Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Ovu stranu je opremio, snimio fotografije na izložbi u Galeriji SANU
2013. godine, fotografije
spomenika Ćirilu i Metodiju kao i radio emisiju u kojoj govori
Tome Serafimovski, urednik sajta Dragoslav Simić.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: januar 2013.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Uz dozvolu autora Vladimira Davidovića ovaj tekst je preuzet iz dnevnog lista Politika, objavljen 5. marta 2016.
Verovatno najznačajniji vajar ovog dela Evrope Tome Serafimovski, redovni član makedonske Akademije nauka i umetnosti, inostrani član SANU i CANU kao i član Svetske akademije umetnosti i nauka iz SAD, preminuo je 3. marta u Skoplju. „Pridružiću se Medakoviću, Srbinoviću i brojnim drugim prijateljima na nebu. Nedostaju mi” – govorio je.
Rođen je 1935. godine u Zubovcu kod Gostivara. Na likovnoj akademiji u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, u klasi Antuna Augustinčića. Kao stipendista francuske vlade tri godine je proveo u Parizu, između ostalog i kao saradnik Alicije Penalbe, najznačajnije evropske vajarke tog doba. Njegov stvaralački opus obuhvata više od 550 skulptura, od kojih je 40 monumentalnih. Njegova dela nalaze se ne samo u zemljama bivše Jugoslavije, nego i u kolekcijama Bakingemske palate, Vatikana, Berluskoni u Rimu, fondacije Kiril i Metodij u Sofiji, Udruženju književnika Francuske i brojnim drugim. Učestvovao je na oko 300 grupnih i 40 samostalnih izložbi u zemlji i svetu.
Pogled na spomenik u parku kod Vukovog spomenika.
U pozadini je studentski dom.
Beogradu je poklonio spomenik Ćirilu i Metodiju u parku kod Vukovog spomenika, a tu su i portreti Mije Aleksića u foajeu Narodnog pozorišta i Đure Jakšića u Skadarliji, kao i donacija SANU. Zahvalan Matici srpskoj za knjigu o njegovim spomenicima, Novom Sadu je poklonio idejno rešenje spomenika Vuku Karadžiću. Ova ideja, na žalost, nije realizovana.
RTS je emitovao zapaženi TV feljton o njegovom umetničkom opusu, a umetnička galerija RTS bogatija je za bronzanu skulpturu Ćirila i Metodija koja krasi hol ispred kulturne redakcije RTS. Svoj patriotizam ovekovečio je spomenikom pesniku Slavku Janevskom, na koji je urezao njegovu pesmu o Makedoniji: „Troška zemlja, kapka vode, parče nebo”... U sukob sa aktuelnim vlastima došao je zbog odbijanja da se stavi na čelo projekta, vrednog više miliona evra, da svojim skulpturama „potvrdi” vezu današnje sa antičkom Makedonijom. „U toj prevari neću da učestvujem” odgovorio je. Za taj stav „nagrađen” je tragikomičnom lustracijom.
Duboko smo mu zahvalni što je naše živote obogatio lepotom svog stvaralaštva i lepotom svog neponovljivog duha.
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića
Moje poznantvo sa Tometom bilo je slučajno kako se to obično dešava u životu. 2008. godine u prolazu Avalskim putem svratio sam na kratko kod livaca Jeremića. Poznati livci u Srbiji po velikom broju spomenika koji su izašli iz njihove livnice. Neki krupan snažan čovek u radničkom odelu sa brusilicom u ruci stajao je sa još jednim radnikom na postamentu ispred velikog spomenika. Brusili su odlivak vešto, a ovaj koga sam uočio, kao svaki dobar majstor od zanata ulivao je poverenje. Međutim Boban Jeremić vlasnik livnice i takođe dobar zanatlija reče onom čoveku sa brusilicom da prestane sa bukom koju je pravila mašina za trenutak... da siđe sa tezge na kojoj je stajao, “da se upoznamo“. Vedar i nasmejan onaj čovek dade pomoćniku alat nešto mu još reče, napravi šalu na račun Bobana koji ga od „jutra prekida“, i siđe. Onako stasit, pruži mi ruku: Tome Serafimovski, reče.
Kratko sam bio tog dana kod Jeremića, ali sam zapamtio Tometa po vedrini i savršenoj mešavini srpskog i makedonskog jezika, rečenicama satkanim od neke životne radosti i mudrosti. Jasno je bilo da ga raspad Jugoslavije nije zatekao spremnog da prihvati sve te nesreće koje su nam se događale. Pominjao je Meštrovića, svoju „hrvatsku školu“, (diplomirao je u Zagrebu), prijatelje na raznim stranama koje je imao, ali sve to protkano neopisivom vedrinom.
Otišao sam zadovoljan, a kada sam nekoliko godina kasnije prolazio pored Vukovog spomenika video sam onaj Tometov rad iz livnice Jeremića, spomenik Ćirilu i Metodiju, postavljen u parku.
Nova slika, Knez Mihailova, Galerija SANU, 2013. godina. Video sam postavljena je izložba skulptura Tometa Serafimovskog. Pa to je moj vajar, pomislio sam koga nisam video nekoliko godina. Ušao sam da ga pozdravim. Pomalo oronuo, ali čio Tome se setio tog našeg susreta u livnici. Dogovorili smo se da dođem sutradan i tako je nastao ovaj razgovor snimljen za radio koji je sačuvan na ovoj stranici sajta.
Kada sam pročitao vest koju je objavila Politika perom prijatelja Vladimira Davidovića, 5. marta 2016. godine, želeo sam da ostavim trag ovom beleškom kako su se upoznali jedan umetnik i jedan novinar.
U međuvremenu javio mi se Goran Majetić novinar iz Karlovca koji je želeo da napiše knjigu o Tometu Serafimovskom. Evo Goranovog pisma:
From: Goran Majetić
Sent: Friday, March 04, 2016 9:19 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: DRAGOSLAV SIMIĆ
Pozdrav Dragoslave,
Stupili smo u kontakt (Tome i ja) krajem prošle godine. Počeo mi je pripremati pisani odgovor i obećao ga poslati mailom. No kada smo se drugi puta čuli telefonski, iza Nove godine, javio mi se iz bolnice. Nadao se ozdravljenju i povratku kući kroz najviše dva tjedna. Nakon toga sam mu i napisao da ne brine za odgovore za knjigu, nego da se liječi i odmara.
Iskreno mi je žao... Tijekom ta dva telefonska razgovora oduševio me svježinom sjećanja na davne događaje i širokogrudnošću.
Hvala Vam na obavijesti.
Goran
Dopunjeno: mart 2016.
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
