Nenad Ristić

Nenad Ristić je napisao odličnu knjigu „Zum u čelo“ koja je 2005. godine nepravedno štampana u samo 3oo primeraka. Izdavač RTS. Ovaj novinar, urednik i direktor RTS, opisao je na duhovit način, bez ljutnje, dokumentarno, ljude sa kojima je u rasponu od 4o godina sarađivao. Načinom pisanja podsetio me je na slavnog Čeha Kunderu. Očevidno, reč je o Ristiću talentovanom piscu.

Možete se upitati kakve ja veze imam sa Nenadom Ristićem kada ga ovako hvalim?! I da odmah odgovorim: nikakve.

Upoznali smo se davno na slavi kod zajedničkog kolege Petra Žebeljana, 2001. potpisao mi je putni nalog za Nemačku, a 1995. sreo me je na ulici i pitao kako je u Australiji u kojoj sam boravio zahvaljujuči čika Benku. Vidi
On se spremao u Sidnej kod ćerke. I to je celo naše poznanstvo. Jednostavno nisam pripadao tom svetu povlašćenih, nisam pozivan, a nisam imao ni želju da stanem u red pred „nečiju kancelariju“ da bih pio viski sa glavnim urednicima i direktorima koji bi me nagradili stanom, visokom platom, putnim nalogom bez ograničenja.

I sve bi verovatno prošlo na prisećanjima o prohujalim vremenima, da se, iznenada, prilikom pretresanja kućne biblioteke, 2009, nije pojavila Nešina knjiga koju dotle nisam pročitao. U njoj je opisan sistem jednopartijske televizije i jednopartijske države u kojoj moćni pojedinci u sprezi sa čelnim ljudima srpske i jugoslovenske političke vrhuške decenijama kroje programsku politiku medija i sudbinu novinara koji tu rade.

Čitajući je, sa zanimanjem sam primetio kako sam sve opisane ljude i događaje poznavao, ali da moja biografija nikakve veze nema sa svim tim karijeristima i dodvoračima čija su imena u knjizi pomenuta. Ristić ne negira učešće u toj politici ni to da se njegova karijera prepliće sa životom medija na kome je radio. Ali trajna vrednost „Zuma u čelo“ ogleda se u tome što čitaocu omogučava da stvori sliku o paralelnom životu novinara, ličnom i javnom, i da sam sebi postavi pitanje: gde sam ja bio tada, na čiju sam se stranu svrstavao u vremenima koja su „pojeli skakavci“.

Slušaj - prvi deo:    

Slušaj - drugi deo:  

postavljeno: novembar 2009.