Predrag Ristić
Predraga Ristića arhitektu, upoznao sam tek pre nekoliko meseci, iako sam za njega znao godinama. Imali smo indirektan susret 2007. kada mi je profesor Zoran Žiletić pokazao pismo koje mu je uputio Ristić. U tom pismu on se osvrće na jedan moj komentar objavljen u Politici.
Slušaj:
Jedno popodne, juna 2010. pozvao me je Peđa, u široj javnosti
poznat po nadimku "Peđa Isus", i javio da je pronašao traku snimljenu pedesetih
godina XX veka, na kojoj je glas Leonida Šejke, slikara, koji peva i prati
sebe na gitari. Tih godina kao studenti i kasnije kao diplomirani inžinjeri
arhitekture, mnogi mladi ljudi različitih društvenih slojeva, okupljali
su se na mansardi Ristićevoj u kući na Senjaku. Tada je Peđa na četvorokanalnom
magnetofonu snimio Šejku.
Tako je nastalo ovo zanimljivo prisećanje na Leonida Šejku kao proširena
priča u kojoj imenima i prezimenima defiluju razne ličnosti tadašnjeg beogradskog
života; sve uz jaku dozu prisutnog antikomunizma.
Arhitekta Predrag Ristić poznat je našoj javnosti po velikom broju crkava koje je projektovao širom pravoslavnog sveta. On je ovde zanimljiv svedok jedne nenapisane istorije.