jugoslavije nije pojavio sin, scenarista Siniša Pavić, taj neobičan čovek Ante Pavić s idejom Jugoslovena nestao bi s istorijske scene |
 |
Istorija iz fioke 3.deo
Politika, Kulturni dodatak, subota 4. jul 2020. Lepa Jelena iz Livna, Antina |
 |
Bojni brod na grudima
Politika, Kulturni dodatak, subota 21. novembar 2020. U dnevniku koji je vodio kao mornar u zarobljeništvu 1918. godine Ante Pavić, otac scenariste Siniše Pavića i inženjera Damira Pavića, piše da 50 kruna šalje Odboru za srpsko-hrvatsku siročad |
 |
"Istorija iz fioke" Damira Pavića
Ovaj tekst objavljen je u rubrici "Među nama", Politika, 25. 11. 2020. |
|
|
Srebrni novac u jabuci Tekst Dragoslava Simića pod originalnim naslovom ADVOKAT GRISOGONO I PAVIĆI U BEOGRADU 1941. PISMO U ZAGREB Politika, Kulturni dodatak, subota 22. maj 2021. Ime mu je Prvislav Grisogono /1879 ~ 1969/ advokat iz Sinja. Bio je pre drugog svetskog rata član Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića. U vreme Kraljevine Jugoslavije bio je poslanik u Čehoslovačkoj od 1932. do 1936. Inače je bio izrazito jugoslovenskog opredeljenja. Stanovao je u Beogradu na uglu ulica Vlajkovićeve i Kosovske. U toku okupacije Jugoslavije živeo je u Beogradu. U stanu Ante Pavića kucao je pismo Milu Budaku Pavelićevom doglavniku. Otpremio je pismo u Zagreb preko Zemuna 13. jula 1941. |
From: Branimir ....
Sent: Saturday, November 02, 2019 12:53 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: Damir Pavić
Poštovanje... Pišem iz Sinja... vidim da imate bogate arhive i biografije bogatih zanimljivostima... pošto me zanima povijest prvog svjetskog rata na području Cetinske tj. Sinjske krajine, o čemu se vrlo malo zna, zanima me dali imate još slika dnevnika koji je pisao Pavićev otac i fotografija dok mu je otac bio za vrijeme rata... takav materijal je od velike važnosti i bogat poviješću... nadam se da ćete mi odgovoriti pozitivno... ako možete stupiti u kakav kontakt s gospodinom Pavićem i fotokopirati daj dnevnik bio bi vam iznimno zahvalan.
Do vašeg sajta sam došao slučajno... istraživao sam povijest grada Sinja za vrijeme socijalno demokratske koalicije tj. Radić - Pribičević... tragao sam za slikama Pribičevićeva posjeta u Sinju 1927. godine i naišao sam na Vaš link na googleu... otvorio sam link i naišao na Vas sajt s vrlo zanimljivim podatcima o gospodinu Paviću...
Ja pohađam gimnaziju zadnja godina. Planiram upisati povijest. Za vrijeme slobodnog vremena pišem dopise za časopise za povijest... u suradnji sam sa par povjesničara iz ovog kraja koji proučavaju 1. svjetski rat.
Pročitao sam cijelo tekst na vašoj stranici. Vrlo interesantna priča. Čovjek koji je bio alkarski momak što ipak u ono vrijeme nije mogao biti svatko samo osobe iz imućnijih obitelji. Slastičar i uvjerljivi jugoslaven koji se je preselio u Beograd. Sudionik 1. svjetskog rata... takvu životnu avanturu imaju samo boemi... ... nadam se da ćete mi odgovoriti pozitivno...
Pozdrav iz Sinja
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
