KOMEMORACIJA U ČAST DRAGIŠE CVETKOVIĆA

(subota, 30. Jun 2012 - Dadince)
(Himna "Bože pravde")

Dame i gospodo, dragi prijatelji

Ove subote, 30. juna, 2012-og leta Gospodnjeg postoji jak razlog našeg okupljanja, baš ovde u Dadincu, selu pravih domaćina gde se oduvek živelo teško, ali pošteno. U Dadincu gde se vazda rađalo dobro vino iz dobrih vinograda - gde su se radost i muka, pravda i nepravda neprestano smenjivali.U Dadincu, gde su se rađala dobra deca koja su kasnije postajala dobri ljudi-radnici, zemljoradnici, inženjeri, lekari, profesori. Bilo je u Srbiji mnogo istorijskih događaja-i svetlih i tragičnih, i onih kada smo slavili pobednike, i onih kada smo oplakivali stradale i trpeli poraze. Mnoge smo likove s pravom proglašavali junacima i herojima, ali je Srbija neke od njih nepravedno zaboravljala a neke je olako proglašavala neprijateljima. Istorijski gledano, Srbija je kroz vekove bila svojoj deci i majka i maćeha. U tome i jeste razlika između istorije koju su pisali stvarni događaji i one takozvane istorije koju je pisala politika i koju su stvarali režimi.

Danas u Dadincu, na ovoj komemoraciji, odajemo pomen i počast Dragiši Cvetkoviću - predsedniku Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1939-te do marta 1941-ve godine. Čoveku koji je zbog želje da njegova zemlja ne bude u ratu proglašen neprijateljem otadžbine. Dragiša Cvetković u svojoj bogatoj političkoj karijeri bio je novinar, odbornik, gradonačelnik Niša, narodni poslanik, ministar vera, ministar zdravlja, ministar unutrašnjih poslova, a nakon 27-mo martovskog puča, uhapšen je i svrgnut sa visoke dužnosti predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije.

Vojni puč 27. marta 1941. izvela je zaverenička grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske na čelu sa brigadnim generalom Borivojem Mirkovićem. Tako je zbačeno sa vlasti kraljevsko namesništvo na čelu sa Knezom Pavlom Karađorđevićem. Zaverenici su predali su vlast maloletnom kralju Petru Drugom Karađorđeviću. Oni su bili podstaknuti na ovaj puč od pojedinih domaćih opozicionih krugova, kao i vojnim i političkim obećanjima Velike Britanije, koja se tada nalazila u ratu sa Nemačkom. Ovaj datum, odnosno događaj, smatra se za jedan od najvažnijih u našoj istoriji 20. veka. Knez Pavle je od samog preuzimanja odgovornosti za Kraljevinu činio sve što je bilo u njegovoj moći da Jugoslavija ne bude uvučena u rat. Knez je imao samo dva izbora: da pristupi Trojnom paktu (odnosno paktu sila osovine-Nemačke, Italije i Japana), ili da se suprotstavi Nemačkoj. Njegova vlada i Krunski savet odlučili su se za prvu, mirnu varijantu. To je izazvalo burna negodovanja u zemlji i vojni udar. Slabo naoružana i slabo pripremljena za rat protiv neuporedivo jačeg neprijatelja, Jugoslavija je bila okupirana za samo jedanaest dana.

Istine radi treba da se zna da je Cvetković potpisao Protokol o pristupanju Trojnom paktu, ali ne i Trojni pakt. Posle svrgavanja, dobro je poznato, iako tadašnje vlasti to nisu htele da priznaju, Dragiša Cvetković je odbio svaku saradnju sa Nemcima i vladom Milana Nedića. Iako nije sarađivao sa okupatorom, iako je bio zatočenik zloglasnog logora na Banjici, on je presuđen a da mu nikada nije suđeno - okrivljen je za izdaju zemlje. Kao emigrant umro je u Parizu 1969. godine, gde i danas počiva na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu u blizini glavnog grada Francuske.

Njegovi koreni su ovde, u Dadincu. Odavde je njegov otac Jovan, a njegova majka Zojica Steriadis bila je poreklom Cincarka. Ovde je isklijalo seme Dragiše Cvetkovića. Poznato je i to da je upravo on bio inicijator i finansijer ove osnovne škole u Dadincu. Vreme je da se isprave gresi bivših jugoslovenskih vlasti i istrgnu stranice lažne istorije koju je pisala politika a ne istina.

25. septembra 2009-te godine, Veće Okružnog suda u Nišu, nakon inicijative njegovih naslednika, donelo je odluku o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića i proglasilo ništavnom odluku državne komisije od 15. septembra 1945. godine kada je, bez suđenja, proglašen državnim neprijateljem. Pravda je stigla kasno, ali je svakako velika satisfakcija za njegove potomke.

Tek u novije vreme počinje da se osvetljava istinski lik i mesto Dragiše Cvetkovića u istoriji. Profesor Vidosav Petrović iz Niša, književnik i publicista, napisao je veoma korisnu i analitičnu knjigu pod nazivom "Dragiša Cvetković-njim samim" - po ovoj knjizi reditelj Jovica Krstić snimio je dokumentarni film "Pravo na istinu" - a jedna od centralnih ulica u Nišu danas nosi ime Dragiše Cvetkovića.

Dragi prijatelji, dva dobra čoveka, dve čestite porodice, najzaslužniji su za ovaj spomenik nezaborava. To su poznati i ponositi dadinčani, dva složna brata-doktor, ugledni lekar-ginekolog Slavko Krstić i diplomirani inženjer građevine, priznati stručnjak, Žarko Krstić. Bio je to njihov dugogodišnji san, a ističu da je to bila njihova dužnost. Kako su dva brata, Slavko i Žarko rekli, tako su i učinili. U ovoj nameri su imali su i iskrenu podršku svojih porodica. Nikada nisu rekli koliko je to koštalo i vremena, i truda i para. Samo su rekli da je to važno za Dadince, da je to značajno za celi vlasotinački kraj, da je to važno za Srbiju. Oni ističu da je ovo narodni spomen, da se ne zaboravi nepravda kakva se dogodila Dragiši Cvetkoviću.

Ovom prilikom pozdravljam: ……………….

Sada vas pozivam da minutom ćutanja odamo počast Dragiši Cvetkoviću.

(Neka mu je večna slava i hvala!)

Pozivam gospodina Slavka Krstića, lekara-uglednog ginekologa, sa mnogo nagrada i priznanja u svoj struci i karijeri, da se u svoje ime, i u ime porodica Slavka i Žarka Krstića, obrati i pozdravi ovaj skup. Izvolite doktore Slavko.

(govori dr Slavko Krstić)

Hvala doktore Krstiću, a sada će se obratiti gospodin Vidosav Petrović, profesor iz Niša, književnik i publicista, autor knjige ,,Dragiša Cvetković-njim samim,,. Izvolite gospodine Petroviću.

(profesor Petrović)

Hvla gospodine Petroviću. Kao što smo rekli, Dragiša Cvetković i nemački ministar fon Ribentrop, 25. Marta 1941. godine, u dvorcu Belvedere, nedaleko od Beča, potpisali su Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije, dogodio se 27. mart. Cvetkovića vlasti proglašavaju izdajnikom i tako se ruši značajna ličnost naše nacionalne istorije. Nikog u to vreme, a posebno tadašnji režim, nije zanimala suština. Niko nije uzeo u odbranu predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, koji je želeo da naša zemlja ne postane ratno gubilište. Jugoslavija je postala zemlja neviđenog stradanja. Cvetković je proglašen krivim bez suđenja. Niko nije hteo da čuje šta je on tom prilikom u Beču izjavio. Zahvaljujući velikom trudu poznatog novinara Radio Beograda, Dragoslava Simića, pronađen je fonogram, tonski zabeležen govor Dragiše Cvetkovića. Zahvaljujući tome imamo ekskluzivnu priliku da čujemo autentičan glas Dragiše Cvetkovića i njegovu poruku nakon potpisivanja protokola u Beču, snimljenu pre 71-dne godine, sačuvanu u zvučnom arhivu namačkog radija. Molim za pažnju, da saslušamo deo govora Dragiše Cvetkovića.

(ton: Dragiša Cvetković)

Eto, čuli smo. Poslao je Dragiša poruku mira, hteo je saradnju sa nemačkom i svim zemljama Evrope, hteo je da se poštuju granice, hteo je da niko ne nastrada i još tada se zalagao za evopske integracije. Nažalost, politika je bila jača od razuma. Danas bi, verujem, gotovo svaki političar kod nas ili u Evropi stavio potpis na ovakvu izjavu. Nažalost, Cvetkoviću nije oprošten patriotizam i ljubav prema otadžbini.

Pozivam Slavka i Žarka Krstića i gospođu Ranković, unuku Dragiše Cvetkovića, da otkriju spomen obeležje.

Sada pozivam njegovo preosveštenstvo, protojereja i dugogodišnjeg namesnika Crkvene opštine Leskovac, gospodina Slavka Hadži Milovanovića, da obavi opelo.

(Opelo)

(polaganje venca, uz pesmu "Vostani Serbie")

Poštovani prijatelji ovim je završena komemoracija povodom otkrivanja spomen obeležja Dragiši Cvetkoviću. Hvala.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad