Po izboru urednika sajta Dragoslava Simića

Kulturno nasleđe u web prezentacijama diplomatskih predstavništava Srbije

dr Suzana Polić Radovanović
Centralni institut za konzervaciju, Terazije 26, Beograd

Apstrakt:

Diplomatija i kultura povezane su specifičnim vezama koje stvaraju mogućnost da se pitanje zaštite srpske kulturne baštine u inostranstvu rešava u skladu sa savremenom multidisciplinarnom praksom. Nove tehnologije u tom procesu mogu da pomognu da se proces zaštite spomenika kulture dinamizuje i aktuelizuje na nov način. U radu je prikazana komparativna analiza web prezentacija diplomatskih predstavništava Srbije, sa aspekta uloge u promociji i zaštiti srpske baštine u inostranstvu.

Ključne reči: kulturno nasleđe, diplomatska predstavništva, web prezentacije

Imajući u vidu da je kulturno nasleđe osnova od koje polazi svaka savremena diplomatija u stvaranju uticaja u domenu “meke moći”, jedan od osnovnih ciljeva istraživanja bio je da se utvrdi u kojoj meri i na koji način srpska diplomatija koristi kulturno nasleđe i moderne tehnologije za ostvarivanje svojih ciljeva. Drugi aspekt istraživanja odnosio se na utvrđivanje slabih tačaka koncepata web prezentacija naših diplomatskih predstavništava, u cilju formulisanja sugestija o modusima saradnje diplomatije i sektora zaštite kulturnog nasleđa, radi ostvarivanja nacionalnih ciljeva u oba domena.

Reč je dakle, o interaktivnom odnosu koji čini savremenu međunarodnu praksu, u kojoj se relacije diplomatije i oblasti kulturne baštine ne iscrpljuju postizanjem da se na listu svetske baštine uvrste naša kulturna dobra, već se očekuje da diplomatija od ovog sektora društvenog delovanja dobije povratnu reakciju kao pomoć u osnaživanju diplomatskih napora. Ovde se misli na stanovište da “univerzalnost kulture u pojedinoj državi i njenu sposobnost stvaranja institucija koje upravljaju raznim područjima na međunarodnoj sceni, predstavljaju ključne izvore moći”, te da “ako država uspe da svoju moć učini legitimnom u očima drugih, njene želje naići će na manji otpor”. [1]

Zbog prirode delatnosti kakva je diplomatija, istraživanje web prezentacija diplomatskih predstavništava projektovano je sa spremnošću na traganje za sofisticiranim, inteligentno inkorporiranim vizuelnim i pisanim sadržajima koji na estetizovan i ovom vremenu primeren način, govore o identitetu naroda i zemlje u koju korisnik ulazi elektronskim putem. Očekivalo se da će biti izazovno istraživanje umeća kreatora ovih prezentacija, da korisnika privuku da upozna i razume Srbiju, da bi bio u stanju da prihvati poruke koje naša diplomatija ima za cilj da afirmiše. Umesto svega toga, susreli smo se sa poražavajućom situacijom.

Već na prvom koraku, na osnovu pregleda naših web prezentacija, moglo se utvrditi da mnoga srpska diplomatska predstavništva ne smatraju važnim da imaju web sajt čak i kada zemlja domaćin ima veoma ambicioznu prezentaciju svoje ambasade u našoj zemlji. Zato smo povećali uzorak istraživanja uključujući i konzularna predstavništva.

