Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Šta je o tekstu iz Politike napisala Olga Manojlović Pintar iz Instituta za savremenu istoriju.
Dragi Dragane,
Tekst je fantastičan. Sjajno ste preneli snagu Grisogonove ličnosti, dramatiku vremena i perfidne pokušaje falsifikovanja istorije. Iskreno čestitam. Kao i u svim svojim tekstovima i intervjuima, mnogo toga ste prikazali iz novog i važnog ugla.
Srdačan pozdrav
Olga Manojlović Pintar
Ime mu je Prvislav Grisogono /1879 ~ 1969/ advokat iz Sinja. Bio je pre drugog svetskog rata član Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića. U vreme Kraljevine Jugoslavije bio je poslanik u Čehoslovačkoj od 1932. do 1936. Inače je bio izrazito jugoslovenskog opredeljenja. Stanovao je u Beogradu na uglu ulica Vlajkovićeve i Kosovske. U toku okupacije Jugoslavije živeo je u Beogradu. U stanu Ante Pavića kucao je pismo Milu Budaku Pavelićevom doglavniku. Otpremio je pismo u Zagreb preko Zemuna 13. jula 1941.
ISTORIJA IZ FIOKE
To Grisogonovo pismo biće predmet ovog teksta koje za našu istoriografiju predstavlja pravo otkriće. Evo zašto.
“Hrvatski bibliografski leksikon” pod imenom Grisogono Prvislav /1879. ~ 1969/, izvod prema podacima u leksikonu objavljenim 2002. godine, za vreme II svetskog rata… " živi povučeno u Beogradu, skuplja obavijesti o prilikama u zemlji i dostavlja ih kraljevskoj vladi u izbjeglištvu. Sačuvano je devet takvih dopisa upućenih od svibnja 1941. do 1943. Iz tog su vremena dvije epizode pobudile najviše zanimanja. Jedna je vezana uz njegov boravak u zatvoru potkraj 1941. i na početku 1942, kamo je dospio, po svemu se čini, kao pripadnik slobodnozidarske lože i pretpostavljeni anglofil. To je iskorišteno da bi se krivotvorilo pismo koje je on navodno u Zemunu 8. II 1942. pisao zagrebačkom nadbiskupu A. Stepincu..."
U leksikonu nema podataka o Grisogonovom pismu Milu Budaku ustaškom ideologu i jednom od osnivača ustaškog pokreta koje on piše iz stana Ante Pavića. Kada se već raščulo po Beogradu za pogrom Srba od strane ustaša u Hrvatskoj 1941. godine, Grisogono piše 13. jula 1941. Budaku:
Izvod iz pisma: "Je li državi Hrvatskoj Vaše koncepcije nužna neugasiva mržnja par miliona Srba, uz simpatiju čitavoga Srpstva i svega kulturnoga sveta za njih, a uz osećaj stida ogromne većine Hrvata, bilo da ti Srbi ostanu iznutra zidova Nezavisne Države Hrvatske, bilo da ih prebacite u susednu državu Srbiju?"
Grisogono će tek videti u Savi kraj Beograda, vezane leševe koje reka donosi iz pravca Jasenovca, ali avgusta iste godine kada se formira logor u Jasenovcu. Takvo svedočenje potvrđuje i književnik Vlada Bunjac u svojoj autobiografskoj knjizi "Svedok sudbine".
Grisogono nastavlja svoje pismo Milu Budaku: „Ubeđen Jugosloven od rane mladosti, ljubeći i verujući u pobedonosni nastup jugoslovenske nacionalne misli… Mogu da shvatim da partikularist Hrvat još nije stigao do toga da su Srbi i Hrvati jedan narod, i da je to sreća za jedne i za druge… Skupa još i sa Slovencima, tek su narodi četiri puta manji od naših suseda na zapadu, a osam puta manji od naših suseda na severu."
