Rale Damjanović

U ime nagrađenih dobitnika "Zlatnog mikrofona" govorio je Rale Damjanović
Snimio Anđelko Vasiljević

Ratomir Rale Damjanović, diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. U Radio Beograd primljen 1980 godine. Znam ga i pre te godine kao odličnog recitatora. To je ostao i danas. Bio je reporter, voditelj, urednik, komentator, zamenik glavnog urednika, na Programu 202 i Radio Beogradu 2, urednik Kulturne redakcije i Redakcije dokumentarnog programa. Napisao jednu knjigu o radiju, Izveštaj o vodostanju-zapisi o radiju.
Autor je zvučne fantasmagorije Glasovi, posvećene radiju.
Za ostvarenja u novinarstvu dobio je Oktobarsku nagradu Beograda 1987. i Zlatni mikrofon Radio Beograda 2008. Objavio je romane: Zgad, Sančova verzija, Nebo nad cirkusom; knjige pripovedaka: Komemoracija, Novogodišnja noć, Džonijev solo i više knjiga eseja.
Kada sam ga pre kratkog vremena zaustavio u holu radija i zamolio da napiše neki uvodnik za ovaj sajt, dobacio je: Ma napiši šta hoćeš, naš drug, alkoholičar, pijanac... Sve ovo sa „alkoholom“ , naravno nije tačno, ali je to bila prilika da se vidi kakav odnos pojedini pisci i to dobri, kakav je Rale Damjanović, imaju prema ovoj vrsti elektronskog predstavljanja. Veruju da je dovoljno napisati knjigu i to je ~ kraj. „Elektronika“, ma koga još to zanima?! Međutim ta „elektronika“ je bogom dana za „spasavanje od zaborava“ velikog intelektualnog napora koji čovek uloži da bi iza sebe ostavio nešto, trag o svom postojanju.
Beseda koju je Damjanović održao u ime grupe nagrađenih novinara na slici, prilikom dodele nagrade „Zlatni mikrofon“, 2008. antologijski je primer kako se na sajtu u milionskom tiražu može umnožiti i sačuvati lepa reč.

Slušaj:   

Postavljeno: januar 2010.