Komparativna analiza web prezentacija ambasada u Srbiji, te njihovih prezentacija u drugim zemljama, ukazala je da je web sajt svakako jedno od aktuelnih sredstava diplomatije namenjeno različitim ciljnim grupama. Očigledno je da se web prezentacija DKP ne smatra obavezom u svim zemljama, a kada je ona ipak prisutna, različite su ambicije prezentacija, u skladu sa ciljevima zemlje, te dostupnošću drugih medija. Ipak, zanimljivo je da jedna od medijski najsnažnijih zemalja, SAD, uz sve druge mogućnosti, pokazuje da smatra web prezentaciju veoma važnom za realizaciju projektovanog uticaja. S tim u vezi, imajući u vidu trenutne probleme sa kojima se susreće naša diplomatija, nametnulo se i pitanje, da li je za zemlju naših problema, naše snage i naših dometa u međunarodnom okruženju, luksuz ne biti prisutan u elektronskom prostoru, te ne koristiti potencijal kulturne baštine za mogućnost da budemo vidljiviji i razumljiviji?

Promene koje nismo uočili

Trebalo bi se dakle vratiti osnovnom pitanju: da li su naši diplomatski predstavnici uočili barem tri pravca značajnih promena u prvoj deceniji ovog veka: u shvatanju kulturne diplomatije, u razumevanju uloge novih tehnologija u diplomatiji, kao i u redefinisanju samog pojma kulture i značaja kulturnog nasleđa savremenog doba? Naša istraživanja web prezentacija srpskih DKP pokazuju da nisu razumeli ove procese, a da tim nerazumevanjem nanose štetu zemlji i podrivaju napore diplomatije koju predstavljaju.

U periodu između 2003. i 2007. godine, može se uočiti tendencija da se od ciljeva kulturne diplomatije formulisanih kao “postizanje uzajamnog razumevanja” krenulo ka cilju ostvarivanja “meke moći” kao supstitucije “tvrdoj moći”. Dogodio se kraj klasičnih pogleda na kulturnu diplomatiju, zatim priznanje veće efikasnosti diplomatskog delovanja preko kulture u odnosu na “tvrdu moć”, do priznanja da su propaganda i marketing potpuno beskorisne i zastarele diplomateske strategije, te se ušlo u intenzivne promene u korišćenju kulturnih sadržaja u postizanju diplomatskih ciljeva.

Tabela 1. Kratka evolucija kulturne diplomatije, od klasičnog pristupa do radikalnih promena

2003	Cummings [2]	„...Kulturna diplomatija ima za svrhu razmene ideja, informacija, vrednosti, sistema, tradicije, verovanja, kao i drugih aspekata kulture, sa ciljem podsticanja uzajamnog razumevanja...“
2004	Nie [3]	„...Sposobnost ubeđivanja putem kulture se smatra efikasnijom moći od takozvane "tvrde moći “ ...“
2006	Melissen [4]	„...Propaganda i marketinški orijentisane aktivnosti su se pokazale beskorisnim i zastarelim diplomatskim strategijama u novom globalnom okruženju...“
2007	Bound [5] et al.	„...Kulturna diplomatija prolazi period intenzivne promene...“

Uticaj novih tehnologija na diplomatiju predstavlja drugu, ali jednako važnu promenu. Prema izveštajima UN, broj korisnika Interneta u 2011. godini će premašiti 2 milijarde, što će praktično značiti da će on line pretraživanje biti dostupno gotovo trećini svetske populacije. [6]
Imajući u vidu da tehnologije pružaju fleksibilna, univerzalno prihvatljiva sredstva za približavanje zemalja u kojima su diplomatski odnosi napeti ili ne postoje, treba razumeti da specifičan spoj novih tehnologija i kulturnog nasleđa u diplomatskim ciljevima treba postaviti na nov način. O promenjenim uslovima kretanja diplomatije, te razvoju inovativnih strategija u kulturnoj diplomatiji, pisali su mnogi autori, među kojima se izdvajaju Melissen i Bound sa saradnicima. Ovde navodimo dva indikativna mišljenja iz 2006. i 2007. godine, o intenzivnim promenama u pristupu diplomatije ciljnim grupama.

