Ljubomir Tadić

Kako sam sarađivao u autorizaciji teksta profesora Tadića
„Crveni univerzitet „Karl Marks“. Kratka istorija.

Profesora Ljubomira Tadića upoznao sam tokom jednog razgovora za radio, početkom devedesetih godina i načinio ovu fotografiju. U to vreme njegov sin Boris bio je profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Fotografiju sada prvi put objavljujem na sajtu.

1998. samoinicijativno sam želeo da za radio obeležim godišnjicu studentskih demonstracija iz 1968. godine. Snimio sam profesore Dragoljuba Mićunovića, Nebojšu Popova, Nikolu Miloševića i Ljubu Tadića. Radio Beograd nije pridavao nikakav značaj ovom radu i time se moj ozbiljno zamišljen posao završio. Vodila se neka drugačija uređivačka politika koja je odgovarala režimu Slobodana Miloševića. Na kraju ispostavilo se da uopšte nisam podoban za posao koji obavljam. Tako seriju koju sam zamislio, nisam dovršio.
Međutim posle oktobarskih događaja 2000. godine, stvari su se u pozitivnom smislu izmenile. Đorđe Malavrazić pokreće inicijativu da objavi knjigu dokumenata „68 lične istorije“ 2008. Tom prilikom koriščeni su i moji tonski zapisi sa ljudima čija sam imena pomenuo.
Već u godinama, profesor Tadić želeo je da dolazim kod njega sa kompjuterom i da koliko je to moguće, zajedno, pregledamo njegovo izlaganje koje je sa trake prebačeno u word.

Ljubomir Tadić bio je jedan od predvodnika studentskog protesta 1968. godine, a zbog „nepodobnosti“ udaljen je sa fakulteta 1975. godine. Stalni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od 13 osnivača Demokratske stranke u decembru 1989. godine. Objavio je veliki broj članaka i knjiga iz oblasti filozofije i politike.

Slušaj - deo 1: 

Slušaj - deo 2: 

Postavljeno: februar 2010.