Tajna škola Zore Jaguzović

Povodom međunarodnog Dana pismenosti u Srbiji, 8. septembra, komentar urednika sajta Dragoslava Simića.

Zora Jaguzović je zaista postojala što se može čuti iz tonskog zapisa emisije snimljene u jednom novobeogradskom soliteru 1982. godine. Požrtvovana učiteljica Marica Ilić iz Škole za opismenjavanje odraslih, tajno odlazi u stan čistačice javnih klozeta, Zore Jaguzović. Ljubomoran muž ne dozvoljava Zori da ide u školu, a ni Marici da opismeni njegovu ženu. Slušaj...

karikatura, Jugoslav Vlahović

Tanjugova vest iz 2013. glasi: Rezultati popisa iz 2012. pokazali su da nepismenih ljudi u Srbiji ima oko 165.000, a među njima više od 80 odsto čine žene. Nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11 odsto... Kompjuterski je nepismeno više od 50 odsto stanovništva Srbije.

Šta mislite da li su ovi podaci o broju nepismenih, dovoljno uverljivi da nam kažu kako je Srbija u prosvetnom i kulturnom smislu reči napredovala?! Evo samo nekih najnovijih naslova iz novina o rezultatima kulturnog preporoda.

ZVEZDA U SRCU: Pero Antić košarkaš pokazao tetovažu „Delije sever“. „Delije“, „Grobari“, „1389“... o njima ima toliko naslova da ih ne vredi na malom prostoru citirati.

Gola Dunja Ilić pokazala novu tetovažu. Na fotografiji su, osim tetovaže ispisane arapskim slovima, vidljive pevačicine gole grudi i srednji prst.

Komentar sa nekog sajta : „Srbistan-leglo nepismenosti i primitivizma koji su decenijama potencirani sa najviših nivoa vlasti kako bi se što lakše upravljalo i manipulisalo narodom zarad interesa bogaćenja pojedinaca bliskih partijsko-mafijaškim krugovima.”

Međutim, ako bi dali komentar na komentar, pismeni su opasniji od nepismenih. Evo zašto. Slede primeri.

Saša Radulović, novi ministar privrede, verovatno je davno uočio ulogu „pismenih” u manipulaciji sa nepismenima, pa je tako zaključio s pravom na svom blogu, da je došlo do potpunog raspada i fijaska nazovi ekonomske politike koja je u Srbiji vođena u poslednjih 12 godina. Napisao je i da „sve koji su u njoj učestvovali treba da bude sramota zbog neznanja i nestručnosti. Treba da se povuku iz javnog života i više nikada javno ne progovore ni reč”. Pre njega na funkciji ministra privrede bili su Aleksandar Vlahović, Predrag Bubalo, Mlađan Dinkić..., sve pismeni i obrazovani ljudi.

Crkva ćuti: Kačavendin dvorac u Bjeljini?! Kako to, od koje privredne delatnosti?

Kakav utisak na vas i vašu decu ostavlja vest, skoro objavljena na udarnom mestu, na naslovnoj strani Večernjih novosti, a potom, ista vest na inače vrlo slušanom radiju istog lista, umilnim, slatkim glasom spikerke, preporučena za čitanje, kao da je reč o čokoladi: sin silovao majku dva puta.

Ali ako se vratimo u prošlost, a valja videti šta su pismeni i u prošlosti radili, postoji zapis majora Nikole Kosića iz zarobljeničkog logora u Nemačkoj 1943. o krvavoj tuči pred Nemcima, dva zavađena oficirska tabora, zarobljene jugoslovenske vojske, jednih za Dražu, drugih za Tita. Vidi knjigu „Raskol u eteru“, strana 25.

Odakle ideja o međusobnom klanju tokom rata 1941. ~ 1945. u Jugoslaviji. Neko će reći da su to bili preci Zore Jaguzović? Ako su izvršioci bili nepismeni, ideolozi krvoprolića su bili pismeni.

Prema svedočenju Stjepana Mesića, Tuđman i Milošević ipak su se sporazumeli u Karađorđevu 1992. da do podele Jugoslavije dođe. A kakve su posledice raspada zemlje bile, svima je poznato. I genaral i bankar su bili pismeni ljudi.

Droga u školama i na katedrama fakulteta??? Kako to? Znači da nije dovoljno biti samo pismen. Treba znati šta je smisao, a da li je smisao droga?

Na svakih nekoliko meseci bude uhapšen po jedan nastavnik diler droge, otkriven neki novi narkoman, pa i pedofil. Tek kada im stave lisice, ispostavi se da su svi sve znali, ali da javnu tajnu ne prijavljuju ni đaci, ni kolege iz zbornice, ali ni roditelji. Pod terminom zaposleni u prosveti, u kontekstu projekata i programa Društva za borbu protiv narkomanije, smatraju se zaposleni u upravi, stručnim službama škola, profesori, nastavnici i pomoćno osoblje u školama ili drugim organizacionim oblicima i organizacionim jedinicama Ministarstva prosvete.

„Bela knjiga“ srpskog kriminala. Sekretarijati MUP-a Republike Srbije evidentirali su 118 organizovanih kriminalnih grupa sa ukupno 541 članom i 205 samostalnih izvršilaca koji se bave vršenjem najtežih krivičnih dela, a koji po stepenu organizovanosti i međusobnoj povezanosti predstavljaju najveću društvenu opasnost po bezbednost građana Republike Srbije.

Sledi vaša primedba: pismeni su započeli sve ratove, doneli sve nedaće, smislili sve strahote ovog sveta. Laž i kriminal, krivotvorstvo i obmana caruju svuda. Lopovi i vandali vladaju svetom.

Jedno poznato beogradsko ime, štampa svoje Knjige o kojima se priča u velikim tiražima o teoriji zavere, upravo koristeći neobaveštenost nepismenih, sa temama, „albanska mafija”, „islamska republika nemačka”, „srbi treba da imitiraju jevreje” itd. Promocije se održavaju u studntskim centrima širom Srbije, ali i u inostranstvu, što podrazumeva da i tamo ima pisac sledbenike svoje „literature”. A Udruženje književnika? Koga su sve promovisali u pisce... upoređujući ih sa Ivom Andrićem ili sa nekim velikim pesnicima?... zavisno da li je proza ili poezija. Ni voditelji ovih udruženja, pismeni, nepismeni, nisu imuni na pare.

Ili recimo: Srbi narod najstariji....!? misli se stariji od Hrista.

Međutim, ipak sam za to, da u ovom slučaju kada se obeležava „Dan pismenosti“ sagledamo svoje dvorište. Pogled „Preko plota“, ili „i oni to rade“; pa to je lako, poslužiti se ovim floskulama kao opravdanje za sve domaće nedovršeno, neodgovorno, nemoralno činjenje, laž i prevare, kojim smo spremni sebe da branimo u prostoru cele novije srpske istorije, da se zaštitimo od kritike. Jedan zanimljiv feljton o knezu Mihajlu Obrenoviću objavljen ovih dana u Politici, opisuje kako su domaći zaverenici, kolovođe ~ atentatori bili advokati, ubili najuspešnijeg srpskog vladara druge polovine XIX veka kneza Mihajla i masakrirali ga. Ali, tu je i vest iz naših dana: u Košutnjaku pokrali zaštitnu ogradu sa mesta gde je knez ubijen, a od tri beogradske opštine niko „nije nadležan“ za održavanje spomen obeležja knezu Mihajlu?!

Knjiga pošasti pismenih, sa ovog podneblja bi mogla da se napiše, a možda je već neko napisao?

Nepismena Zora Jaguzović i njen muž su posebna tema. U ovom komentaru pismeni su imali reč.

Postavljeno: septembar 2013.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad