Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Događaji označeni PETIM oktobrom 2000. godine svakako imaju svoje korene, a ja ću dozvoliti sebi slobodu da iznesem svoje mišljenje unapred uveren da ima boljih i argumentovanijih tumačenja od mog.
Na Gazimestanu sam bio 1989. godine tokom proslave 600 godina Kosovske bitke i načinio fotografiju koju gledate. Obožavani lik Slobodana Miloševića nosile su mase kao da idu u novi Kosovski boj, a iz stotina hiljada grla orilo se "Slobo slobodo". Tako je rođen politički vođa koji je u saradnji sa liderima drugih JU republika, Tuđmanom i Izetbegovićem, doveo do sloma Jugoslavije, 1992. građanskog rata, i drugih događaja koji su obeležili naše živote u poslednjoj deceniji XX veka. Rasplamsan je nacionalizam desne orijentacije, pomerani su narodi, a hiljade ljudi izginulo je u besmislenom ratu. U krvi su rođene nezavisne države na tlu nekadašnje Jugoslavije.
Slušaj: (mp3)
Događaji 5. oktobra 2000. godine označili su kraj vlade Slobodana Miloševića i pokušaj da se život vrati u normalno stanje. Masovne demonstracije u Beogradu prikazane su na fotografijama koje gledate i u emisijama koje se mogu čuti.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
B92 miting i kontra miting - Terazije
Slušaj: (mp3)
From: Todor Kuljić
Sent: Monday, October 12, 2015 7:15 PM
To:
sicke41@gmail.com
Subject: pobune protiv SM
Simiću,
Vaša poruka me je podstakla da danas napišem kolumnu za Politiku.
Može li poslužiti i za Vaš sajt?
Pozdrav
T.Kuljić
Todor Kuljić
Svake godine sve više bledi sećanje na 5. oktobar, a događaj koji se zbio ovog dana 2000. godine jeste sve slabiji simbolički kapital u politici. Naprednjačka vlast ne mari za njega. I običan svet ga zaboravlja. Da li je ovaj datum nezasluženo zapušten ili je trajno potrošen? Pre odgovora treba podsetiti na njegovu izvornu suštinu.
Dugo je 5. oktobar 2000. nazivan revolucijom i početkom autentične istorije. Ni harizma ubijenog premijera Đinđića nije odvajana od ovog datuma. Euforija je popustila već sa raspadom petooktobarske koalicije kada je uz revoluciju dodavan atribut izdana. Organizovani zaborav datuma počeo je sa pobedom naprednjaka. Od tada to nije više nulti čas, od koga je počelo novo doba u Srbiji, kako se nekada euforično govorilo. Još manje je revolucija. Danas se kod procene ovih burnih dešavanja više i ne koristi izraz revolucija, iako retko ko spori prekretničku ulogu ovoga čina u istoriji Srbije. O čemu se onda radi? U strogom smislu pojma, a da isti ne ostane prazna profesorska formula, može se reći da ovaj događaj odista i nije bio revolucija, jer je razvoj nakon ovog datuma obeležen povratkom starim vrednostima (kapitalizmu i religiji). Revolucija je samo ona društvena promena koja uvodi nove ključne vrednosti. Takođe je, ali na drugi način, nakon 5. oktobra došlo do novog talasa oprirođavanja nacionalizma (legalizacija četničkog antifašizma, rehabilitacija monarhizma i kvislinštva u službenoj kulturi sećanja). Moglo bi se reći da su već to dovoljni razlozi da se govori o restaurativnoj suštini 5. oktobra jer u Miloševićevom režimu pomenutih restaurativnih zaokreta nije bilo. Nije Sloba mario za kraljeve, popove, niti za Dražu i Nedića.
Međutim, stvari postaju složenije ako se ima na umu jedna druga, donekle formalna, Marksova odredba revolucije. Marks kaže da je svaka revolucija nasilna nadoknada zaostalog razvoja. Dakle, 2000 godine, kada se većina novih država u regionu već bila okrenula ka hegemonoj evropskoj neoliberalnoj alternativi i globalizaciji, režim S.Miloševića se upravo tome opirao. Zato je Srbija pod njim bila ostrvo zarobljeno viznim režimom, privrednim sankcijama i niskim životnim standardom građana (ratovi, redovi za hranu, benzin i sl). Ovo stanje („ponosnog prkošenja“ okruženju) je ekonomski bilo katastrofalno i svakako je zasluživalo da se ukine. Sa padom SPS režima, mnoge njegove pristalice nisu imale šta da izgube osim ponosa. Kontrafaktualno gledano, verovatno se uklanjanje ovog režima moglo obaviti samo na nasilan način. Možda bi se zato i karakter 5. oktobra mogao označiti kao nužna restauracija i kao manje zlo. Generacijski gledano, ovaj događaj je i rođen u sukobu između ponosnog prkosa starijih s jedne i ogromnih rezervi nada mladih, s druge strane. Izneverenih nada, naravno.
Sećanje na 5. oktobar nije statično. Menjaće se u zavisnosti od potreba vladajućih snaga u budućnosti. Verovatno ne mnogo. Stigao ga je zaborav. Otporaški rečeno „Gotov je“. Poslednjih godina je ovaj događaj uokviren masovim razočarenjem u pustoš neoliberalnih mera koje se sprovode uz sadejstvo katastrofa i šokova. Nove šok terapije dezorijentišu, dižu maglu i uništavaju solidarnost. Kanadska novinarka Naomi Klajn opominje da uvek nakon katastrofa strada socijalna država. Nakon političkih ili prirodnih šokova koristi se pometenost stanovništva da bi se sprovele nepopularne reforme. Nije li i nas šokantni 5. oktobar uveo u kapitalizam novih katastrofa uprkos tome što je toga dana srušen jedan štetni režim?
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
