Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
/Stranicu osmislio, emisije i fotografije snimio Dragoslav Simić urednik sajta. Emisije traju dva puta po 30 minuta./
Beleška urednika sajta:
Ove dve emisije sa princom Tomislavom snimljene su u Topoli u rezidenciji Karađorđevića 1994. godine. Princ Tomislav me je zanimao ne samo zato što je bio jedan od trojice sinova kralja Aleksandra već i zato što je do tog vremena sve što je bilo vezano u javnosti za Karađorđeviće bilo primano sa otklonom. Vodila me je znatiželja u Topolu da upoznam tada jedinog preostalog živog kraljevog sina koji se tu doselio 1992. godine iz Engleske i da doznam mnoge za mene nove i nepoznate detalje iz životopisa Karađorđevića. Tako ovi iskazi princa Tomislava spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića.
Princ je bio prijatan i srdačan čovek. Rođen je 1928. godine. Govorio je srpski sa jakim engleskim akcentom. Zbog velikih političkih obaveza deca su se viđala samo dva ili tri puta mesečno sa ocem Aleksandrom. Majka kraljica Marija bavila se humanitarnim radom, ali je ipak imala više vremena za decu. Susret sa ocem bio je pravi praznik. „Ja sam bio jedini sin kome je moj otac ponekad dozvolio da sedim kada su bile neke audijencije u dvoru, ali morao sam uvek da sedim u nekom ćošku i da budem miran..., govorio je princ Tomislav. Ubrzo je kralj 1934. ubijen u atentatu u Marselju. Događaji koji su se ubrzano odvijali do 1941. na svetskoj sceni nisu bili naklonjeni Jugoslaviji. Iz citirane prinčeve rečenice o detinjstvu može se videti kako je izgledalo vaspitanje dece kraljevske porodice Karađorđević koja su prepuštena guvernantama. Na ovom sajtu biće dati srodni linkovi koje posetilac može da prati i da bolje razume i istoriju naše zemlje do početka Drugog svetskog rata i kasnije.
Film koji sam tada snimio u rezidenciji princa Tomislava 1994. nepovratno je izgubljen, a fotografije kojima je ilustrovana ova strana nastale su u dvorani Jugoslovenske kinoteke 1999. godine kada je održana promocija knjige princa Tomislava.
Na predstavljanju “Memoara” osim autora princa Tomislava, govorili su još Rade Zelenović i Mile Nedeljković recezent knjige.
Slikarka Bela Pavlović ćerka diplomate Stevana
Pavlovića, stara beogradska porodica iz druge poolovine XIX veka,
bila je prijateljica sa kraljicom Marijom. Imala je tada 98 godina
i došla je na promociju taksijem. Prisno se pozdravila sa princom
i pitala ga da u šali da li se seća da ga je ona kao bebu 1928.
u naručju držala.
Slušaj 1.deo: (mp3)
Slušaj 2.deo: (mp3)
Postavljeno: novembar 2016.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
8. april 2017. Beleška urednika sajta:
Ipak su ove 4 fotografije nađene.
Setio sam se da nas je svojim kolima na Oplenac vozio Slobodan Tasić i tada i sada vlasnik štamparije „Interprint“. Sa nama je bio i akademski slikar Miodrag Vartabedijan fenomenalni grafički dizajner koji je opremao izdanja “Jugoslovenske revije”, “Interprinta” i mnogih drugih izdavačkih kuća u Jugoslaviji. Tasić mi je javio pre nekoliko dana da je pronašao i sačuvao ove četiri fotografije koje sam tada ja snimio pa te fotografije prilažem ovoj stranici. Čovek sa kravatom je Slobodan, Vartabedijan je klasično prepoznatljiv lik sa dugom kosom. Princ Tomislav među njima u sredini, lako ćete ga prepoznati. Slike su načinjene na terasi dvorca na Oplencu.
Srodni linkovi:
Bela Pavlović govori
Slikarka, umrla u dubokoj starosti 2001. godine, na zanimljiv način
oživljava ljude i događaje koji su činili njen "jučerašnji svet", ličnosti
iz javnog i kulturnog života Srbije u periodu od kraja XIX veka do šezdesetih
godina XX veka. Bila je rođaka profesora Slobodana Jovanovića i naslednica
njegovih autorskih prava. Stranica "Knjige koje govore"
Sahrana kralja Aleksandra iz nemačkih arhiva
Izvori koji se mogu naći u domaćim tonskim arhivima o sahrani kralja
Aleksandra 18. oktobra 1934. na Oplencu, praktično ne postoje i svode
se na filmski materijal i novinske izveštaje. Međutim u nemačkom tonskom
arhivu sačuvan je direktan prenos sahrane kralja Aleksandra koji prenose
nemački reporteri sa beogradskih ulica. Početkom 2010. godine došli
smo do ovih tonskih zapisa zahvaljujući istraživanju dr Dragoljuba Pokrajca
profesora informatike na univerzitetu Delaver u Americi. Stranica "Predavanja
u Kolarčevoj zadužbini"
Kralj Petar
Drugi, život kao film
Kralj Petar Drugi Karađorđević sahranjen je na Oplencu 26. maja 2013.
godine. Sadržaj ove stranice: O sačuvanim govorima kralja Petra
Drugog i kneza Pavla; „Ženidba kralja Petra prema britanskim dokumentima“;
Ko je bio kralj Petar Drugi. Stranica “Gosti sajta ~ mikrofonom
kroz XX vek.
Knez Pavle govori - „Skrivena radiofonija“
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača
sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
sajta |
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
