Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
Stranicu osmislio, tonove i fotografije iz Subotice vezane za emisije koje se mogu čuti, snimio Dragoslav Simić
Mag. art.m. Čaba Paško, regens chori katedrale Svete Terezije Avilske i dirigent hora Pro musica u Subotici, sveštenik, napisao je neobičnu knjigu "Otac Paško u kuhinji". Predstavljanje knjige bilo je 15.06.2010. godine u Medija Centru u Beogradu. Na toj promociji nisam bio, ali sam zato kasnije potražio oca Paška u Subotici i ovo je sada rezultat našeg zajedničkog dogovora šta i kako od profesionalnog života i hobija Čabe Paška staviti na sajt.
Emisija 1
Čaba Paško govori za radio
Slušaj: (mp3)
Otac Paško - Neobičan spoj ... dar za druge
Red muzike, pa svešteničke službe, pa opet red muzike, i ponovo i samo muzike. Zvuči kao omiljena Švarcvald torta koja se pripremala nedeljom za profesore i kolege na fakultetu u Gracu. Dirigent hora Pro musica, regens chori katedrale - bazilike Sv.Terezije Avilske u Subotici, organizator kulturnih dešavanja, poznavalac vina, pedagog, izvrstan kuvar, član Međunarodnog himnološkog društva i drugih udruženja koja neguju izgradnju čovekovog duha.
Od Subotice do Pečuja sve do Graca, gradovi su u kojima je sticao vrlo široko obrazovanje. Susreti i rad sa ljudima iz svih krajeva sveta, spojevi različitih kultura, upoznavanje navika i običaja, odrazili su se i na vlastito poimanje života.
Studirao je na Višoj teološkoj školi kao i na fakultetu „Janus Panonius” na odseku za dirigovanje i solo pevanje u Pečuju, potom nastavio na smeru crkvene muzike na Muzičkoj akademiji u Gracu gde je diplomirao orgulje i dirigovanje, potom magistrirao, a 2008. upisao i doktorske studije u ovom austrijskom gradu u kojem su sticali i upijali znanje mnogi Subotičani. Vratio se rodnoj grudi iz koje je ponikao, darujući sebe drugima.
Emisija 2
Slušaj: (mp3)
Rukovodeći se mislima Svetoga pisma "Različiti su darovi, ali je Duh isti ..."/1 Kor 12,4/..."koji razdeljuje svakome kako hoće..." /1 Kor 12,11/, inspirisan i potican od strane profesora: Gabrijele Egete, Josipa Mioča, Marije Sekelj u Subotici, Aurela Tilaija u Pečuju, Jozefa Dolera, Johana Trumera, F. K. Prasla u Gracu, isprepleten je neobičan spoj: spoj hrane za dušu i hrane za telo.
U 2010. godini, godini obeležavanja dva značajna lična jubileja, neobičan spoj se obogaćuje za one koji hodaju i koji će tek koračati na putu života.
Red muzike sa ukusnim filovima se nastavlja.
Slušaj - proba hora: (mp3)
Slušaj: (mp3)
Verujem da svi poznajete bajku o carevom kuvaru koji je napustio carski dvor i otišao u svet samo zato jer je njegov gospodar zahtevao da mu svakoga dana spremi nešto drugo za ručak. Naravno, došao je trenutak kada ni majstor ukusa više nije umeo ništa novo da izmisli – jadan, nije imao kuvar – pa je uhvatio put pod noge. Srećom, domaćice danas nemaju ovakve probleme; pa čak ni njihovi muževi, koje sve češće nalazimo usred kuhinje – ne samo zbog gospođice koju opeva Šandor Petefi već i zato što su sami, žena im je na poslu, a trebalo bi nešto na brzinu pripremiti porodici i utoliti glad. Neki pametnjakovići tvrde da su pored telefonskih imenika, kuvari najtraženije i najčitanije knjige.
Baklava s makom ~ jednostavno, bez problema
Slušaj: (mp3)
Upravo zbog toga bih želeo da Vam pomognem da bolje upoznate običaje našeg grada, države i njenih građana, kao i njihove specijalitete koje bismo i sami mogli spremiti, na opšte zadovoljstvo naše porodice, dragih prijatelja i poznanika; jer najlepše je kuvati za druge. Osim toga, kuvanje je umetnost. Znaju i vole da kuvaju samo oni koji vole ono što je dobro, koji traže lepotu u bilo kom obliku. Listajmo zato ovu knjigu sa željom da stvaramo nešto lepo, a ne samo da utolimo glad. Iz tog razloga moj kuvar sadrži već isprobane i uspešno primenjene i ostvarene recepte, praktične savete i tajne za sve one koji vole da uđu u kuhinju kako bi skuvali nešto čime će usrećiti svoje drage i izmamiti osmeh zadovoljstva na njihovom licu. Trudio sam se da se bavim i gastrokulturom, zanimljivim temama iz gastronomije, čime sam želeo da pružim zabavu onim čitaocima kojima konkretni recepti nisu bitni. Istinski u životu uživamo i cenimo samo ono što smo upoznali, bila to umetnost, nauka ili gastronomija.
U katedrali u Subotici načinjen je deo tonskih zapisa
hora koji možete čuti na sajtu
Dok se pripremamo za posebne prilike, duša nam odiše slavljeničkim raspoloženjem, oblačimo svečanu odeću, pakujemo poklončiće i veliku pažnju pridajemo tome da sve bude na svom mestu. A da li ste nekada pomislili da je i lepo postavljen i „upakovan” sto takođe deo praznika? Ukusno postavljena trpeza povećava našu radost za stolom i to ne samo tokom praznika već i tokom svih ostalih dana. Ne oduzima mnogo vremena i ne oduzima apetit kao zapostavljeno serviranje.
Teško je u to poverovati, ali nekada ne samo stolnjak već ni salveta, ni viljuška, ni nož nisu dospevali uvek na sto. Umetnost postavljanja stola razvijala se polako.
U mračnom srednjem veku meso se služilo na parčetu hleba. Siromašni su jeli iz svojeručno pravljenih drvenih činija, dok su bogataši koristili metalne posude. U svratištima se takođe jelo za istim stolom pa nisu bili retki divljački sukobi za neki bolji zalogaj. Jedan francuski gostioničar došao je na ideju da pojedine grupe razdvoji za posebne stolove, dok je jedan drugi na ulaz u gostionicu okačio list sa jelima namenjenim za taj dan – to je bio Carte de Jour, predak jelovnika.
Kako se Evropom proširio porcelan, postavljanje stola počinje da se vrši na lepši način.
Staklenu čašu je donela Katarina Mediči u Pariz, kao poklon. Građanstvo je takođe pokušavalo da, u okvirima svojih mogućnosti, održi korak sa stilom bogatih. Ovaj proces pojačalo je širenje fabričkog stakla i odomaćivanje korišćenja porculana. Danas su elementi za serviranje već svima dostupni – srazmerno u jeftinijim ili skupljim izdanjima.
Pitanje je samo ukusa i mašte kako ćemo ukrasiti prazničnu trpezu. Prvi nivo „pakovanja” odnosno „odeće” je stolnjak, pomoću koga možemo uobličiti u prilično veliki raspon stilova. Može da odiše radosnim, slikovitim bojama za neku dečju
žurku ili da bude harmoničan i dobro usklađen, prazničan. U prvom slučaju intenzivno obojenim pamučno-platnenim, molinskim ili lenskim stolnjakom prekrivamo ovalni ili uglasti sto.
Korišćenjem tri, četiri boje možemo proizvesti
jake kontraste. Možemo koristiti osnovne boje: plavu, crvenu i žutu; ili parove boja koje se međusobno upotpunjuju: crvenu sa zelenom, plavu sa narandžastom, ljubičastu sa žutom. Dekoraciju ćemo ostvariti savijanjem papira, veštačkim
cvećem ili rezanjem figurica od voća. Mogu im pristajati i figuralne sveće, dok za podmetače možemo koristiti i makazama iseckane figure od kolaž papira.
Ako u gostima imamo decu, na sto možemo staviti kartice sa rasporedom sedenja, koje mogu biti isto tako vesele i raznobojne kao i dekoracija. Obratimo pažnju na to da umesto skupog porcelanskog pribora na sto stavimo papirne
tanjire ili tanjire od fajansa. Set i salvete možemo napraviti i sami, od istih materijala, u raznim bojama i ukrašene satenskom trakom i mustrama. Iz mode nikad ne izlazi i uvek duhovita dekoracija – rezane figurice od povrća ili
voća. Možemo da improvizujemo na razne načine. U pojedine držače ili činije moguće je staviti bombone ili ukrasne svećice.
