Živica Tucić

1. jula 2015. godine, zabeležio urednik sajta Dragoslav Simić

Vest da je Živica Tucić preminuo krajem juna ove godine podstakla me je da pronađem i ovaj tonski zapis, radio emisiju koju sam snimio sa Živicom Tucićem 9. 8. 2007. godine. Bila je to još jedna iz nove serije emisija “Autobiografije uživo”, zamišljena kao buduća druga knjiga iz istoimene serije kao što je to bila ova prethodna knjiga „Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovića do danas“, Beograd, 2007. (knjiga i CD).

Slušaj - 3. deo:     (mp3)

Ta druga knjiga nije objavljena, ali su ostale sačuvane emisije i tekstovi koje su učesnici emisije kasnije autorizovali.

Valja napomenuti da je ideja autora bila da svi učesnici serije govore uživo i da se na taj način stvori pravo malo radio pozorište što je ovaj poduhvat koji je uspeo u potpunosti, činilo jedinstvenim u našoj radiofonijii. Koncept emisije i scenario autor serije detaljno je ostvario sa učesnicima. Svi oni, a bilo ih je 12, među njima i Tucić, govorili su uživo, a tekst je kasnije prema postojećem snimku emisije, skinut sa trake. “Drama” i draž ove dokumentarne emisije bila je u tome što su učesnici imali slobodu da improvizuju po volji u vremenski omeđenom prostoru od 30 minuta koiliko je trajala emisija “Govori da bih te video”. Tucićeva tema za koju se opredelio Srbi između pravoverja i krivoverja, ne spada u klasične lične autobiografije. Ali pažljivim čitanjem uočiće se veza između sjajno obrazovanog Tucića i njegove potrebe da u živom analitičnom govoru pronikne u bit verovanja naroda kome je pripadao. Kritičnost koju je pokazao prema svojoj naciji, ovoj propovedi daje snagu koju najbolje karkteriše slušalac iz Novog Sada Borislav Božinović ovim rečima: „Odličan je bio Tucić… u pola sata je rekao baš sve što treba, o nama i našoj „religioznosti“! Oduševio me je; trebalo bi češće puštati tu emisiju, na primer svaki dan na RTS-u pre dnevnika?“

U vezi sa Tucićem i ovo sećanje Borislava Božinovića:

„Imao sam komšiju Vojislava Aćimovića koga sam kao dečak obožavao. Delili smo dugačku terasu na četvrtom spratu zgrade u kojoj smo stanovali. Čika Voja, gospodin starog kova, bio je pretplaćen na „Pravoslavlje“. Kad bi ga pročitao prebacivao ga je meni na terasu sa ostalim novinama da nosim u stari papir. Uvek sam listao te novine i uvek bih se najviše zadržavao na poslednjim stranicama, na rubriku iz „Hrišćanskog sveta“. Tu je pisalo o pravoslavcima iz Etiopije, o Koptima iz Egipta… čarkama oko Svetog Groba, svim mogućim konfesijma, međuverskim susretima. Mene dečaka ta raznolikost je oduševljavala. Baš te stupce je uređivao Živica Tucić!“

Živica Tucić
Srbi između pravoverja i krivoverja

Pitanje religije nikoga ne ostavlja ravnodušnim, bilo da se pojedinac, u većini, smatra religioznim, ili nereligioznim, agnostikom, ateistom.
U današnjici je u dobrom delu sveta prepušten slobodi pojedinca izbor da li će verovati ili ne. Ne suzbija se ili kažnjava bilo koja strana.
Sekularizovane zemlje, sa demokratskim ustavom, koje neguju različite modele odvojenosti vere od države, ophode se neutralno prema ovom pitanju. Vlast je tu da garantuje slobodu pojedinca, ma kako se on opredeljivao, pod uslovom da ne ugrožava druge, a tako isto ni državni poredak. Više (PDF)

Sa sajta Medija centra Beograd

Živica Tucić

Živica Tucić publicista i verski analitičar postao je neprikosnoveni tumač događanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i u celom hrišćanskom svetu.

Upoznao sam ga oko 2000. godine na jednoj konferenciji za štampu u Medija centru. Zanimljiv i radoznalog duha, izuzetno obrazovan, kao dobar poznavalac nemačkog jezika, godinama je radio u Nemačkoj ambasadi u Beogradu na prikupljanju novinskih infomacija o ekonomskim zbivanjima kod nas i u svetu. Poseduje ličnu biblioteku od 3o.ooo hiljada knjiga i u te svrhe kupio je posebnu kuću na Karaburmi u Beogradu, da bi sve te knjige imao gde da smesti.

Nekoliko puta je govorio u mojim emisijama na Radio Beogradu 2 i za ovu priliku izdvajam dva dela razgovora sa Živicom Tucićem o praznovericama, običajima i slavama. Po dobrom običaju analitičara sa urođenom ironijom Banaćanina, rođen je u Zrenjaninu, bio je pun hvale za dobre strane religije i gorko radikalan kritičar prema praznovericama koje nalaze svoj koren kod nas i u 21. veku.

Slušaj - 1. deo:     (mp3)

Osnivač je i zadužbine čije saopštenje je objavljeno decembra 2010. godine i dopunjuje sliku o Živici Tuciću.

Saopštenje Zadužbine "Sveta Jelisaveta Fjodorovna"

U saopštenju Zadužbine "Sveta Jelisaveta Fjodorovna" se navodi da će Zadužbina i dalje nastaviti svoju misiju, u okvirima mogućnosti, kako bi se unapredio međuhrišćanski i međureligijski dijalog, doprinela uklanjanju, ili bar ublažavanju, neznanja, predrasuda, nepoznavanja i međusobnog nerespektovanja, što je u smislu svetiteljke čije ime nosi.

Upravni odbor potvrđuje politiku Zadužbine, koju ona vodi od osnivanja, da ne prima donacije ni priloge, kako bi potpuno očuvala svoju nezavisnost. O svojim dobrim delima Zadužbina ne smatra potrebnim da izveštava, a takođe na eventualne uvrede neće reagovati.

Osnivač i direktor Zadužbine Sveta Jelisaveta Fjodorovna, sa Upravnim odborom, kao i Verske informativne agencije (VIA), koja je sastavni deo Zadužbine, čestitaju praznik Hristovog rodjenja s pozdravom: Hristos se rodi.

Slušaj - 2. deo:     (mp3)

Postavljeno: februar 2011.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad