Lako i brzo  |  Početna

YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Anrdrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Isak Asijel

Isak Asiel

Isak Asiel, rabin beogradski, nije iz Singerovih knjiga, mada ima takvu biografiju za koju će se već postarati neki dobar pisac koji će život ovog mladog čoveka smestiti u knjigu. Naslov „Jevreji, narodni poslanici u Srbiji“ krajem 19. veka, našao sam kao istraživački rad starog profesora dr Andrije Radenića, istoričara koji je, ako ni zbog čega drugog, zadužio naš kulturni i civilizacijski prostor otkrićem, prevođenjem i komentarima obimnog „Dnevnika“ Benjamina Kalaja, austrougarskog diplomate koji je na službi u Beogradu od 1869. do 1875. imao ličnu potrebu da piše dnevnik, unoseći u njega ljude i događaje tadašnje Srbije.

Veza njihova sa Asielom je samo vera kojoj pripadaju. Ta vera ima i svoje zakone. Asiela sam upoznao početkom ovog veka na jednoj društvenoj čajanci u ulici Kralja Petra u Beogradu, kada je Asiel krajnje vedro pričao o svojim krstarenjima po Srbiji, tačnije po klanicama, jer meso koje se izvozi u Izrael mora prethodno biti pripremljeno na poseban način da bi bilo košer, i to u prisustvu rabina. Tom činu treba da prisustvuje rabin. Naša rakija na primer, da bi stigla na jevrejsko tržište, mora da prođe sličan postupak košera. Kasnije sam jedva uspeo da pronađem čašicu ovog pića, da osetim razliku između dva načina pristupa „ognjenoj vodici“, našeg i onog drugog.

O svemu ovome u Asielovoj autobiografiji neće biti ni reči.

Slušaj:     (mp3)

Iz knjige "Autobiografije uživo" priredio Dragoslav Simić, Beograd, 2007. Vidi

Postavljeno: januar 2011.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana