Po izboru urednika sajta Dragoslava Simića

Medvedi rumunski, pare i putevi – evropski

Milan Petrović, dopisnik iz Bukurešta

Komika ili čudna finansijska zbilja - EU finansira izgradnju jednog rumunskog autoputa, ali odbija da plati prokopavanje podzemnih medveđih prolaza ispod njega

BUKUREŠT – Desilo se ovo. Septembra meseca trebalo je da otpočne realizacija projekta jedne rumunske deonice velikog evropskog autoputa (Koridor IV) koji će povezivati nemački Drezden sa Istanbulom. Izgradnju te deonice između rumunskih gradova Lugož i Deva (37 km) finasirala bi EU. Sve je bilo uglavljeno lepo i krasno. Ali iznenada iz Brisla stiže „befel“ da se realizacija projekta obustavlja. Brisel je, navodno, uvažio žalbu jedne rumunske nevladine organizacije koja se bavi pitanjima zaštite divljači. Navodno, prvobitni projekat ove deonice autoputa je nedopustvo manjkav: nije predvideo podzemne prolaze ispod puta za medvede, koji u toj zoni imaju više migracionih trasa od jednog do drugog svog „habitata“ (staništa). Bukurešt je pod hitno priznao grešku i u projekat dodatno uneo prokopavanje više „medveđih staza“. Njihova izgradnja koštala bi oko 30 miliona evra.

I tu, oko tih para počinje velika zavrzlama. EU daje pare samo za put, a podzemne prolaze bi trebalo Bukurešt da plati. Jer, medvedi su – čisto rumunska stvar.

Naravno, rumunski mediji, koji čeprkaju na sve strane, oberučke prihvataju „spornu temu“ uz oštre kritičke tonove na adresu „bahatog“ Brisela, koji, vidite li, zakeruje i preteruje. Na površinu isplivavaju brojni, čak i komični argumenti. Tvrdi se ovde da, primerice, u Francuskoj i Nemačkoj nema više nijednog živog medveda u prirodi. Kada je pre jedno tri-četiri godine neki nemački lovac upucao poslednjeg nemačkog „šumskog“ medveda, to je, navodno, bilo obeleženo kao veliki podvig. U Rumuniji, pak, gde krajnje strogi zakoni štite medvede kao „neprocenjivi ukras prirode“, postoji čak oko 6.000 medveda, što je, po proračunima samih evropskih stručnjaka, za 2.000 više od normi predviđenih za rumunske uslove.

Drugim rečima, na rumunskim prostorima živi preko 40 odsto svih medveda u Evropi. Zbog toga svi hvale Rumuniju i tapšu je po ramenima, ali kada treba da se odreši kesa radi zaštite medveđih staništa, onda to nije „evropska“, već rumunska stvar.

U svakodnevnom životu Rumunima nije lako sa toliko medveda na njihovoj teritoriji. Oni čine prave ršume, kolju čitava stada ovaca, bukvalno brste voćnjake, ulaze u sela i gradove gde hranu nalaze po kontejnerima unoseći strah u žitelje koji se sve više žale na njih kao na pravu napast. U Brašovu se desilo da se medvedi, u potrazi za hranom, popnu čak i na treći sprat jedne stambene zgrade. Zamislite domaćicu koja otvara vrata stana pred kojima dreždi mečka...

Medvedi se ovde ne smeju ubijati. Zakon je krajnje strog u tom pogledu. I to uprkos činjenici da su u poslednjih 20 godina medvedi iskasapili i usmrtili 18 ljudi, dok je 101 čovek ranjen. Neki su ostali trajni invalidi. Ali zato po zatvorima čame na desetine lovokradica, ljudi koji su ubili po nekog medveda. Sve liči na paradoks koji dobija posebnu boju kada se citiraju tvrdnje gospođe Rovane Plumb, ministarke za okolnu sredinu, da je ona „od sedam zahteva da se likvidiraju „medvedi-ubice“ odobrila samo jedan“. „Nepodbni“ medvedi se samo preseljavaju u druge zone.

Razumljivo je da se Rumunima u tim uslovima učinilo da se „briselske birokrate“ nepravedno odnose prema njima i njihovim zahtevima kada se radilo o tome ko će da plati podzemne medveđe staze ispod autoputa. Bogata Evropa, koja je istrebila svoje medvede, traži od siromašne Rumunije, pune medveda i problema sa njima, da se i dalje žrtvuje za „medveđe blagostanje“... kojim se Evropa gordi.

Odgovarajući pre neki dan na opravdano novinarsko pitanje – „Šta ćete sada da uradite?“, premijer Viktor Ponta je izjavio: „Ništa nije komično. Vi možete da se osmehujete, a ja, kao premijer, to ne smem da činim. Takva je stvarnost. Naknadno smo dopunili projekat i dobili ekološku dozvolu za gradnju. Podzemni prolazi za medvede koštaće nas 30-32 miliona evra. Taj novac treba negde da nađemo. Medvedi ne treba da sprečavaju naš razvoj“.

Ne zna se ko je u pravu u čitavoj ovoj priči. Zna se samo da će karpatskim medvedima biti i dalje udobno među Rumunima, koji ih zaista prihvataju kao nacionalno blago.

Milan Petrović

PS. Kolege, neka Vam je sretna Nova godina ! Mislim da ovo neće biti moj poslednji izveštaj iz Bukurešta iako 2014. stupam u 90. godinu života. Ovo ne znači da ćete „iz poštovanja prema starcu“ tekst obavezno objaviti iako mislim da je baš pogodan za ove praznične dane.

PAZITE ! U prilogu Vam šaljem i jedan autentični fotos na kojem se vidi kako jedna meca prelazi rumunski autoput u gradnji. Ne zaboravite da pomenete autora fotosa !!!

Postavljeno: januar 2014.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad