David Albahari

Fotografiju Davida Albaharija na koricama ove strane sajta, snimio sam na beogradskom Sajmu knjiga 1998. godine.

David Albahari, Beograd, avgust 2010.
Snimio D. Simić

Davida poznajem još iz osamdesetih, iz vremena kada je objavio roman „Sudija Dimitrijević“. Ako ste hteli da vidite poslednju modu „farmerke i patike“, trebalo je da sretnete Davida. Uvek vitak, iz „generacije roka i igranki“, nikad nije pušio i pio. Sa prijateljem Rašom Livadom pokrenuo je u Zemunu odličan književni časopis „Pismo“ koji i danas izlazi. Raša je bio nerazdvojan prijatelj sa mojim kolegom Dragoljubom Bokonjićem, takođe iz Zemuna, koga ovde pominjem jer sumnjam da će ga se kao novinara Radio Beograda još neko setiti. I Bokonjić i Livada družili su se na dunavskim splavovima i zajednički su obilazili kafanice na obali velike reke u kojima ih je uvek čekalo društvance za šankom.
David je bio jedan od recenzenata knjige „Žene u selu“ Lujze Rajner. Prvo izdanje ove knjige na engleskom jeziku objavljeno je u Londonu 1956, a knjigu sam našao u biblioteci kod prevodioca Boška Milosavljevića. Njega sam upoznao preko mojih emisija koje je on redovno slušao na radiju i pisao mi o njima. Boško je bio avanturista i nekoliko puta je bežao iz nemačkog zarobljeništva dok najzad nije uspeo da stigne do Londona. Imao je život za film. David me je podržao da ujedinim napore više ljudi i ovu neobičnu priču Engleskinje koja je deo Drugog svetskog rata provela u selu Rušanj kod Beograda, objavimo na srpskom. Knjiga je štampana u Beogradu 1986. Ilustracija koju vidite je prikaz te knjige kao audio izdanje, a ovo je link koji vodi do te knjige.