Lazar Stojanović i prijatelji
o "doktoru" Mići

Reditelj, prevodilac i novinar Lazar Stojanović ući će svakako u posleratnu jugoslovensku političku biografiju. Ova odrednica odnosi se na Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata. Stojanović je bio utamničen zbog svog filma "Plastični Isus". Bilo je i drugih reditelja koji su zbog svojih filmova zabranjivani i progonjeni, ali Lazin film "Plastični Isus", snimljen 1972. godine, bio je prvi pokiušaj jednog studenta režije sa beogradske "filmske škole" na umetničkoj sceni Jugoslavije, da svojim autentičnim izrazom i originalnom temom, pokaže drugu stranu medalje vladavine Josipa Broza. Skoro do devedesetih godina prošlog veka, Stojanoviću je bilo zabranjeno da radi i da se u tekstovima za novine potpisuje svojim imenom. Vidi

Međutim predmet njegovog izlaganja na tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju kao i druge dvojice koje možete čuti, reditelja Dušana Makavejeva i sociologa Dragomira Olujića, juna 2010. godine, bilo je sećanje na "doktora Miću". Za Miću, koga su prijatelji zvali "doktor" može se reći da je "marginalac koji je pokretao istoriju". Smisao ove tribine bio je da se sačuva sećanje na jednog časnog čoveka koji je u svim situacijama od ranih pedesetih do kasnih osamdesetih godina bio centar intelektualnog okupljanja u Beogradu onih koji su drugačije mislili. Zato su analize Stojanovića, Makavejeva i Olujića baš danas interesantne jer su ogledalo vremena koga više nema.