Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
(1931 ~ 1996)
Dragoslav Srejović, fotografija preuzeta sa
https://ucionicaistorije.wordpress.com/
Prema Vikipediji - Dragoslav Srejović
Iz biografije: Akademik, arheoloIzg, kulturni antropolog, profesor univerziteta Dragoslav Srejović rodjen je 8. oktobra 1931. godine u Kragujevcu. Nakon završene osnovne škole i gimnazije u Kragujevcu, upisao je arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1954. godine. Punih 40 godina proveo je na Filozofskom fakultetu prolazeći kroz sva predvidjena zvanja, kao asistent, docent, vanredni profesor, a od 1976. godine kao redovni profesor na Katedri za praistorijsku arheologiju. Jedno vreme obavljao je i poslove dekana filozofskog fakulteta.
Slušaj 1.deo: (mp3)
Na vest o smrti Dragoslava Srejovića
Vida Ognjenović:
OTIŠAO JE SMELI ZANESENJAK /Kraj novembra 1996. izvod/
Bio je ličnost i naučnik oko koga bi se mnogi veliki gradovi s razlogom otimali, a mi mu nismo baš uvek bili dobri savremenici. No taj pitomi i otmeni gospodin podnosio je i priznanja i poricanja stišano i sa trpnjom po antičkim uzorima, aplauze sa zahvalnošču i širokim osmehom, a zlobu i optužbe sa nevericom i bezazlim čuđenjem visoko moralne osobe.
Teško mi je da zamislim da profeosora Srejovića nećemo više dočekivati na predstavama, izložbama, koncertima ili u Operi i na književnim večerima. Sve ga je to zanimalo. Sa ukusom je poznavao sve te umetničke grane i u njima skoro dečački uživao. Nećemo ga više slušati kako sa ozarenjem priča o svakom iskopanom komadiću gline iz davnih vremena i kako sa smelošću zanesenjaka predviđa šta će još otkriti ispod zemlje. Kao da ga je odmamila sebi ta vekovna dubina.
Odlaskom dr Srejovića se zastrašujuće sužava kulturno jezgro ovog grada, jer on se pridružio povećoj grupi najboljih koje smo izgubili ovih poslednjih godina. Kakav nam je surov odstrel priredila smrt. Iako je život ispunjavao vrhunskim razlozima Dragoslav Srejović je smrt dočekao sa delikatnim osmehom. Tako se sa nama oprostio. Tako ćemo ga se i sećati.
Na istom tonskom zapisu sačuvan je
PRVI SNIMAK
glasa Dragoslava Srejovića, 28. oktobar 1967. Srejović je govorio o Lepenskom Viru.
Takođe je sačuvan deo razgovora kolege Save Ristovića sa Dragoslavom Srejovićem 23. septembra 1996. godine o knjizi “Prazno polje”.
Slušaj 2.deo: (mp3)
O svom doprinosu arheologiji Dragoslav Srejović je rekao:
"Допринео сам науци чини ми се и на тај начин што сам модернизовао праисторијску археологију која је у нашој средини а и у свету била превасходно компаративистичка наука. Покушао сам да иза мртвих предмета видим људе и динамичне догађаје. На тај начин сам антиципирао неку будућу археологију која би била некаква поетска антропологија. Мислим да ће тај део, који је садржан у мом опусу, остати за будућност, као нека клица.
Кад се питам шта највише ценим у свом делу, мислим да је то део којим се приближавам филозофији историје. Мислим да је то нешто чему ће тежити у будућности све науке. Оно што је егзактно, оно што се може проверити огледом, далеко је од тога да буде истинито. Истине се налазе иза ствари, а не у стварима" (Флогистон, бр. 2, 1995, стр. 153).
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Iz knjige Dragoslava Srejovića Iskustva prošlosti (izabrani članci i studije)
MAĐARSKI I SRPSKI ARHEOLOZI
Po zanimanju sam arheolog, pa ću i o današnjim odnosima između Srba i Mađara, kao i o prilikama u svetu govoriti sa aspekta struke kojom se bavim.
Mađarski i srpski arheolozi već ceo jedan vek proučavaju prostor centralnog Balkana i Panonske nizije. Oni danas rekonstruišu dugu i uzbudljivu istoriju tog prostora, počevši od najstarijih arheoloških nalaza koji su nađeni nedaleko od Budimpešte, u Vertešselešu, a čija je starost procenjena na oko 350 hiljada godina. Želeo bih da vam govorim kako sa aspekta mađarskih i srpskih arheologa izgleda ta duga istorija i koliko nam ta istorija pomaže da razumemo procese koji se upravo u ovom trenutku dešavaju na ovim prostorima.
Postavljeno: januar 2016, dopunjeno: avgust 2024.
Srodni linkovi: Dragoslav Srejović - Knjige koje govore, Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