Tabela 2. Diplomatija u kretanju ka inostranoj publici

2006	Melissen [7]	„...Uzbudljive, nove mogućnosti novih medija, transformisale su uslove kretanja diplomatije ka angažovanju u radu sa inostranom publikom na nov način...“
2004	Bound [8] et al.	„...Nove tehnologije postaju osnov za inovativne strategije a online alat treba da odražava čitav spektar mogućih doprinosa kulturne diplomatije...“

Uvid u web prezentacije srpskih DKP pokazuje da je njihovim kreatorima očigledno sasvim promaklo da značajne promene u oblasti kulture, uočene već početkom poslednje decenije XX veka, snažno utiču na sferu diplomatije. U uslovima ekspanzije informacionih i drugih tehnologija i kapitala, došlo je do gubitka autonomije kulture kao discipline, te njene infiltracije u sve druge oblasti delovanja i života. [9] Otuda i kultura diplomatije.

Velike promene deceniju unazad događaju se i u sferi odnosa diplomatije prema zaštiti kulturnog nasleđa, kojem se više ne pristupa kao finansijski opterećujućem skupu spomenika u čiju zaštitu treba uložiti značajna sredstva, koja se tek delimično mogu vratiti inkorporiranjem u turističku ponudu. Mnoge ekonomije značajno zarađuju na kulturnoj baštini, zahvaljujući afirmaciji baštine kao svedočanstva ljudskog iskustva. [10] U fokusu istraživača pitanje kulturne baštine je u stvari pitanje budućnosti tog kolektivnog iskustva, koje time prestaje da bude mrtvo svedočanstvo prošlih vremena i postaje živi kapital i lična karta diplomatije, merilo samosvojnosti i kredibiliteta jednog naroda u uslovima globalnih pomeranja značenja suvereniteta, sa geografskih granica, na granice nacionalnih identiteta. Tome je posvećena i nova naučna disciplina - heritologija.

Očigledno je da je preduslov za stvaranje uticaja kulturne diplomatije, razumevanje promena koje su nastale u samoj oblasti diplomatije, u sferi informacionih tehnologija, oblasti kulture, te posebno, zaštite kulturne baštine. Kada se razumeju ove promene nije teško zaključiti da su prezentacije naših DKP uglavnom sadržinski i vizuelno neprimerene vremenu i prostoru u kojem su kreirane, te da ne odražavaju na adekvatan način interese naše diplomatije i kulture. O interaktivnom pristupu zaštiti naše baštine i diplomatije, nema ni govora.

Kako razumeti mehanizme duha vremena u kojem kultura više nije ukras i protokolarni deo diplomatskog života, već složena pojava koja pokreće značajne promene u odnosima međunarodne zajednice prema narodima i državama? Za razumevanje novih konstelacija i tendencija neophodno je imati multidisciplinarne timove savremeno obrazovanih ljudi koji razumeju mogućnosti korišćenja tehnologija, odnos ovih tehnologija prema kulturi i diplomatiji, kao i politički, istorijski i diplomatski kontekst u kojem treba pametno koristiti tehnologije radi afirmisanja naših komparativnih prednosti baziranih na kulturnom nasleđu.

Problem dometa aktuelnih diplomatskih napora u vezi nezavisnosti proglašene na teritoriji Kosova i Metohije, od strane takozvane Republike Kosovo, pokazuje koliko je teško napraviti diplomatski uspeh kada se diplomatija ne bazira na jasnoj slici o savremenoj ulozi kulturnog nasleđa u diplomatiji. Imajući u vidu koliko su na našim prostorima neshvaćene sve promene o kojima je ovde bilo reči, moglo se očekivati da će srpska diplomatija uprkos ogromnim naporima, imati probleme da dobije podršku u afirmaciji ciljeva koje je projektovala. I ne samo da srpsko kulturno nasleđe nije adekvatno inkorporirano u argumentaciju o problemu Kosova i Metohije, već se dogodilo da se od strane međunarodnih poslenika pojavi inicijativa da se naše nasleđe na Kosovu i Metohiji imenuje kao nasleđe Kosova.

Web kao projekat koji sugeriše društveni interes

Ulazak na web prezentaciju jednog DKP je ulazak u elektronski prostor ambasade i susret sa njenim diplomatama elektronskim putem. Analize sadržaja web prezentacija vodećih zemalja u svetu pokazuju, da savremenog korisnika koji ulazi na sajt jednog DKP, zanima kako se diplomate odnose prema sredini u koju su došli, odnosno, kakvi su gestovi dobre volje i prijateljstva, načinjeni prema zemlji sa kojom žele da uspostave dobre odnose. Ne očekuje se da ambasade promoviše sopstvene sunarodnike, ukoliko njihovo delo nema univerzalni karakter koji se smatra doprinosom celoj ljudskoj zajednici, jer za promociju drugih ličnosti postoje adekvatnije adrese. Najmanje se smatra primerenim da sajt ambasade služi promociji amaterskih ostvarenja pripadnika dijaspore.

Pogled u sadržaje srpskih DKP govori da se radi baš onako kako ne treba. Anahrone sadržaje web prezentacija obično prate i neumesne vizuelizacije. Spektar neinventivnih modela nije širok: od prezentacije koja ima formu i sadržaj oglasne table, preko prezentacija koje pokušavaju da liče na sajtove informativnih agencija, do stereotipnih formi koje se najbolje mogu opisati rečju otaljavanje. Zaboravlja se da korisniku mora odmah da bude jasno da se našao na sajtu ambasade, a ne na sajtu koncertne [11] ili turističke agencije [12], privrednog ili sportskog društva, lokal-patriotske organizacije ili nacionalnog kluba, kako najčešće izgledaju prezentacije srpskih ambasada. U tom odsustvu razumevanja prave mere, primerenosti sadržaja i adekvatnosti forme, gubi se ono što je primarni zadatak: zainteresovati korisnika da razume naše državne ciljeve. O sofisticiranosti sadržaja i forme nema ni govora. Nameće se pitanje, zašto je toliko teško angažovati mlade kreativne ljude koji su međunarodno priznati u svetu dizajna, da naprave kvalitetan model srpskog web sajta za DKP?

Konfuzija sadržaja i vizuelizacije: naslovna strana sajta ambasade Srbije u Japanu, kao prezentacija turističke agencije; Sajt srpskog konzulata u Rijeci, kao reklama za hrvatsko primorje i brendove Bambi i Pionir

Web prezentacija ambasade Srbije u Velikoj Britaniji kao sajt koncertne agencije

Pogled na web prezentacije inostranih ambasada u Beogradu pokazuje razumevanje nove kulturne diplomatije. Opet nam je školski primer ambasada SAD, zbog spomenute činjenice o zemlji najsnažnije medijske industrije na svetu: ambasadorka Meri Vorlik prezentuje se sa volonterima na Kalemegdanu gde farba klupe u akciji "Naš Beograd" i druži se sa decom iz marginalizovanih grupa. Njen proaktivni imidž prikazuju fotogrfije gde u poseti Smederevu Vorlik otvara Uslužni centar za građane, koji će poboljšati kvalitet i transparentnost gradske službe u servisiranju građana Smedereva, a čiju izgradnju je finansirao USAID. Na web prezentaciji vidimo i ambasadorku kako u svojoj rezidenciiji daje prostor srpskim umetnicima da u okviru izložbe iz ciklusa „Umetnost u ambasadama“ izlože svoje radove.

