„Nacionalni čas“, emisija Radio Beograda,
Radio Zagreba i Radio Ljubljane,
februar 1941.

Govori u emisiji profesor Živomir Mladenović

Beleži urednik sajta Dragoslav Simić

Profesora Mladenovića sreo sam u Beogradu slučajno kada je već imao 97. godina. Bio je poslednji iz generacije koja je učestvovala uživo u emisiji “Nacionalni čas”. Sačuvao je tekst pod nazivom “Rodoljublje starih srpskih biografa” koji je pročitao na radiju 10. februara 1941. godine u emisiji “Nacionalni čas”. Meni je u mikrofon isti tekst pročitao 2007. godine. Njegov glas i izlaganje kolege Đorđa Malavrazića možete da čujete u celini u ovoj emisiji.

Slušaj:     (mp3)

Đorđe Malavrazić:

U dinamičnom prostoru serije "Govori da bih te video" danas na dan radio Beograda, pokušaćemo da bacimo nešto svetla na jednu danas uglavnom zaboravljenu, ali u svoje vreme elitnu, i svakako veoma ozbiljno i temeljito pripremanu emisiju i da je istovremeno i dokumentarno ilustrujemo jednim predavanjem koje je u njenom okviru održao profesor Živomir Mladenović. Ta emisija se zove „Nacionalni čas“. Ona je osnovana 2. septembra 1934. godine. Koliki joj je značaj bio pridavan vidi se po tome što je te prve večeri, kako se zvalo, na otvaranju emisije, bio u studiju i govorio šef centralnog pres biroa vlade Kraljevine Jugoslavije dr Kosta Luković. Uz njega su u studiju bili i uvodno takođe govorili, citiraću to doslovno, imena ljudi ne znam,... i po jedan predstavnik Hrvatskog i Slovenačkog dela našeg naroda. Više...

Kada je umro profesor Mladenović imao je preko 100 godina. Tim povodom Dr Slavica Garonja Radovanac napisala je ovaj uvodnik koji prenosimo u celini u želji da se više zna o čoveku koji je bio poslednji živi učesnik emisije Radio Beograda „Nacionalni čas“ iz februara 1941, a svojim dugim životom dočekao je vreme elektronike koje je omogućilo da njegov glas bude zabeležen i sačuvan na ovaj način.

Otišao je možda poslednji predstavnik čuvene Beogradske filološke škole. Doktorant kod Pavla Popovića, autor prve teze o Jovanu Skerliću, prof. dr Živomir Mladenović je živeo tačno koliko i epoha kojoj je pripadao – čitav vek. Rođen u godini kada je umro Laza Kostić (1910), simbolično, svoje poslednje delo, posvetio je upravo ovom velikom srpskom pesniku i predao ga u štampu u svojoj 101-oj godini života. Živomir Mladenović je bio fenomen, ne samo običnog ljudskog života, već verovatno i doskora najstariji živi naučnik na ovim prostorima. Možda su mu tako dug i do poslednjeg dana, plodan životni i radni vek podarile (neodživljene) godine njegovog oca Svetozara i strica Miloša, koji su kao srpski vojnici otišli u rat, poginuli / nestali već u prvim bitkama 1914. godine u Srbiji.

Rođen u Donjem Ljubešu kod Aleksinca, 5. novembra 1910, Živomir Mladenović školovao se u gimnazijama u Aleksincu i Kruševcu, studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu upisao je davne 1930, a diplomirao 1934. godine. Usavršavao se u Pragu (1932) i na Sorboni u Parizu (1936/37), a spomenutu tezu o Jovanu Skerliću u komisiji kojom je predsedavao Aleksandar Belić, odbranio i objavio 1940. godine. Nakon Drugog svetskog rata radio je u Institutu za književnost SANU (kasnije ukiniut), a potom prešao u Odbor za narodne umotvorine pri SANU, gde je proveo svoj radni vek, do penzionisanja, kao naučni savetnik. Bio je profesor po pozivu, na univerzitetima u Kembridžu 1970/71 (Engleska) i u Americi (Florida, Berkli, Indijana, Harvard i Kolumbija, 1976).

Ono, međutim, čime je među brojnim delima, Ž. Mladenović trajno zadužio srpsku nauku, jesu dva dela: Srpski realisti, čije mu autorstvo, sticajem čudovišnih okolnosti, nije priznato čitavih pola veka, a koje je u svojoj desetoj deceniji života ipak integralno objavio (2007). Ono drugo, možda još i važnije, jeste rad na objavljivanju celokupne zaostavštine Vuka Stefanovića Karadžića, koju je Srpska akademija nauka i umetnosti objavila u pet knjiga 1973-4, sa njegovom obimnom uvodnom studijom. Samo ovaj poduhvat, dostojan titule akademika, i pored vrlo afirmativnog referata najuglednijih akademika Miloša Đurića, Petra Kolendića i Milana Budimira još 1967. godine, ipak je, takođe, na jedan volšeban način sklonjen sa dnevnog reda i više nikada nije uzet u razmatranje. Ekspert za srpski realizam, otkrivalac nepoznate drame Laze Kostića Okupacija (1977), vrstan folklorista, koji nas je zadužio kapitalnim projektom objavljivanja Vukove zaostavštine i drugim knjigama iz narodne književnosti, kao naučnik prošao je do pre neki mesec, bez i jedne nagrade sa Vukovim imenom (plaketa Vukove zadužbine za 100-ti rođendan). No, po vlastitom svedočenju, za života je doživeo priznanje za svoj (osporavani i ometani) rad od mladih generacija naučnika i to je najveća nagrada koju je mogao, kako je govorio, poželeti. To je, čini se, viša pravda i specifičan put koji je Živomir Mladenović imao i ostvario u našoj nauci, odživevši svu meru svog ljudskog veka i poslanja na zemlji. Preminuo je 14. marta, a kremiran 18. marta 2011. na Novom groblju u Beogradu.

Beograd, 18. 03. 2011.

Postavljeno: decembar 2013.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad