Raško V. Jovanović
Neumoran radio-dokumentarista Dragoslav Simić načinio je radiofonski portret našeg poznatog reditelja i dramskog pisca Radoslava – Zlatana Dorića i nazvao ga jednostavno „Dorić”. Emitovan sada, godinu dana posle smrti ovog znamenitog umetnika, ovaj dokumentarac podsetio nas je na njegovo umetničko delanje i angažman i suočio nas sa prazninom koja je ostala u našem pozorišnom životu, posebno kada se radi o repertoaru beogradskog pozorišta „Slavija”, na čijoj je sceni poslednjih godina izvedeno više njegovih duhovitih komada. U emisiji Simić plasira više snimaka iz izlaganja Radoslava Dorića koji govori o sebi sećajući se detinjstva i rane mladosti, otkad je ispoljio interesovanje za pozorišnu umetnost. Simić je Dorića snimao u više navrata – najpre 1978. godine, zatim tokom osamdesetih godina prošlog veka i, naposletku, 2009. godine, što su slušaoci mogli i uočiti, jer je na poslednjim snimcima, nakon operacije, gotovo šaputao. Govorio je Dorić, iskreno i neposredno, otvoreno i spontano o svom umetničkom „vjeruju”, o svojim pogledima i nazorima, naravno, o drami i pozorištu – umetnostima kojima je posvetio čitavo svoje biće. Delovao je kao reditelj, dramaturg ili umetnički rukovodilac mnogih pozorišta – u Nišu, Mostaru, Sarajevu, Beogradu i Novom Sadu.
Ali, Simić nije svoj zvučni dokumentarac „Dorić” sveo samo na monološka kazivanja umetnika o sebi. Uključio je u emisiju i druge dokumentarne snimke, pa su o Doriću govorili glumci Milenko Pavlov, Milan – Caci Mihailović i Jovan Torački, te pozorišni delatnik Goran Ibrajter. Oni su zanimljivo izlagali sećajući se rada sa Dorićem-rediteljem, ali i svojih pregnuća prilikom scenskog tumačenja njegovih tekstova. U tom smislu bilo je zanimljivo čuti Milana Mihailovića kako se seća prvog Dorićevog „proboja” u Beogradu. Zbilo se to 1971. godine prilikom izvođenja njegove scenske adaptacije „Sarajevski atentat” načinjene prema stenogramu glavne rasprave na suđenju Gavrilu Principu i drugovima u Sarajevu 1914. godine. Tekst, prvi put prikazan u Kamernom teatru 55 u Sarajevu, u režiji autora, za beogradsko izvođenje na sceni „Krug 101” Narodnog pozorišta adaptirao je i režirao Arsenije Jovanović, a Milan Mihailović je bio Gavrilo Princip. Zahvaljujući specifičnom scenografskom rešenju, scena „Kruga 101” pretvorila se u sudnicu i predstava je naišla na povoljnu recepciju gledalaca, te je imala veliki broj repriza. I izlaganja ostalih učesnika – koja je trebalo „titlovati” da bi slušaoci znali ko govori! – osvetlila su Dorićevu ličnost i njegovo delovanje u pozorištu, tako da je emisija Dragoslava Simića bila dostojan omaž našem reditelju i dramatičaru na prvu godišnjicu njegove smrti. (Produkcija autora, Dokumentarno-dramski program, Radio Beograd 2, 28. maj)
Postavljeno: jun 2011.
Dokumentarna radio drama
"Tri glasa Radoslava Zlatana Dorića"
( 1940 ~ 2010 )
Autor: Dragoslav A. Simić
Proizvodnja: avgust 2010.
Trajanje emisije 46 minuta.
Slušaj: (mp3)
Radoslav Zlatan Dorić, dramski pisac i pozorišni reditelj. Mnogo režirao i pisao, dobitnik velikog broja nagrada za svoja pozorišna dela, obračunavao se sa raznim vrstama uskogrudosti i primitivizma u našem istorijskom nasleđu, sve do
savremenosti.
Jedan od najznačajnijih savremenih dramskih pisaca iskoristio je svoje ogromno znanje u pravljenju pozorišta, pozorišta lakog žanra, zabavio nas je smehom nad slabostima.
Primer "Jelena
Anžujska".
Pošaljite svoju poštansku adresu na adresu autora emisije: Dragoslav A. Simić, e-mail: sicke41@gmail.com
i dobićete CD sa ovom radio dramom
From: Miodrag Ilić
Sent: Tuesday, March 22, 2016 5:06 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: Dokumentarna emisija odlična !
Radoslav Zlatan Dorić
Simiću,
Zaista si me uzbudio odlično odrađenim dokumentarnim radio-podvigom! Radoslav Zlatan Dorić
Kako sam lično odlično poznavao Dorića, bio sam s njim u jednom periodu i na Pozorišnoj akademiji, a potom sarađivao kao direktor u Narodnom pozorištu, doživeo sam divna sećanja na njegovu veoma zanimljivu kreativnu ličnost. Hvala ti na doživljaju koji si mi priredio. Svi koji govore su duhoviti, slikoviti, interesantni i daju sjajnu sliku Dorića - reditelja i šereta.. Posebno je dirljivo njegovo bezglasno kazivanje kad je oboleo...
Izbor muzike - vrhunski! Čestitam.
Pozdrav, Mija Ilić, dramski pisac
Dokumentarna radio drama "Tri glasa Radoslava Zlatana Dorića"
From: Prvoslav Plavšić
Sent: Sunday, December 14, 2014 11:53 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Odslušah...
Odslušao sam sa uživanjem iz nekoliko razloga: 1. Volim radio, 2. Cenim dokumentarne "strukture", autentična svedočenja i uzbudljive priče, 3. Nisam lično poznavao Zlatu (i u dedinom selu ima takvih nadimaka), ali znam da je
značio nešto u svom i našem vremenu, 4. Zahvaljujući ovoj priči, on zrači i sada, 5. Prija mi setna harmonika, 6. Dobra je završna tamburica, 7. Ljudi koji su ga znali i radili sa njim, voleli su ga i uvažavali, 8. Zanimljivi su glasovi
kao i kratki pasaži, anegdote i dobro probrane činjenice koje ne opterećuju, 9. Narator je diskretan, 10. Dramatično je slušati glas koji bledi i nestaje, šapat koji bi da kaže još mnogo ali mora da rezimira... Elem, ovaj noćni sat
mi je bio prijatan, ali upozoravajući jer i moje godine cure a sećanja blede...
Pozdrav, Prvoslav Plavšić
Milan Caci Mihailović, glumac Ateljea 212
Poruka telefonom posle slušanja ove dokumentarne
drame:
"Simke, hvala ti za CD. preslušao sam ga i strašno sam se potresao. Divno si uradio. Drago mi je što sam dao svoj doprinos.
Hvala, Caci"
Poštovani gospodine Simiću,
sticajem okolnosti kasno sam video vaše priloge o Zlatanu Doriću sa kojim sam radeći na predstavi Pozorište u palanci iliti majmun i tragičar u Gradskom pozorištu Smederevske Palanke proveo sjajne trenutke u stvranju predstave a glumci koji su igrali imali su zadovoljstvo da rade sa njim. Nakon naše premijere otpočeo je rad u Zrenjaninu sa Jelenom Anžujskom. Dok smo radili na predstavi pričao mi je o Jeleni Anžujskoj i da bi je rado postavio kod nas. Nažalost nismo imali sredstava za opremanje jer je kostimski zahtevna pa je to učinio Zrenjanin. Kao veliki poštovalac njegovih tekstova i režija bio bih vam zahvalan ako bi ste mi poslali CD sa radio dramom, naravno ako je imate. Ja mogu samo da Vam dostavim video snimak te njegove predposlednje režije predstave Pozorište u palanci ... ukoliko to želite.
Oprostite ako ovaj mejl smatrate neukusnim, ali zarad uspomena na prijatelje sve se čini.
S poštovanjem Toma Mitrović, sada penziner a nekada direktor pozorišta.
Bez obzira što ćete pročitati moju mejl adresu ja je ponavljam: toma.teatar@gmail.com
Toma Mitrović je dobio radio dramu o Radoslavu Zlatanu Doriću i evo priloga koji mi je poslao 10. oktobra 2012.
/Radoslav Zlatan Dorić/
Imati karijeru znači biti uspešan. Pojam karijere je neodvojiv od pojma uspeha. Oni stvaraoci koji u tome uspeju jesu autori, a takvi su retki. Jedan od njih je i Radoslav Zlatan Dorić jedan sjajan čovek koji je voleo glumce i umeo sa njima da radi.
Svako sećanje na Zlatana asocira me na toplinu i na naše iskreno prijateljstvo. Bio je uvek raspoložen za razgovor, uvek nasmejan no nenametljiv sa osobitim stilom, osećajem za temu i atmosferu ravničarskog prostora sa posebno izraženim smislom za poetizaciju.
Njegov rad u Gradskom pozorištu Smederevske Palanke bio je režija sopstvenog dela „Pozorište u palanci iliti majmun i tragičar“ i za sve nas značio je doživljaj izuzetne vrste.
Dorić je bio jedan minuciozan čovek i kao pisac i reditelj, jednom rečju znao je jednom blagom rečju, indikacijom, da pokrene glumca. On je to jako dobro radio u šta sam se lično uverio. Njegovo rediteljsko umeće se ispoljavalo u saradnji sa glumcima: čitav niz neponovljivih glumačkih kreacija ostvaren je upravo u ovoj predstavi. Umeo je da podigne umetnički duh kod glumca i na taj način poveća njegovo umetničko interesovanje.
Predstava „Pozorište u palanci iliti majmun i tragičar“ imala je sve teatarske komponente optimalno razvijene /od scenografije i kostima do zvuka, scenskog pokreta, muzike i dizajna svetla/, ali uvek u ravnoteži sa dramskim tekstom i glumačkom igrom. Dorić je bio reditelj koji nije učio glumca kako da glumi ili kako da ne glumi. On je režirao predstavu. Često mi je govorio: Ne volim da predstavom držim predavanje. U svim mojim tekstovima i režijama ima nešto što izuzetno volim, ali mislim da je važno reći da je publika ta koja daje konačnu ocenu. Ja samo premeštam prošlost ne dirajući u nju.
Premijera predstave „Pozorište u palanci iliti majmun i tragičar“ pokazala je da je ostvren potpuni teatarski čin, dragocen i neuobičajen, kroz snažnu kolektivnu glumačku igru i bar za mene, bila je dragulj.
Tokom relativno dugog i plodnog život, ovaj vrsni reditelj, pisac i pedagog ovenčao se i mnogobrojnim nagradama i priznanjima. U karijeri je imao manje i više blistavih trenutaka, ali uspeo je u onome što je najteže u njegovoj profesiji – da traje uprkos preprekama koje su iskrsavale.
Impozantan broj pozorišnih režija koje su se s uspehom izvodile širom negdašnje Jugoslavije i sveta, svrstale su Radoslava Zlatana Dorića u sam vrh svog esnafa. Zlata, kako ga je često Dejan Penčić Poljanski nazivao ostavio je za sobom veliki trag koji je značajan.
Toma Mitrović
Dugogodišnji direktor pozorišta sada u penziji
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
