Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
(u pripremi)
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
Prema istraživanjima Goluba Dobrašinovića
Iz biografije Goluba Dobrašinovića:
Istoričar književnosti Golub Dobrašinović rođen je 1925. godine u Bijelom Polju, diplomirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao kustos Vukovog i Dositejevog muzeja.
Dobrašinović je bio istaknuti naučni
radnik iza koga je ostalo oko 400 objavljenih radova. Bio je jedan od najboljih poznavalaca života i dela Vuka Karadžića, zahvaljujući tome i nosilac projekta sabranih Vukovih
dela.
Dobitnik je Vukove nagrade, Dositejeve povelje i drugih priznanja. Golub Dobrašinović umro je u Beogradu 2008. godine.
Istoričar književnosti. Bio je jedan od naših najboljih poznavalaca života i dela Vuka Karadžića. Autor više knjiga o Vuku Karadžiću.
Provokativni naslov Vuk pod prismotrom policije nastao je tako što sam 1997. godine vodio razgovor sa profesorom Golubom Dobrašinovićem u emisiji “Rezervisano za”, Drugog programa Radio Beograda. O tome svedoči i Golubova fotografija koju sam snimio tokom razgovora u studiju gde mikrofon takoreći zaklanja njegovu glavu. Povod je bio objavljivanje jedne od dokumentarnih knjiga Goluba Dobrašinovića čije korice gledate “Vuk pod prismotrom policije”. Zahvaljujući činjenici da sam sačuvao ovaj razgovor imao sam razloge da pokrenem ovu stranicu o Vuku.
Golub Dobrašinović: “Vuk je lako umro, a teško živeo, kubureći s mnogim nevoljama. Hronično bolešljiv, doživeo je 77. godina; beda ga je, bar u prvim godinama spisateljstva, sustopice pratila (u dugu je i umro); stravično nesrećan bio je i kao roditelj, jedanaestoro dece je sahranio. ... Uza sve to pak nadgledale su ga policijske oči, postojano i potuljeno od 1815. godine... do poznih posmrtnih godina, svuda, u Beču i na putu.”
Slušaj - Vuk pod prismotrom policije: (mp3)
Slušaj - Kakav je u stvari bio taj čovek Vuk Karadžić: (mp3)
Ova pesma Branka Radičevića posvećena Mini Karadžić poslužila je kao inspiracija pevaču Zdravku Čoliću.
Slušaj: (mp3)
Slušaj - Pre drugog svetskog rata: (mp3)
Slušaj - Da podsetim: (mp3)
Važno je otvoriti sve domaće arhive (istorijski muzeji, Arhiv Srbije, RTV Srbije) i postaviti ih na Internet; Na primer knjige, kakva je monografija o Vuku Stefanoviću Karadžiću, profesora Miodraga Popovića. Tako bi se otvorila velika škola saznanja bez koje je teško zamisliti budućnost.
Za razliku od Goluba Dobrašinovića sa kojim sam razgovarao i njegov glas sačuvao na ovoj stranici, sa profesorom Miodragom Popovićem (Crna Trava, 16. oktobar 1920 - Beograd, 2005), jednim od vodećih istoričara književnosti koji su pisali o Vuku, savremenikom i dobrim prijateljem Goluba Dobrašinovića, Popovićev glas nisam sačuvao. Ali ga na ovoj stranici treba pomenuti. Njegovo najznačajnije delo svakako je obimna monografija Вук Стефановић Караџић, objavljena 1964. godine.
U knjizi Pamtivek, profesora Popovića, sa podnaslovom Srpski rječnik Vuka St. Karadžića, objavljenoj 1983. nalazimo podatak kako je Vuk prikupljao nove reči. Vuk piše ruskom slavisti Sreznjevskom oktobra 1852: „Za riječi i poslovice ne može čovjek pitati nikoga, nego valja čekati dok se u razgovru što ne čuje. Zato sam ja jednako uza se nosio (kao i sad što nosim) hartije i plajvaz, pa kako sam gde što čuo što nijesam znao ili što sam mislio da nemam napisano, odmah sam zapisivao. Zato sam svuda gledao da se nalazim gde ljudi mnogo govore, a često sam zametao razgovor o različnijem stvarima da bih za sebe što novo mogao čuti...“
A kako je Srpski rječnik nastao, Vuk opet piše Sreznjevskom 1841. u jednom od mnogih pisama: „Tu sam u Brzoj Palanci (u kojoj je 1813. pred pad Prvog srpskog ustanka radio kao carinik), pažljivo slušao seljake kako se sude pa sam svaku nepoznatu mi riječ beležio na hartiju, bez ikakvog književnog cilja o kome tada nisam ni sanjao nego onako...“
Postavljeno: oktobar 2014.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
