Major Dragan Mladenović

Zašto sajber a ne kiber?

Danas se za oblast sajber bezbednosti i uopšte, svih aktivnosti sa ovim prefiksom, kod nas koriste razni termini. To je očekivano, jer ova oblast postoji relativno kratko vreme, a tehnologija joj intenzivno menja prirodu. Pošto termini „informacioni“, „informatički“, „računarski“ pojmovno ne odgovaraju, bilo zbog opštosti, bilo zbog preuskog značenja, u upotrebi su najčešće prefiksi „sajber“ i „kiber“. Ja koristim prefiks „sajber“, a zbog odgovornosti prema vlastitom maternjem jeziku, prethodno sam promislio o tome. Pri odabiru odgovarajućeg termina u duhu srpskog jezika treba praviti razliku između izvora porekla ova dva termina.

Iz knjige "Međunarodni aspekt sajber ratovanja": Sajber komanda ratnog vazduhoplovstva, Luizijana, SAD

U pitanju je dvojak oblik jednog istog leksičkog neologizma, koji se često i masovno kao prefiks masovno koristi u upotrebi u kombinaciji sa mnogim drugim pojmovima. Reč i pojmovi koje one označavaju moraju pratiti razvoj ljudske civilizacije, odnosno život čoveka. Neologizmi se koriste neprekidno kroz istoriju, a njihov najveći izvor je tehnologija. Pošto se informaciono-komunikacione tehnologije veoma brzo razvijaju i ujedno,povezuju ljude i narode, one ostvaruju izuzetno dejstvo između jezika. Pomislite samo koliko mnogo neologizama nas okružuje svakog dana, a mi i ne pomišljamo da te reči doživljavamo kao strane: gledamo fudbalski meč na televiziji, čitamo štampu, slušamo radio emisiju, živimo u soliteru, vozimo se automobilom, autobusom i avionom, idemo pored aerodroma. Te reči smo čuli još kao mali i prihvatamo ih kao reči vlastitog naroda. Problem nastupa sa rečima koje se pojavljuju u toku našeg života, a kakve su reči u oblasti računarstva i informacionih tehnologija, koje u gotovo po pravilu, tuđice iz engleskog jezika, koji je danas svetski dominantan jezik, a po pravilu jezik konvencije u oblasti informacionih tehnologija. Pojava da za isti pojam postoje dve različite morfeme (jezičke jedince koje imaju svoje značenje),kao što je kod nas slučaj za reč sajber i kiber nije jedinstvena i može se sresti u mnogim jezicima. u našem slučaju nije ni originalna, jer su obe reči stranog porekla. Reč sajber danas koristimo jer je to jedan od najzastupljenijih neologizama u svetu, kako kod nas, tako i u engleskom jeziku, čija se upotreba vrtoglavo širi. Reč sajber prostor, u kojoj su prvi tragovi savremenog značenja ove reči se pojavila u osamdesetim godinama, a dana veliki broj država na svetu ima nacionalne strategije sajber bezbednosti, Ministarstvo odbrane SAD ima Sajber komandu, a predsednici najvećih država na svetu pregovaraju o sajber napadima i sajber bezbednosti. S druge strane, četrdesetih godina prošlog veka se pojavila reč kibernetika, čiji je autor, američki matematičar Norbert Viner, upotrebio, po mom stavu, u etimološkom smislu relativno proizvoljno sa namerom da opiše novu naučnu oblast čiji je on moderni utemeljivač. Šta je kibernetika? U početku, ona se odnosila na naučno proučavanje upravljanja i komunikaciju u biološkim (živim) i tehničkim sistemima. To znači da ju je Viner shvatao kao naučnu disciplinu koja se bavi proučavanjem onoga što omogućava upravljanje sistemima. Po njemu, kibernetika se bavi upravljanjem sistemima primenom informacija koje se kreću procesima i povratnim spregama. Moja osnovna struka je mašinstvo, a nakon toga i informatika, pa mi je bliska oblast automatskog upravljanja. Pre Vinera ovaj koncept su koristili i drugi naučnici, od Platona do Ampera, koji su kibernetiku doživljavali poprilično u drugom smislu, uglavnom kao upravljanje ljudima i društvenim sistemima, ali je Viner, poznati matematičar, ovaj koncept težišno pomerio, u skladu sa tadašnjim razvojem početkom informacione tehnologije, na oblast tehničkih sistema, informacija i procesa. Mislim da pojam kibernetike do današnjeg dana nije konačno definisan, iz jednostavnog razloga što je tehnologija mnogo brže praktično napredovala od razvoja teorijskog koncepta. Danas se oblasti koje ona pokriva češće i intenzivnije izučavaju u okviru specifičnih, zasebnih naučnih disciplina i predmeta. Njen opšti koncept automatskog upravljanja ne odgovara u praksi u potpunosti sa savremenom praktičnom primenom informacionih i komunikacionih tehnologija, koja se odnosi na računare, računarske mreže, upotrebu informacionih tehnologija, virtuelni prostor u kome se čuvaju, razmenjuju, obrađuju, stvaraju i uništavaju informacije, posebno u području bezbednosti njihove upotrebe. Pored toga, pri kasnijem prevođenju ovog termina na srpski jezik, primenjeno je pravilo da se pri prevođenju reči čije je originalno poreklo iz latinskog ili starogrčkog jezika, upotrebljava njihov izgovor na tim jezicima porekla kod nas. Tako nije prihvaćna sajbernetika, već kibernetika. I to je sasvim u redu.

Onda je jedan kanadsko-američki SF pisac, Vilijam Gibson, osamdesetih godina prošlog veka, u vreme popularnosti sajber-pank ideje, napisao prvo jednu kratku pripovetku Burning Chrome, a zatim i novelu pod nazivom Neuromanser u kojima je prvi put pomenuo pojam sajber prostor u nameri da opiše zajedničko virtuelno okruženje. I taj pojam je vremenom postao konceptualni naziv za sve savremene informaciono-komunikacione tehnologije koja omogućavaju umrežavanje tehničkih i društvenih sistema. Ovaj pisac se danas smatra konceptualnim začetnikom ikonografije savremenog informatičkog doba, jer je pre svih predvideo i relativno tačno opisao pojmove sajber prostora i, na primer, interaktivne televizije. Savremeni pojam „sajber prostora“ potiče od njegove koncepcije pojma „sajber“, a ne od koncepta kibernetike Norberta Vinera, iako između ova dva, sasvim različita primera, postoji dosta zajedničkih tačaka. Iz ovog opšteg pojma razvili su se svi drugi sa prefiksom „sajber“, koji se danas široko primenjuju u svim savremenim društvima, uklјučujući i složene pojmove koji se tiču sajber bezbednosti.

Etimološki, termin „sajber prostor“ predstavlјa kovanicu engleske reči prostor i engleske reči cyber, koja se na srpskom jeziku izgovara sajber, a ne kiber. S druge strane, prefiks kiber, potiče od reči „kibernetika“ koja potiče od korena starogrčke reči kibernetikos (κυβερνητικός), koja ima značenje upravlјati, rukovoditi, kormilariti. Njen anglosaksonski izgovor je „sajber“, a slovenski i germanski „kiber“. Oba ova pojma su slučajno preuzeta od zajedničkog starogrčkog termina. Kažem slučajno, jer su njihovi savremeni autori mogli potpuno slobodno odabrati neke druge termine da označe koncepte i ideje o kojima su mislili. Oni imaju zajedničke korene, pa čak i dodirna područja. Na primer, primenjenom kibernetikom se danas najčešće smatraju informatika i bionika. Taj termin informatika predstavlja spoj pojmova „informacija“ i „automatika“, ali i u njegovom slučaju, kao i u slučaju kibernetike postoji šarenilo definicija i shvatanja. I opet je preovladao praktičan pristup, u skladu sa brzim tokom tehnologije, koji smatra informatiku naučnom discipinom koja se bavi računarima-savremenim sredstvima za obradu informacija i njihovom primenom u svim mogućim područjima obrade podataka i informacija. Danas su u skladu sa ovim shvatanjem definisane dve osnovne oblasti infromatike: računarske nauke i informacione nauke. Po prvobitnom shvatanju, sajber prostor je posmatran kao područje apstraktne stvarnosti ideja, informacija i logike. Moderno shvatanje podrazumeva da je taj prostor globalna oblast (sredina) obrade, razmene, stvaranja i uništavanja informacija između umreženih informacionih sistema, koji omogućavaju propisani protokoli i fizička osnova. Međutim, sajber prostor se ne shvata podjednako u svim područjima lјudske delatnosti, niti postoji njegova globalno prihvaćena definicija. Ona varira od oblasti koja se njime bavi i sredine (govornog područja, kulture, nacije). Iako su svi navedeni pojmovi prilično najasno definisani, vidljivo je glavni tok njihvog značenja određuje tehnologija. Ona postoji i razvija se nezavisno od teorijsko-filozofskog koncepta pojmova koji se odnose na nju i tako određuje stvarni život. A živi jezik je takođe odraz života, a ne konvencionalnih definicija. Zbog toga svaki narod ima svoj vlastiti jezik, koji je nastao i razvijao se po posebnim pravilima tog naroda i taj jezik odslikava tradiciju tog naroda, njegove ratove, neprijatelje, osvajače, želje, strahove i sve što je stvaralo biće tog naroda. Zbog toga pri usvajanju novih pojmova i reči u neki jezik život ima prednost u odnosu na konvenciju. Da nije tako, mi bi smo se, vrlo je verovatno, još uvek molili Bogu na staroslovenskom jeziku, ili čak možda dans ne bismo ni znali za šta se molimo. A život je ono što živi. A da bi živelo, mora da se rodi i da postoji. To znači da nove reči nastaju kada nastane i novi pojam. Mi u srpskom jeziku imamo bogat rečnik. To govori o našoj dugoj istoriji. Međutim, većina savremenih srpskih reči danas (kao, u ostalom, i u drugim savremenim jezicima) ima poreklo od stranih reči, čiji je izgovor prilagođen domaćem jeziku. Termin sajber, kao prefiks mogim složenim pojmovima je relativno nov, pa tako, u savremenom srpskom jeziku postoje dva različita načina njegovog izgovora. Jedan, kiber, koji potiče od starogrčke reči kibernetikos (κυβερνητικός) i drugi, sajber (cyber) koji potiče iz Amerike, gde je on i nastao. U nekim narodima, u upotrebi je izgovor sajber, dok je u drugim (uglavnom slovenskog i germanskog govornog područja) u upotrebi termin kiber.

Važno je znati, da ako već prihvatate neki strani pojam ili termin, a nemate svoj vlastiti, nacionalni naziv za taj pojam, život nalaže da odaberete onaj naziv koji je nastao na samom izvoru. A izvor je sajber. Nije izvor kiber. Danas se u Rusiji zvanično koristi prefiks kiber. U Hrvatskoj se zvanično koristi prefiks kiber. U Nemačkoj takođe. Ali u celokupnom engleskom govornom području se koristi sajber. Ovaj pojam nije nastao u antičkoj Grčkoj. Nije nastao ni u Rusiji. Nije nastao ni u Nemačkoj. Pojam sajber je nastao u savremenom engleskom govornom području. U SAD je nastao Internet, kanadsko-američki pisac je prvi pomenuo termin „sajber prostor“, a Britanac Alan Tjuring je prvi smislio koncept savremenog računara. Gotovo svi termini računarskih tehnologija su engleskog porekla. Engleski jezik je savremeni jezik nauke i uopšte, jezik sveta. On omogućava spajanje ljudi i u tome nema ničega lošeg. Reč sajber je u engleskom području čak dobila i značenje prideva i koristi se odavno samostalno, ne samo kao prefiks. Isti slučaj je i sa rečju internet, pa se ta reč, u zavisnosti od značenja može pisati sa malim ili velikim slovom. Reč sajber se čak koristi u narodu svuda u svetu, uključujući i pomenute Rusiju, Hrvatsku, Nemačku i sve druge države. Iako deo stručnjaka kod nas uporno, po meni, bespotrebno insistira na upotrebi termina kiber, verovatno smatrajući borbu za ovakav izgovor ove jedne strane reči potrebom da se konvencijom zaštiti srpski jezik od zapadnih tuđica. Ja ne smatram tako. Osnova zaštite našeg jezika je čuvanje od zaborava i pravilna upotreba domaćih reči, a ne nepotrebno odbacivanje stranih termina čiji pojmovi nemaju poreklo u našem jeziku ili veštačko izmišljanje termina u cilju konvencionalne čistote jezika. Kada je Norbert Viner upotrebio termin kiber, on je imao na umu njegovo izvorno starogrčko značenje, kormilariti - upravljati. Naučna je praksa da se novim naukama ili naučnim disciplinama daju nazivi po starogrčkim pojmovima. Međutim, savremeni koncept sajber prostora ili sajber bilo čega nema veze sa time. On nije nauka, niti naučna disciplina. Sajber prostor i informaciono-komunikacione tehnologije su stvorili inženjeri. To je jedan nov koncept, koji je u kratkom vremenu osvojio ceo svet. On terminološki ima više veze sa naučnofantastičnom novelom Gibsona nego sa kibernetikom, kao naukom. I njihova značenja se bitno razlikuju.