Gomilaju se izbeglice iz Hrvatske u Beogradu, prema svedočenju dečaka Bunjca koji samo zahvaljujući slučaju iz Zagreba stiže vozom u Zemun, skriven u draperiji koja pokriva prozor vagona i to kasnije detaljno opisuje u svojoj knjizi.
Grisogono sreće te ljude na ulicama Beograda i nastavlja: „Pišem jer osećam bol i još više stid što ni jedan Hrvat Katolik ne nalazi da digne svoj glas protiv krvavih nepravdi što se nanose Srbima i neizbrisive sramote što se gomila na ime hrvatsko. Pišem Vama jer ste Vi jedno od najodgovornijih lica koja imaju vlast u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Vi se može biti pitate: čemu se taj stari gospodin, u današnjim prilikama, deranžira i usuđuje da Vam upućuje ovo pismo? Praktične svrhe, to je jasno, nema nikakve. Ne obmanjujem se da ću postići ma što. Ne zaboravljam da se izlažem eventualnim većim ili manjim neugodnostima. Ali me je stid kao Hrvata i Katolika da što nitko to učinio nije, kada znam da ogromna većina Hrvata i Katolika, ma kako politički mislili, osećaju u ovoj stvari ... bol i stid."
Dva rođena brata Siniša Pavić scenarista i ing Damir Pavić /1929 ~ 2020/. Sećanja na advokata Prvislava Grisogona.
Damir drži u rukama pismo koje je Grisogono poslao u Zagreb iz Beograda 1941. Snimio Anđelko Vasiljević
Sećanje scenariste Siniše Pavića
"Običaj je u Dalmaciji da deca posećuju prijatelje svojih roditelja, i da im sa jabukom u ruci čestitaju Novu godinu. U tu jabuku bi domaćini utiskivali srebrni novac. 20 dinara, 50 dinara, kako ko. Mi smo kao deca, govori Siniša Pavić, išli da čestitamo Novu godinu Grisogonu koji je bio advokat po zanimanju i prijatelj našeg oca Ante. Ja ga pamtim jer je dolazio u naš stan u Cvijićevoj. On je tu pisao pismo Miletu Budaku. Kucao ga je na mašini. Zašto u našoj kući? Zato što je svaka pisaća mašina kao i radio aparat morala da se prijavi nemačkim vlastima. On to nije hteo, pa je sklonio mašinu kod mog oca za koga je znao da se ne plaši da će Nemci kod nas tražiti pisaću mašinu.. Otac se bavio zanimanjem koje nikakve veze nije imalo sa poslom advokata kojim se bavio Grisogono. Inače pamtim da je otac primio na čuvanje i jedan radio aparat koji je takođe trebalo po naređenju Nemaca prijaviti, od svog prijatelja Dalmatinca koji je živeo u Beogradu. Osim za posedovanje radija i pisaće mašine, za vreme okupacije najstrožije se kažnjavalo držanje oružja u kući. Otac je imao svoj pištolj još od ranije dok smo živeli u Sinju, a sakrio ga je u podrumu ispod uglja. Tako je Grisogono u našem stanu napisao pismo Miletu Budaku, zgrožen ubijanjem Srba u Hrvatskoj. Bilo je to u leto 1941. godine. Kucao ga je kod nas. Znao je da Ante neće biti sumnjiv.”
Siniša Pavić navodi i ovaj podatak koji se poklapa sa podatkom iz “Hrvatskog leksikografskog leksikona”: "Grisogono je kasnije bio uhapšen od strane Nedićevih vlasti i interniran u banjički logor kao eksponirani predratni Jugosloven. Ali, pošto ga Nemci nisu ocenili kao neku opasnost, pušten je posle tri meseca. Ovo znam jer je moj stariji brat Damir sa ćerkom Grisogona nosio njenom ocu pakete dok je Grisogono bio u logoru. Da je išao otac bio bi pod prismotrom. Umesto njega išao je Damir."
O Grisogonu Pavić daje i ove podatke:
"Grisogono je bio na svoj način svojevrstan čovek. Kad je italijanski vojnik stacioniran u Beogradu, antifašista, Pijetro Gasparela koga je naš otac posle jedne racije slučajno upoznao, dolazio u našu kuću, otac je hteo da Grisogona upozna sa Pjetrom. Na pitanje kakvo je raspoloženje italijanskih vojnika u kasarni „Kraljice Marije" u Beogradu koja je bila u blizini našeg stana, u kojoj su Italijani bili smešteni, Pjetro je rekao: „Svi smo mi protiv rata i protiv Nemaca". To je bila 1943. godina, pre kapitulacije Italije. Otac i Grisogono pitali su ga da li bi uneo neke antifašističke letke u kasarnu koje je donosio Grisogono, Italijan kaže može. Uniforme te jedinice imale su široke pantalone sa dubokim džepovima pa je Pjetro nama deci donosio neka njihova sledovanja, a posle je u tim džepovima odnosio letke u kasarnu. Delio ih je prijateljima u koje je bio siguran. Letke je mom ocu davao Grisogono koji je imao dvoje dece: sina i ćerku. Sin je takođe bio advokat koji je u Londonu radio pri Vladi Ivana Šubašića."
Još neki detalji iz biografije
Zanimljivo je da se u Batajnici nalazi ulica dr Prvislava /na tabli piše Pribislava/ Grisogona.
Do njegovog pisma Budaku koje je citirano došao sam slučajno u porodičnoj arhivi ing Damira Pavića /1929 ~ 2020/ starijeg Sinišinog brata u Beogradu početkom 2020. godine koje se nalazilo u hrpi porodičnih fotografija.
Ali veze Ante Pavića i Prvislava Grisogona datiraju još iz 1918. godine, možda i ranije, kada je Pavić kao austrougarski mornar bio zatočen u kotorskoj tvrđavi tokom pobune koja je u istoriji zabeležena kao „Pobuna mornara u Boki Kotorskoj". Već tada iako samo sa osnovnom školom, Pavić se u zatvoru „zarazio jugoslovenskom idejom". U dnevniku koji je Pavić vodio, po negde se potpisivao i ćirilicom, nalazi se i ovaj podatak: „Danas 4-VII. /1918./ poslao sam preporučeno pismo na gosp. Grizogona, impostiro mi ga je Grubić! Dao sam 50 kr. da ih pošalje poštom na Dr Prvislava Grizogona, Sinj, koji su namjenjeni na „Odbor za srpsko - hrvatsku siročad" prigodom Narodnog blagdana, a meni su bili poklonjeni od ranije. Tvrđava San Đovani” u kojoj je bio mornar Pavić u zatvoru.
Još neki detalji iz biografije Grisogona: Pre I svetskog rata sarađuje i u Savremeniku i Novom listu. Potom je advokat u Imotskom i Sinju. Za vreme boravka u Sinju na njegov podsticaj podignuta je 1910. nova zgrada sokolskog doma i uspostavlja veze s Mladom Bosnom.
U autobiografiji Bogdana Radice /1904 ~ 1993/, hrvatskog istoričara i diplomate “Živjeti-nedoživjeti” u tomu 2. nalazi se nekoliko stranica na kojima se pominje Grisogono. Posle oslobođenja 1945. godine, Radica sreće Grisogona u Beogradu na Terazijama "ostarelog i u otrcanom odelu". Ante Trubmić ga je kritikovao "zato što služi Beogradu". Grisogono kaže Radici da se sprema da se vrati u Split. Ljuti se na sina koji radi u Londonu pri Vladi Ivana Šubašića.
“Rastali smo se na Terazijama, gdje se sreta cio bivši Beograd, sva jučerašnja čaršija. U nizu još uvijek živih, koji sliče na mrtve figure ili aveti, ... “
Nešto kasnije, emigrirao je Grisogono u London. Umro je u Parizu 1969. godine.
Ceo tekst u knjizi „I glasom se piše istorija“ čiji rukopis čeka izdavača.
Postavljeno: maj 2021.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
