Dr Dragoljub Mićunović

Doputovao sam jutarnjim vozom iz Zagreba u Beograd, 2. juna 1968. godine. Taksista, a potom i otac kod kuće, rekli su mi da je te noći došlo do nekih nemira među studentima u Beogradu. Razlog mog puta u Zagreb bila je dokumentarna emisija koja je nosila radni naslov "Život u studentskim domovima Beograda i Zagreba". Nosio sam sa sobom veliki težak reporterski magnetofon "nagru" koji je bio krcat pričama zagrebačkih studenata.

Magnetofon sam istog dana morao da vratim u Radio Beograd, a ova moja prva dokumentarna emisija koja je trebalo da bude emitovana na III programu radija, voljom urednika obrisana je godinu dana kasnije. Ostao je sačuvan samo deo teksta skinut sa trake, i to je sve.

Već sutra dan sa indexom Filološkog fakulteta koji sam uredno pokazao na ulazu u Kapetan Mišino zdanje, studentima štrajkačima koji su obezbeđivali ulaz, stupio sam u dvorište prepuno studenata.
Parole, govori, gužva, milicija na konjima oko zgrada fakulteta na Studentskom trgu.

Tada sam prvi put čuo za improvizovanom govornicom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, jednog prosedog čoveka, mršavog, u kožnoj modernoj jakni, kako fascinantno govori, analizirajući političku situaciju i razloge koji su studente poveli u protest.

Bio je to Dragoljub Mićunović, jedan od profesora na katedri za Filozofiju koji su se našli na čelu ovog štrajka.