Naravno, razumemo kontekst, meru i vrstu uticaja koji ostvaruju ove akcije, ali komparativni pogled pokazuje koliko anahrono deluju sajtovi na kojima naše diplomate prikazuju imidž diplomatskog predstavnika salonskog profila, kojeg na sajtu najčešće vidimo kao domaćina prijema povodom dana državnosti, ili protokolarno, prilikom predaje akreditiva. U nekoj zadnjoj liniji prioriteta vidi se poneka fotografija kako naše diplomate polažu vence na vojnička groblja, a svakako se smatraju značajniji prizori sa koktela prilikom gostovanja srpskih umetnika koji su iz komercijalnih razloga prisutni u zemljama gde je naša dijaspora velika. Nema prisutne ideje kod naših diplomata da je potrebno da pokažu šta su učinili za zemlju domaćina, odnosno za publiku ka kojoj treba da se kreće diplomatija. Oni ne razumeju da više nije reč o diplomatama koji treba da pokažu etikeciju, već o kulturi diplomatije koja ima misiju da ostvari snažan uticaj i komunikaciju.

Vesti na sajtu ambasade SAD u Beogradu: Ambasadorka Meri Vorlik pridružila se grupi od oko 150 volontera akcije "Naš Beograd" u farbanju klupa na Kalemegdanu i druženju sa decom iz marginalizovanih grupa. [13]

Srpski ambasador dr Dejan Popović na naslovnoj strani sajta ambasade Srbije u Velikoj Britaniji

Uočavajući kontrast duhu vremena, koji odražavaju web sajtovi naših ambasada, uviđajući problem semantike i konteksta fotografija koje se mogu videti na našim sajtovima, pokazali smo desetini web stručnjaka, dizajnera i analitičara fotografiju sa web prezentacije srpske ambasade u Nemačkoj, a da im nije rečeno da je reč o fotografiji koja pripada sajtu ambasade. Poražavajući je rezultat da niko nije mogao da dešifruje značenje i kontekst ovakve fotografije. Pitanje je, kako onda mogu da je tumače korisnici sajta, te na koji način ona pomaže ostvarenju naših diplomatskih napora?

Enigma konteksta: gledanje fudbalske utakmice SRN – Srbija u sedištu „Dojče Telekoma“ u Berlinu [14]
(fotografija sa sajta ambasade Srbije u Nemačkoj)

Fudbal je svakako omiljena tema i na sajtu ambasade Srbije u Južnoj Africi, gde kreatori prezentacije pokazuju listu državnih prioriteta: četiri najvažnija linka za razumevanje Srbije vode u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Turističku organizaciju Srbije, Turističku organizaciju Beograda i Fudbalski savez Srbije. Muzeji i institucije kulture, ne postoje u sferi interesa diplomata.

Linkovi na sajtu ambasade Srbije u Južnoj Africi.

Gde je kulturno nasleđe u web prezentacijama srpskih DKP? Sigurno ne može biti u kič prezentacijama koje se skrivaju iza upotrebe srpskih manastira na turističkim stranama naših ambasada. Naše nasleđe je u sistemu vrednosti, u filozofiji sa kojom pristupamo vrednostima tih spomenika kulture, u kontekstu u koji ih stavljamo, u posvećenosti i ozbiljnosti nastojanja da svet razume šta se zapravo događa kao posledica proglašenja nezavisnosti na jednom delu naše teritorije. Da bi to svet razumeo, neophodnio je da pre toga naša diplomatija pokaže da razume šta je to kulturno nasleđe. Kako naša diplomatija pokazuje da li razume šta je to kulturno nasleđe?

Potvrda teze koju je izneo Melissen 2006. godine [15], da je propaganda zastarela diplomatska strategija u novom globalnom okruženju, dogodila se nedavno u Srbiji, gde je realizovan projekat obnove Tašmajdanskog parka u Beogradu, koji je finansiran od strane Azerbejdžana. Svečano otvaranje izvedeno je u stilu diplomatije prošlog veka: predsednici Srbije i Azerbejdžana, Boris Tadić i Ilham Alijev, otkrili su spomenike Hajdaru Alijevu i Miloradu Paviću. Ne ulazeći na ovom mestu u kritičku analizu projekta u njegovom prostornom i umetničkom aspektu, i ne upuštajući se u analizu političkih pozadina negativnog odijuma koji je ovaj događaj izazvao u Srbiji, ovde navodimo jedno indikativno mišljenje o nesumnjivo velikodušnoj odluci vlade Azerbejdžana da obnovi Tašmajdanski park, izrečeno od strane direktora Azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa, Kenana Alijeva:

“U Azerbejdžanu se već šalimo, pa kažemo da bilo koja zemlja kojoj je potrebna nafta ili gas, samo treba da nazove neku ulicu po Hajderu Alijevu, podigne mu spomenik ili nazove neki park po njemu i dobiće tražene resurse. Dakle, ovo je definitivno propagandni potez kako azerbejdžanske, tako i srbijanske vlade" [16].

Da se sve moglo i drugačije, na primer sofisticirano, bez gorkog ukusa propagande, govore događaji iz Slovenije. Alijev je položio cveće na spomenik azerbejdžanskom nacionalnom heroju Mehdi Husejnzadeju u Šempasu, podignut 2007. godine, te otkrio spomen – ploču i otvorio memorijalni muzej. Održan je azerbajdžansko-slovenski poslovni forum gde su potpisani bilateralni sporazumi o međusobnoj saradnji koja je u usponu od 2003. godine. Nije dakle došlo do dramatične promene konteksta kulturnog nasleđa slovenačkog glavnog grada, a Azerbejdžan je ipak pokazao tragove svoje kulture u Sloveniji. Verovatno je da bi u skladu sa rečima Kenana Alijeva, Azerbejdžan i u centru Ljubljane napravio dramatične promene konteksta slovenačkog nasleđa, da neko merodavan nije objasnio da to nije u duhu slovenačke tradicije. A nema tog gosta koji će želeti da povredi tradiciju (nacionalni identitet) domaćina. Drugačije rečeno, ključne reči savremenog sveta su kulturno nasleđe i kulturni identitet, kao reči koje kulturno postavljaju granice svemu što preti da naruši samosvojnost i ponos jedne nacije. U tome je i razlika u pristupu Azerbejdžana Srbiji i Sloveniji.

Događaj u Beogradu predstavlja mikrosliku razumevanja kulturnog identiteta u našoj diplomatiji. U ravni samopoštovanja i odnosa prema identitetu on šalje istu poruku kao fotografija sa sajta naše ambasade u Nemačkoj na kojoj posmatamo kako službenici „Dojče telekoma“ zavaljeni u fotelje gledaju fudbalsku utakmicu, jer to smatramo tako značajnim za prezentaciju našeg identiteta i kulture. Poruka je ista, samo su teme i događaji različiti. Veliki i dubok problem razumevanja konteksta, nacionalnog identiteta i kulture čita se na gotovo svakom sajtu naših DKP.

Web prezentacije srpskih ambasada i konzulata pokazuju da ne postoji koncept i vizija kako ove prezentacije treba da predstave našu zemlju i kulturno nasleđe. Prezentacije odražavaju atmosferu smisaone i kontekstualne konfuzije vizuelnih i drugih poruka koje emituju, trapavosti u izrazu, a u pojedinim slučajevima, prikazano neznanje i neukus deluju kao intencionalna destrukcija. Kako tumačiti web prezentaciju srpskog konzulata u Temišvaru, gde se na popisu značajnih manifestacija koje svakako treba posetiti u Srbiji, kultura našla u kontekstu Specijalizovane izložbe pogrebne opreme, Kobasicijade, Večeri baksuza, ugursuza i namćora, te Hajke na vukove?

Kako nas vide drugi kada otvaraju ovakve sajtove?

Slika 7. Izbor manifestacija u Srbiji na sajtu srpskog konzulata u Temišvaru.

