Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
/Fotografije Milunke Lazarević preuzete su sa Gugla/
Milunka Lazarević je rođena 1932. u Šantarovcu kod Jagodine, dugo je godina bila naša najistaknutija šahistkinja. Kao jugoslovenska reprezentativka osvojila je srebro na Olimpijadi u Splitu 1963. godine igrajući na prvoj tabli u timu s Vericom Nedeljković i Katarinom Jovanović-Blagojević. Umrla je 2018. godine.
(fotografija preuzeta sa Vikipedije)
Dragoslav Simić urednik sajta je zapisao
Kao dečak uživao sam dok sam čitao u novinama šahovske reportaže Milunke Lazarević. Možda ću je jednog dana i upoznati, mislio sam!? To se i dogodilo, ali mnogo godina kasnije. Moj interes za lepo pisan tekst nije usahnuo. Ovog puta bila jo to živa reć šahistkinje koja je imala bogat život.
Milunku Lazarević upoznao sam zahvaljujući kolegi Miroslavu Nešiću, aprila 2007. godine. Stanovala je tada u hotelu Slavija. Želela je da živi u hotelu koji joj je pružao konfor i slobodu kretanja bez brige o sopstvenom stanu. U jednom trenutku dok smo razgovarali, utrčala je četa njenih unučića. Simpatična slika koju pamtim.
Sve ostalo odnosilo se na šah. Emisija je išla uživo. Srećom da sam imao ranije načinjen snimak razgovora jer je Milunka bila prilično neobavezna prema molbi novinara „da emisija ide uživo“ i da stigne na vreme. 17 sati, nje nema. Probija me znoj, srce iskače. Najavljujem vreme, ide špica emisije, najavljujem „Autobiografija uživo ~ Milunka Lazarević". Nje nema. Tehničar pušta snimak. U neko doba, eto Milunke. Tako smo uspešno završili program koji je trajao 30 minuta, malo sa snimka, a posle uživo kada je Milunka ušla u studio. Šta mi je rekla ova šahovska legenda kojoj sam sve morao da oprostim, možete čuti i pročitati. Intervencije u tekstu nisu vršene.
Slušaj: (mp3)
Spiker čita tekst o Milunki Lazarević
Kao predsednik komisije za šah u svetskoj šahovskoj organizaciji od 1970. do 1978. godine uvela je takmičenje na tri table, na olimpijadama titulu ženskog velemajstora, omladinsko prvenstvo sveta za devojke, kup evropskih šampionki, rejting sistem u ženskom šahu u dogovoru sa profesorom Eveom predsednikom FIDE, zlatni pehar za trostruke prvakinje sveta, srebrni za izazivačice. Realizovala je meč Jugoslovenke šampionke Zorice Nikolin i Kineskinje An. Organizovala je ženske olimpijade u Splitu 1963. godine, Oberhauzenu 1966. i Kolumbiji 1974. Spojila je mušku i žensku olimpijadu u Skoplju 1972., i od tada se održavaju zajedničke olimpijade. Organizovala je meč Korčnoj–Spaski 1977. godine u Beogradu, velemajstorski turnir u Nikšiću 1983, inicirala održavanje osmomartovskih turnira koji su se sa kraćim prekidima održavali od 1965. godine. Od gruzijske sovjetske federacije 1985. dobila je priznanje za doprinos razvoja šaha u svetu. Jedina je Jugoslovenka koja je dva puta igrala mečeve za prvaka sveta, 64. u Moskvi i 71. u Ajnthovenu. Uz Tigrana Peterfjana jedina šahistkinja koja bez prekida 25 godina učestvovala na svim međuzonskim turnirima i mečevima kandidata za svetskog prvaka. Osvojila je 11 titula prvaka Jugoslavije, a 1957. sa stopostotnim učinkom prva Jugoslovenka koja je pobedila prvaka sveta i to sa 2 : 0 u meču Sovjetski Savez–Jugoslavija 1963. godine u Rijeci. Na olimpijadi u Splitu igrajući na prvoj tabli osvojila je srebrnu medalju, greškom kapitena nije osvojeno zlato. Prva je žena velemajstor u Jugoslaviji i prva žena međunarodni sudija i jedini igrač u svetu koji je odbio remi i time meč za prvaka sveta. Zbog svega toga na svim izborima FIDE uvek je dobijala 100% glasova, ali je 1978. godine Savez sportova Jugoslavije nije predložio da produži mandat u FIDI jer nije bila član Saveza komunista. Za izuzetno uspešan dugogodišnji novinarski rad dobila je i nagradu Udruženja književnika Radoje Domanović za pisanje o šahu. Uprkos svemu, nikada nije dobila ni jednu jedinu nagradu Beograda.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Milunka Lazarević:
U naše vreme šah je bio naš lični hobi. Jedino su državne plate imali Gligorić, Prica i Trifunović jer su bili forsirani od države, a što kaže Ivko mi smo bili neki dodatak, znate. Svi drugi su morali da rade da bi živeli. Ja sam imala tu dvojnu profesiju, novinarstvo i šah, znate. Nema novina sa kojima nisam sarađivala, televizija, radio, Tanjug, sve ovo u Jugoslaviji, i onda sam na taj način kompenzirala tu tzv. platu jer u moje vreme nagrade su bile smešne. Prvo su bile simbolične, a posle tek tako da imate nešto za džeparac. Nije bila neka novčana kompenzacija. To je bio danak ljubavi. Znači, radiš za svoju ljubav da je obezbediš, pa da onda možeš da igraš šah. 25 godina samo, to je Petrosijan izračunao, svi su se menjali, samo smo on i ja igrali neprestano na svetskim prvenstvima, svi su ispadali, otpadali, sa najdužim stažom. Ne mogu protiv svoje prirode. Recimo, dovoljno je bilo da ćutim i ja bih sad bila tu neka mnogo velika nacionalna institucija. Međutim, ja sam svima sve rekla šta mislim. Ja sam izborila svoje pravo na slobodu. Ja sam fromovac i neću da me niko ograničava, da me sputava. Ja nisam bila član ni partije, ni Socijalističkog saveza, ni Crvenog krsta, nikakvih partija, neću da me niko ograničava u razmišljanju, znate, jer svaka pripadnost nekoj partiji je određeno ograničenje, šta smeš, šta ne smeš, znate. Ja sam za slobodno razmišljanje i takva mi je priroda. Ja bih verovatno ne bih toliko dugo poživela, znate, da sam pokušala da menjam svoju prirodu, da prećutim kad treba da prećutim, i to bi se moralo odraziti biološki na zdravlje. Ja sam mentalno još uvek zdrava osoba, znate. Ne možete raditi protiv savesti i da ostanete zdravi iznutra. Možete zdravi samo spolja da izgledate. CEO TEKST
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