Iako se ne radi o jeftinom zadovoljstvu, za harmoniju je neizostavno i to da porcelan koji stavljamo na trpezu bude usklađen sa bojama ukrasa kojima smo okitili stan i da mu dodamo neke dekorativne elemente. Za plave, bele i srebrne sudove predlaže se beo stolnjak, sa plavom svećom i plavom salvetom. Kao dodatni dekor mogu poslužiti šišarke, srebrne zvezdice i srebrne sveće koje stavljamo na stol. Ukoliko imamo porcelanski set bele boje, onda uz njega najbolje ide kombinacija zlatne i crvene boje, pošto uz ove boje najbolje pristaje zelenilo jelke. Kada je jelka blizu stola, isplati se uskladiti boje. Na sredinu trpeze možemo postaviti nekakvu dekoraciju od grana jele, koja će, simbolišući jelku, doprineti prazničnom raspoloženju. Ako je adventski venac još na stolu, može da posluži kao postolje za ikebanu u koju ćemo složiti grane. Četvorougaonom stolu pristaje duguljasti ukras na sredini, a ostala dekoracija se zatim postavlja u skladu sa njim. Ako odaberemo neki dinamičniji motiv, kao na primer zvezdu, onda će pored njega dobro da pristaju sveća zvezdastog oblika, salvete koje i sami možemo saviti u zvezdaste oblike i stolnjak sa zvezdastim šarama.
Skupom sveća doprinećemo prijatnoj atmosferi. Oblikujmo kompoziciju koja se sastoji iz dugačke sveće u sredini, kraćih sveća oko nje i malih svećica oko cele dekoracije. Boje sveća neka bude usklađene sa bojom stolnjaka i osnovnim bojama
ukrasa na jelci.
Ukrašavanje stola prenosivo je i na druge elemente u kući; tako se može dekorisati orman u trpezariji ili kuhinji, ili možemo napraviti ukras nad vratima ili prozorima. Osim staklenih kugli, sušene smokve i pomorandže
sečene na kolutove, salonske bombone, medenjaci ili korpa sa jabukama takođe će ulepšati praznično veselje i atmosferu.
Pošto je ova jestiva dekoracija predviđena za višednevnu upotrebu, računajmo sa tim da će tokom dana polako da ponestaje, pa je tada možemo dopunjavati ili napraviti neku drugu kombinaciju.
Staklo je takođe bitan materijal, a čaše,
koje su inače deo naše svakodnevnice, ujedno su i neizostavni praznični elementi. Izbor oblika staklenih čaša prema stilu stolnjaka ili odgovarajućem piću, međutim, nije jednostavan zadatak. Razlike u njihovom kvalitetu uslovljene
su načinom obrade. Najvredniji primerci prave se duvanjem preko lule, tako da je ovo staklo mnogo otmenije nego čisto presovano staklo. U najduže čaše, odnosno u one sa najdužim strukom, sipaju se sok, mineralna voda ili limunada.
Pivske čaše, odnosno krigle su široke, obimne i glomazne, kako bi pena mogla široko da kruniše ovo piće boje bršljana. Moglo bi se reći da vina, a i vinskih čaša, ima toliko koliko ima i zvezda na nebu. Čaše sa većim stomakom i udubljenjem
pravljene su uglavnom za crna vina, a kako bi nas lakše primamili njihov miris i aroma. Belo vino je najbolje služiti u manjim čašama i na nižim temperaturama. Pitomi ukus rizlinga i rošea najbolje se oseća samo onda kada nektar može
široko da se pruža po nepcima i jeziku pa se zato ove vrste vina služe u čašama sa proširenim ivicama ka spoljašnjosti. Čaše za šampanjac odišu vitkom elegancijom, a završeci su im suženi kako ugljen dioksid ne bi brzo nestao jer upravo
on čini ovo piće zaista prijatnim.
Kada postavljamo sto za glavno jelo, trebalo bi da pazimo da čaše budu iz istog kompleta ili da su bar slične po izgledu. Ako su neke čaše gravirane i glačane, onda ostale nikako ne smeju biti duvane i glatko oblikovane. Takođe je bitan elemenat podmetač koji treba da zaštiti stolnjak.
Na samom kraju, citiraću jedan kratak odlomak iz motoa Udruženja umetnosti ugostiteljstva: "Postavljeni sto odraz je naše kulture obedovanja i estetike, čija umetnost izražava radost zajedništva i značaj pripadanja bližnjima."
Fotografije snimio Dragoslav Simić u saradnji sa Čaba Paškom.
Postavljeno: novembar 2010.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