Analizom sadržaja sajtova svih ambasada u Beogradu, te tekstova koji ukazuju na pojedinačna, kolektivna, nezvanična i zvanično izrečena mišljenja o tome kako nas drugi vide, ovde izdvajamo mišljenje prof. dr Gabrijele Šubert, čiji tekst otvara naslovnu stranicu web prezentacije “Deutsche Botschaft Belgrad” – ambasade Nemačke u Beogradu. Na ovoj strani prof. Šubert potpisuje tekst “Srbi i Nemci: da li ste znali?” koji se odnosi na istoriju diplomatskih odnosa dva naroda koja traje 820 godina. Međutim, ovde navodimo citat iz teksta koji je februara 2009. godine, prof. Šubert objavila u časopisu “Zenit”, pod nazivom “Zaborav i potiskivanje”. [17]

“...Odnos Zapadne i Istočne Evrope je odnos zaborava, neshvatanja, a neretko i podcenjivanja. Ovo poslednje se naročito odnosi na Balkan, na “tamno mesto” Evrope i Zapada u celini. Balkan i “balkanizacija” su imena označitelji sveg zla, ratova, podela, zločina, koje Evropa odbija da svrsta u krug svoje odgovornosti i razumevanja. Temeljno neshvatanje kulture i načina života ovih prostora, izvor je svih nesporazuma “Ujedinjene Evrope” i njenog “potisnutog nesvesnog” – Balkana…”.

U tom kontekstu, istraživanje web prezentacija srpskih DKP pokazalo je da ovom nerazumevanju naše kulture doprinosimo sopstvenim neznanjem i neodgovornošću. Imajući u vidu da zaštita kulturne baštine počiva na naučnim istraživanjima u okviru brojnih naučnih disciplina, te da se neznanje o baštini i svako nečinjenje u cilju njene zaštite, smatra faktorom rizika za nasleđe [ 18], pokazalo se da bi bilo neophodno da se diplomatski predstavnici edukuju u oblasti zaštite baštine, kako bi razumeli da je ignorisanje nasleđa ili njegova upotreba u neprimerenom kontekstu, društveno neodgovorno i protivno javnom i nacionalnom interesu. U tom smislu, tragove prisustva naših stvaralaca ili heroja i stradalnika u zemljama širom sveta, neophodno je učiniti vidljivijim, u odgovarajućem kontekstu, da bi svet razumeo da poštovanjem svog nasleđa poštujemo identitet našeg naroda. A kada postoji prava mera samopoštovanja, onda nas ni drugi neće podceniti.

Svaki od web sajtova srpskih DKP može biti predmet detaljne fenomenološke analize koja bi u najvećem broju pokazala meru štete koju samim svojim postojanjem u elektronskom prostoru čine srpskoj diplomatiji i kulturi. Ovakve analize nisu bile cilj ovog istraživanja, ali bi trebalo da budu cilj analiza nadležnih instanci.

Teorijska i praktična istraživanja pokazala su da je svest o „mekoj moći“ izražena u velikom broju zemalja, da postoje relevantna istraživanja koja se veoma kritički izražavaju prema nerazumevanju duha vremena u pojedinim vladama, što ukazuje na činjenicu da je zaista neophodno da diplomatski predstavnici imaju znanja u oblasti novih tehnologija koja im omogućavaju da razumeju njihovu upotrebnu vrednost u diplomatiji. Pokazalo se neophodnim i da diplomate osim političke korektnosti imaju i obrazovanje i svest o neophodnosti permanentnog učenja zbog činjenice da duhu vremena pripada i ubrzani razvoj novih nauka koje otvaraju nove pravce kretanja diplomatije, kao što to upravo čini i heritologija.

Zaključak

Istraživanje posvećeno kulturnom nasleđu na web prezentacijama srpskih DKP pokazalo je da je naša baština prezentovana u neadekvatnom kontekstu, na način koji u velikoj meri šteti naporima zemlje i njene diplomatije.

Savremena diplomatija prerasla je nivo marketinga i propagande, pa je u poslovima javne prezentacije neophodno stvarati multidisciplinarne timove koje čine eksperti iz kreativnog i naučnog sektora, koji su u stanju da interese sopstvene zemlje sadržajno uobliče i transponuju u forme prilagođene duhu vremena, u skladu sa nacionalnim identitetom, na način koji će omogućiti da baština bude zaštićena, a diplomatija razumljiva i podržana. U veku vizuelnosti, sadržaju se mora dati i kvalitet estetskog.

Srbija ima međunarodno priznate eksperte koji bi mogli da poprave sliku Srbije u web prezentacijama naših DKP, kao i drugim medijima, da pomognu da se srpsko nasleđe na odgovarajući način inkorporira u diplomatsku sliku i pomogne našim interesima. To zahteva promenu odnosa i prema srpskim spomenicima kulture u zemlji i inostranstvu, iskrenu brigu za spomenike koji predstavljaju mesta kolektivne identifikacije i veliki rad da se stanje baštine dovede u red. Međunarodna praksa pokazuje da je odnos prema baštini odnos prema sopstvenom identitetu, bez kojeg ne može biti ni jake diplomatije.

Literatura:

Bound, K., Briggs, R., Holden, J. & Jones, S. (2007) CulturalDiplomacy, Demos, London

Cummings, M.C.J. (2003) "Cultural Diplomacy and the United States Government: A Survey",Center for Arts and Culture, vol. 1. 2003

Grabež, N., Mertinović I., Borović R., http://www.slobodnaevropa.org/content/spomenik_diktatoru_u_centru_beograda_s/24228326.html, jun 2011.

Jameson, F. (1991), Postmodernism, or, The Cultural Logic of Late Capitalism, Durham, NC: Duke University Press

Melissen, J. (2006) The New Public Diplomacy: Between Theory and Practice, Palgrave, UK-USA

Nye, J.S. (2004), Soft Power: The Means to Success in World Politics, Public Affairs, New York

Polić-Radovanović, S. (2011), Multidisciplinarna konvergencija informatičkih i heritoloških nauka. INFOTEH

Popović – Živančević, M. (2006), Koncept integrativne zaštite baštine sa posebnim osvrtom na muzejsku građu. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu

Šola, T., (2009) http://crosbi.znanstvenici.hr/prikazi-rad?chset=ASCII&lang=EN&rad=186609

Šubert, G. (2009), Zaborav i potiskivanje, Zenit br. 10, str.38-42

http://berlin.mfa.gov.rs/, april 2011.

www.serbianembassy.org.uk, april 2011.

http://www.serbianembassy.jp/, april 2011.

http://serbian.serbia.usembassy.gov/, april 2011.

http://berlin.mfa.gov.rs/, april 2011.

CULTURAL HERITAGE AND WEB PRESENTATIONS OF SERBIAN DIPLOMATIC MISSIONS

Suzana Polic Radovanovic Central Institute for Conservation, Terazije 26, Belgrade

Abstract:

Diplomacy and culture are linked by specific connections, that create the possibility that the issue of protection of Serbian cultural heritage shall be solved in accordance with modern multi-disciplinary practices. New technologies can help to be actualizes a new way of introduction of new methods to protection of cultural monument . This paper presents a comparative analysis of the web sites of diplomatic missions of Serbia, in terms of roles in the promotion and protection of Serbian heritage abroad.

Keywords: cultural heritage, diplomatic missions, Web Sites, Serbian diplomatic missions

[1] Nye, 2004

[2] Cummings, M.C.J., 2003

[3] Nye, J.S., 2004

[4] Melissen, J., 2006

[5] Bound, K., Briggs, R., Holden J.&Jones, S. , 2007

[6] Polić-Radovanović, S., 2011

[7] Melissen, J., 2006

[8] Bound, K., Briggs, R., Holden J.&Jones, S. , 2007

[9] Jameson, F., 1991.

[10] Šola, T., 2004.

[11] www.serbianembassy.org.uk