U najkraćem, termin sajber nema veze ni sa Platonom, ni Amperom, ni sa vladavinom ni upravljanjem ljudima, ni sa Vinerom, jer on nije mislio na njega kada se bavio kibernetikom, niti sa Gibsonom, koji je moderni Žil Vern sajber prostora. Da bi se to shvatilo nije potrebna duboka mudrost. Dovoljno je samo pročitati navedena dela i misli ovih autora. Termin sajber ima veze sa činjenicom da je sajber prostor stvoren u engleskom govornom području, uglavnom u SAD, jer je tamo nastao najveći broj tehnologija i izuma koji su ga omogućili, da su skoro svi savremeni termini informaciono-komunikacionih, računarskih, mrežnih tehnologija reči engleskog jezika i da j eon tamo dobio svoje savremeno značenje.

Teremin „kiber“ stoga nije spojiv sa savremenom reprezentacijom pojma „sajber“ u tehnološkoj sferi, ni po poreklu, niti po savremenoj manifestaciji. Pošto mi nismo ničim zadužili svetsku javnost po pitanju doprinosa pojmu sajber, život jezika nam nije ni dao naš, domaći termin. Stoga, ostaje nam ili da za vlastitu u potrebu izmislimo neki naš, veštački izmišljen termin, ili da usvojimo i prilagodimo vlastitom izgovoru neki strani, na način kako to svi narodi vekovima čine. U dilemi koju reč prihvatiti, u nedostatku odgovarajuće srpske reči, ili želјe da se ona veštački izmisli, uvek je bolјe prihvatiti onaj teremin čiji stvarni „život“ u narodnom jeziku odgovara suštini pojma. Iako u etimologiji postoje pravila za nastanak imena reči i pojmova, najveći broj reči prati realne okolnosti i prihvatanje od strane lјudi koji taj jezik koriste. U uvodu u „Rječnik“ iz 1818. godine, Vuk Karadžić napisao je: „opet je bolјe uzetu tuđu riječ, nego li novu naopako graditi“. Mnogi savremeni jezički stručnjaci smatraju da je dovoljno da neka nova reč ima svoj život u narodu nekoliko decenija da bi bila prihvaćena jezičkom normom koje uvršćava u nacionalni pravopis, najčešće kao dublet „pravilnoj“, tačnije, starijoj varijanti. Dovolјno je nakratko pregledati naslove savremenih novinskih tekstova i knjiga, pa da se utvrdi dominacija termina sajber nad kiber. I lektori vodećih srpskih novina kao i izdavačkih kuća listom prihvataju upotrebu termina sajber, dok je pristalica upotrebe termina kiber sve manje. Osim pogrešnih razloga zaštite srpskog jezika, oni za to nemaju čvršćih razloga. Ali meni ne smeta njihov izbor. Niti branim svoj. Nakon promišljanja sam odlučio ovako i verujem u to. Ja razumem svakog ko izgovori kiber. Pritom, ne smatram tu dilemu uopšte bitnom za suštinu prirode sajber bezbednosti. Jedino bitno je da se ostvari naučni, ali i praktični doprinos u toj oblasti. A narod i svet će već sami vremenom odlučiti koju reč da koriste.

Sa promocije knjige: General-major docent dr Danko Jovanović, docent dr Zoran Jeftić sa Fakulteta bezbednosti,
profesorka Fakulteta organizacionih nauka dr Mirjana Drakulić i autor

Ako već nemamo svoju narodnu reč, niti smo naučno, inženjerski i tehnološki doprineli da se pojam koji ona označava bar malo promeni i unapredi, logično je da koristimo naš izgovor strane reči, i to uzete direktno sa izvora. Savremene nacije su danas povezane direktno. Baš tom tehnologijom i posebno, sajber prostorom. Nisu im potrebni drugi narodi kao prenosioci izvornih pojmova. To je pogotovo tačno u dobu globalne umreženosti. Svetski dominantna jezik je engleski, pa je sasvim normalno što on ostavlja najviše uticaja na sve druge jezike. Čitao sam davno jedan domaći naučni rad u kome su navedene stotine reči sa zajedničkim korenom u srpskom i keltskom jeziku, iako ova dva naroda nisu živela istovremeno na području Balkana. Jezik je ideja. On živi i nakon nestanka ljudi koji su ga koristili. Dokaz za to je latinski jezik. Nama su Turci bili okupatori pet vekova, pa čak i danas, vek i po oslobođenju, mi koristimo ogroman broj turcizama u srpskom jeziku. I Turci koriste veliki broj srpskih reči. I nikom normalnom ne pada na pamet da ih ukine dekretom. Jer oni su sada trag naše vlastite istorije. Istorija je i radost i bol, i nada i strah. Te reči sada su i naše reči. Ne smemo ih se stideti ili ih mrzeti. Uvek me ražalosti kada se setim velikog broja reči koje su Srbi koristili u srednjem veku, a danas ih smatraju tuđicama, koje pripadaju nekim drugim, susednim narodima. Kada sam boravio u manastiru Hilandar, imao sam priliku da u rukama držim veoma staru hrisovulju srpskog vladara iz doba vrhunca državne i vojne moći Srbije u kojoj sam prepoznao staroslovenske reči koje danas smatramo hrvatskim rečima. To su reči kojima smo nekada označavali mesece, pre nego što smo prihvatili zapadne julijanske nazive, ali i reči poput tisuće, odvjetnika i druge, slične. Odreći se svoje reči je isto što i odreći se ideje, misli i konačno, samog sebe. Mi, na žalost, nekada imamo običaj da se rado odričemo svoga, a da nerado prihvatamo strano. Zato u naša vojnička groblja u svetu zaparložena, a engleska, na primer, sijaju. Zato naša današnja mladež poznaje više engleskih, nego srpskih srednjovekovnih vladara i istorijskih ličnosti. Svako srpsko dete je čulo za Robina Huda, koji verovatno nije ni postojao kao istorijska ličnost, a ne može da navede ni jednog vođu bune ili ustanka u hiljadugodišnjoj srpskoj ratničkoj istoriji. I za to nije kriv Robin Hud. Zato je potrebno suprotno, čuvati svoje, a prihvatati strano, ukoliko je dobro. Blago jezicima koji se menjaju i rastu. Oni su živi. Zamislite samo da Englezi nisu prihvatili promenu svog jezika u periodu kada su bili najveća kolonijalna sila na svetu? Od Šekspirovog doba do danas je prošlo relativno kratko vreme, a engleski jezik se drastično promenio. I baš to prihvatanje vlastite promene i dobrodošlica stranih reči je učinilo engleski jezik globalnim jezikom današnjice. Ili uzmite hrišćansku crkvu na primer. Da je u upotrebi i bogosluženju ostao isključivo latinski i staroslovenski jezik, njen uticaj danas ne bi bio ovoliki. Ako želiš da promeniš svet, prvo moraš da ga prihvatiš. I to trebaš uraditi sa razumevanjem. Onaj ko razume suštinu stvari, može njima i da vlada. Na primer, mnogi naši ljudi koji insistiraju na upotrebi reči kiber umesto sajber, valjda braneći čistotu srpskog jezika zaštitom veze starogrčke reči iz vremena Odiseja sa konceptom sajber prostora i veštačke inteligencije, vrlo često koriste reč kompjuter. Mi imamo u srpskom jeziku naziv za kompjuter. Kompjuter vrši kompjuting (engl. computing), odnosno računanje. Srbi, kao i svi drugi narodi su se bavili računanjem od svog postanka kao narod, pa mi od osnove te reči danas imamo termin računar ili računalo. Ja volim da kažem računar. Ne volim da kažem kompjuter (ali mi ne smeta kada čujem tu reč). Zbog istog principa ne volim ni da kažem kiber. Dok nije nastao u engleskom govornom području, mi nismo imali pojma šta je to, niti smo znali za njega. Ukoliko je naš Tesla bežičnim prenosom energije tehnološki doprineo doprineo sajber konceptu (a jeste), učinio je to u ime i kao pripadnik engleskog govornog područja. To bi bilo isto, kao kada bi za baklavu koju je izumeo ko zna koji narod u davnoj prošlosti, a doneli je na naše prostore Turci, uzeli na primer rusku reč, a ne izvornu tursku. U srpskom jeziku ne postoji odgovarajuća reč za prefiks „sajber“. Zato ja uporno koristim tu reč. Kada kažete sajber svi znate na šta se misli. Postoji mogućnost da u vezi ove reči uradite šta hoćete. Možete da izmislite neku novu, svoju reč. Bilo kakvu i po bilo kojim veštačkim pravilima. I da onda imamo novu, izmišljenu reč. I da se onda političkim dekretima i silom borimo da je svi koriste. I da televizijom i novinama uterujemo te izmišljene reči deci u glavu. I da kritikujemo one koji ih ne žele prihvatiti. Takve slučajeve smo imali u okruženju u prošlosti, a verovatno i kod nas. A možete i da upotrebite stranu reč u skladu sa našim običajem korišćenja jezika i da je prilagodite našem izgovoru. Možete da upotrebite i tuđu reč na način kako su je oni prilagodili. Ako nemate svoju reč, to znači da niste ništa stvorili što bi ta reč označavala, što znači da ni reč poreklom nije vaša, pa je ne treba ni izmišljati. Ali ako nije poreklom naša, to ne znači da je ne smemo koristiti, jer reči su ideje, a ideje su nemirne, kako kaže Šo, skaču sa glave na glavu kao buve. Ideje nisu zaraza koje se treba čuvati i pamet od njih sterilisati. Bilo koji savremeni jezik ima mnogo reči stranog porekla. Na primer, paprika se u celom svetu kaže paprika. To nije samo slučaj sa srpskim jezikom. Svaki bogat savremeni jezik danas ima više reči stranog porekla nego svojih izvornih reči. Tako je i sa srpskim jezikom. To je osnovni dokaz da je taj jezik živ, da je istorija i tradicija njegovog naroda bogata i da je vredi pamtiti. To mi i daje podstrek što sam odabrao reč sajber i koristim je aktivno. Srpski jezik, i inače, svaki drugi jezik na svetu se čuva i brani poznavanjem njegove lepote i raznovrsnosti i sprečavanjem zaborava njegovog bogatstva, a ne zabranjivanjima i regulisanjem u duhu trenutne dnevne politike. Stvaranje novih reči i normi ne zavisi od volje konvencionalnih institucija, već od života naroda. Hoću da kažem, nove reči nastaju tako što se stvori pojam, predmet ili subjekat koji one označavaju i predstavljaju. Nije obrnuto. Reč je simbol pojma, nije obrnuto. Ne stvara se prvo simbol, pa onda stvar ili biće koga on označava. Ako se to i radi u međunarodnoj politici i sukobima, to je nasilničko ponašanje. A taj pojam koji označava reč sajber je već stvoren, daleko od volje i uticaja srpskog jezičkog korpusa radom nekih inženjera u svetu i nacije koje su imale najveći uticaj na njegovo stvaranje su mu dale naziv u skladu sa vlastitim izborom. Pošto mi nemamo odgovarajući pojam u upotrebi u srpskom jeziku, meni je najprirodnije da u svakodnevnom govoru koristimo naš izgovor tog pojma u originalu, a da ga pišemo onako kako smo ga izgovorili, a ne na engleskom jeziku, slovima koja nisu naša. Isto tako, nema potrebe da komplikujemo njegovu upotrebu izmišljanjem naših „originalnih“ izraza za strani pojam, kao što je slučaj sa upotrebom terminom „kiber“. Da je u srpskoj naciji nastao sajber prostor, ili da smo na bilo koji način imali uticaja ili bar značajnih iskustava u vezi njegovog nastanka i života, mogli bi smo mu dodeliti termin po želji. Bilo koji, pa i kiber. Čistota jezika se ne stvara veštačkim normama ili dekretima, niti matematičkim formulama i pravilima, već životom i stvaranjem. Zato neki narodi imaju bogatiji rečnik u onim oblastima koje su im značajnije. Možda Eskimi i nemaju dvadeset reči za razna stanja snega, ali znam da Nemci imaju mnogo bogatiji rečnik u oblasti mašinstva nego, na primer, mi. Stoga, ne odbacuj svoje, prihvati sve što će te učiniti bogatijim, stvori ono čemu ili kome daješ ime. Kada bi protivnici novih reči obeležavali sve reči stranog porekla u knjigama, člancima, zakonima, uputstvima i svim drugim pisanim, izgovorenim i smišljenim umotvorinama na srpskom jeziku, mislim da bi prestali u trenutku da se bave problemom reči sajber. Shvatili bi da smo okruženi rečima stranog porekla i da ih je neuporedivo više nego reči srpskog porekla. Ako odete dovoljno daleko u istoriju, broj savremenih reči koji su izmislili sami Srbi je verovatno veoma mali. Mnogo je više zaboravljenih reči koje su izmislili sami Srbi. A recite mi vi, da li je za neki narod vrednija neka reč samo zato što se duže koristi?

Sa promocije knjige: posetioci u sali Medija centra “Odbrana”

Da rezimiram sajber problem. Nije niti čudno, niti pogrešno da u jednom jeziku postoji jedna morfema u dve ili čak više različitih varijanti, ukoliko su one u taj jezik došle na različit način, u različitom vremenu, u različitim okolnostima. Još je manje čudno da se te varijante iste morfeme koriste u različitim okolnostima, pri građenju složenih pojmova, koji se koriste u različitim kontekstima, a čak imaju i različito značenje, pa se ne može više ni govoriti o jednoj morfemi, već možda čak i o dve reči sa različitim smislom. Za mene sajber i kiber mogu lepo da postoje i upotrebljavaju se istovremeno, svaka sa svojim specifičnim poreklom, značenjem ili značenjima. Znači, kibernetika ostaje kibernetika, a sajber prostor/ratovanje/bezbednost i drugo ostaju sajber. Ne treba biti isključiv, pa ne prihvatati različitost ovih termina. Bogatstvo i raznolikost ovih tuđica nije posledica pomodarstva, već tehnologije. A tehnologija ima svoj život i ne trpi intervencije konvencionalnog tipa, jer joj se ljudi teško odupiru. Kada posmatram tako ovaj problem, zapitam se zašto neko ima potrebu da uređuje jezik na veštački način, da daje sebi za pravo da ocenjuje šta je u jeziku logično, prirodno i pravilno, a šta nije. Logika jezika i ideja nije logika proste matematike. Uostalom, takve su i sve društvene nauke. Ko može reći šta je u politici objektivno pravilno, a šta ne, koji zakon je ispravan, a koji nije, koji sistem je ispravan, a koji ne?. Tom logikom, robovlasnički sistem bi i danas bio jedini moralno prihvatljiv, kazne odsecanja delova tela moralno prihvatljive, a pravo cara, kralja, feudalca stečeno rođenjem legitimnije od prava na jednakost. Takve stvari se uređuju konvencijama većine ili najmoćnijih faktora. A ako moram da biram, draža mi je konvencija većine, posebno ona koja nije trajna. Činjenica da koristimo reč sajber danas u širokoj upotrebi je više tehnološke, nego jezičke prirode. Za mene lično, veći značaj imaju tvorci tehnologije koju svi koristimo, nego autoriteti koji se bore da se jezik menja brzinom iz 18. veka. Zaboravimo na trenutak reč sajber. Kako nazvati hiljade novih pojmova u računarstvu, informacionim tehnologijama, koje su se pojavile ili će se pojaviti u narednih nekoliko godina? Vredi li išta pokušaj da im smislimo naše reči od postojećih reči srpskog jezika? Koje postojeće reči su prihvatljive? One koje su nastale pre godinu dana ili pre 50 ili 100 godina? Jedino one reči koje su već bile prihvaćene kada je većina autoriteta u oblasti jezika bila rođena?

U knjizi sam opisao kako je došlo do nastanka sajber sukoba. Kako je pre toga nastalo mrežnocentrično ratovanje. Kako je došlo do asimetričnog ratovanja. Kako je došlo do primene koncepta pametne, odnosno meke moći u cilju vođenja neoružanih sukoba. I došao sam do toga da sajber ratovanje tehnološki odgovara tim svim konceptima. Zatim sam opisao kako se ono manifestovalo do sada i kroz koje je razvojne forme prošlo. Šta ono nije, a šta jeste. Kad posmatrate nešto što je još uvek u razvoju, morate istovremeno da posmatrate njegovu prošlost, sadašnjost i da predvidite njegovu budućnost. Jer to je nešto što se razvija. Leptir prvo bude čaura. Onda postane larva. Pa se na kraju razvije u leptira. Ako ga stalno smatrate samo larvom ne možete steći pravu sliku o njemu, niti o tome šta će on postati. Tako je i u ovom slučaju. Sajber ratovanje, tačnije sajber sukobi su nekada, pre 15 godina, bili samo deo informacionih operacija. Danas imaju već sasvim drugačiju prirodu, jer mogu da ostvare razorna dejstva na tehničke sisteme i kritičnu infrastrukturu, a pitanje je dana kada će moći da izazovu ljudske žrtve, ako to već negde nisu izazvali do sada.

Iz knjige „Međunarodni aspekt sajber ratovanja“: Uvod

Sa sve većim brojem korisnika interneta u svetu[1] i nepreglednim mrežama senzora i mobilnih uređaja, sajber prostor postao je neophodan za funkcionisanje ljudskog društva. On je doneo revoluciju u međusobnom povezivanju pojedinaca i naroda, zanemarujući granice vremena, fizičkog prostora, kulture i dosadašnjeg iskustva ljudi. Ovo dostignuće ugrožavaju agresivne aktivnosti u sajber prostoru, poput kriminala, terorizma i ratovanja. Sajber prostor nije maglovito virtuelno okruženje, već je područje u kome važe nacionalna prava, a međunarodna regulativa u većini specifičnih područja aktivnosti ne postoji. Pri tom bi trebalo imati u vidu da je sajber prostor nastao zajedničkom aktivnošću celokupnog čovečanstva, pa tako, za razliku od ostalih zajedničkih područja čovečanstva, ostvaruje veliki povratni uticaj na društvo. Istorija nam pokazuje da se brzo posle svog nastanka svaka nova tehnologija primenjuje i za vođenje sukoba. Neregulisana primena informacionih tehnologija i sajber prostora za vođenje sukoba dovodi do njegovog stagniranja, zatvaranja u sebe, ugrožavanja potencijala i ostvarenih dostignuća. Ipak, ne može se zanemariti ni činjenica da nacije imaju sopstvene vojne i političke interese u sajber prostoru i da su ti interesi prilično suprotstavljeni. Zbog toga se u sajber prostoru, kao i u fizičkom svetu, odigravaju ozbiljni sukobi između država. U uslovima nedovoljne pravne regulative i postojanja različitih mogućnosti za agresivne aktivnosti pojedinci, grupe i države razvili su mnoge oblike zloupotrebe sajber prostora, čiji je najozbiljniji oblik sajber ratovanje. Zbog toga broj sukoba u sajber prostoru između nacija sve više raste. Oni se odigravaju u mnogim oblastima, od informacionog ratovanja, preko špijunaže, pa sve do izazivanja fizičkih posledica na sisteme društvene infrastrukture. Oni s vremenom postaju sve ozbiljniji, a njihove posledice sve opasnije. Sva savremena međunarodna previranja i konflikti dobili su novu dimenziju u oblasti sajber prostora. Zato se predviđa da će sa ulaskom u drugu deceniju 21. veka strategije nacionalnih bezbednosti svih država obavezno uključivati komponentu sajber ratovanja. Mnoge države već su usvojile doktrine za sajber ratovanje koje kompleksno obuhvataju aspekte napada, odbrane i odvraćanja. Kao odgovor međunarodnih tela na takav razvoj situacije, počelo je uvođenje standarda u oblast sajber sukoba, čija svrha je zajedničko definisanje osnovnih pojmova u području sajber ratovanja.[2] Pravna regulacija sajber ratovanja, stoga, zauzima sve značajnije mesto u međunarodnim okvirima. U međunarodnoj zajednici jača svest o tome da se do željenog stanja u području sajber bezbednosti može doći primenom sadašnjih, ali i stvaranjem novih, specifičnih pravila ratovanja. I najveći vojni savezi prepoznali su opasnosti sajber pretnji i posvetili su im značajnu pažnju. Važan zaključak poslednjeg samita NATO saveza, održanog u Lisabonu 2010. godine, bio je imperativ za ostvarivanje kolektivnog jačanja odbrambenih sajber kapaciteta (za otkrivanje napada, identifikaciju, prevenciju, odbranu, odvraćanje i oporavak napadnutih sistema)[3], što je potvrđeno i tokom Strategijske vojne konferencije za partnere, održane u Beogradu u junu 2011. godine[4]. Vojni savez NATO preduzeo je više ozbiljnih koraka u tom smeru, među kojima se ističe formiranje Zajedničkog centra izuzetnosti za sajber odbranu u Talinu (Estonija)[5]. Organizacija za kolektivnu bezbednosti i saradnju[6] i Organizacija država Šangajske kooperacije područje sajber bezbednosti takođe su stavili u prvi plan interesovanja, posebno naglašavajući opasnosti od informacionih operacija u sajber prostoru.[7]

Iz knjige "Međunarodni aspekt sajber ratovanja": Prikaz globalne informacione mreže

Uprkos masi nepoznanica i novih problema, situacija koju je izazvalo sajber ratovanje ipak nije nova u istoriji međunarodnih sukoba. Tokom istorije nacionalne strategije i vojne doktrine neprekidno su unapređivane, a u tom procesu su tehnološke promene imale presudan uticaj. U Prvom svetskom ratu masovno su korišćene milionske armije. Industrijalizacija i automatizacija dovele su do znatnog smanjenja njihove brojnosti u Drugom svetskom ratu. Tako je nastala pojava mehanizovano opremljenijih, brojčano manjih armija koje su brzo osvajale cele kontinente. Razvoj nuklearnog oružja proizveo je globalnu polarizaciju čovečanstva i čudne globalne pat-pozicije između dva svetska bloka, što je trajalo skoro pola veka i za vreme svoga trajanja izazvalo mnoge gerilske ratove na granicama njihovog uticaja u državama „trećeg sveta“. Svi ti tehnološki skokovi bitno su uticali na način vođenja sukoba. Informaciona revolucija s kraja dvadesetog veka dovela je do razvoja novih oblika i metoda ratovanja kod kojih ni masovnost, ni mobilnost više ne predstavljaju presudne faktore za vojnu pobedu, već znanje i informacije. S njom je prestala potreba za tim da oružje mora uvek biti fizički opipljivo. Njegovu ulogu može preuzeti informacija, programski algoritam ili čak samo znanje. Sredina u kojoj se vodi rat nije više samo isključivo fizičko područje već i virtuelno. Ni protivnik više nije opipljiv i poznat. On se lako može sakriti pod velom anonimnosti bilo gde na svetu. Sajber ratovanje ušlo je u sve oblasti vođenja sukoba, revolucionarno mu menjajući prirodu. Informacija i znanje tako su postali novi strategijski resurs.

Kao relativno nova oblast, sajber ratovanje prate i mnogobrojni problemi. Oni proističu iz prirode sajber prostora, u kome je izmenjeno značenje državnog suvereniteta. Ipak, bez obzira na svoju nematerijalnu prirodu, sajber prostor ima fizičke osnove koje se nalaze na kopnu, pod morem, u vazduhu, etru i svemiru. Posledice sajber napada manifestuju se u sajber prostoru, ali i u fizičkom svetu. Činjenica da agresor nije fizički kročio na teritoriju napadnute države ne umanjuje njeno pravo na samoodbranu uz primenu pravila ratovanja. Primena sadašnjih načela i pravila međunarodnog prava oružanih sukoba u velikom broju specifičnih situacija sajber ratovanja nije jednostavna i ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Pored toga, u području sajber bezbednosti gotovo da ne postoji značajniji nivo međudržavnog poverenja, niti su izgrađene specifične norme, standardi i instrumenti međunarodne saradnje. Stavovi država oko pitanja sajber bezbednosti veoma se razlikuju, u skladu sa različitim nacionalnim kapacitetima, strukturama, društvenim sistemima i interesima. To, međutim, do sada nije bilo prepreka državama u njihovim nastojanjima da što pre izgrade vlastite kapacitete za sajber napade, odbranu i odvraćanje protivnika. Pri tom svaka strana bira pravac i način razvoja u skladu sa sopstvenim potrebama.

Pravna nadležnost u slučaju sajber napada upućenog sa računara udaljenog hiljadama kilometara, preko teritorije mnogo država, bez pouzdanog dokaza o poreklu napada, uz moguće posledice tog napada u fizičkom okruženju, u sadašnjim uslovima razvoja informacione tehnologije toliko je složena da postoji više nedoumica nego jasnih odgovora. Na ta pitanja ne može se dati jasan odgovor bez međunarodnog regulisanja statusa sajber prostora i odnosa svih učesnika u njemu.

Sajber ratovanje postaje sastavni deo svih oblika vojnih aktivnosti koji najčešće ne egzistira kao samostalni oblik vođenja sukoba, već znatno utiče na njih, uvodeći u primenu nove oblike vojnih dejstava i menjajući postojeće. Ono znatno menja samu prirodu ratovanja, čineći ga manje fizičkim, a više asimetričnim sukobom niskog intenziteta, koji se često vodi bez objave rata. To stavlja velike teškoće i probleme pred međunarodno pravo i zahteva prilagođavanje međunarodnog pravnog sistema da bi on mogao uspešno da reguliše te nove oblike sukoba.

Sajber ratovanje ugrožava sve države na svetu i ograničava progresivnu upotrebu sajber prostora informacionih tehnologija, posebno zbog povratnih reakcija država radi samozaštite i jačanja suvereniteta. Sloboda i neutralnost globalne mreže, koje su i dovele do enormnog rasta sajber prostora, sadržaj i aktivnosti u njemu su stoga ugroženi ne samo zloupotrebama sa strane već često i prekomernim ograničavanjem aktivnosti samih država. Primenom tehnika i metoda sajber ratovanja, pored toga što se ugrožava opšta bezbednost država, narušavaju se prava i slobode ljudi i često se krše pravila ratovanja regulisana međunarodnim sporazumima.

Sajber ratovanje verovatno je nemoguće zabraniti, jer je ono realnost i praksa od koje će države teško odstupiti. Zato se ono mora ograničiti kako bi se za čovečanstvo i buduća pokolenja sačuvali kapaciteti sajber prostora. Buduće regulisanje sajber ratovanja, s obzirom na nematerijalnu prirodu sajber prostora i činjenicu da se za sajber rat koriste ista sredstva kao i za njegovu mirnodopsku primenu, mora se uspostaviti na osnovama razmatranja posledica napada, a ne u zavisnosti od vrste primenjenih sredstava i metoda agresije. Jedino tako se obezbeđuje da osnovni principi međunarodnog prava budu primenjivi i na sajber ratovanje. Iako je sajber ratovanje nova pojava, ono gotovo ni po jednoj izolovanoj odlici nije izuzetak od drugih oblika sukoba u istoriji čovečanstva. Međunarodno pravo često je pratilo pojavu novih tehnika i sredstava ratovanja i u skladu s njima se izgrađivalo u procesu međunarodne saradnje.

Da bi se definisali mogući pravci budućeg regulisanja sajber prostora i ratovanja, potrebno je utvrditi vrste i intenzitet nedostataka sajber prostora koji omogućavaju to ratovanje, ukazati na oblike i odlike sajber napada, utvrditi prirodu odgovornosti država za sajber napade i steći uvid u primenljivost postojećih propisa međunarodnog prava oružanih sukoba na sajber ratovanje. Iz te potrebe proističe i opšta svrha ove knjige. U njoj je objašnjeno poreklo nastanka sajber ratovanja, njegova priroda i svojstva, a zatim i njegov odnos sa sadašnjim pravom oružanog sukoba, te mnogobrojna neslaganja oko regulacije sajber ratovanja među državama. Nakon toga dati su predlozi za regulaciju sajber ratovanja i njegovu moguću primenu, posebno država sa slabije i srednje razvijenim vojnim kapacitetima za tradicionalno ratovanje, koje brojčano predstavljaju većinu u međunarodnoj zajednici.

U izučavanju sajber prostora i ratovanja još ne postoji čvrsta korelacija između različitih naučnih disciplina, već se problemi proučavaju parcijalno, pa tako postoje mnoga nerešena pitanja, od pravnog statusa sajber prostora do terminoloških i pojmovnih neodređenosti samog sajber ratovanja. Namera ove knjige je da pruži doprinos koji će pomoći prevazilaženju navedenih problema. Ugroženost sajber prostora izuzetno je složen problem, koji je u ratnoj teoriji velikog broja država neopravdano zapostavljen budući da primena ovog oblika ratovanja pogoduje državama koje ne raspolažu velikim vojnim budžetima i masovnim armijama. Boljim razumevanjem prirode sajber ratovanja može se ostvariti veliki napredak u ovladavanju njegovim kapacitetima za odbranu, ali i postići uspešnije ostvarivanje nacionalnih ciljeva.

---

[1] Ukupan broj korisnika interneta u svetu na kraju 2011. godine, po proceni Internet World Stats , bio je veći od 2.267.000.000. Izvor: Internet Usage Statistics, December 31, 2011, http://www.internetworldstats.com/stats.htm (11. 1. 2012).

[2] ISO/IEC standardi 15408 Common Criteria for Information Technology Security Evaluation, http://standards.iso.org/ittf/PubliclyAvailableStandards/index.html, (16. 4. 2010).

[3] Lisabon Summit Declaration, Issued on 20 Nov. 2010, http://www.nato.int/cps/en/SIDB55533DE-89A47A84/natolive/official_texts_68828.htm?mode=pressrelease (8. 7. 2011).

[4] Strategic Military Partner Conference 2011, Post Lisbon: Delivering Transformation, North Atlantic Treaty Organization, 16 June 2011, http://www.act.nato.int/images/stories/events/2011/smpc/2011_report2_draft.pdf, ( 8. 7. 2011)

[5] NATO Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence, Tallinn, Estonia, http://www.ccdcoe.org/, (08.07.2011).

[6] Организация Договора о коллективной безопасности.

[7] Agreement Between the Governments of the Member States of the Shangai Cooperation Organization on Cooperation in the Field of International Information Security, http://media.npr.org/assets/news/2010/09/23/cyber_treaty.pdf, (12. 3. 2011).

---

Napomena: Urednik sajta zahvaljuje Medija centru „Odbrana“ na ustupljenim fotografijama i podpukovniku Slavoljubu Markoviću, direktoru Medija centra „Odbrana“ na razumevanju i pokazanoj spremnosti za saradnju.

Dva teksta Dragana Mladenovića koje čitate u nastavku, objavljeni su u dnevnom listu Politika u rubrici "Pogledi" avgusta 2013. godine, kao kritički osvrt autora na aktuelno stanje pitanja privatnosti u sajber prostoru: "Može li svet da se zaštiti od svevidećeg informatičkog oka?"

Moć i privatnost nisu nužno suprotstavljeni

Kada koristimo onlajn servise, nemamo veće pravo na privatnost nego kada smo u restoranu ili na pijaci

„Zbog toga volim tehnologiju. Ukoliko je koristite pravilno, može vam dati moć i privatnost.“ (Kori Doktorov, urednik bloga „BoingBoing“)

Problem privatnosti korisnika interneta nikada nije bio usijaniji nego danas. Dok nas mediji zasipaju novim informacijama o starim globalnim aktivnostima američkih obaveštajnih agencija u sajber prostoru, svi širom sveta su na isti način i u istoj meri zabrinuti. To je podjednako pogrešno i sa stanovišta pojedinaca i država. Odnos sajber bezbednosti i prava na privatnost je složen i izgleda drugačije u zavisnosti od ugla posmatranja. Aktivnosti državnih organa na području bezbednosti i zahteva građana za privatnošću su suprotstavljene samo na prvi pogled. Dugoročno, one su usaglašene. Privatnost u sajber prostoru ne narušavaju samo državne agencije, već i komercijalne kompanije, kriminalne organizacije, pa čak i sami pojedinci. Postavlja se pitanje, da li je pravo na privatnost apsolutno ili je uslovljeno pravima drugih? Čak se i nevladine grupe koje se bave pravom na privatnost ne slažu ovim povodom, da ne pominjemo oprečne stavove država. Državne agencije nadzorom pojedinaca otkrivaju svakakve kriminalne radnje, od terorizma, preko trgovine drogom do pedofilije. Da li je time narušeno pravo na privatnost ekscentrika koji žele da ostvare apsolutnu privatnost u sajber prostoru?

Kontrola ljudi i stvari je oduvek postojala na državnom nivou. Najčešće je srećemo na granicama. Informacione tehnologije su dovele tu granicu na naše računare. Kriminalci narušavaju naše pravo na privatnost i van interneta, dok koristimo digitalne tehnologije sadržane u našim dokumentima, platnim karticama i ličnim uređajima. Kontrola aktivnosti je neophodna ukoliko ne želimo da se odreknemo digitalnih tehnologija. Na primer, u Estoniji uglavnom nema redova i skupih taksi, a razlog tome je široka upotreba onlajn tehnologija koje omogućavaju građanima da, sa nekoliko klikova mišem, kupe kuću, naruče namirnice, pohađaju fakultet, pa i da glasaju na izborima. Građani Estonije uglavnom nemaju problema s narušavanjem privatnosti, jer žele sigurne onlajn servise i navikli su na činjenicu da su posledice aktivnosti u sajber prostoru jednake onima u fizičkom svetu. Kada koristimo onlajn servise, nemamo ništa veće pravo na privatnost nego kada smo u restoranu ili na pijaci.

Komapnija „Microsoft”, često optuživana za narušavanje privatnosti, u poslednje dve godine je, u saradnji sa američkim vlastima, preduzela više uspešnih akcija na otkrivanju najvećih svetskih botnet mreža, kao što su Citadel i Zeus. Botnet mreže nastaju povezivanjem malicioznog softvera koji prikriveno umrežava računare žrtava i zloupotrebljava ih krađom podataka ili na drugi način. Citadel je pratio aktivnosti više od pet miliona korisnika u 90 država sveta, a Zeus je bio raširen na mnogo veći broj računara u 196 država. Obe ove mreže, kao i druge neotkrivene, prikriveno su pratile aktivnosti stotina hiljada korisnika interneta u Srbiji, u ne manjoj meri od raznih programa agencije NSA. S obzirom na to da je Srbija, sa 79 procenata, posle Albanije i Crne Gore, na trećem mestu u regionu po upotrebi nelegalnog softvera, kojim se šire maliciozni programi i botnet mreže, mnogi građani Srbije bi trebalo da budu zahvalni kompaniji „Microsoft” zbog ovih akcija.

Većina nas nema jasnu predstavu o tome kako drugome poklanja pravo na vlastitu privatnost. Pored naivne i preširoke upotrebe društvenih mreža, oni to rade instaliranjem svega i svačega na svoje umrežene mobilne uređaje. Svakoj aplikaciji koju instaliramo na android telefon dajemo veće pravo na naše lične podatkenego što to od nas uzima ili želi bilo koja bezbednosno-obaveštajna agencija na svetu. Vi koji posedujete pametni telefon, setite se toga sledeći put pri instaliranju besplatne aplikacije. A i vi koji ga nemate.

Sukob dva prava: na bezbednost i na privatnost

Predloženi budžet SAD za sajber operacije u 2014. godini iznosi 4,7 milijardi dolara

Godišnji prihod kompanije „Gugl” je pedeset milijardi dolara, skoro kao dvostuki BNP Srbije. Odakle on potiče, kada je sve što kompanija nudi pojedincima putem jednog naloga i šifre potpuno besplatno? Ona prati njihove onlajn aktivnosti, čuva podatke i koristi ih za rad sistema prilagođenog oglašavanja. Svaki korisnik zauzvrat dobija personalizovanu verziju interneta. Profit predstavlja razliku između sredstava uloženih za rad besplatnih servisa pojedincima i prihoda od prodaje reklamnog prostora kompanijama. Pravi klijentinisu stotine miliona pojedinaca, već kompanije koje plaćaju oglašavanje. Suštinska roba nije prostor za oglašavanje, već podaci o aktivnostima, ponašanju, sklonostima, željama, strahovima i namerama individualnih korisnika. I sve to lepo piše u pravnoj obligaciji koju svaki korisnik mora štiklirati kao znak da ju je pročitao, a koju retko ko i pogleda.

Sajber bezbednost je na velika vrata ušla u oblast odbrane i politike. Predloženi budžet SAD za sajber operacije u 2014. godini iznosi 4,7 milijardi dolara, skoro kao izdvajanje za agenciju CIA, dok je Velika Britanija namenila šesto pedeset miliona funti za period od četiri godine. Uprkos svetskoj krizi i trendu umanjenja troškova odbrane, izdvajanja za sajber bezbednost se rapidno povećavaju.

Mobilnih telefona danas ima koliko i ljudi, a pristup internetu ima trećina čovečanstva. Digitalni podaci se mogu kopirati neograničen broj puta u obliku identičnom originalu, preuzimati, istraživati, generisati i uništavati. Njihov nadzor u sajber prostoru tehnički je moguć na mnogo mesta, ukoliko oni sami ili njihov saobraćaj nisu zaštićeni kriptovanjem. Digitalne tehnologije i ponašanje ljudi su puni nedostataka koje je moguće zloupotrebiti za napade. Ne postoji ni jedna država sveta koja će se odreći vlastitih nadležnosti na zaštiti društva i pojedinaca. Sukob između i prava na bezbednost i prava na privatnost postoji i granica negde mora biti povučena. Ona je mera efikasnosti državnih institucija i organa. Izbalansiran pristup je neophodan zbog zaštite svih aktera. Ukoliko se u oblast odbrane, bezbednosti, ljudskih prava i obrazovanja, dodaju i interesi biznisa i sve to se pravilno uklopi od strane države, uspeh svih je zagarantovan. Dok svet optužuje agenciju NSA, nije široko poznato da je ona centar oko koga se u SAD okupljaju najvažnije istraživačke, akademske i vojnoindustrijske kompanije, u poznatom biznis inkubatoru i poslovnom klasteru Sajber Merilend.

Najpoznatiji izraelski vojnoobaveštajni sastav za sajber dejstva, Jedinica 8.200, za koju se sumnja da je pokrenula mnoge poznate sajber operacije, ujedno je i najveći centar okupljanja IT startap kompanija i poslovnih rešenja u Izraelu. Iz njega je potekla i kompanija „Waze” (interaktivni servis putnih mapa), koju je nedavno kupila kompanija „Gugl“ za 1,1milijardu dolara, koji su uloženi u izraelsku privredu (što je više od polovine procenjene vrednosti Telekoma Srbije za većinski paket akcija). Nakon što je finska „Nokija“ zapala u probleme, bivši zaposleni su uz podršku države osnovali veliki broj IT startap kompanija. Finska je usvojila nacionalnu strategiju sajber bezbednosti u kojoj je postavila sebi cilj da do 2016. godine postane, ni manje ni više, nego globalni predvodnik u sajber bezbednosti i da u to uključi privatni biznis. Nedugo nakon sajber napada malverom „Šamun” na računarske mreže najveće naftne kompanije na svetu, „Saudi aramko”, u leto 2012. godine, vlada Saudijske Arabije je odlučila da uloži 5,6 milijardi dolara u digitalne tehnologije i još trideset tri milijarde u narednih pet godina na sajber bezbednost. Zakazala je sajber samit na koji je Finska vlada uputila generalnog sekretara Ministarstva odbrane, da ponudi poslovna i bezbednosna rešenja. Jedna bivša zaposlena u kompaniji „Nokija“, koja je osnovala vlastitu kompaniju je izjavila: „Nokija je bila najbolja stvar koja se desila Finskoj. Sledeća najbolja stvar je bila kada je Nokija propala.“

Ovo je dobar primer da ulazak države u krizu ne sme da obeshrabri, već da bude podsticaj državi i pojedincima u borbi za napredak. Ekonomski problemi nisu obeshrabrilifinsku naciju, koja je i u problemima videla šansu za napredak. Ni Srbija nema nikakvo ograničenje da sve svoje potencijale, pa čak i nedostatke, pretvori u prednosti nacije. Bezbednost, odbrana, ljudska prava, obrazovanje i biznis u sajber prostoru pri tome su isprepletani.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad